{"id":22758,"date":"2018-03-09T07:00:50","date_gmt":"2018-03-09T06:00:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=22758"},"modified":"2021-02-25T10:55:08","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:08","slug":"una-r","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=22758","title":{"rendered":"Slobodan Show: tu\u017ena pri\u010da sre\u0107nih ljudi"},"content":{"rendered":"

U Gra\u010danici, srpskoj enklavi na Kosovu, u utorak je odr\u017eana premijera predstave-mjuzikla Lift: Slobodan Show, redatelja Nenada Todorovi\u0107a. Iako glasno najavljivana, nije ispunila o\u010dekivanja, osim onog ostajanja u strogo zadanim granicama, a politi\u010dko je u predstavi tek prepreka ugodnom \u017eivotu.<\/strong><\/p>\n

Kada se upu\u0161tate u politi\u010dku satiru fokusiranu na li\u010dnost jedne zloglasne politi\u010dke figure, polazna ta\u010dka trebala bi biti vrlo jasna ideja o tome kakav ste stav zauzeli prema delovanju i nasle\u0111u te figure. Da bi bila majstorska, satira na temu zloglasnih politi\u010dkih li\u010dnosti trebala bi dakle da proizlazi i da za osnovu ima jasnu osudu njihovog nasle\u0111a. Potom i od te ta\u010dke sledi umetni\u010dka nadgradnja, sa upiranjem prsta na gre\u0161ke \u2013 i zlodela\u2013naravno kroz humor, ironiju pa \u010dak i preterivanje.<\/p>\n

Tu se nalazi linija izme\u0111u satiri\u010dnih remek-dela i neukusnih bavljenja njihovim postupcima koji mogu da vode \u010dak do relativiziranja njihovih zlo\u010dina.
\nOno \u0161to mo\u017ee biti jo\u0161 gore je kada ovakav posao predstavite kao ozbiljnu analizu jedne takve zloglasne li\u010dnosti i odre\u0111enog vremenskog perioda u kojem je ona \u017earila i palila, dok se elementi satire pojavljuju u obliku prolaznih referenci na “rasko\u0161an privatni ili porodi\u010dni \u017eivot” te li\u010dnosti, naravno bez ozbiljnijih optu\u017ebi protiv njega, koja je do\u017eivela op\u0161tu osudu van svoje zemlje i koja ve\u0107 dugo \u010deka na osudu od strane sopstvenog naroda i kulturnog miljea.<\/p>\n

“Ru\u0161enje” tabua, ili kulture<\/strong><\/p>\n

Te\u0161ko je opisati o\u010dekivanja i reagovanja publike okupljene u gra\u010dani\u010dkom Domu kulture u sredu uve\u010de gde je organizovana premijera pozori\u0161ne predstave “Lift: Slobodan Show”. O predstavi se pisalo nedeljama unapred u lokalnoj i inostranoj \u0161tampi, od New York Times-a do Agence France Pressea, u holandskim, italijanskim, nema\u010dkim i inim novinama. Nije se previ\u0161e znalo o samome sadr\u017eaju polupozori\u0161ne predstave i polumjuzikla, osim toga da su titularni likovi u predstavi Slobodan Milo\u0161evi\u0107 i Mira Markovi\u0107 \u2013 to je naizgled bilo dovoljno da se podigne pra\u0161ina oko predstave iza koje nisu stajali niti neka velika gluma\u010dka imena, niti ogroman bud\u017eet a ni veliko pozori\u0161te.<\/p>\n

Premijerno izlaganje je bilo u Gra\u010danici \u2013 gradi\u0107u o kojem me\u0161tani \u010desto govore kao da je selo, zbog veli\u010dine i male naseljenosti pre rata \u2013 jer je\u00a0\u00a0predstava koncipirana od strane “izme\u0161tenog” Pri\u0161tinskog narodnog pozori\u0161ta, ta\u010dnije, srpske drame u sklopu tog pozori\u0161ta. Srpska drama napu\u0161ta zgradu Narodnog pozori\u0161ta u Pri\u0161tini (u kojoj je bila tokom Jugoslavije) u 1999. godini i biva izme\u0161tena kao i sve druge tada\u0161nje srpske institucije na Kosovu u srpski ve\u0107inske sredine na Kosovu ili u Srbiji, nastavljaju\u0107i da se finansira od strane srbijanskog ministarstva kulture. Nakon kratkog postojanja u Mitrovici, ova drama sada “funkcioni\u0161e” u sklopu Doma Kulture u Gra\u010danici, oko 15 kilometara jugo-isto\u010dno od svog biv\u0161eg sedi\u0161ta u centru Pri\u0161tine. Niti jedna ranija predstava izvedena od strane ovog pozori\u0161ta, \u010dak ni popularna “Hotel Kosovo” \u2013 koju je kao i ovu o Slobodanu i Miri tako\u0111e re\u017eirao Nenad Todorovi\u0107 \u2013 nije privukla ovoliko interesovanje. Todorovi\u0107, koji je nedeljama unapred upitan da objasni izbor teme, odgovarao je da se radi o ru\u0161enju “zadnjeg i najve\u0107eg tabua u Srbiji”, odnosno Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u kao glavnom junaku pri\u010de. Zvu\u010dalo je kao nagove\u0161taj “do sada nevi\u0111ene” artisti\u010dke obrade lika i dela Milo\u0161evi\u0107a.<\/p>\n

Politi\u010dki autizam<\/strong><\/p>\n

Kao i u svakom mjuziklu, predstava se otvara sa biografski intoniranom muzi\u010dkom izvedbom fokusiranom prvenstveno na Miru: “Sloba je voli zato sto je tu\u017ena i feministkinja i zauvek prezrena… ateistkinja, ali u zvezde veruje… njih dvoje su jedno celo, celo predebelo”. Naglasak je od samog starta bio na \u010dinjenicu da Mira “nosi pantalone” u toj vezi. Strukturirani u formi gr\u010dkog hora, glumci nose \u0161arene trenerke od poliestera ukra\u0161ene \u0161ljokicama \u2013 jasno aludiranje na prevla\u0111uju\u0107i neukus u modnim trendovima tokom devedesetih\u00a0\u2013 i glomazne patike. \u017dene, koje ponekad recituju Mirine delove, sve nose cvec\u0301e u kosi, dok “glavna Mira” nosi dre\u010davi crveni svileni kombinezon nalik kimonou i crvenu kabanicu, crveni cvet u kosi, dok joj pli\u0161ano srce “visi oko vrata”.<\/p>\n

Igra polako odpli\u0107e \u017eivot Slobodana i Mire po\u010dev od njihovih po\u010detnih bra\u010dnih koraka u prvom stanu u Novom Beogradu. “On je savr\u0161en mu\u017e, ona savr\u0161ena \u017eena, drugar i drugarica za sva vremena, budu\u0107nost osigurana i mirna”. Standard bra\u010dnog para (i stanovi) rastu kako Slobodan napreduje u karijeri. Na kraju dobijaju ku\u0107u, u kojoj je Mira, kri\u0161om od Slobodana, prefarba kamin u belu boju. Predstava se dosta fokusira na Mirine komentare o stvarima koje su joj frustrirale unutar srednjoklasnog \u017eivota jedne politi\u010dki dobro pozicionirane porodice. “On je hteo da deli ku\u0107u, tvrdio je da je prevelika, ja sam mu govorila, Slobodane ti si predsednik”. U svega tri \u010detiri re\u010denice se predstavlja i prelazi preko Milo\u0161evi\u0107evog leta na krilima nacionalizma, porasta popularnosti krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih godina.<\/p>\n

Sre\u0107a mo\u017ee jednom, dva put ili mo\u017eda tri put da ti pomogne, ali kad \u010dovek tr\u010di iz pobede u pobedu tu ti treba pamet… Ustav iz 74. obara Srbiju na njena kolena, oduzima ingerencije nad njom samom i to pravo daje njenim pokrajinama. Milo\u0161evi\u0107 po dolasku na \u010delo Srbije menja ustav… oj Srbijo iz tri dela, ponovo \u010de\u0161 biti cela.<\/p><\/blockquote>\n

To je jedina referenca na promenu ustava, politi\u010dki potez kojim se radikalno menja \u017eivot ljudi u do tada Socijalisti\u0161koj autonomnoj pokrajini Kosova. Bio je ovo trenutak za mnoge gledaoce u sali, posebno one koji su na predstavu do\u0161li iz Pri\u0161tine, da prestanu da se nadaju da \u0107e se ova predstava na bilo koji na\u010din ozbiljnije suo\u010diti sa bilo kakvim “tabuima” na osnovu “umenti\u010dkog dijaloga sa vremenom koje je odredilo na\u0161e \u017eivote” (kao \u0161to pi\u0161e u programu predstave) ve\u0107 \u0107e ponavljati iste, izlizane, jednostrane i autisti\u010dke argumente koji se vrte po srpskom mejnstrimu ve\u0107 dobrih 30. godina.<\/p>\n

O tenkovima, pored kamina<\/strong><\/p>\n

U nastavku predstave, gde visoki glumac u ulozi konferensje-a i u beloj trenerci sa \u017eutim \u0161ljokicama obja\u0161njava raspad Jugoslavije: “Me\u0111utim, do\u0161lo je vreme diferencijacije republi\u010dkih rukovodstava i rukovodstava federacije, do\u0161lo je do diferencijacije rukovodstva federacije unutar sebe…” Rat u Sloveniji i Hrvatskoj\u00a0obja\u0161njen je u svega dve re\u010denice: “Rat u Sloveniji trajao je deset dana, Milo\u0161evi\u0107 nije imao nista sa tim, tako ka\u017eu svi, Slovenci maznuli klincima tenkove. Dve hiljade dana pucalo je u Hrvatskoj. Oti\u0161li ste iz federacije, sre\u0107an vam put. Ali sami napred, bez Srpske krajine.”<\/p>\n

Igra se tada vrac\u0301a na kuc\u0301ni front \u2013 doslovno na rasprave u kuc\u0301i Milo\u0161evic\u0301a. Mira i “Tajko” sede kod kuc\u0301e i gledaju televiziju, dok Marko zove da se \u017eali zbog toga \u0161to je kod njega nestala struja i prekinula muziku na proslavi nove godine. Marija zove “Tajka” da pla\u010de i cvili, besna na kritike upuc\u0301ene njenoj Radio Ko\u0161avi. Iako je ovo dobro tempirana i predstavljena kritika njihovog ekstremno komfornog \u017eivota dok Socijalisti\u010dka Republika Jugoslavija prolazi kroz hiperinflaciju, ekonomsku krizu kada se ova porodi\u010dna idila smesti u \u0161iri prostorni kontekst i vremenski period kojem se ovo de\u0161avalo \u2013 tokom rata u Bosni \u2013 osetite kamen na dnu stomaka dok gledate starijeg Milo\u0161evi\u0107a kako govori mla\u0111em da mu je voda u bazenu pretopla i da ne mo\u017ee biti 40 stepeni kao u \u0111akuziju. Porodi\u010dna sekvenca se zavr\u0161ava sa Mirinom odlazkom u Indiju na promociju svoje knjige. Po njenom povratku, Milo\u0161evi\u0107 se progla\u0161ava “mirotvorcem” zbog potpisivanja Dejtonskog sporazuma.<\/p>\n

Nakon kratkih referenci na proteste u Srbiji\u00a0koji su sru\u0161ili Milo\u0161evi\u0107a (“Ja samo \u010ditam o \u010cedi, na sve strane \u010cedo, \u010cedo, \u010cedo,” govori lik Markovi\u0107ke) predstava prelazi na njen najkontraverzniji deo. Obrazla\u017eu\u0107i ovakav odnos, Todorovi\u0107 u tekstu za Suddeutsche Zeitung ovaj deo opisuje kao “srpski Hag”. U slobodnom prevodu sa nema\u010dkog, Suddeutsche citira Todorovi\u0107a da je pro\u010ditao “10.000 stranica ha\u0161kih dokumenata i onda ih bacio”. U nastavku teksta, Todorovi\u0107 se citira da “nije hteo da se bavi sa raspravom oko toga ko je vi\u0161e ubijao u ratu, odlu\u010dili smo da se bavimo samo nama\u2026 prave \u017ertve u predstavi su Srbi sa Kosova koji su zbog rata izgubili svoju domovinu i sada \u017eive u zadnje, aparthejdu u Evropi”.<\/p>\n

Filozofima preko bombi<\/strong><\/p>\n

Bombardovanje Srbije se predstavlja uz citate iz tekstova Susan Sontag, Thomasa Friedmana, Slavoja \u017di\u017eeka i Sonje Biserko, sa navodnim preuveli\u010davanjem razmera zlo\u010dina nad Albancima na Kosovu. Deo izvedbe fokusirane na bombardovanje prate glasna i isprekidana buka kao i svetla koja se pale i gase. Na kraju se razbija \u010detvrti zid i glumci, od kojih je ve\u0107ina sa Kosova, kre\u0107u da pri\u010daju o svojim li\u010dnim iskustvima iz rata. “Moj tata je branio most [u Mitrovici]. Moj brat je imao dve i po, a ja osam i po godina. Nije ga bilo kod ku\u0107e \u0161est dana. Mama je sama sa nama i \u010duli smo da je ranjen. Mama nas je zgrabila i krenula da tr\u010di ka mostu. Mama nas vu\u010de ka mostu gde padaju bombe i pucaju geleri, ona nas vu\u010de, vu\u010de ka mostu\u2026 morala je da na\u0111e tatu.”<\/p>\n

Iako su pri\u010de glumaca dirljive i ukazuju na stra\u0161na iskustva ljudi u zavr\u0161nim fazama rata, kraj predstave nije potvrdio postojanje “srpskog Haga”. Mo\u017eda zato \u0161to u njemu nije bilo re\u010di ni o jednoj \u017ertvi drugih nacionalnosti, u\u017easima rata od Triglava do \u0110ev\u0111elije ili kampanjama Jugoslavenske armije na Kosovu.
\nPredstava se zavr\u0161ava ponovnim povratkom u porodi\u010dni milje glavnih junaka i stihom\u00a0koji asocira na Milo\u0161evi\u0107a u zatvoru u Beogradu, koga pose\u0107uje Mira sa unukom Markom kojem Slobodan pravi brodove od papira: “njegovi brodovi od papira, Mira i Sloba, Sloba i Mira, tu\u017ena pri\u010da sre\u010dnih ljudi, seoski vladarski par”.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada se upu\u0161tate u politi\u010dku satiru fokusiranu na li\u010dnost jedne zloglasne politi\u010dke figure, polazna ta\u010dka trebala bi biti vrlo jasna ideja o tome kakav ste stav zauzeli prema delovanju i nasle\u0111u te figure…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":22761,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[74],"theme":[458],"country":[124],"articleformat":[450],"coauthors":[349],"class_list":["post-22758","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kultura","theme-drustvo","country-kosovo","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22758","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22758"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22758\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22766,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22758\/revisions\/22766"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22761"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22758"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22758"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22758"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=22758"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=22758"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=22758"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=22758"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}