{"id":22381,"date":"2018-02-19T08:00:26","date_gmt":"2018-02-19T07:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=22381"},"modified":"2021-02-25T10:55:13","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:13","slug":"naknade-za-decu-izmedu-natalitetne-histerije-i-neplacenog-rada-neuredeno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=22381","title":{"rendered":"Naknade za decu: izme\u0111u natalitetne histerije i nepla\u0107enog rada"},"content":{"rendered":"

Prijeti li Srbiji “izumiranje”? Tim se pitanjem podjednako bave senzacionalisti\u010dki mediji, pravi i la\u017eni stru\u010dnjaci te dr\u017eavni du\u017enosnici. \u010cak i prije egzodusa koji \u2013 kao \u0161to vidimo u susjednim zemljama \u2013 slijedi nakon ulaska u EU, Srbija ima demografski problem. No njegovo rje\u0161avanje nije jednostavno u zemlji \u010dija je vlada socijalnu sigurnost proglasila neprijateljem “napretka”.<\/strong><\/p>\n

Zamislite kako porodica u Srbiji koja je odlu\u010dila da podi\u017ee decu ima sve uslove i mogu\u0107nosti da tu decu prehrani nutritivno vrednom hranom, da im pru\u017ei adekvatan krov nad glavom bez straha od besku\u0107ni\u0161tva, kako deca imaju kvalitetnu ode\u0107u i obu\u0107u u kojoj se mogu slobodno kretati, trenirati i dru\u017eiti se, kako se deca mogu le\u010diti u javno dostupnim zdravstvenim institucijama svaki put kada se razbole i bez obzira na roditeljska primanja, te kako je svakom detetu obrazovanje u razli\u010ditim stepenima \u0161kolovanja potpuno dostupno. Re\u010dju, poku\u0161ajte da zamislite kako svako dete koje \u017eivi u Srbiji ima svakog dana \u0161ta da jede i pije, ima gde da \u017eivi, ima \u0161ta da obu\u010de i obuje, ima mogu\u0107nost da se le\u010di i da se \u0161koluje, \u010dak i da nekada putuje, dakle da \u017eivi jedan dostojanstven de\u010dji \u017eivot.<\/p>\n

E, pa zamislite, nekim roditeljkama i roditeljima je palo na pamet da to tra\u017ee od dr\u017eave, pa su pokrenuli inicijativu radi dobijanja naknada kojima bi lak\u0161e pokrivali neophodne tro\u0161kove izdr\u017eavanja, brige i vaspitanja dece.<\/p>\n

Ali i dr\u017eava je ta koja tra\u017ei da se ra\u0111a vi\u0161e dece. Zapravo, dr\u017eavni predstavnici i predstavnice su opsednuti demografskim negativnim tokovima i natalnim pejza\u017eom zemlje koji je, prema kriterijuma brojnosti, sve prore\u0111eniji. Alarmantna predvi\u0111anja opadanja broja stanovni\u0161tva, upore\u0111ivanja ovog pada sa nestankom \u010ditavih gradova pa i zemalja, merenja koliko je dr\u017eava stara, strah od “bele kuge”, te panika i lamenti zbog negativnog demografskog scenarija su u apokalipti\u010dnim tonovima sveprisutni u javnom diskursu. Pad populacije je izgleda za dr\u017eavu jedan od goru\u0107ih problema koje treba re\u0161avati.<\/p>\n

Ona da ra\u0111a, dr\u017eava ko fol da pla\u0107a<\/strong><\/p>\n

U svrhe promene “turobne” demografske situacije, dr\u017eava se zdu\u0161no prihvatila zadatka izgradnje populacionih politika koje \u0107e stati na kraj problemu. Najavljena je dopuna proklamovanih ciljeva<\/a> Strategije za podsticanje ra\u0111anja \u2013 ubla\u017eavanje ekonomske cene podizanja deteta, uskla\u0111ivanje rada i roditeljstva, sni\u017eavanje psiholo\u0161ke cene roditeljstva, promocija reproduktivnog zdravlja adolescenata, borba protiv neplodnosti, ka zdravom materinstvu, populaciona edukacija i aktiviranje lokalne samouprave \u2013 jer je od kreiranja ovog dokumenta pro\u0161lo ve\u0107 desetlje\u0107e a problem depopulacije nije nestao. Pone\u0161to je izmenjen<\/a> i Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodici sa decom, koji stupa na snagu 1. juna, prema kojem su najavljeni uve\u0107ani roditeljski i de\u010dji dodaci, a za svako prvoro\u0111eno dete roditelji \u0107e dobijati jednokratnu nadoknadu od 100.000 dinara (850 eura).<\/p>\n

U sklopu predloga radne grupe koja radi na novom Gra\u0111anskom zakoniku nalazi se i ideja o osnivanju demografskog fonda, pomo\u0107u kojeg bi se roditeljima za prvo i drugo dete ispla\u0107ivali ve\u0107i dodaci, a majkama sa troje ili vi\u0161e dece mese\u010dna naknada sve dok dete ne postane punoletno. Poslednja stavka je zapravo najosetljiviji predlog oko koga se godinama lome koplja i \u010dijem se zakonskom usvajanju prvenstveno nadaju majke troje dece. Mese\u010dna naknada za tre\u0107e dete se majkama u Vojvodini ispla\u0107uje samo do detetove druge godine, a taj zakonski benefit je usvojen<\/a> i za ovu godinu u iznosu od 12.000 dinara (100 eura).<\/p>\n

Ipak, proklamovane dr\u017eavne zakonske mere u pogledu ekonomskih podsticanja ra\u0111anja se ne pokazuju ba\u0161 delotvornim. Uprkos najavljenim pove\u0107anjima finansijskih roditeljskih dodataka, izgleda da je dr\u017eava novim statisti\u010dkim akrobacijama sa izra\u010dunavanjem prose\u010dne zarade i uvo\u0111enjem bruto umesto neto iznosa ove benefite zapravo drasti\u010dno smanjila. Mario Reljanovi\u0107 to jasno matemati\u010dki pokazuje<\/a> i posebno isti\u010de kako se naknade za vreme porodiljskog odsustva i odsustva radi nege deteta i dalje tretiraju kao “tro\u0161ak dr\u017eave<\/em> a ne kao vra\u0107anje dela sredstava osiguranici<\/em> koji je sama zaposlena uplatila u prethodnom periodu”. Pored neredovitosti ispla\u0107ivanja dodataka, veliko je pitanje koliko su oni zaista dovoljni da bi pru\u017eili roditeljima i deci zaista pristojan \u017eivot a ne puko pre\u017eivljavanje i snala\u017eenje. Jer roditelji uprkos blistavim statistikama o prose\u010dnim<\/a> zaradama i visini potro\u0161a\u010dke korpe vrlo dobro ose\u0107aju na svojoj ko\u017ei realnost \u017eivota u Srbiji.<\/p>\n

Ali, dr\u017eava ne odustaje od ube\u0111ivanja. Otkrila je da se oru\u017eje te\u0161kog kalibra u borbi protiv depopulacije nalazi i u marketin\u0161kom polju, pa se zdu\u0161no dala i u tu bitku. Decembra pro\u0161le godine je Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo nagradni javni poziv za izradu slogana kojim se podsti\u010de ra\u0111anje, a 12. februara su objavljeni rezultati<\/a>: prvo mesto i nagradu od 150.000 dinara dele slogani Ljubav i beba \u2013 prvo \u0161to nam treba!<\/em> i Ra\u0111aj, ne odga\u0111aj!<\/em>, drugo mesto i nagradu od 75.000 dinara dele slogani Mama \u2013 ne\u0107u sama, tata \u2013 ho\u0107u brata<\/em> (za\u0161to ne sestru?) i Dosta re\u010di, nek zakme\u010di<\/em>, a tre\u0107e mesto i nagradu od 50.000 dele slogani \u010cuda se ne de\u0161avaju, \u010duda se ra\u0111aju<\/em> i Nek se deca ra\u0111aju i lepe stvari doga\u0111aju<\/em>. Dr\u017eavne fanfare kojima se decenijama trubi kako \u017eene treba da ra\u0111aju sve su glasnije, a marketin\u0161ka politika valjda treba da \u017eelju za ra\u0111anjem proizvede ve\u0161ta\u010dki, ako je ve\u0107 nema…<\/p>\n

\u0160ta \u0107e dr\u017eavi deca?<\/strong><\/p>\n

Postavlja se pitanje za\u0161to je dr\u017eava toliko opsednuta potrebom obnavljanja stanovni\u0161tva i zbog \u010dega neprekidno \u0161iri moralnu paniku povodom pada nataliteta, poduprtu nacionalisti\u010dkim diskursom o izumiranju Srpkinja i Srba. Dakako, delimi\u010dno upravo zbog nacionalisti\u010dke<\/a> politike u kojoj su srpski \u017eivoti brojka koja bi valjalo da bude ve\u0107a od, na primer, albanskih ili romskih \u017eivota. Zbog ovih poslednjih se izgleda ne uvode dodaci za peto dete, jer su romske porodice te koje su najbrojnije. Socijalna komponenta desni\u010darske politike je zapravo prisutna u mnogim konzervativnim<\/a> dru\u0161tvima, osobito u pogledu ra\u0111anja, o\u010duvanja polne podele rada i sme\u0161tanju \u017eena u prostor ku\u0107e. No demografska histerija ima veze i sa osnovnom logikom kapitalisti\u010dke<\/em> dr\u017eave: potrebna joj je generacijska obnova zalihe radne snage. Drugim re\u010dima, svakoj kapitaliti\u010dkoj dr\u017eavi su, pored budu\u0107ih vojnika koji bi se anga\u017eovali u eventualnim ratovima, neophodni budu\u0107i novi radnici i radnice koji \u0107e beskrajno rintati da bi stvarali profit gazdama, sitnim, srednjim ili krupnim preduzetnicima, odnosno kapitalistima.<\/p>\n

Kapital i kapitalisti\u010dka dr\u017eava imaju klju\u010dnu ulogu u regulaciji biolo\u0161kog kapaciteta \u017eena da proizvedu slede\u0107u generaciju radnica i radnika. Zbog toga postoji \u010ditav niz institucionalnih mehanizama kontrole biolo\u0161ke reprodukcije, oblika porodice i seksualnosti, podizanja dece i odr\u017eanja polne hijerarhije. A kako su \u017eene jedina bi\u0107a, za sada, koje mogu da ra\u0111aju budu\u0107u radnu snagu, dr\u017eava prema njima ima posebno ambivalentnan odnos. S jedne strane, \u017eene su majke o kojima se dr\u017eava navodno stara i zbog kojih razvija protekcionisti\u010dku legislativu, s druge strane, \u017eene su te koje su krive \u0161to nisu u ve\u0107em broju majke i zbog toga se prekorevaju kao sebi\u010dne, sklone komforu i u kona\u010dnici odgovorne za propast nacije. A u oba slu\u010daja, bilo da je predznak odnosa pozitivan ili negativan, podrazumeva se da su upravo \u017eene te koje \u0107e ne samo ra\u0111ati, ve\u0107 i najvi\u0161e brinuti o toj deci, odgajati ih i obavljati ogroman spektar ku\u0107nih poslova koji to iziskuje. Pre\u0107utno se podrazumeva da je sav besplatni ku\u0107ni, negovateljski, afektivni i mentalni rad ne\u0161to \u0161to je “prirodno” da rade \u017eene. Zbog \u010dega im je, naravno, mnogo te\u017ee da se zaposle i da izdr\u017ee dvostruko breme rada.<\/p>\n

Ra\u0111anje i briga kao rad<\/strong><\/p>\n

Kako je sfera onoga \u0161to se uobi\u010dajeno naziva ku\u0107nim radom, a u \u0161ta ulazi i briga o deci, ono nevidljivo<\/em> na\u0161eg dru\u0161tva, te\u0161ko je nazvati stvari pravim imenom. Ra\u0111anje i briga o deci se \u010desto ne vide kao rad, iako je ra\u0111anje<\/em> \u010dak i etimolo\u0161ki vezano za rad<\/em> (u engleskom je u re\u010di labour<\/em> ta veza jo\u0161 o\u010diglednija). Ku\u0107ni rad nije dru\u0161tveno validiran, ve\u0107 je naturaliziran, predstavlja se kao ne\u0161to priro\u0111eno svakoj \u017eeni koja ga obavlja iz ljubavi i nesebi\u010dnosti. Stoga i majke koje tra\u017ee nadoknadu za tre\u0107e dete, a koje su radi toga organizirale peticiju i skupile<\/a> 106.000 potpisa, insistiraju na tome da ne tra\u017ee platu nego pomo\u0107<\/a>.<\/p>\n

Ipak, zvala se ova nadoknada platom, naknadom ili pomo\u0107 dr\u017eave, ona regularno postoji u mnogim evropskim zemljama. U Belgiji se \u010dak ispla\u0107uje do detetove 25. godine, a neke od zemalja koje imaju najve\u0107i udeo<\/a> u porodi\u010dnim i de\u010djim isplatama su Luksemburg, Irska, Ma\u0111arska, Nema\u010dka, Danska, Estonija, Bugarska, \u0160vedska itd. No, ni razvijenost dr\u017eave ni veli\u010dina naknade koju primaju roditelji za decu ne moraju nu\u017eno uticati na pove\u0107anje stope nataliteta, \u010dega su najbolji primer visoko razvijene skandinavske zemlje u kojima je populacioni trend i dalje negativan.<\/p>\n

Ono \u0161to je simptomati\u010dno jeste to da se predlog za naknadu za tre\u0107e dete do punoletstva odnosi na majke, iako se razmatra mogu\u0107nost da se primeni i na samohrane o\u010deve. No \u010dak i da predlog ne interpelira direktno majke, velika je verovatno\u0107a da bi realizacijom te mere \u017eene bile te koje bi opet ostajale su\u0161tinski vezane za ku\u0107ni rad, \u010dime bi se polna podela rada samo jo\u0161 vi\u0161e produbila.<\/p>\n

Ministarka za demografiju i populacionu politiku Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 prime\u0107uje<\/a> da su \u017eene optere\u0107ene obavezama kuvanja, pranja, peglanja, nege, brige, te da su, kako ona ka\u017ee, “rame za plakanje bolesnom \u010dlanu porodice”. Stoga je njezin predlog za stimulaciju ra\u0111anja da \u017eenama pomognu najpre partneri, potom primarna i sekundarna porodica, a onda lokalne samouprave koje bi mogle da organizuju “\u0161to ve\u0107i broj servisnih aktivnosti”. I dok se klju\u010dna uloga dr\u017eave u podsticajima tako prebacuje na pojedince\/ke i njihovo snala\u017eenje u potpuno nesigurnom miljeu ili nominalno na lokalne samouprave (koje usled konstantnog rata oko bud\u017eetskog kola\u010da verovatno nemaju sredstava i prebaciva\u0107e loptu na dr\u017eavu), dr\u017eava navodno preuzima zadatak pronala\u017eenja na\u010dina kako da stimuli\u0161e “odgovorne poslodavce koji \u0107e dati \u017eeni punu platu iako je tri dana izostala sa posla zbog bolesnog deteta” ili omogu\u0107ava \u017eeni da “pola radnog vremena radi od ku\u0107e kako bi mogla da ode po dete u \u0161kolu ili vrti\u0107”.<\/p>\n

Pored toga \u0161to je problemati\u010dna pretpostavka da je isklju\u010divo majka ta koja \u0107e izostajati sa posla zbog nege deteta te pretpostavka da su manje pla\u0107eni i part-time<\/em> poslovi namenjeni \u017eenama, pozivanje na odgovornost poslodavaca i preduze\u0107a je proma\u0161ena taktika jer direktno protivre\u010di osnovnoj logici kapitala. Stvar je u tome da kapitalizam su\u0161tinski funkcionira prema logici samooplo\u0111ivanja profita. Hteo neki poslodavac ili ne da bude socijalno odgovoran, on to ne mo\u017ee biti s obzirom na imperative tr\u017ei\u0161ta i konkurencije. Sa stanovi\u0161ta kapitala, svaki odlazak \u017eena na trudni\u010dko, porodiljsko ili neko drugo bolovanje preduze\u0107u smanjuje dobit, stoga je, nezavisno od savesti lepih ili ne tako lepih du\u0161a, poslodavac primoran da po\u0161tuje kapitalisti\u010dku ekonomsku logiku da se ne bi srozao u trci opstajanja u svetu konkurencije.<\/p>\n

Jedini na\u010din da se \u017eene oslobode ku\u0107nog rada i da im se omogu\u0107i da na ravnopravnim osnovama u\u0111u u svet nadni\u010dnog rada kao i mu\u0161karci jeste njegova socijalizacija. To je ujedno i jedini na\u010din da se ta briga ne name\u0107e \u017eenama, bilo putem naknada, bilo sli\u010dnim benefitima. A za to je pak potrebna izgradnja dru\u0161tva na sasvim druga\u010dijim osnovama od profitnih u kojem \u0107e \u017eene i mu\u0161karci mo\u0107i slobodno da odlu\u010duju kada, kako i koliko dece \u0107e imati, jer \u0107e se o radu ra\u0111anja, brige, ishrane, vaspitanja, le\u010denja i \u0161kolovanja dece brinuti samo dru\u0161tvo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zamislite kako porodica u Srbiji koja je odlu\u010dila da podi\u017ee decu ima sve uslove i mogu\u0107nosti da tu decu prehrani nutritivno vrednom hranom, da im pru\u017ei adekvatan krov nad glavom bez straha od besku\u0107ni\u0161tva, kako deca imaju kvalitetnu ode\u0107u i obu\u0107u u kojoj se mogu slobodno kretati…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":22399,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[174,161],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[224],"class_list":["post-22381","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-feminizam","tag-ljudska-prava","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22381","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22381"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22381\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":22444,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22381\/revisions\/22444"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22399"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22381"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22381"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22381"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=22381"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=22381"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=22381"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=22381"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}