{"id":23187,"date":"2018-04-06T07:00:11","date_gmt":"2018-04-06T06:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=23187"},"modified":"2021-02-25T10:54:59","modified_gmt":"2021-02-25T09:54:59","slug":"zene-u-srbiji-na-razmedu-tradicije-i-emancipacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=23187","title":{"rendered":"\u017dene u Srbiji na razme\u0111u tradicije i emancipacije"},"content":{"rendered":"

Ove se godine u Srbiji proslava Me\u0111unarodnog dana \u017eena poklopila s objavom pora\u017eavaju\u0107eg istra\u017eivanja o polo\u017eaju radnica. No podatak koji mo\u017eda i najvi\u0161e zabrinjava je razina nepovjerenja prema idejama emancipacije.<\/strong><\/p>\n

“\u0160ta je nama na\u0161a borba dala?” pitanje je koje svaka \u017eena u klin\u010du sa patrijarhatom postavi sebi barem jedanput godi\u0161nje \u2013 za Osmi mart. Gradovima se razliju \u017eenski mar\u0161evi, zidove ukrase novi prkosni grafiti \u2013 “Ne\u0107u ru\u017eu, ho\u0107u revoluciju!”, “Budu\u0107nost je \u017eenska” \u2013 jajovodi se u domi\u0161ljatoj uli\u010dnoj umetnosti izviju u srednji prst uperen ka svima koji bi da, umesto nas koje imamo matericu, odlu\u010duju u njeno ime; koji bi da je, pred pravdom Boga i dr\u017eave, zastupaju \u2013 jer smo mi \u017eene previ\u0161e neura\u010dunljive da bismo se samozastupale. Taj jedan dan, mnogi mu\u0161karci osveste postojanje svojih partnerki, majki, \u0107erki, sestara, baka i drugih \u017eena (uglavnom onih s kojima su u srodni\u010dkom odnosu) toliko da im se zahvale za sve \u017ertve koje “mu\u0161ki” podnose i udele im, razume se, cvet: a ne podr\u0161ku za revoluciju.<\/p>\n

Ovaj Osmi mart na poklon borbenim \u017eenama u Srbiji doneo je, me\u0111utim, i ne\u0161to dugotrajnije od cveta i jednodnevnog mu\u0161kog priznanja “drugog pola” \u2013 prve rezultate velikog istra\u017eivanja o polo\u017eaju i strategijama \u017eena \u0161irom Srbije. Njih 1.560, stanovnica gradova i sela u Srbiji i na severu Kosova, pro\u0161le godine je u\u010destvovalo u temeljnom poduhvatu Instituta za sociolo\u0161ka istra\u017eivanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i udru\u017eenja Centar za mame. S obzirom na iscrpnost upitnika i \u017eelju da se \u0161irok opseg tema u vezi sa \u017eenskim pitanjem \u0161to pouzdanije potkrepi, istra\u017eivanje se fokusiralo samo na \u017eene koje su rodile \u2013 a njegovi rezultati, prvi put predstavljeni dan uo\u010di Osmog marta, raspirili su javnu diskusiju o svemu oduzetom \u0161to je \u017eenska borba jedared donela, i o onome za \u0161ta se tek treba izboriti.<\/p>\n

Sre\u0107ni brak patrijarhata i kapitalizma<\/strong><\/p>\n

Po prvi put posle dugo vremena, skeptici, pa i negatori postojanja patrijarhata nakratko su za\u0107utali. Hiljadu i petsto \u017eena reprezentovalo je \u010dinjenicu da se srbijansko dru\u0161tvo jo\u0161 nalazi duboko zaglibljeno u patrijarhatu, a da one najmla\u0111e me\u0111u njima \u2013 me\u0111u nama \u2013 zapljuskuje i talas retradicionalizacije. Bilo da ka\u017eemo “\u0161to mla\u0111e, to konzervativnije” ili “\u0161to starije, to konzervativnije”, ne\u0107emo pogre\u0161iti: od patrijarhalnog i tradicionalisti\u010dkog generalnog preseka tek donekle odudaraju \u017eene srednjih godina (30\u201345), \u010diji su stavovi progresivniji negoli u mla\u0111oj (18\u201329) i starijoj (46\u201359) kategoriji.<\/p>\n

Patrijarhat se (i) u Srbiji ogleda na svim nivoima \u2013 od porodi\u010dnog kruga do tr\u017ei\u0161ta rada, od nezadovoljnog posmatranja sopstvenog odraza u ogledalu do vezanih nogu u nekom od porodili\u0161ta, od ku\u0107nih poslova do uli\u010dnih borbi. Mnogobrojna lica patrijarhata tipi\u010dno se naslanjaju jedno uz drugo: tako, recimo, \u017eene koje u manjoj meri koriste kontraceptivna sredstva u ve\u0107oj meri okrivljuju druge \u017eene za takozvanu “belu kugu” i vi\u0161e podr\u017eavaju zabranu abortusa. O dubini ukorenjenosti patrijarhalnih obrazaca i \u010desto nesvesnom poistove\u0107ivanju \u017eena sa patrijarhalnim modelom svedo\u010di podatak da me\u0111u visokoobrazovanim \u017eenama gotovo 60% ili ne koristi kontraceptivna sredstva, ili se slu\u017ei visokorizi\u010dnim metodima kontracepcije, kakav je prekinut sno\u0161aj. Dakle, ako je mi\u0161ljenje da i \u017eena zaslu\u017euje da, poput svog partnera, do\u017eivi orgazam tokom seksa u me\u0111uvremenu postalo popularnije (premda se ta praksa vrlo verovatno jo\u0161 nije normalizovala), to se ne mo\u017ee re\u0107i i za praksu stavljanja kondoma \u2013 odbijanje partnera da stavi kondom tokom seksa naknadno se racionalizuje kao \u010din postizanja dublje bliskosti i intime, te izgradnje poverenja u, po svemu sude\u0107i, bogomdanu mo\u0107 mu\u0161karca da se “zaustavi na vreme”.<\/p>\n

O Srbiji kao dru\u0161tvu polne jednakosti i rodne ravnopravnosti, po svim pokazateljima sude\u0107i, jo\u0161 uvek ne mo\u017ee biti govora. Ne\u0161to vi\u0161e od 60% anketiranih \u017eena zara\u0111uje<\/a> ispod republi\u010dkog proseka (koji za 2017. godinu iznosi oko 400 evra), a u posebno nepovoljnom polo\u017eaju su mlade \u017eene (18\u201329 godina), kao starosna kategorija me\u0111u kojom je najve\u0107i broj nezaposlenih i \u017eena na prekarnim poslovima, i gde su razlike izme\u0111u primanja mu\u0161karaca i \u017eena najizrazitije. \u017divot u razvijenom kapitalizmu, pak, prakti\u010dno zahteva da oba partnera\/supru\u017enika budu zaposleni kako bi mogli da ekonomski opstanu; rad koji ostaje neprepoznat i nevrednovan \u2013 ku\u0107ni rad \u2013 jo\u0161 uvek se opravdano mo\u017ee nazvati \u017eenskim ku\u0107nim radom, budu\u0107i da za \u0161poretom, daskom za peglanje i svim pra\u0161njavim ili uprljanim delovima ku\u0107e i dalje dominantno (u 70\u201380% slu\u010dajeva) stoje \u017eene. S obzirom na njihova generalno ni\u017ea primanja u odnosu na mu\u0161karce, \u017eene u Srbiji nalaze se u tamnom vilajetu: ako je nu\u017eno napraviti izbor izme\u0111u tr\u017ei\u0161ta rada i brige o ku\u0107i i deci, mu\u0161karcu \u0107e, kao tr\u017ei\u0161no “cenjenijem”, pripasti prva, javna sfera, a \u017eeni ona koja joj “po prirodi” \u2013 tj. po \u010dinjenici da mo\u017ee da ra\u0111a \u2013 pripada: privatna sfera; ako je, s druge strane, nu\u017eno (a naj\u010de\u0161\u0107e jeste) da oboje budu na tr\u017ei\u0161tu rada, \u017eena ne postaje rastere\u0107enija od “tradicionalnih \u017eenskih poslova”, ve\u0107 samo vi\u0161estruko optere\u0107ena \u2013 nalik “supermamama” koje promovi\u0161u TV reklame: u poslovnim odelima, besprekornog izgleda i nepokolebljivog “\u017eenskog osmeha”, s mobilnim telefonom na uhu, detetom u jednoj a cegerom s namirnicama za porodi\u010dni ru\u010dak u drugoj ruci.<\/p>\n

Materica u slu\u017ebi dr\u017eave i nacije<\/strong><\/p>\n

Strategije ekonomskog opstanka jo\u0161 su urgentnije za samohrane roditelje i roditeljke. Razvode\u0107i se od svojih supru\u017enica, mu\u0161karci se u alarmantnom procentu razvode i od njihove dece: tek petina anketiranih \u017eena prima alimentaciju od biv\u0161ih supru\u017enika, i to neredovno; ostatak je uglavnom ili ne prima, ili je morao da pokrene sudsku parnicu da bi biv\u0161i mu\u017eevi po\u010deli da pla\u0107aju alimentaciju. Mere koje Vlada Srbije predla\u017ee i sprovodi u odgovoru kako na pritiske javnosti da se polo\u017eaj \u017eena pobolj\u0161a (a kojima ovo istra\u017eivanje daje dodatni, nau\u010dno potkrepljeni zamajac), tako i na nacionalisti\u010dku paranoju o “izumiranju Srba”, svode, pak, pobolj\u0161anje sveukupnog dru\u0161tvenog polo\u017eaja na arbitrarne ekonomske parametre. Ve\u0107 nekoliko godina dr\u017eava pompezno promovi\u0161e svoju populacionu politiku, koja bi u punom sjaju trebalo da zablista kona\u010dnim uvo\u0111enjem Saveta za populacionu politiku. Istina, zvani\u010dnom predstavljanju mera koje \u0107e po\u010deti da se primenjuju delom od 1. jula, a delom od naredne godine prethodilo je ni\u0161ta manje blistavo “zagrevanje” za natalitet: od nespretne izjave ministarske bez portfelja zadu\u017eene za demografiju i populacionu politiku, Slavice \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, o “fokusiranju [podsticajnih mera za ra\u0111anje] na studentsku populaciju”, do odabira najinspirativnijih pronatalitetnih slogana (simboli\u010dno, ba\u0161 oko Dana zaljubljenih) od strane Ministarstva kulture i informisanja.<\/p>\n

I taman kada smo pomislili da dr\u017eava ne\u0107e oti\u0107i dalje od nagra\u0111ivanja imperativnih “Ra\u0111aj, ne odga\u0111aj” i “Dosta re\u010di, nek zakme\u010di” slogana, prvi \u010dovek Srbije je bez uvijanja predo\u010dio nacionalisti\u010dki program podsticaja ra\u0111anju. Konferencija za novinare sazvana je 17. marta, na dan kada je, 2004. godine, otpo\u010delo proterivanje nekoliko hiljada Srba s Kosova. Predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 detaljno je povla\u010dio paralele izme\u0111u gradova na Kosovu i u Srbiji, odnosno nataliteta albanskog i srpskog stanovni\u0161tva; podvukao je da je re\u0161enje kosovskog pitanja od klju\u010dnog zna\u010daja za opstanak srpske nacije, utoliko \u0161to \u0107e ljudi \u2013 srpske nacionalnosti \u2013 zasnivati porodice na tlu Srbije tek ako budu uvereni u mirnu i sigurnu budu\u0107nost. No, nakon \u017eivopisnih izjava predsednikovog generalnog sekretara Nikole Selakovi\u0107a da je “na svakodnevnom nivou nas [Srba] za jedan avion manje, a Albanaca za skoro jedan autobus vi\u0161e”, te najave ministra odbrane Aleksandra Vulina da \u0107e se i Vojska Srbije uklju\u010diti u borbu za pove\u0107anje nataliteta, pre bi se reklo da se pred \u017eene stavlja zadatak da svoje materice stave u slu\u017ebu otad\u017eine i podare nara\u0161taje za rat za Kosovo nego da su u fokusu “mir i sigurnost”.<\/p>\n

Kako istra\u017eivanje Instituta za sociolo\u0161ka istra\u017eivanja i Centra za mame pokazuje, \u017eene sebe dominantno ne do\u017eivljavaju kao politi\u010dke subjekte, ve\u0107 kao \u010dlanice dru\u0161tva \u010dija je du\u017enost da ra\u0111aju, a za koje dr\u017eava iskazuje brigu svojim merama populacione politike. Kontradiktorno \u2013 ali sasvim u skladu sa sukobom izme\u0111u konzervativnih i emancipatorskih sadr\u017eaja s kojima se \u017eene u Srbiji suo\u010davaju \u2013 one su vrlo nezadovoljne nesigurnom realno\u0161\u0107u u kojoj \u017eive: onom realno\u0161\u0107u u kojoj svaku petu \u017eenu poslodavac pri intervjuu za posao pita namerava li da zasnuje porodicu, a svaku desetu otpusti tokom porodiljskog odsustva ili neposredno po povratku na posao, nakon poro\u0111aja; realno\u0161\u0107u u kojoj \u017eene koje zadr\u017ee posao i nakon iznesene trudno\u0107e bivaju preme\u0161tene na ni\u017ea radna mesta u hijerarhiji; realno\u0161\u0107u u kojoj se roditeljima\/kama ne izlazi u susret fleksibilnim radnim vremenom, realno\u0161\u0107u nere\u0161enog stambenog pitanja, nepodsticajnih politika zapo\u0161ljavanja, nedostupne i skupe robe za decu. Premda jeste do\u0161lo do pozitivnih kretanja u zakonodavnoj sferi, mehanizmi dosledne primene tih zakona jo\u0161 nisu jasno uspostavljeni; najavljeni podsticaji za poslodavce koji bi po\u0161tovali zakon i omogu\u0107avali \u017eenama koje su ve\u0107 zasnovale ili nameravaju da zasnuju porodicu da rade, mogli bi biti jedan od na\u010dina efektivnije kontrole sprovo\u0111enja zakona (svakako efektivniji od prvobitne pozicije da bi, re\u010dima Slavice \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, poslodavci trebalo da budu savesni pa da ne otpu\u0161taju trudnice i majke).<\/p>\n

Objekat poro\u0111aja<\/strong><\/p>\n

\u017dena, me\u0111utim, ostaje u zna\u010dajnoj meri kontrolisana mekim (i onim ne\u0161to tvr\u0111im) imperativima kapitalisti\u010dke dr\u017eave-nacije i usa\u0111enog patrijarhalnog okru\u017eenja. Poro\u0111ajna iskustva plasti\u010dno pokazuju negiranje \u017eenskog subjektiviteta i autonomije.<\/p>\n

Budu\u0107i da su istra\u017eivanjem bile obuhva\u0107ene samo \u017eene koje su rodile, \u010ditava zasebna grupa pitanja bila je posve\u0107ena poro\u0111ajnom iskustvu. Pored u\u010destalosti i na\u010dina primene razli\u010ditih praksi u porodili\u0161tima, detaljno je ispitivano i kako su se \u017eene ose\u0107ale tokom i nakon poro\u0111aja. Ironi\u010dno, iako su dr\u017eavi puna usta ra\u0111anja i kritike \u017eena koje se ne povedu za svojim “maj\u010dinskim instinktom”, uslovi u porodili\u0161tima vrlo su nezadovoljavaju\u0107i.<\/p>\n

Iako je re\u010d o doga\u0111aju u koji bi \u017eena trebalo da bude maksimalno mogu\u0107e uklju\u010dena \u2013 doga\u0111aju koji se najdirektnije ti\u010de njenog tela \u2013 ona se tretira manje-vi\u0161e kao stvar. Premda vi\u0161e od polovine anketiranih \u017eena jeste bilo obave\u0161teno o procedurama kojima \u0107e biti podvrgnute, saglasnost od njih nije tra\u017eena u, tako\u0111e, vi\u0161e od polovine slu\u010dajeva. Najdublji problem le\u017ei u \u010dinjenici da je poro\u0111aj normalizovan kao relativno traumati\u010dno iskustvo \u2013 medicinsko osoblje dominantno ga tretira kao hladnu i neutralnu medicinsku proceduru, a \u017eene ne dovode u pitanje vrlo prisutne invazivne metode kojima bivaju podvrgnute, budu\u0107i da “lekari najbolje znaju” i to, verovatno, “tako mora”.<\/p>\n

Alarmantan je podatak da tre\u0107ina anketiranih \u017eena nije imala mogu\u0107nost da dobije epiduralnu anesteziju usled tehni\u010dke neopremljenosti porodili\u0161ta. Svega je 14% njih dobilo epidural. S druge strane, praksa indukcije \u2013 davanja hormona kako bi se izazvale kontrakcije \u2013 prisutna je u gotovo dve tre\u0107ine slu\u010dajeva, a sprovodi se rutinski, neretko i onda kada nema medicinski opravdanih razloga da \u017eena dobije indukciju. Psiholo\u0161ke posledice koje indukcija povla\u010di za sobom jesu ve\u0107a preplavljenost \u017eena celokupnim poro\u0111ajnim iskustvom, ose\u0107aj da ne mogu da uti\u010du na njegov tok i da su zanemarene od strane osoblja. Generalno uzev, bliskiji i podr\u017eavaju\u0107 odnos osoblja prema porodiljama ima status dodatne usluge \u2013 ali ni \u010dinjenica da je polovina \u017eena koje su u\u010destvovale u istra\u017eivanju imala “vezu” u porodili\u0161tu nije uvek zna\u010dila da \u0107e im poro\u0111aj pro\u0107i “glatko” i da \u0107e tokom njega biti tretirane kao glavne akterke, a ne statistkinje u uigranom i vi\u0161estruko repriziranom, strogo medicinskom serijalu.<\/p>\n

Neprijatelji \u017eenskog oslobo\u0111enja<\/strong><\/p>\n

\u017dene se, dakle, nedovoljno pitaju o pitanjima koja se najneposrednije ti\u010du njih samih. Iako Srbija po pitanju abortusa zvani\u010dno nije krenula reakcionarnom putanjom koja se aktuelno pomalja \u2013 pa i utabava \u2013 u nizu evropskih zemalja, nema garancija da ne\u0107e krenuti tom putanjom. Predsednik Srbije je tokom pomenute konferencije za novinare o populacionoj politici vi\u0161e puta naglasio da je \u017eena ta koja se pita \u2013 po svemu sude\u0107i, da bi ubla\u017eio efekat koji je izjava “Neka prvo \u010duje otkucaje srca i vidi ultrazvuk u 4D, pa onda odlu\u010di \u017eeli li da rodi ili ne” ostavila na slu\u0161ateljke kojima se, eto, ni\u0161ta zapravo ne name\u0107e. No, \u010dak je i njegova tirada o vezi nataliteta i kosovskog pitanja suptilnija od zvani\u010dnih stavova Srpske pravoslavne crkve, koja predstavlja zna\u010dajan oslonac konzervativnog re\u017eima i jakog aktera “iz senke”.<\/p>\n

SPC o abortusu otvoreno propoveda kao o ubistvu i glavnog krivca za pretpostavljeno “izumiranje nacije” nalazi u \u017eenama koje izvr\u0161e abortus. Njene intervencije u \u017eensku telesnost i\u0161le su toliko daleko da je predlo\u017eila uvo\u0111enje konsultacija sa sve\u0161tenicima za \u017eene koje se odlu\u010de na prekid trudno\u0107e. O\u010dekivano, Crkva je u vi\u0161e navrata javno podr\u017eala zabranu abortusa i nesumnjivo \u0107e predstavljati sna\u017enog saveznika desnice ukoliko se i u Srbiji pravo \u017eene na abortus formalno dovede u pitanje.<\/p>\n

Ono \u0161to \u0107e, me\u0111utim, za dalju borbu \u017eena za sopstveno oslobo\u0111enje biti najva\u017enije jeste da se me\u0111usobno prepoznaju kao saveznice, kako bi \u010dvrsto stale iza svojih zajedni\u010dkih interesa. Jo\u0161 uvek dominantni patrijarhalni kulturni obrasci i poistove\u0107ivanje zna\u010dajnog broja \u017eena u Srbiji sa njima svakako predstavljaju veliki \u2013 premda ne i nesavladiv \u2013 kamen spoticanja na tom putu. Indikativno je da ve\u0107ina \u017eena koje su u\u010destvovale u istra\u017eivanju ima neutralan odnos spram feminizma, ili ga vidi kao elitisti\u010dku politiku \u2013 mali broj njih se izjasnio feministkinjama, i to su uglavnom visokoobrazovane \u017eene vi\u0161eg materijalnog statusa. Istovremeno, \u010dak i me\u0111u visokoobrazovanim \u017eenama u zna\u010dajnoj meri vlada homofobija, premda su manje homofobi\u010dne od \u017eena ni\u017eeg stepena obrazovanja \u2013 sveukupno gledano, preko 60% \u017eena protivi se istopolnim brakovima, a preko 70% davanju prava homoseksualnim parovima da usvoje dete.<\/p>\n

Bauk feminizma<\/strong><\/p>\n

Iako dr\u017eava “na papiru” podr\u017eava progresivne politike u praksi \u010desto odstupa od onoga za \u0161ta se deklarativno zala\u017ee. \u010cinjenica da se parade ponosa nekoliko godina unazad odr\u017eavaju bez incidenata \u2013 ali i dalje uz sna\u017eno policijsko obezbe\u0111enje \u2013 ili da se na mestu premijerke nalazi \u017eena koja se javno deklari\u0161e kao lezbejka pre su identitetske perjanice su\u0161tinski konzervativnog re\u017eima nego odraz dubljih dru\u0161tvenih promena. Zauzeti kurs, od kog se ne odstupa, jeste kurs razvoja neoliberalnog kapitalizma \u2013 a politika “\u0161tednje”, smanjivanja (pa i ukidanja) dr\u017eavnih izdataka za tr\u017ei\u0161no neprimamljive i neprofitabilne sektore, \u0161irenja nestabilnih poslova koji radnicima\/ama ne pru\u017eaju adekvatnu (ponekad ni ikakvu) za\u0161titu, i posledi\u010dno sve ve\u0107i pritisak da se u takvom sistemu pre\u017eivi, na \u017eenama ostavljaju samo jo\u0161 vi\u0161e udaraca i jo\u0161 tamnije modrice. Kapitalizam o\u010duvava patrijarhalnu dru\u0161tvenu strukturu, potvr\u0111uju\u0107i nevidljivi \u017eenski rad na reprodukciji svakodnevice i podsti\u010du\u0107i sukobe po drugim osnovima \u2013 seksualnom, nacionalnom, rasnom, religijskom \u2013 kako temeljna klasna suprotnost ne bi bila dovedena u pitanje. \u017densko oslobo\u0111enje, u punom smislu re\u010di, mo\u017ee nastupiti jedino s oslobo\u0111enjem od bremena kapitalizma.<\/p>\n

\u010cak 85% anketiranih \u017eena slo\u017eilo se da bi majke s troje i vi\u0161e dece “samo” na osnovu obavljanja te, maj\u010dinske uloge trebalo da imaju beneficirani radni sta\u017e, a vi\u0161e od 60% njih stalo je iza stava da bi nezaposlene majke i doma\u0107ice trebalo da za svoj rad u doma\u0107instvu primaju platu i penziju. To nam govori da nema neslaganja sa onim \u0161to su premise feministi\u010dke borbe, ali da se feminizam jo\u0161 uvek ne vidi kao sredstvo politi\u010dke artikulacije zahteva za pobolj\u0161anjem dru\u0161tvenog polo\u017eaja \u017eena. Uprkos reakcionarnim predstavama u \u010dijem obnavljanju i sam re\u017eim aktivno sudeluje, cilj feminizma nije da zatre mu\u0161ki rod, zabrani \u017eenama da budu (i) majke ili da ih sve na silu ugura u tr\u017ei\u0161nu utakmicu \u2013 cilj feminizma je da se \u017eena aktivno i ravnopravno bori za odlu\u010divanje o sopstvenom \u017eivotu i za dru\u0161tvenu jednakost kao pretpostavku istinskog oslobo\u0111enja.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

“\u0160ta je nama na\u0161a borba dala?” pitanje je koje svaka \u017eena u klin\u010du sa patrijarhatom postavi sebi barem jedanput godi\u0161nje \u2013 za Osmi mart. Gradovima se razliju \u017eenski mar\u0161evi, zidove ukrase novi prkosni grafiti \u2013 “Ne\u0107u ru\u017eu, ho\u0107u revoluciju!”, “Budu\u0107nost je \u017eenska”…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":23190,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[174],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-23187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-feminizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=23187"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23187\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23239,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/23187\/revisions\/23239"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/23190"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=23187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=23187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=23187"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=23187"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=23187"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=23187"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=23187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}