{"id":23757,"date":"2018-05-22T07:00:07","date_gmt":"2018-05-22T06:00:07","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=23757"},"modified":"2021-02-25T10:54:46","modified_gmt":"2021-02-25T09:54:46","slug":"rekonstrukcija-i-autoritarna-drzava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=23757","title":{"rendered":"Rekonstrukcija i autoritarna dr\u017eava"},"content":{"rendered":"

Me\u0111u znakove sna\u017ene personalizacije<\/em> srpske politike spadaju i \u010deste najave “rekonstrukcija” vlade, pri \u010demu je jasno da o podjeli klju\u010dnih pozicija odlu\u010duje Aleksandar Vu\u010di\u0107, \u010dak iako vi\u0161e nije predsjednik vlade nego dr\u017eave. No ideja neprestanih rekonstrukcija u potrazi za efikasno\u0161\u0107u dio je du\u017ee tradicije, povezane s izgradnjom autoritarnog neoliberalizma.<\/strong><\/p>\n

Promene u vladi ne spadaju ba\u0161 me\u0111u glavne teme u srpskoj javnosti. Jedan od razloga mo\u017eda le\u017ei i u tome \u0161to su najave rekonstrukcija obi\u010dno pra\u0107ene nejasnim i neodre\u0111enim izjavama ministara\/ki, opreznim aluzijama, \u0161pekulacijama i “dvorskim” intrigama, ali i tehnokratskim zahtevima za \u0161to ve\u0107om efikasno\u0161\u0107u u radu vlade. U toj tajnovitoj atmosferi koja se name\u0107e kao permanentni dr\u017eavni razlog te\u0161ko je izdvojiti su\u0161tinske procese koji se doga\u0111aju u dr\u017eavnoj administraciji i izvr\u0161noj vlasti, pogotovu \u0161to sistem birokratskih postupaka izmi\u010de svakoj kontroli javnosti. Distanciranje izvr\u0161ne vlasti i dr\u017eavne administracije u odnosu na parlament i na nacionalnu zastupljenost je ve\u0107 dugi niz godina realnost Srbije. I to nije, kao \u0161to opozicija tvrdi, realnost isklju\u010divo Vu\u010di\u0107eve Srbije, ve\u0107 je re\u010d o politi\u010dkim praksama koje obele\u017eavaju specifi\u010dnu autoritarnost neoliberalne dr\u017eave uop\u0161te.<\/p>\n

Kada je nakon beogradskih izbora premijerka Ana Brnabi\u0107 najavila razgovore o rekonstrukciji vlade sa predsednikom Vu\u010di\u0107em, navodni razlog bio je nedostatak timskog rada. Ovaj argument se ponavlja jo\u0161 iz vremena Demokratske stranke i njenih rekonstrukcija. 1<\/a><\/sup> Ukratko, vlada se mora rekonstruisati onda kada postane neefikasna. Neefikasnost proizilazi ne samo iz lo\u0161e dinamike reformisanja pojedinih resora te brzine i broja izrade zakonskih predloga, ve\u0107 tako\u0111e i iz sklonosti ka soliranju. U tom smislu, \u010dini se da je motiv za rekonstrukciju vlade njen stalni imperativ za homogenizacijom i isklju\u010denjem navodno razli\u010ditih glasova. Istovremeno, ovo je i bitna poluga disciplinovanja ministara\/ki, jer su njihova mesta u permanentnoj neizvesnosti.<\/p>\n

Tako je u najnovijim najavama rekonstrukcije vlade kao solo igra\u010d ozna\u010dena nestrana\u010dka li\u010dnost, ministar kulture Vladan Vukosavljevi\u0107. Negativan saldo njegovog rada ogleda se u izostanku novog zakona o kulturi, neuspehu u izradi medijske strategije i aferi<\/a> sa Lubardinom slikom. Dalje, dosada\u0161njem ministru ekologije, Goranu Trivanu, zamera se prevelika zauzetost u pronala\u017eenju kancerogenih otpada po Srbiji nau\u0161trb pokretanja projekata nu\u017enih za EU integracije. Ministar sporta, Vanja Udovi\u010di\u0107, na ni\u0161anu je pak zbog poslovnih afera i finansijskih malverzacija. Mesto ministra za rad, bora\u010dka i socijalna pitanja Zorana \u0110or\u0111evi\u0107a tako\u0111e je pod znakom pitanja. Njemu se posebno zamera nesnala\u017eenje u vo\u0111enju resora, slaba saradnja sa stranim partnerima, opstruiranje nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, okru\u017eenost nekompetentnim saradnicima itd. Dodaju\u0107i ovome ostavku nestrana\u010dke li\u010dnosti Du\u0161ana Vujovi\u0107a sa mesta ministra finansija (postoje glasovi da je to zbog neslaganja sa Vu\u010di\u0107em oko vra\u0107anja plata i penzija na nivo pre administrativnih rezova), te odlaska ministra privrede Gorana Kne\u017eevi\u0107a zbog zdravstvenih problema, jasno je da je takozvanih solo igra\u010da u poslednjoj konstelaciji srpske vlade mnogo.<\/p>\n

Fingiranje indiferentnosti<\/strong><\/p>\n

Naravno, nije ni\u0161ta \u010dudno \u0161to u svakoj vladi postoje trvenja izme\u0111u razli\u010ditih klasnih frakcija i slojeva, interesnih grupa i li\u010dnih sujeta: radi se o logici vlade bilo koje kapitalisti\u010dke dr\u017eave. Zapravo je \u010dudnije to \u0161to, kada se povede pri\u010da o rekonstrukciji vlade, svi ovi razli\u010diti slojevi u potpunosti prihvataju neminovnost rekonstrukcije i ne dovode je u pitanje. Van vlade, pak, i to du\u017e politi\u010dkog spektra Srbije, na rekonstrukciju se gleda kao na kvazi-vest, te se uz obilje cinizma i defetizma konstatuju op\u0161ta mesta: uvek je re\u010d o kozmeti\u010dkim promenama, osve\u017eenja u izvr\u0161noj vlasti se vrlo brzo ispostave kao bajata kadrovska re\u0161enja, svi su isti, sja\u0161e Kurta da uzja\u0161e Murta, ni\u0161ta se ne mo\u017ee promeniti u srpskom predatorskom svetu politike itd. U vladaju\u0107em bloku op\u0161ta jednoglasnost ministara\/ki u reakcijama na najave rekonstrukcije izra\u017eava se zaobilaznim strategijama: oni misle da ako dobro rade ostaju na svojim funkcijama, ako ne rade dobro onda ne. Njihov revnosni rad je navodno garant roka trajanja njihovih dr\u017eavnih funkcija.<\/p>\n

Skoro da je nepotrebno re\u0107i da ovakvi odgovori koji identifikuju pregala\u0161tvo sa funkcijom u dr\u017eavnom aparatu a priori elimini\u0161u politi\u010dku (auto)refleksiju i sposobnost za autokritiku. Na kraju, ovakvi odgovori osloba\u0111aju ministre\/ke svake li\u010dne odgovornosti s obzirom da i sami tvrde kako se instanca koja odlu\u010duje o tome ko \u0107e biti zamenjen\/a nalazi izvan njihove mo\u0107i delovanja. \u010cak i kada izravno komentari\u0161u mogu\u0107e promene u sastavu vlade to se svodi na frazeologiju op\u0161teg nerazmi\u0161ljanja o rekonstrukciji i maksimalnog fokusa na rad. Kao \u0161to ka\u017ee ministar odbrane Aleksandar Vulin: “O rekonstrukciji Vlade treba da odlu\u010duje onaj ko je formulisao politiku koju su gra\u0111ani Srbije podr\u017eali, a to je Aleksandar Vu\u010di\u0107, a ministri do tada ne treba da se bave tom temom, ve\u0107 da rade svoj posao.” Ili pak ministar u nemilosti Zoran \u0110or\u0111evi\u0107: “Ana Brnabi\u0107 kao predsednica Vlade izabrala me je u svoj tim, ova vodi tim, ona ocenjuje tim i ona je ta koja treba da donese odluku da li nekog treba zameniti u timu.” Na osnovu njihovih izjava sti\u010de se utisak le\u017eerne indiferentnosti spram mogu\u0107ih promena i rokada u vlasti.<\/p>\n

Ipak, uprkos prividnoj le\u017eernosti onih \u010dije pozicije su dovedene u pitanje \u2013 le\u017eernosti koja je izgleda samo maska za javnost \u2013 pojedini\/e ministri\/ke nedavno su pohrlili da naru\u010de istra\u017eivanja javnog mnjenja kako bi saznali kako su kotirani me\u0111u gra\u0111anima\/kama i kolika im je (ne)popularnost. Izgleda da ipak nije dovoljno subjektivno utonu\u0107e u samosvrhoviti rad, ve\u0107 postoji i potreba za spolja\u0161njom verifikacijom. Sa opozicijom je stvar pak bolno jednostavna: u najavama rekonstrukcije oni vide isklju\u010divo ovaplo\u0107enje volje jednog \u010doveka (Vu\u010di\u0107a). Njihova “kritika” vlasti od 2012. do danas nije dobacila dalje od psihologizovane kritike politi\u010dkog personalizma. Kao deo (neo)liberalne Srbije za koju je tipi\u010dno mi\u0161ljenje u transistorijskim kategorijama, oni su ube\u0111eni da se celokupna politi\u010dka dinamika svodi na vanvremenske individualne kvalitete \u0161efa izvr\u0161ne vlasti. Na primer, oni vide fanatizam kao konstitutivnu karakternu crtu predsednika: nekada\u0161nji fanati\u010dni nacionalizam srpskog radikala transformisao se preko no\u0107i u evrofanatizam naprednjaka.<\/p>\n

Slepilo opozicije<\/strong><\/p>\n

Druga karakterna crta na koju se najvi\u0161e obaziru je megalomanska te\u017enja za kontrolom: dok je on kao ministar informisanja u vreme Milo\u0161evi\u0107a u\u017eivao u ulozi cenzora uvode\u0107i nov\u010dane kazne za pisanje protiv re\u017eima, danas je cenzura totalna. Iako primera ima mnogo, poenta je u tome da opozicija, kao i veliki deo srpske javnosti, smatraju da se personalizacija vlasti odvija na \u0161tetu dr\u017eavno-administrativnih centara mo\u0107i. Odatle i njen vapaj za dr\u017eavom koja je ukradena od strane jednog \u010doveka i neizle\u010divo naivna slika parlamentarne demokratije. U toj slici se zami\u0161lja princip podele vlasti koji savr\u0161eno funkcioni\u0161e, gde se ne doga\u0111aju trenja u borbi za dominaciju izme\u0111u razli\u010ditih grana vlasti, gde se po\u0161tuje formalnost zakona kao mesta Razuma i gde izbori predstavljaju objektivni izraz individualnih volja i slobodann izbora ve\u0107ine. Re\u010dju, dr\u017eava je po sebi harmoni\u010dni subjekt i kao takva ne poznaje klasne antagonizme. Ne\u0161to sli\u010dno poput neoklasi\u010dnog ekvilibrijuma. Sa druge strane, dr\u017eavno-politi\u010dka administracija kao mesto institucionalizacije neformalnih interesa kapitala potrebuje da \u0161ef izvr\u0161ne vlasti stoji kao pomiritelj kontradiktornih interesa razli\u010ditih predstavnika kapitala, koalicije na vlasti i narodnih masa, te samim tim garantuje za administrativni mehanizam koji mu u velikoj meri i poverava to mesto. Odatle i sve \u010de\u0161\u0107e i vidljivije nedoslednosti u pogledu sprovo\u0111enja kao i formulisanja dr\u017eavne politike.<\/p>\n

Stav intelektualne i kulturne “superiornosti” opozicije spram primitivne naprednja\u010dke vlasti doslovno se pretvara u karikaturu kada se stvari samo malo istorizuju. To protiv \u010dega se oni bune je institucionalna realnost kapitalisti\u010dke dr\u017eave u neoliberalizmu (a sa njom i ja\u010danje izvr\u0161no-administrativne vlasti, personalizovanog predsedni\u0161tva, slabljenje zakonodavne vlasti itd.) koja je u svetu na delu ve\u0107 vi\u0161e od 30 godina. Upravo to protiv \u010dega se oni sada bune je ono \u0161to su sve vreme gradili u postsocijalisti\u010dkoj Srbiji. Uskogruda \u0161tedljivost opozicije u pogledu politi\u010dke autorefleksije odraz je konstitutivnog slepila prema vlastitom vr\u0161enju vlasti. Nesposobnost da se objasni politi\u010dka geneza ovakve situacije kompenzuje se tvrdnjama da smo ogrezli u patologiju despotizma i autokratske vlasti. U stalnom potenciranju svemo\u0107i jedne osobe opoziciji ostaje vrlo malo politi\u010dke suvislosti, pogotovu ukoliko nastavi da se oslanja na taktiku narcisoidnog afektiranja u politi\u010dkoj argumentaciji kako bi istakla vlastitu politi\u010dku “mudrost”.<\/p>\n

Kada konstatacije o rekonstrukciji pak dolaze iz ni\u017eih klasnih slojeva srpskog dru\u0161tva, onda su one \u010desto reakcija na nesnosne uslove \u017eivota za ve\u0107inu. To je njihov su\u0161tinski podtekst. Izjava kako su svi isti i kako se ni\u0161ta ne\u0107e promeniti tada ima za referencu nemogu\u0107e materijalne uslove \u017eivota, odnosno poni\u017eavaju\u0107e niske plate kojima se ne mogu pokriti cene hrane, ode\u0107e i obu\u0107e, stanovanja, re\u017eija itd. U takvim uslovima nije neobi\u010dno \u0161to tema poput rekonstrukcije vlade izaziva kod ve\u0107ine impulse rezignacije i indiferentnosti. Sa druge strane, na\u010din na koji su dr\u017eavna politika i njen administrativni aparat organizovani odra\u017eava distanciranje od narodnih zahteva, te isklju\u010divanje iz svog polja potreba narodnih masa. \u0160tavi\u0161e, sam mehanizam rekonstrukcije vlade pokazuje svu besmislenost izbornog sistema: ionako \u0107e na kraju vrhovi izvr\u0161ne vlasti odlu\u010divati ko ulazi u vladu a ko ne.<\/p>\n

Kadrovska vrte\u0161ka<\/strong><\/p>\n

Dakle, bez obzira na razli\u010dite predznake u stavovima prema rekonstrukciji, ona se kao su\u0161tinski antidemokratski mehanizam ne dovodi u pitanje, ni od strane vlasti ni od strane opozicije. Vrlo je izvesno da \u0107e, ukoliko zaista do rekonstrukcije i do\u0111e, koncentracija i SNS-izacija politi\u010dke mo\u0107i biti jo\u0161 intenzivnija. Sude\u0107i po izjavama \u0161efa dr\u017eave o upra\u017enjenom mestu u Ministarstvu finansija, skoro da je izvesno da \u0107e Sini\u0161a Mali kao SNS kadar zauzeti tu poziciju. Tako\u0111e se govori i o tome kako bi Ministarstvo saobra\u0107aja i infrastrukture kojim trenutno upravlja Zorana Mihajlovi\u0107 moglo biti rekonstruisano. S obzirom na njene sukobe sa drugim ministrima i nesuglasica sa aktuelnom premijerkom, mogu\u0107e je i njeno disciplinovanje kroz delimi\u010dno oduzimanje resora. Naime, resor infrastrukture bi mogao biti odvojen od saobra\u0107aja i njime bi mogao rukovoditi sada\u0161nji menad\u017eer Beograda Goran Vesi\u0107, tako\u0111e kadar SNS-a. Na \u010delo grada Beograda \u0107e svakako do\u0107i kadar SNS-a, a to bi mogla biti Irena Vujovi\u0107. U svakom slu\u010daju, ako se pogleda broj nestrana\u010dkih li\u010dnosti od prve Vu\u010di\u0107eve vlade do aktuelne vlade Ane Brnabi\u0107, mo\u017ee se zaklju\u010diti da ih je sve manje.<\/p>\n

Nova rekonstrukcija vlade Srbije stoga i nije tako nova, ve\u0107 nastavlja zadati kurs koje su zacrtale prethodne vlade, samo uz potenciranje politike autoritarnog i harizmati\u010dnog vo\u0111stva. Centralizacija politi\u010dke mo\u0107i SNS-a vr\u0161i se u cilju homogenizacije dr\u017eavne administracije i njenih aparata kako bi mogli neometano te\u0107i procesi koji su odavno uspostavljeni: takmi\u010denje u stvaranju \u0161to povoljnijih uslova za ulazak stranog kapitala u zemlju, njegovu ubrzanu oplodnju i beg iz zemlje; perpetuiranje nedoslednosti dr\u017eavne politike koje proizilaze iz sve manje uspe\u0161nih pacifikacija klasnih konflikata u srcu izvr\u0161ne vlasti koje se poku\u0161avaju zakrpiti rekonstrukcijama, regionalnim diplomatskim skandalima i kosovskom dramom; nazivanje politi\u010dke trgovine funkcijama traganjem za najefikasnijim kadrovskim re\u0161enjima itd.\u00a0Poku\u0161aj uklapanja svega ovoga u eklekticizam kao omiljenu politi\u010dko-ekonomsku doktrinu \u0161efa izvr\u0161ne vlasti zna\u010di nedostatak bilo kakve politi\u010dke ideje i vizije.<\/p>\n

Zato se sva politika svodi na prekrajanja u vladi i stalno raspisivanje izbora u te svrhe. Jedino oni koji ose\u0107aju nepodno\u0161ljivu te\u017einu “fantasti\u010dnog privrednog rasta i pune bud\u017eetske kase” u Srbiji u stanju su prokazati svu besmislenost ove kadrovske vrte\u0161ke i samo oni mogu dovesti u pitanje njen osnovni mehanizam: razbijaju\u0107i ograde koje vlast uspostavlja i name\u0107e.<\/p>\n

  1. Zanimljiva je podudarnost da je rekonstrukciji iz 2011. prethodio nepovoljan izve\u0161taj Dr\u017eavne revizorske institucije o tro\u0161enju bud\u017eetskih sredstava za 2008, te povla\u010denja zavr\u0161nog ra\u010duna bud\u017eeta za 2008. iz procedure, kao \u0161to pitanju aktuelne rekonstrukcije tako\u0111e prethodi nepovoljan izve\u0161taj dr\u017eavnog revizora o tro\u0161enju bud\u017eetskih sredstava za 2017.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Promene u vladi ne spadaju ba\u0161 me\u0111u glavne teme u srpskoj javnosti. Jedan od razloga mo\u017eda le\u017ei i u tome \u0161to su najave rekonstrukcija obi\u010dno pra\u0107ene nejasnim i neodre\u0111enim izjavama ministara\/ki, opreznim aluzijama, \u0161pekulacijama i “dvorskim” intrigama, ali i tehnokratskim zahtevima…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":23760,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-23757","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23757","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23757"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23757\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23773,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23757\/revisions\/23773"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/23760"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23757"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23757"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23757"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=23757"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=23757"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=23757"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=23757"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}