{"id":2308,"date":"2014-09-04T07:00:40","date_gmt":"2014-09-04T06:00:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=2308"},"modified":"2021-02-25T11:06:17","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:17","slug":"2308","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=2308","title":{"rendered":"Privatizacija medija u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Velik broj medija u Srbiji jo\u0161 je uvijek u javnom vlasni\u0161tvu. Ovog je ljeta donesen set medijskih zakona \u010diji je primarni cilj rje\u0161avanje dr\u017eave tog vlasni\u0161tva. Zakonski novum je i zabrana dr\u017eavi da osniva nove medije. Privatni mediji s druge strane lako propadaju i izlo\u017eeni su specifi\u010dnim oblicima pritisaka ogla\u0161iva\u010dkih agencija, dok su radnici u takvim medijima sve vi\u0161e izlo\u017eeni ubrzanoj eroziji radnih prava.<\/strong><\/p>\n

Tokom leta skup\u0161tina Srbije je bila prili\u010dno a\u017eurna u usvajanju niza reformskih zakona koji vode ka daljnjem srozavanju radnih i socijalnih prava i dubljem uspostavljanju neoliberalnih tr\u017ei\u0161nih odnosa u privredi. Nakon usvajanja Zakona o radu te penzijskom i invalidskom osiguranju usledili su Zakoni o ste\u010daju i privatizaciji a za njima i set medijskih zakona \u2013 Zakon o javnom informisanju i medijima, Zakon o elektronskim medijima i Zakon o javnim medijskim servisima. Ovi poslednji pomenuti zakoni su zna\u010dajni iz nekoliko razloga. Set medijskih zakona ne\u0107e dovesti do pobolj\u0161anja polo\u017eaja radnika u tom sektoru jer ne re\u0161ava ono \u0161to ti radnici isti\u010du kao osnovne probleme u njihovom radu. Ovim zakonima se predvi\u0111a privatizacija ostataka javnog vlasni\u0161tva u medijima \u010dime se i zna\u010dajno smanjuje mogu\u0107nost pru\u017eanja pouzdanih informacija i stvaranja kriti\u010dkog diskursa o temama koje se ti\u010du \u0161ire zajednice s obzirom na to da \u0107e svo izve\u0161tavanje zavisiti od interesa nosioca privatnog kapitala.<\/p>\n

Pored ovoga, u medijskim zakonima se prepoznaje postojanje dva javna servisa\u00a0\u2013 Radio televizije Srbije i Radio televizije Vojvodine, ali ne i regionalnih ili lokalnih javnih servisa. Ukinuta je pretplata za finansiranje javnih servisa na mesto \u010dega od 2016. godine dolazi misteriozna “taksa” (do tada \u0107e RTS i RTV biti finansirani direktno iz dr\u017eavnog bud\u017eeta). Svi ostali mediji \u0107e imati priliku da u\u010destvuju u konkursima za dodeljivanje sredstava iz javnih bud\u017eeta za projektno finansiranje, ali zakonom nije definisano koji procenat dr\u017eavnog bud\u017eeta bi bio stavljen na raspolaganje.<\/p>\n

Tokom Skup\u0161tinske rasprave o ovim zakonima desila se jedna zanimljiva scena koja nam pokazuje koliko i vlast i opozicija stoje na istim pozicijama po pitanju ure\u0111enja medijske scene u Srbiji. Opozicioni poslanik Zoran \u017divkovi\u0107 obrazlagao je amandman koji je podneo na \u010dlan predlo\u017eenog zakona u kome se govori o povla\u010denju dr\u017eavnog, odnosno javnog vlasni\u0161tva iz medija. Prema zakonu, do 15. jula 2015. godine sve dr\u017eavne strukture (republika, pokrajina, lokalne samouprave) moraju otu\u0111iti svoje vlasni\u0161tvo u medijima. \u017dikovi\u0107 je uvideo jednu “manjkavost” u predlogu \u2013 predvi\u0111a se povla\u010denje javnog vlasni\u0161tva iz postoje\u0107ih medija ali se ne spre\u010dava stvaranje novih medija, a prema njemu dr\u017eava se pokazala kao jako lo\u0161 vlasnik medija. Predlaga\u010d zakona je odbio predlog amandmana i zatim je usledilo obrazlaganje u kojem su nekoliko argumenata razmenili ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac i poslanik \u017divkovi\u0107. Pred kraj te diskusije ministar je zamolio za kratku pauzu radi konsultacija sa svojim savetnikom Sa\u0161om Mirkovi\u0107em (koji je “progurao” set medijskih zakona i koji ima vlasni\u010dkog udela u nekim privatnim medijima). Jo\u0161 samo desetak sekundi pauze… i amandman se prihvata jer je prema re\u010dima ministra “potpuno na tragu ovih zakona”.<\/p>\n

Predlaga\u010di ovih zakona i oni koji su ih podr\u017eavali u javnosti naj\u010de\u0161\u0107e su isticali upravo te floskule o dr\u017eavi kao lo\u0161em vlasniku medija pri \u010demu su \u010desto kao argument isticali navodne preporuke od strane eksperata iz Evropske unije. Time se pitanje privatizacije preostalih javnih medija izdvojilo kao klju\u010dni razlog za pisanje novih zakona. Ipak, ako pogledamo presek medijskog sektora Srbije lako se uvi\u0111a da problemi le\u017ee daleko od famoznog “lo\u0161eg upravljanja” i da usvojeni set medijskih zakona ne\u0107e zna\u010dajno uticati na ono \u0161to su stvarni problemi u ovom sektoru.<\/p>\n

Oblici tr\u017ei\u0161nog pritiska na rad medija
\n<\/strong><\/p>\n

Nekriti\u010dki pristup preno\u0161enju informacija, tabloidizacija i izostanak raznovrsnosti sadr\u017eaja prili\u010dno su \u010desta pojava u savremenim medijima, \u0161to nikako nije specifi\u010dnost Srbije. Kao i na drugim mestima, ovakvo koncipiranje medija rezultat je brojnih faktora od kojih \u0107emo ovde istaknuti preterano izlaganje medija ogla\u0161iva\u010dima, odnosno uvo\u0111enje tr\u017ei\u0161nog nadmetanja u medijsko polje. No, preuzimanje medija od strane nosioca krupnog kapitala ne otvara samo mogu\u0107nost ostvarivanja profita ve\u0107 ujedno omogu\u0107ava privatnim vlasnicima da medijski sadr\u017eaj oblikuju na na\u010din koji promovira interese upravo te klase. Tako u medijima dobijamo sadr\u017eaje o lenjim radnicima, prevelikom javnom sektoru i previsokoj ceni rada.<\/p>\n

Kako je Savet za borbu protiv korupcije<\/a> u svom \u201cIzve\u0161taju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji\u201d pisao jo\u0161 2010. godine “me\u0111u 30 najzna\u010dajnih medija u Srbiji (12 dnevnih novina, 7 nedeljnika, 6 TV stanica i 5 radio stanica), za \u010dak 18 medija pravi vlasnici nisu poznati doma\u0107oj javnosti”. U istom izve\u0161taju se dalje navodi da su u vlasni\u010dkoj strukturi tih medija naj\u010de\u0161\u0107e of\u0161or kompanije \u010dime se prikriva stvarna vlasni\u010dka struktura, a time i interes i uticaj koji neke grupe ili pojedinci mogu imati na javnost. Novi medijski zakoni ovaj problem ne\u0107e re\u0161iti po\u0161to \u0107e javna glasila biti du\u017ena samo da istaknu ime firme koja je osniva\u010d medija \u0161to ne predstavlja nu\u017eno i stvarni kapital koji stoji iza tog medija.<\/p>\n

Presudan uticaj na medije, naro\u010dito na one koji nisu javno finansirani, imaju PR, marketin\u0161ke i produkcijske agencije koje medije dr\u017ee u ekonomskoj zavisnosti i neizvesnosti. Tr\u017ei\u0161te ogla\u0161avanja u Srbiji je 2001. godine bilo vredno 30 miliona dolara, da bi do 2008. dostiglo vrednost od 206 miliona dolara dok se s tokom ekonomske krize ustalilo na oko 170 miliona. Zbog lo\u0161e ekonomske situacije, prema navodima<\/a> Saveta za borbu protiv korupcije, mediji su prinu\u0111eni da ovim agencijama prodaju svoje oglasne prostore unapred i to ispod tr\u017ei\u0161ne cene. Agencije kasnije preprodaju<\/a> taj oglasni prostor krajnjim korisnicima. Prema informacijama do kojih je Savet tada do\u0161ao pokazalo se da se samo deo novca uplati odmah na ra\u010dun medija dok se ostatak isplata prolongira \u0161to omogu\u0107ava uticaj na ure\u0111iva\u010dku politiku. Veze vlasnika ovih agencija i politi\u010dkih partija te njihov uticaj na medije dosta slikovito prikazuje odnose mo\u0107i na politi\u010dkoj sceni u Srbiji. Prema nekim istra\u017eivanjima presudni uticaj<\/a> na ure\u0111iva\u010dku politiku ne dolazi od strane dr\u017eave kao vlasnika medija ve\u0107 od privatnih biznisa pojedinih politi\u010dara i njima bliskih ljudi. I radnici u medijima prepoznaju da najve\u0107i pritisak<\/a> na njihov rad dolazi upravo od strane pojedinih \u010dlanova politi\u010dkih partija u vlasti (to je izjavilo 25,59% ispitanih) i vlasnika krupnog kapitala (17,65% ispitanih). Novi zakoni ne\u0107e re\u0161iti ni ovaj problem medija s obzirom na to da ne nude nikakva re\u0161enja koja bi medije vodila van principa tr\u017ei\u0161nog poslovanja \u010dime \u0107e se samo pove\u0107avati rivalitet me\u0111u medijima kao i njihova zavisnost od ogla\u0161iva\u010da.<\/p>\n

O tome koliko ta\u010dno postoji medija u Srbiji nema preciznih podataka po\u0161to u glavnom registru javnih glasila postoje i oni mediji koji vi\u0161e ne rade, ili su neki po nekoliko puta registrovani. Ipak, prema procenama razli\u010ditih istra\u017eivanja u Srbiji ima oko\u00a01.200 (\u0161tampanih, elektronskih i internet) medija. Ukupan broj zaposlenih u medijima tako\u0111e nije precizan, a procena je da broj zaposlenih varira izme\u0111u 15.000 i 20.000 radnika\/ica. Prose\u010dna novinarska plata iznosi, prema proceni Nezavisnog udru\u017eenja novinara Srbije, 30.000 dinara \u0161to je ispod republi\u010dkog proseka. To je ujedno i razlog za\u0161to 75% radnika u medijima smatra da je najve\u0107i problem novinarstva ekonomski polo\u017eaj novinara, gotovo sva novinarska udru\u017eenja i sindikati upozravaju da je lo\u0161 materijalni polo\u017eaj ljudi koji rade u medijima ujedno i najve\u0107a pretnja slobodi medija.<\/p>\n

Mediji na dobo\u0161u<\/strong><\/p>\n

Svega par sedmica nakon usvajanja medijskih zakona, Agencija za privatizaciju republike Srbije je raspisala javni poziv za prodaju 502 preduze\u0107a u kojima jo\u0161 uvek ima dr\u017eavnog vlasni\u0161tva, me\u0111u njima je i 79 medijskih ku\u0107a. Mediji za koje bude postojalo interesovanje \u0107e biti prodati kupcu koji iznese najve\u0107u ponudu dok \u0107e u medijima za koje ne bude bilo interesovanja radnicima biti podeljene akcije preduze\u0107a bez bilo kakve naknade.<\/p>\n

Sude\u0107i prema prema prethodnom talasu privatizacije medija za mnoge od njih ovo \u0107e zna\u010diti i prestanak postojanja. Od 52 medija koliko ih je privatizovano od 2002. godine danas uspe\u0161no radi samo jedan. Najve\u0107i broj ovih medija su kupili vlasnici koji su u tome videli jasan ekonomski interes, me\u0111utim taj interes nije imao veze sa obavljanjem medijske delatnosti. Kupovana su ona preduze\u0107a koja su posedovala atraktivne nekretnine ili su pak slu\u017eila novim vlasnicima za dobijanje bankarskih kredita koji bi se ulagali u neke druge poslove dok bi sam medij pod dugovima polako odlazio u ste\u010daj a potom bi se i ugasio.\u00a0Iako su mnogi radnici u ovim medijima organizovali proteste i \u0161trajkove kako bi sa\u010duvali svoja preduze\u0107a niko od njih nije uspeo u tim namerama.<\/p>\n

Ovaj proces je ujedno zna\u010dio i transformaciju u ure\u0111enju radnih odnosa u medijima koja je pratila op\u0161tu prekarizaciju radnika u periodu tranzicije. Osnovne karakteristike rada u medijima postali su nesigurnost po pitanju zaposlenja, niske plate, nedostatak socijalne i zdravstvene za\u0161tite, gubitak dru\u0161tvenog ugleda, kredibiliteta i samopo\u0161tovanja. Prema istra\u017eivanju<\/a> Centra za medije i medijska istra\u017eivanja Fakulteta politi\u010dkih nauka iz 2011. godine: 60% novinara strahuje od gubitka posla, dok ujedno raste procenat honorarno anga\u017eovanih novinara (16,15%); Vi\u0161e od 12% novinara radi vi\u0161e od 50 sati nedeljno; 35% novinara zara\u0111uje do 30.000 dinara mese\u010dno dok \u010detvrtina ispitanika platu ne prima redovno; 16,5% novinara nemaju uop\u0161te ili nemaju redovno upla\u0107ene socijalno-zdravstvene doprinose od strane poslodavca. Ovome treba dodati da je u poslednje dve decenije, kao i drugi lo\u0161ije pla\u0107eni poslovi, novinarstvo postalo tipi\u010dnije \u017eenski nego mu\u0161ki posao.<\/p>\n

S obzirom da medijski radnici u Srbiji od 2005. godine nemaju nikakav kolektivni ugovor, za o\u010dekivati je da \u0107e se nakon usvajanja novog Zakona o radu u Srbiji njihov polo\u017eaj dodatno pogor\u0161ati. Iako 89,23% novinara podr\u017eava potpisivanje granskog kolektivnog ugovora, usled dominacije privatnog kapitala u ovom sektoru to je te\u0161ko zamislivo. \u010cak dve tre\u0107ine novinara (65,77%) nije sindikalno organizovano. Predsednica Sindikata novinara Srbije Dragana \u010cabarkapa je u jednom razgovoru kojeg sam vodio s njom ovu situaciju prokomentarisala kazav\u0161i kako “nema slobodnih medija bez slobodnih novinara. Slobodni novinari su oni koji su radno i pravno za\u0161ti\u0107eni. Ako nemaju ugovor o radu, a takvih je danas puno, njima mo\u017ee svako kako ho\u0107e da manipuli\u0161e. Ako neko ne sme da se sindikalno organizuje, a u privatnim medijima kod nas nema sindikata, dakle ako neko nema mogu\u0107nost da se na taj na\u010din bori za svoja prava kako da o\u010dekujemo da se uklju\u010di u neke \u0161ire borbe. U privatnim medijima radnici ne mogu da se izbore <\/a>za svoje ugovore i jasno je da \u0107e u ovako te\u0161koj egzistencijalnoj situaciji prihvatati da rade \u0161ta god im se ponudi. To nije sloboda medija”.<\/p>\n

Ako bismo prihvatili ovakvu definiciju slobode medija onda mo\u017eemo re\u0107i i da su novinari u medijima u kojima jo\u0161 uvek ima javnog vlasni\u0161tva kudikamo slobodniji. U tim medijima ima sindikata, plate su procentualno ve\u0107e, socijalna i zdravstvena izdvajanja redovnija a uticaj ogla\u0161iva\u010da manji po\u0161to pokrivanje tro\u0161kova ne zavisi isklju\u010divo od njih. Novinari i njihova udru\u017eenja prepoznaju zna\u010daj o\u010duvanja medija koji i dalje mogu pru\u017eiti makar minimalnu sigurnost svojim radnicima pa su tako i tokom procesa rasprave o medijskim zakonima zahtevali druga\u010diju zakonsku regulativu od ponu\u0111ene i konkretniju bud\u017eetsku potporu za medije u javnom vlasni\u0161tvu. Po njihovim predlozima ovi mediji bi mogli da preuzmu ulogu lokalnih i regionalnih javnih servisa i da obavljaju svoju funkciju efikasnog i ta\u010dnog informisanja stanovni\u0161tva, kriti\u010dkog promi\u0161ljanja dru\u0161tvenih tema i edukacije o temama bitnim za zajednicu. Ipak, usvajanjem seta medijskih zakona i pozivom za privatizaciju medija ta mogu\u0107nost je izgubljena. Ono \u0161to je ostalo je svest o zna\u010daju dobrih radnih i materijalnih uslova za kvalitet njihovog rada koja bi trebala da vodi i ka konkretnijem dru\u0161tvenom anga\u017emanu novinara ukoliko takve uslove zaista \u017eele da stvore.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom leta skup\u0161tina Srbije je bila prili\u010dno a\u017eurna u usvajanju niza reformskih zakona koji vode ka daljnjem srozavanju radnih i socijalnih prava i dubljem uspostavljanju…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":2311,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[28,51],"theme":[458,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[96],"class_list":["post-2308","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-mediji","tag-privatizacija","theme-drustvo","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2308","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2308"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2308\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36845,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2308\/revisions\/36845"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2311"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2308"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2308"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2308"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=2308"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=2308"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=2308"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=2308"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}