{"id":22886,"date":"2018-03-19T08:00:59","date_gmt":"2018-03-19T07:00:59","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=22886"},"modified":"2021-02-25T10:55:05","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:05","slug":"prokop-ili-kompanje-groba-za-zeleznicu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=22886","title":{"rendered":"Prokop ili kopanje groba za \u017eeleznicu"},"content":{"rendered":"

\u010cetrdeset godina nakon \u0161to je zapo\u010det projekat obnove \u017eelezni\u010dke infrastrukture, beogradska je glavna stanica iznenada preseljena, na lokaciju koja za tu funkciju nikada nije osposobljena. Daleko od nekog unapre\u0111enja, preseljenje zapravo sugerira kako se \u017eeleznicama crno pi\u0161e.<\/strong><\/p>\n

Stanica “Beograd-centar”, poznatija kao Prokop<\/a>, zvani\u010dno je postala glavna \u017eelezni\u010dka stanica u decembru 2017. No od njenog sve\u010danog pu\u0161tanja u rad pro\u0161lo je vi\u0161e od dve godine, a sa njima i dve ture republi\u010dkih te jedni beogradski lokalni izbori. Uprkos tome projekat otpo\u010det 1977. i dalje stoji nezavr\u0161en. Izme\u0161tanje glavne stanice iz centra grada ura\u0111eno je kako bi se oslobodilo zemlji\u0161te za nebodere projekta Beograd na vodi. Dok prve kule ni\u010du na obali Save, nadomak nekada\u0161nje glavne stanice, putnici i vozovi se preusmeravaju ka Prokopu \u2013 anonimnoj klisuri koja simboli\u0161e napola iskopan grob spreman da primi ostatke \u017eeleznica Srbije.<\/p>\n

Uglancane mermerne plo\u010de i jarko osvetljeni hodnici perona nisu dovoljni da umire bes i gun\u0111anja pristiglih putnika dok tragaju za izlazom, prodavnicom, toaletom ili autobusom koji \u0107e ih odvesti do centra grada. Iako su u prvoj fazi obnove stanice ulo\u017eena<\/a> sredstva iz kredita u visini od 25 miliona evra, na njoj nije ura\u0111eno mnogo vi\u0161e od obnove zidova i rekonstrukcije saobra\u0107ajnog prilaza. Iz betonske konstrukcije sa svih strana \u0161tr\u010di zar\u0111ala armatura koja treba da bude osnov za izgradnju stani\u010dne zgrade i par nedovr\u0161enih koloseka. Ali se za tu investiciju \u010deka odobrenje drugog kuvajtskog<\/a> kredita koji \u0107e da optereti dug \u017deleznica Srbije sa dodatnih 50 miliona duga. U budu\u0107nosti \u0107e putnici mo\u0107i da napuste hladne \u010dekaonice i posete najavljeni tr\u017eni centar u sklopu stanice. Me\u0111utim, male su \u0161anse da \u0107e prose\u010dan putnik u njemu mo\u0107i ne\u0161to da kupi. Pitanje je i ho\u0107e li kroz par godina oni koristiti danas pustu stanicu Prokop, ali i po\u0107i na put \u017eeleznicom \u010dija se mre\u017ea, kvalitet i cenovna pristupa\u010dnost neprekidno srozavaju.<\/p>\n

Prepu\u0161tanje \u0161ina korovu direktna je posledica rezanja javnih izdataka koje nastupa avgusta 2015. kada je Vlada stvorila \u010detiri zasebne \u017eelezni\u010dke kompanije za ovu delatnost i nakon prethodnog usvajanja Akcionog plana za reformu \u017eeleznice koji novostvorenim \u017eelezni\u010dkim preduze\u0107ima u periodu reorganizacije 2016.-2020. smanjuje finansiranje od strane dr\u017eave za 25%. Prisiljena na navodnu racionalizaciju tro\u0161kova, \u017deleznice tiho pristaju na prodaju i izme\u0161tanje svojih stanica u Beogradu, Ni\u0161u i Kragujevcu. Za interes investitora one nikada nisu bile ni\u0161ta vi\u0161e nego “vredno zemlji\u0161te”.<\/p>\n

Totalna rasporodaja<\/strong><\/p>\n

Kada je dru\u0161tveni interes izba\u010den iz re\u010dnika javnih preduze\u0107a i dr\u017eavnih institucija, i one same gledaju na imovinu \u017eeleznice kao na robu koja ima vrednost jedino onda kada je na njoj neko spreman da podigne stambeni prostor za elitu ili ogradi industrijsku zonu za svoju investiciju. Kolateralna \u0161teta postaju putnici koji se zajedno sa stanicom preme\u0161taju na periferiju gradova. Iako je Prokop udaljen svega 1.000 metara vazdu\u0161nom linijom od dosada\u0161nje glavne stanice, drugorazrednost te lokacije nije odre\u0111ena prostornim, ve\u0107 dru\u0161tveno-ekonomskih odnosima glavnog grada u \u010dijem se centru koncentri\u0161u skoro sve institucije za zadovoljavanje potreba ljudi, ali i ve\u0107i deo funkcionalnog gradskog prevoza.<\/p>\n

Usled svojih dugova, \u017deleznice nisu prisiljene da ustupaju samo svoje zemlji\u0161te i stani\u010dne zgrade. Zbog blokade ra\u010duna koja traje od 2015., radnici ne mogu da ostvare svoja potra\u017eivanja te je sud \u2013 po zahtevu “javnog” izvr\u0161itelja \u2013 nedavno odobrio prodaju Saobra\u0107ajnog instituta CIP koji je profitabilna ustanova zadu\u017eena za izradu standarda, pripremu tehni\u010dke dokumentacije i nadgledanje projekata za potrebe \u017deleznice. Prodaja CIP-a, koja je u me\u0111uvremenu odlo\u017eena, zna\u010dila bi da dr\u017eava za svoje infrastrukturne projekte mora da anga\u017euje privatne kompanije. Na pitanje zbog \u010dega se odlu\u010dio na prodaju CIP-a, izvr\u0161itelj je odgovorio<\/a> da: “\u017deleznica nema vrednu imovinu”. Zbog blokade ra\u010duna i nemogu\u0107nosti radnika da dobiju zaostala primanja na drugi na\u010din, pristali su na predlog izvr\u0161itelja da se njih domognu prodajom preduze\u0107a koje su svojim radom izgradili.<\/p>\n

Druga prodaja koja je iznenadila javnost odnosi se na \u017delezni\u010dko-tehni\u010dku \u0161kolu. Ta je namera otkrivena<\/a> sasvim slu\u010dajno, od strane profesora \u0161kole, svega tri dana pre nego \u0161to \u0107e izvr\u0161itelj odr\u017eati javnu licitaciju za prodaju \u0161kole i njenih prate\u0107ih objekata. Razlog za prodaju su potra\u017eivanja radnika, a njihov zajedni\u010dki iznos predstavlja samo deo predlo\u017eene po\u010detne cene za licitaciju od skoro 3 miliona evra. Kako je \u017delezni\u010dko-tehni\u010dka \u0161kola deo kompleksa koji je bio u sastavu nekada\u0161njeg \u017delezni\u010dkog obrazovnog centra, na prodaju je stavljeno preko 6.000 m2 prostora zajedno sa zelenim povr\u0161inama. Sumnja da je re\u010d o unapred name\u0161tenoj prodaji name\u0107e se iz \u010dinjenice da je \u0161kola locirana u \u0161irem centru Beograda i da odlazi na dobo\u0161 kao gra\u0111evinska parcela. Profesori i profesorice zajedno sa \u0111acima brzo su se organizovali, uputili apel Vladi i \u017deleznicama i odr\u017eali protest ispred \u0161kole. Na dan same prodaje oti\u0161li su zajedno sa \u010dlanovima Zdru\u017eene akcije “Krov nad glavom” do kancelarije izvr\u0161itelja. Licitacija je odlo\u017eena za 60 dana, zatim po\u010detkom marta i zvani\u010dno otkazana, a imovina u katastru pre\u0161la sa \u017deleznica na Republiku.<\/p>\n

Zar\u0111ale \u0161ine<\/strong><\/p>\n

Nakon transformacije \u017deleznica Srbije u akcionarsko dru\u0161tvo 2011. usledila je reorganizacija i raspar\u010davanje dru\u0161tva u \u010detiri dela od kojih su tri \u2013 Srbija Kargo, Srbija Voz i Infrastruktura \u017eeleznice Srbije \u2013 dobila zadatak da upravljaju prevozom robe, putnika i odr\u017eavanjem \u017eelezni\u010dke mre\u017ee. \u017deleznice Srbije su pak na sebe preuzele dotada\u0161nje dugove, ali i mandat da izvr\u0161e popis imovine, obave njenu delimi\u010dnu prodaju i izrade plan za otpu\u0161tanje. Sa novom organizacijom uspostavljeni su i novi ugovorni odnosi izme\u0111u Vlade i novostvorenih preduze\u0107a koja od tada treba da obezbede najve\u0107u efikasnost sa \u0161to manje nov\u010danih ulaganja. Novi aran\u017eman korporativnog upravljanja imao je za cilj da iskoreni<\/a> “institucionalnu neefikasnost” po\u010dev\u0161i od otpu\u0161tanja preko 6.000 radnika koji predstavljaju 38% radne snage te zatvaranja \u010dak 24% mre\u017ee. Rasturanje “monolitnog” preduze\u0107a u \u010detiri zasebna dela dovelo je do daljeg razdvajanja radnika koji su podeljeni u 25 \u017eelezni\u010dka sindikata od kojih su svega tri reprezentativna. Atomizacija njihove snage skratila je njihovu polugu za uticaj na politiku preduze\u0107a i unapred osujetila solidarnost radnika koji su se na\u0161li sa pogre\u0161ne strane fiskalne konsolidacije.<\/p>\n

U kapitalisti\u010dkoj ra\u010dunici, koja meri efikasnost matematikom izvla\u010denja \u0161to vi\u0161e rada iz malog broja lo\u0161e pla\u0107enih radnika, ove promene predstavljaju veliki skok u produktivnosti. \u010cinjenica da je u tom procesu do\u0161lo do otpu\u0161tanja, neispla\u0107ivanja zarada i \u0161trajkova<\/a>, zatvaranja nerentabilnih lokalnih ali i me\u0111unarodnih<\/a> linija i op\u0161teg pada kvaliteta usluge, ostaje neva\u017eno dok god preduze\u0107a knji\u017ee fiktivan profit. Novi sistem ugovornog pla\u0107anja izme\u0111u novih kompanija stvorio je jo\u0161 jedan set iracionalnosti. Infrastruktura \u0107e ubudu\u0107e odr\u017eavati \u017eeleznice samo ukoliko su op\u0161tine spremne to da plate<\/a> \u0161to samo po sebi nije garancija da \u0107e tuda prolaziti vozovi. Tek kada Srbija Kargo i Srbija Voz plate Infrastrukturi kori\u0161\u0107enje pruge za svoje teretne i putni\u010dke vozove, op\u0161tine koje su platile svoj deo \u0107e imati jeftin na\u010din da izvoze sirovine.<\/p>\n

Do tada \u0107e novac nastaviti da se sliva u d\u017eepove privatnih prevoznika, tro\u0161kovi transporta posta\u0107e ve\u0107i a me\u0161tani nastaviti da kupuju jednosmernu kartu za Beograd \u2013 be\u017ee\u0107i dalje od ekonomski opusto\u0161enih krajeva. \u017deleznice, koje su nekada bile zamajac socijalisti\u010dke modernizacije i simbol napretka, danas r\u0111aju pod te\u017einom restauracije kapitalizma dok se transport, kao i sve ostalo, privatizuje i individualizuje. Sigurno je da \u0107e jedino politi\u010dka borba za zajedni\u010dko dobro skinuti korov sa zapu\u0161tenih \u0161ina.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Stanica “Beograd-centar”, poznatija kao Prokop, zvani\u010dno je postala glavna \u017eelezni\u010dka stanica u decembru 2017. No od njenog sve\u010danog pu\u0161tanja u rad pro\u0161lo je vi\u0161e od dve godine, a sa njima i dve ture republi\u010dkih te jedni beogradski lokalni izbori….<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":22888,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[344],"class_list":["post-22886","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22886","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22886"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22886\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":23022,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22886\/revisions\/23022"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22888"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22886"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22886"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22886"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=22886"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=22886"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=22886"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=22886"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}