{"id":22556,"date":"2018-02-26T08:00:28","date_gmt":"2018-02-26T07:00:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=22556"},"modified":"2021-02-25T10:55:11","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:11","slug":"vecito-glavinjanje-srpske-politike","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=22556","title":{"rendered":"Mirotvorac Vu\u010di\u0107 i ve\u010dito glavinjanje srpske politike"},"content":{"rendered":"

Srpski predsjednik biv\u0161i radikal i hrvatska predsjednica iz redova HDZ-a rade na pomirenju Hrvata i Srba. Takav su barem dojam poku\u0161ali ostaviti \u0161efovi dviju dr\u017eava prilikom nedavnog neuobi\u010dajenog susreta. No unato\u010d prividnoj normalizaciji odnosa, stvari, kao i obi\u010dno kada se radi o regiji, nisu toliko jednostavne. <\/strong><\/p>\n

Skora\u0161nja poseta srpskog predsednika Hrvatskoj na poziv tamo\u0161nje predsednice i sve ono \u0161to je pratilo ovaj doga\u0111aj u obe zemlje, potvrdilo je da se gotovo dve decenije od prestanka ratnih sukoba na prostoru biv\u0161e Jugoslavije malo \u0161ta promenilo uprkos neumitnom protoku vremena. Osim \u0161izofrenog unutra\u0161nje-politi\u010dkog stanja u obe dr\u017eave, razobli\u010dio je ovaj doga\u0111aj i realnost u kojoj politi\u010dka klasa stasala u procesu krvavog rasturanja biv\u0161e dr\u017eave na polju odnosa sa susedima nema da ponudi ni\u0161ta novo u odnosu na nacionalisti\u010dki paravan za materijalno pusto\u0161enje dr\u017eavica u kojima su se dokopali vlasti. Me\u0111utim, o\u010digledni konflikt na relaciji predsednice i premijera Hrvatske koji se do kraja ogolio tokom priprema i same Vu\u010di\u0107eve posete Zagrebu, ovom je dao priliku da odigra omiljenu mu ulogu mirotvorca u regionu koji od svoje nove politi\u010dke inkarnacije ne odustuje ni po cenu \u017eivotne ugro\u017eenosti. Dakako, za kreiranje atmosfere \u017eivotne ugro\u017eenosti srpskog predsednika u Zagrebu pobrinuli su se ovda\u0161nji politi\u010dki tabloidi uobi\u010dajenom dozom naslovnica i tekstova za koje se u bolje ure\u0111enim dr\u017eavama ide u zatvor, kao i Vu\u010di\u0107evi “kerberi” me\u0111u kojima se za mesto najlajavijeg<\/a> izborio ministar Vulin.<\/p>\n

Na ovako pripremljenom terenu, Vu\u010di\u0107 je mogao da u Zagrebu nastupi kao \u010dovek kom je do prevladavanja napetih balkanskih odnosa, ali i za\u0161tite srpskog naroda toliko stalo da je spreman da se suo\u010di sa bilo \u010dim, pa i vlastitom politi\u010dkom pro\u0161lo\u0161\u0107u. A upravo na slavnu pro\u0161lost podsetili su ga novinari prilikom posete srpskoj zajednici u Vrginmostu, upitav\u0161i ga da li se se\u0107a kako je 1995. godine u Glini obe\u0107avao tamo\u0161njim Srbima da \u0107e \u017eiveti u Velikoj Srbiji ukoliko njegova Srpska radikalna stranka osvoji vlast. Tada mladi kalfa Vojislava \u0160e\u0161elja, a sada europejski predsednik Srbije obru\u0161io se sa na novinara koji mu je postavio pitanje tvrdnjom da je to izmislio, te da u pomenutom nastupu iz 1995. nema pomena o Velikoj Srbiji. Me\u0111utim, podlost ubrzanog razvitka tehnologije od vremena radikalskog ratnog pregala\u0161tva za “ujedinjenje svih srpskih zemalja” do danas nam omogu\u0107uje da pretragom<\/a> Youtubea u trenu do\u0111emo do datog govora u Glini i srpskog predsednika uhvatimo u la\u017ei na nivou maloletnog delikventa. Ovim se i \u0161ira regionalna javnost mogla upoznati sa standardnim Vu\u010di\u0107evim odnosom prema javnosti i ostacima kriti\u010dkog novinarstva u Srbiji.<\/p>\n

Europejski radikal<\/strong><\/p>\n

No, upravo uveravanje svetske i doma\u0107e javnosti da je prevladao vlastitu radikalsku pro\u0161lost karakteri\u0161e Vu\u010di\u0107evu vladavinu od 2012. godine do danas. Takvo obe\u0107anje, kao i spremnost da se stupi u dijalog sa kosovskim Albancima, omogu\u0107ili su Srpskoj naprednoj stranci da formira vlast uz odobravanje i podr\u0161ku relevantnih me\u0111unarodnih faktora na Zapadu. Zaziru\u0107i od reakcije vlastitog bira\u010dkog tela, Vu\u010di\u0107 je te 2012. premijersku stolicu iskusno prepustio Socijalisti\u010dkoj partiji Srbije, zauzev\u0161i mesto ministra odbrane i koordinatora slu\u017ebi bezbednosti sa kojih je mogao da uspostavi kontrolu nad najbitnijim segmentom srpske dr\u017eave \u2013 bezbednosnim strukturama. Tako je lideru SPS-a Ivici Da\u010di\u0107u zapalo da otpo\u010dne tzv. Briselski dijalog sa Ha\u0161imom Ta\u010dijem i apsorbuje sav ve\u0107inski negativni sentiment srpske javnosti prema, zaista istorijskom, otpo\u010dinjanju razgovora Beograda i Pri\u0161tine. No, uprkos Da\u010di\u0107evom obna\u0161anju formalno najbitnije politi\u010dke funkcije realna vlast u zemlji bila je u Vu\u010di\u0107evim rukama jer je rukovodio Srpskom naprednom strankom koja je imala najvi\u0161e mandata u Skup\u0161tini Srbije.<\/p>\n

Prvi period Vu\u010di\u0107eve vladavine zaista je obele\u017eila izvesna relaksacija odnosa sa susedima u regionu, pre svega sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom koje su bile izlo\u017eene neprestanom pritisku ekstremno nacionalisti\u010dke spoljne politike prvo Vojislava Ko\u0161tunice, a potom i Borisa Tadi\u0107a. Istovremeno sa tim odvijao se i proces Vu\u010di\u0107evog propovedanja<\/a> “protestantske etike”, kada je, u pozi \u010doveka koji ne spava jer stalno radi, vaskolikom srpstvu obja\u0161njavao koja je njegova pozicija<\/a> u me\u0111unarodnoj podeli rada nakon zavr\u0161etka borbe za ujedinjenje svih srpskih zemalja. \u010cinilo se tada da \u0107e Vu\u010di\u0107 ubrzo ispuniti o\u010dekivanja SAD-a i EU koja su se ogledala, pre svega, u raspetljavanju kosovskog \u010dvora koji predstavlja najbitniju dubiozu odnosa na Balkanu, a zauzvrat dobiti podr\u0161ku za upravljanje kompradorskom “elitom\u201d u Srbiji.<\/p>\n

Me\u0111utim, pu\u010d u Ukrajini 2013. godine izveden uz podr\u0161ku Sjedinjenih Dr\u017eava i Evropske unije (prvenstveno Nema\u010dke), drasti\u010dno je pogor\u0161ao odnose izme\u0111u Zapada i Rusije. Nakon eskalacije sukoba u Donbasu Evropska unija je od svojih \u010dlanica, ali i pretendenata na \u010dlanstvo poput Srbije, zatra\u017eila da uvedu sankcije Rusiji. Ova kratkovidna akcija Zapada usmerena na slabljenje glavnog globalnog konkurenta, u kombinaciji sa otvorenom podr\u0161kom ukrajinskoj ekstremnoj desnici<\/a> i islamskim fundamentalistima u Siriji<\/a>, stvorila je kontraefekat i vidno osna\u017eila ruski uticaj na globalnom nivou. Time je otvoreno polje stalnih “proksi<\/a>” sukoba izme\u0111u globalnih velesila. Jedno od idealnih mesta za takvu rabotu je nesumnjivo i onaj deo Balkana koji do sada nije integrisan u Evropsku uniju, u koji spada i Srbija. Time se Vu\u010di\u0107eva vlast na\u0161la izme\u0111u \u010deki\u0107a i nakovnja u sferi spoljne politike.<\/p>\n

Pomirljivi \u0161ovinisti<\/strong><\/p>\n

Ovako ste\u0161njena, Srbija se zapravo odlu\u010dila za spoljno-politi\u010dki kontinuitet, koji jo\u0161 od doba koalicione vladavine Vojislava Ko\u0161tunice i Borisa Tadi\u0107a karakteri\u0161e bezglava kupovina vremena za opstanak u sada\u0161njem statusu \u010dardaka ni na nebu ni na zemlji \u010dije se shvatanje vlastitih dr\u017eavnih granica razlikuje od stanja u realitetu. Na tom tragu, Vu\u010di\u0107eva administracija sve od po\u010detka dijaloga sa Pri\u0161tinom, koji traje ve\u0107 pet godina, niti jednom nije pred javnost iznela \u0161ta joj je zapravo plan i kona\u010dni cilj u ovim pregovorima. Jedino iz \u010dega se mogu naslutiti planovi Beograda na ovom polju jeste Vu\u010di\u0107evo neprestano ponavljanje da se zala\u017ee za kompromis<\/a> sa kosovskim Albancima, \u0161to bi moglo da sugeri\u0161e da se Srbija zala\u017ee za neku vrste podele Kosova na etni\u010dkom principu po kom bi Srbiji pripao severni deo. No, ono \u0161to je vrlo izvesno jeste da ovaj predlog dolazi sa zaka\u0161njenjem od dvadesetak godina da bi ga se smatralo realnim scenarijem za rasplet situacije.<\/p>\n

Zao\u0161travanje odnosa na globalnom planu pratilo je pogor\u0161avanje i ovako lo\u0161ih odnosa unutar i izme\u0111u dr\u017eava na Balkanu. Istorijski talas migracija iz Afrike, Bliskog istoka i Srednje Azije u Evropu koje su do\u0161le kao posledica vi\u0161egodi\u0161nje destabilizacije ovih regiona od strane SAD i njenih saveznika, kombinovan sa politikom \u0161tednje kao odgovorom na svetsku ekonomsku krizu, radikalizovao je Evropu u desnom pravcu. Elementi desnog ekstremizma sve lagodnije postaju deo politi\u010dkog mejnstrima evropskih zemalja, \u0161to onda nu\u017eno legitimi\u0161e dugogodi\u0161nje nacionalisti\u010dke politike u postjugoslovenskim dr\u017eavama. Na talasu ovakve globalne politi\u010dke situacije, sve otvorenija \u0161ovinisti\u010dka retorika, pa i sve \u010de\u0161\u0107e pominjanje ratnih sukoba opet postaje deo javnog diskursa u regionu.<\/p>\n

Tako je od vremena ratova na Balkanu pre\u0111en pun krug. Suo\u010dene sa poraznim rezultatima vlastite vladavine koji se ogledaju u sveop\u0161toj materijalnoj i duhovnoj propasti biv\u0161ih jugoslovenskih dr\u017eavica realizovanoj kroz ratno-plja\u010dka\u0161ku “tranziciju\u201d, te ohrabrene ekonomsko-politi\u010dkim posrnu\u0107em na globalnom nivou, kompradorske “elite\u201d u regionu opet sve agresivnije pose\u017eu za nacionalizmom kao oprobanim sredstvom o\u010duvanja vlastitih pozicija mo\u0107i. U tako poslo\u017eenoj scenografiji Aleksandar Vu\u010di\u0107 poput lo\u0161eg glumca u jo\u0161 gorem filmu, na spoljno-politi\u010dkom planu igra ulogu mirotvorca posve\u0107enog stabilnosti u regiji, dok za unutra\u0161nje-politi\u010dke potrebe preko najbli\u017eih politi\u010dkih saradnika podsti\u010de nacionalisti\u010dki narativ. Od krvavog raspada Jugoslavije do danas smo previ\u0161e puta imali prilike da vidimo kakve posledice ima takva politi\u010dka strategija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Skora\u0161nja poseta srpskog predsednika Hrvatskoj na poziv tamo\u0161nje predsednice i sve ono \u0161to je pratilo ovaj doga\u0111aj u obe zemlje, potvrdilo je da se gotovo dve decenije od prestanka ratnih sukoba na prostoru biv\u0161e Jugoslavije malo \u0161ta promenilo uprkos neumitnom protoku vremena…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":22560,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[38,11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-22556","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-hrvatska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22556","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22556"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22556\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22574,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22556\/revisions\/22574"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22560"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22556"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22556"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22556"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=22556"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=22556"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=22556"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=22556"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}