{"id":23244,"date":"2018-04-09T07:00:25","date_gmt":"2018-04-09T06:00:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=23244"},"modified":"2021-02-25T10:54:59","modified_gmt":"2021-02-25T09:54:59","slug":"23244","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=23244","title":{"rendered":"Mizoginija na\u0161a svakodnevna"},"content":{"rendered":"

Nekoliko uzastopnih \u0161ovinisti\u010dkih incidenata razbuktalo je feministi\u010dke rasprave u Beogradu. Njihov nas tijek nimalo ne iznena\u0111uje jer se neosvije\u0161teni patrijarhat reproducira svugdje, pa tako i na ljevici. No, postavljeni okvir aktualnih rasprava otkriva nam mizeriju \u0161ovinisti\u010dke pozicije.<\/strong><\/p>\n

Nije tajna da se od po\u010detka devedesetih \u010ditavo dru\u0161tvo retradicionalizuje. Sa po\u010detkom raspada Jugoslavije, u cilju akumulacije kapitala i pod ruku sa nacionalizmom, \u017eenama su se ukidala prava osvojena tokom socijalizma, a ona koja nisu, ostala su u kontinuiranoj opasnosti “vra\u0107anjem \u017eene na njeno mesto”. U javnom prostoru mizogine i seksisti\u010dke izjave su svakodnevica. Biv\u0161i srpski ministar odbrane Bratislav Ga\u0161i\u0107 ne tako davno je izjavio kako voli “novinarke koje lako kleknu”, a vlast nastavlja sa napadima na \u017eensko telo \u2013 u dr\u017eavi u kojoj 90% stanovni\u0161tva \u017eivi sa mese\u010dnim prihodima ispod 440 eura<\/a>, kao glavni dr\u017eavni problem se navodi pad nataliteta, a po re\u010dima predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, treba postaviti i pitanje abortusa: “…poka\u017eite majci ultrazvuk s otkucajima srca njene bebe, pa neka se odlu\u010di”. Mediji i dalje senzacionalizuju nasilje u porodici i seksualno nasilje, broj \u017eena ubijenih od strane partnera se ne smanjuje, a pozicija periferije u dana\u0161njem neoliberalnom svetu stvara dodatne zahteve za \u017eenskim besplatnim radom i zdu\u0161no podsti\u010de prekarizaciju \u017eena.<\/p>\n

Na zavr\u0161noj \u017eurci pokreta Ne davimo Beograd tokom izborne no\u0107i 4. marta 2018. dogodilo se seksualno napastvovanje jedne od aktivistkinja pokreta od strane D\u017eonija Rackovi\u0107a, multimedijalnog umetnika, a pokret je izdao saop\u0161tenja kojim najo\u0161trije osu\u0111uje ovaj incident i poziva javnost na osudu nasilja. S obzirom na to da je u Beogradu, unato\u010d brojnim javnim izjavama \u017eena na dru\u0161tvenim mre\u017eama o nasilju koje svakodnevno trpe, kampanja #MeToo pro\u0161la uglavnom neopa\u017eeno, ovaj napad izazvao je pravu buru reakcija i diskusija. Izlazak u javnost i imenovanje nasilnika se nazvalo “lin\u010dem”; naslovne strane “progresivnih” novina pozivale su da se \u010duje i “druga strana”; galerija Remont 1<\/a><\/sup> objavila je saop\u0161tenje u kome osu\u0111uje toliko mr\u017enje u javnom prostoru prema jadnom “ekscentri\u010dnom umetniku”. \u017denama koje su bile preglasne u odbrani od samozvanih progresivnih ekscentri\u010dnih gradskih momaka “obja\u0161njeno” je da su “poludele”. Tako se glasna javna re\u010d \u017ertava protiv nasilja, zamenom teza, imenovala nasiljem nad napasnikom.<\/p>\n

Mogu li \u017eene upla\u0161iti vlast?<\/strong><\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i strukturnom patrijarhatu, u razmaku od svega nekoliko dana zare\u0111alo se zatim jo\u0161 nekoliko, nazovimo ih tako, incidenata.<\/p>\n

Jovo Baki\u0107, sociolog, na skupu “Sindikati u minskom polju politike<\/a>“, obja\u0161njavaju\u0107i pad uticaja sindikata u Srbiji danas, izme\u0111u ostalog poku\u0161ao je to objasniti i pojmom feminizacije profesija. Sasvim legitimna pozicija i u skladu sa feministi\u010dkim analizama i kritikama \u2013 zanimanja koja postaju ve\u0107inski \u017eenska, gube na uticaju, ugledu te i finansijskoj nadoknadi, i obrnuto \u2013 ona zanimanja koja izgube na ugledu i finansijskoj mo\u0107i postaju ubrzano feminizovana.<\/p>\n

Me\u0111utim, po Baki\u0107evom obja\u0161njenju, feminizacijom zdravstva i prosvete, sindikati u javnom sektoru izgubili su mo\u0107 jer \u017eene “ne mogu uzeti mo\u010duge u ruke i tu\u0107i se, to mogu da rade metalci” i “\u017eene ne mogu upla\u0161iti vlast”. Na stranu \u0161to je i povijest vi\u0161e puta negirala ove Baki\u0107eve re\u010di, problematika diskursa jeste a priori<\/em> oduzimanje politi\u010dkog potencijala \u017eenama. \u017dene se predstavljaju kao subjekt van politi\u010dkog polja, jer zna se gde je, u \u010duvenoj dihotomiji javnog vs. privatnog prostora, \u017eenama mesto. Lepo je \u0161to one rade, i osu\u0111ujemo \u0161to se prekarizacija odre\u0111enih sektora izra\u017eava i kroz feminizaciju, ali pravi problem je da onda sindikati postaju slabi \u2013 jer su \u017eene slabe. Esencijalizacija \u017eenskog bi\u0107a kao slabijeg pola inherentna je patrijarhalnim strukturama mo\u0107i i slu\u017ei daljoj represiji \u017eena. Treba primetiti i da su na ove re\u010di reagovale retko prisutne \u017eene za stolom \u2013 osim moderatorke, panel su \u010dinili mu\u0161karci (jo\u0161 jedna \u010desta strategija prividnog izbegavanja all-male<\/em> panela) dok su me\u0111u ostalim u\u010desnicima skupa jedva \u010detvrtinu \u010dinile \u017eene – ostaje dakle interesantno pitanje kako se onda obja\u0161njava nemo\u0107 feminizovanih sindikata sa mu\u0161kim vo\u0111stvom tj. ko je tu u stvari slab i za\u0161to.<\/p>\n

Ko se boji \u017eenskog glasa?<\/strong><\/p>\n

Na primer, takvu je diskriminaciju\u00a0BBC<\/a>\u00a0izgleda shvatio, nakon znanstvenog istra\u017eivanja kojim je dokazano da je na svaka tri eksperta u britanskim emisijama 2015\/2016. dolazila samo jedna \u017eena, te su odlu\u010dili sprovesti kampanju pove\u0107avanja broja \u017eena u svojim prilozima i debatama. Ipak, novinar Deutsche Welle-a Nemanja Rujevi\u0107 odbio je razumeti ovu vrstu argumentacije kao legitimnu kritiku njegovog teksta<\/a> na temu populacione politike. Rujevi\u0107 je odlu\u010dio da suprotstavi ideolo\u0161ke pozicije Nikole Paruna, \u010dlana Libertarijanskog kluba LIBEK, i Stefana Aleksi\u0107a, \u010dlana redakcije portala Ma\u0161ina na zadatu temu a zatim su feministi\u010dka platforma Manels of Serbia i feministi\u010dki kolektiv BeFem odreagovali na \u010dinjenicu da su o tom klju\u010dnom pitanju za \u017eensko telo razgovarali isklju\u010divo mu\u0161karci. Portal Ma\u0161ina je tim povodom objavio tekst “Ako ne znate, pitajte drugaricu<\/a>” gde su ovu problematiku odli\u010dno argumentovale Ana Vukovi\u0107, Jelena Lalatovi\u0107 i Marija Jakovljevi\u0107. Jedan od u\u010desnika jo\u0161 jedne u nizu prilika da se mu\u0161karci izrazgovaraju na temu koja fundamentalno zadire u pitanja svojine nad \u017eenskim telom, Stefan Aleksi\u0107 se ubrzo izvinio i dodao “mehanizmi dominacije su \u2013 nevidljivi kao gramatika, ne mora\u0161 ni da ih prepozna\u0161 da bi u\u010destvova u njima”.<\/p>\n

Me\u0111utim, Rujevi\u0107 je nastavio da brani svoju odluku, insistiraju\u0107i da je “bedno \u017eenu svoditi na tu biolo\u0161ku \u010dinjenicu da je \u017eena” i da ne postoji “\u017eenska perspektiva” te da je prisustvo \u017eena na ovu temu potpuno bespredmetno. Kao da bi \u017eene mogle da imaju neki druga\u010diji uvid u ra\u0111anje od mu\u0161karaca? \u010cinjenica da je jedina biolo\u0161ka razlika izme\u0111u polova upravo sposobnost reprodukcije i ra\u0111anja, istovremeno i glavno oru\u0111e kontrole \u017eenskog tela i zahteva za mu\u0161kom svojinom nad njim, \u0161to dr\u017eavnim natalitetnim politikama, \u0161to dru\u0161tvenim stigmatizacijama, \u0161to ekonomskom kontrolom \u2013 sve to se ispostavlja potpuno irelevantnim za diskusiju o natalitetnim politikama.<\/p>\n

Zatim, novinar Predrag Popovi\u0107 u svojoj kolumni u Danasu pod nazivom “I radnice i dame<\/a>” objasnio je da poruke feministi\u010dkih aktivistkinja za 8. mart “Radnica, a ne dama” i “Ne\u0107u ru\u017eu, ho\u0107u revoluciju” nisu jasne i da se on jednostavno s njima ne sla\u017ee. Razumevanje pojma dama kao pe\u017eorativnog smatra “modom” jer dama je pojam koji ozna\u010dava “otmenu \u017eenu, obrazovanu, sa manirima, osobu koja dr\u017ei do sebe”. Ru\u017ea je “cvet i simbol pa\u017enje, naklonosti, ljubavi, lepote, ne\u0161to \u0161to odnose me\u0111u ljudima \u010dini boljim”. Iz tih parola Popovi\u0107u deluje kao da \u017eene \u017eele revoluciju na poklon, no vi\u0161e puta ponavlja da je sasvim siguran da autorke nisu tako mislile \u2013 on to kao feminista i borac za ljudska prava, kako sebe identifikuje na po\u010detku teksta, zna. Na kraju, poru\u010duje nam da “pre nego se iza\u0111e sa parolom treba manje razmi\u0161ljati u afektu i gr\u010du”. Od uobi\u010dajene psihologizacije \u017eena \u2013 jer da su eto bistre glave malo razmislile, do\u0161le bih do istih zaklju\u010daka kao i sam novinar \u2013 do potpunog nerazumevanja pitanja klase i roda kojih je re\u010d dama ozna\u010ditelj, a cvet simbol \u010ditavog patrijarhalnog \u010ditanja \u017eene.<\/p>\n

U \u010demu je problem?<\/strong><\/p>\n

Dakle, nau\u010dili smo da su \u017eene preslabe da upla\u0161e vlast i uhvate se motike; da nemaju nikakvo druga\u010dije iskustvo ra\u0111anja od mu\u0161karaca (i mu\u0161karci ra\u0111aju zar ne?); i da se ne snalaze najbolje u promociji svoje feministi\u010dke borbe.<\/p>\n

Svaki na svoj na\u010din, sva tri javna istupa su problematizovali va\u017ena pitanja za \u017eene. Iz pozicija koje su inicijalno i nominalno definisane kao blagonaklone \u017eenskim pravima i nasuprot patrijarhalnog poretka. \u010cinjenica da su ipak poklekli, nehatno ili ne, mizoginim diskurzivnim strategijama tako\u0111e ne \u010dudi. Patrijarhat je poredak koji kontinuirano osve\u0161\u0107ujemo u nama i izvan nas, i nakon mnogo godina osna\u017eivanja se i dalje ponekad iznenadimo internalizovanim mizoginijama. Ovo va\u017ei i za feministe i za feministkinje. Ve\u0107i problem predstavljaju reakcije na iznete kritike, koje iz nehatnog\/nesvesnog mizoginog stava prelaze u otvoreno perpetuiranje rodnih stereotipa, i u stvari, verbalno nasilje.<\/p>\n

Svi, prvenstveno \u017eenski, disonantni glasovi su u startu odba\u010deni upravo iz patrijarhalnih diskurzivnih matrica mo\u0107i kojima se navodno ovi tekstovi i autori suprotstavljanju \u2013 od dobro poznate frojdovske psihologizacije \u2013 odnosno glasna \u017eena zra\u010di i zna\u010di histeriju; do toga da je svaka kontrargumentacija (umesto o\u010digledno o\u010dekivane tihe zahvalnosti za njihovu borbu za na\u0161a prava) u stvari levo-totalitarno uskra\u0107ivanje prava na mi\u0161ljenje i slobodu govora od strane feministi\u010dkog nerazumnog \u010dopora koji \u017eeli da spaljuje neistomi\u0161ljenike, nabija na kolac i sli\u010dno. (nota bene: drugovi, u istoriji su spaljivali \u017eene.)<\/p>\n

Upada u o\u010di svakako da je svaki poziv na nasilje u ovim diskusijama dolazio od mu\u0161kih glasova i projektovan u \u017eenske; duhovitost se kao i uvek koristila kao omiljeno oru\u017eje diskreditacije \u017eenskog glasa; te se postavljalo pitanje koja je to “centralna adresa za \u017eene” i “gde je ta feministi\u010dka \u0161kola” koja bi dozvolila nekome da se naziva feministom. Mu\u0161ki diskurs nam je govorio da njihovim \u0107erkama, suprugama, majkama i sestrama nikakva prava ne fale (jer poznato je da su to jedine \u017eenske uloge).<\/p>\n

Nepostojanje kulture dijaloga kao i nesposobnost razumevanja da napad na stav i ad hominem<\/em> napad nisu isto, ukazuje pre svega, na nenaviknutost na dijalog. I vi\u0161e od toga, uo\u010dljiv je nedostatak odgovornosti za javno izgovorenu re\u010d. Odbrana slobode govora neistinitih tvrdnji ili diskriminatornih stavova od strane istih autora se, \u010dini se, ne bi tra\u017eila za pitanja npr. rasizma ili fa\u0161izma \u2013 pretpostavi\u0107emo jer se ta pitanja smatraju ipak bitnijim od \u017eenskog pitanja. Ne treba izgubiti iz vida i odgovornost uredni\u010dkih politika za objavljivanje ovakvih tekstova. Problem je sistemski, nikako li\u010dni.<\/p>\n

Re\u010d ispra\u017enjena od zna\u010denja?<\/strong><\/p>\n

Za ljude koji se bave javnom re\u010di te\u0161ko je zamisliti da ni najmanje ne razumeju zna\u010daj diskursa za kreiranje stvarnosti. Da ne ulazimo u pokrenuto pitanje delegitimizacije feminizma kao akademske teorije “jer pojmove tuma\u010di subjektivno” (po\u0161to izgleda da ni 2018. jo\u0161 uvek nema razumevanja inherentne nemogu\u0107nosti teorije da bude objektivna). I ne radi se tu ni o kakvoj modi niti je dama samo re\u010d ispra\u017enjena od zna\u010denja. Za\u0161to je semantika va\u017ena i kako se sti\u017ee od dame i ru\u017ee do nasilja u porodici? Patrijarhalni poredak, kao svaki represivni poredak, po\u010diva na mo\u0107i izgovorene re\u010di \u2013 re\u010d oblikuje na\u0161u stvarnost i kreira kontekst u kome se legitimi\u0161e represivno delovanje. Ukoliko je natalitet zajedni\u010dko pitanje opstanka nacionalne zajednice, uloga slabih \u017eene koje fizi\u010dki ne mogu da odbrane naciju, svodi se samo na jedno \u2013 ra\u0111anje. Svakako, njihovoj ulozi slabijeg pola dodaje se i ispunjavanje patrijarhalnog zahteva za imaginarijumom rodnih odnosa \u2013 ona je tu da, kada rodi, bude elegantna, lepa i da se raduje cve\u0107u. Svaki iskorak iz nametnutih uloga i sloboda, koje su joj date od privilegovanih patrijarhalnih struktura mo\u0107i, tuma\u010di se agresivnim i neosnovanim napadom na poredak.<\/p>\n

Dama se ne tu\u010de i elegantno i sa zahvalno\u0161\u0107u prihvata mu\u0161ku brigu za njena prava. Dama ako nije dama zaslu\u017euje da bude eksploatisana od strane kapitalisti\u010dkog poretka, dama ne\u0107e biti dovoljno sna\u017ena da ugrozi strukture mo\u0107i, i u krajnjoj instanci ne ispuni li mu\u0161ki fantazam dame, ona je kurva koja je zaslu\u017eila da bude silovana ili pretu\u010dena. A zatim da se obraduje ru\u017ei koju \u0107e nasilnik pokloniti kao izvinjenje i po\u010detak novog nasilni\u010dkog ciklusa. Diskurzivne borbe za mo\u0107 pojednako su va\u017ene kao i svaka druga revolucionarna aktivnost. Nemogu\u0107nost razumevanja uzro\u010dno-posledi\u010dnog odnosa izme\u0111u izgovorene re\u010di i posledica represije su\u0161tinski podr\u017eava patrijarhalne strukture, neodvojive od kapitalisti\u010dkog poretka.<\/p>\n

Nema sumnje da su radnice dovoljno sna\u017ene da se izbore za revoluciju, podjednako koliko nema sumnje da su sasvim sigurne da je ne\u0107e dobiti na poklon. Zato je diskreditacija feministi\u010dkog glasa u osnovi reakcionarna i ne mo\u017ee se sakriti iza bilo kakve nominalne parade feminista kojima u\u0107utkuju \u017eenske glasove. Sve dok nam branite da govorimo i dok smatrate \u017eensko iskustvo irelevantnim za borbu protiv patrijarhata, solidarnosti nema ni u tragovima. A za ru\u017ee \u0107emo lako.<\/p>\n

  1. Galerija Remont iz Beograda izdala je monografiju o Rackovi\u0107em radu pro\u0161le godine.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Sa po\u010detkom raspada Jugoslavije, u cilju akumulacije kapitala i pod ruku sa nacionalizmom, \u017eenama su se ukidala prava osvojena tokom socijalizma, a ona koja nisu, ostala su u kontinuiranoj opasnosti “vra\u0107anjem \u017eene na njeno mesto”…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":23253,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[174,85],"theme":[458,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[390],"class_list":["post-23244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-feminizam","tag-radnicki-pokret","theme-drustvo","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23244","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23244"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23244\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23258,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23244\/revisions\/23258"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/23253"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23244"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=23244"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=23244"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=23244"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=23244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}