{"id":22008,"date":"2018-01-30T08:00:10","date_gmt":"2018-01-30T07:00:10","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=22008"},"modified":"2021-02-25T10:55:19","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:19","slug":"ilic-neuredeno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=22008","title":{"rendered":"Kazne za buntovne: ja\u010danje represije u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Pola godine nakon dosad najzna\u010dajnijih protesta protiv re\u017eima srbijanskog predsjednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a, identificiranim prosvjednicima po\u010dele su pristizati kazne. Unato\u010d gotovo potpunoj kontroli nad medijima i represivnim aparatom, \u010dini se da vlastodr\u0161ci ipak strahuju za stabilnost svoje kontrole nad zemljom.<\/strong><\/p>\n

Aprilski protesti 2017. godine, \u010diji su neposredan povod bili rezultati predsedni\u010dkih izbora, predstavljali su jedno od najzna\u010dajnijih gibanja u pro\u0161logodi\u0161njoj politi\u010dkoj svakodnevici Srbije. Stotine i hiljade stanovnika i stanovnica glavnog grada iz dana u dan okupljalo se ispred Skup\u0161tine Srbije, iznova se pridru\u017euju\u0107i protestima \u010diju je brojnost i zna\u010daj re\u017eim umanjivao, koje je prokazivao kao maslo opozicije, spram kojih je iskazivao ravnodu\u0161nost i, u slobodoljubivom maniru, tvrdio da prisustvo policije nije ni potrebno, te da policajaca na protestima uop\u0161te nema. Pa ipak, sa oko pola godine “zaka\u0161njenja”, prekr\u0161ajne prijave protiv glasnijih i aktivnijih u\u010desnika\/ca protesta po\u010dele su da se ni\u017eu kao demanti bezbri\u017ene re\u017eimske demokratije.<\/p>\n

Spektar povoda za prekr\u0161ajne prijave odnedavno je pro\u0161iren, te su se me\u0111u okrivljenima na\u0161li i u\u010desnici\/e akcije podr\u0161ke radnicima i radnicama koji su s po\u010detka jula meseca \u0161trajkovali u fabrikama \u0161irom Srbije. Tokom ove akcije prikupljana je nov\u010dana pomo\u0107 za radni\u0161tvo fabrike \u0161inskih vozila Go\u0161a iz Smederevske Palanke, koji su dan nakon solidarne akcije zapo\u010deli prethodno najavljeni \u0161trajk gla\u0111u. Budu\u0107i da okrivljeni nisu bili legitimisani na licu mesta, ve\u0107 je svako ko se tokom akcije latio megafona i predstavio zapisan i prijavljen kao organizator, zahtev za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka stigao je i \u017eeni \u010dija jedina “veza” sa akcijom le\u017ei u \u010dinjenici da se zove isto kao jedna od govornica.<\/p>\n

Ka\u017enjavanje kriti\u010dkih glasova tako je obuhvatilo ne samo polje formalne politike i proceduralne demokratije, ve\u0107 i ekonomije, radni\u010dkih i socijalnih prava. I prekr\u0161ajne prijave stizale su tim redosledom, pripadnicima\/ama svake od triju grupa koje su nastale tokom aprilskih protesta: “Kulturom protiv diktature”, “Protiv diktature” i “7 zahteva”. Od kriti\u010dara\/ki re\u017eima naklonjenih saradnji sa trenutnim opozicionim partijama, do protivnika\/ca i re\u017eimskih i istro\u0161enih kvaziopozicionih opcija; od zahteva za po\u0161tovanjem demokratske procedure, nezavisnih i fer izbora, preko zalaganja za slobodu medija, do apelovanja na pogubnu neoliberalnu ekonomsku politiku, propadaju\u0107u socijalu i degradirani polo\u017eaj ve\u0107ine stanovni\u0161tva zemlje. \u0160ta poru\u010duje re\u017eim koji je na (vlastitim) re\u010dima \u010dvrst, neustra\u0161iv i, nadasve, demokratski, a koji prekr\u0161ajne prijave protiv tolikih “bezopasnih” glasova deli \u0161akom i kapom?<\/p>\n

\u010cija je vlast, onoga je i zakon<\/strong><\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu zakonske izmene relativno novijeg datuma, re\u017eim bi da, krajnje nedemokratski, poru\u010di: “Ko protestuje, snosi\u0107e posledice.” Prve prekr\u0161ajne prijave koje su stizale u\u010desnicima\/ama aprilskih protesta, a sada i one koje su stigle povodom akcije solidarnosti s radni\u0161tvom u \u0161trajku, okrivljuju pojedince i pojedinke za jedno te isto oglu\u0161ivanje o zakon \u2013 organizovanje javnog okupljanja koje nije prethodno prijavljeno nadle\u017enim organima. Novi Zakon<\/a> o javnom okupljanju donet je po\u010detkom 2016. godine s o\u010diglednim ciljem da \u0161to je vi\u0161e mogu\u0107e osujeti spontano izra\u017eavanje nezadovoljstva \u2013 pa i \u017eelju za njim, ako se paprene kazne uzmu u obzir. Najni\u017ea nov\u010dana kazna koju Zakon propisuje iznosi 30.000 dinara (ne\u0161to vi\u0161e od 250 evra) \u2013 za osobu koja odbije da, po saop\u0161tenju organizatora okupljanja, napusti javno okupljanje \u010diji su prekid nalo\u017eili nadle\u017eni organi. Prekr\u0161ajne prijave dostavljene svima koje su de\u017eurni policajci identifikovali kao organizatore okupljanja za sobom povla\u010de nov\u010dane kazne izme\u0111u 100.000 i 150.000 dinara (od oko 850 do preko 1.250 evra) \u2013 po osobi. Zakon<\/a> o prekr\u0161ajima ostavlja mogu\u0107nost da se deo nov\u010dane kazne “otplati” ili radom u javnom interesu (ne du\u017eim od 360 sati; osam sati rada ra\u010duna se kao 1.000 dinara kazne), ili le\u017eanjem u zatvoru (ne du\u017eim od 60 dana; jedan dan u zatvoru “vredi” 1.000 dinara).<\/p>\n

Uz to, trenutno va\u017ee\u0107i Zakon o javnom okupljanju prakti\u010dno ne ostavlja mogu\u0107nost promptnog protesta \u2013 naime, okupljanje je potrebno prijaviti nadle\u017enim organima najkasnije pet dana ranije. Jedina rezerva koju u tom pogledu Zakon pravi jeste stav o “spontanom mirnom okupljanju” \u2013 no, napravljen event na Fejsbuku, mo\u017eda \u010dak i na brzinu sklepan natpis o okupljanju koji bi nekom nadle\u017enom zapao za oko, izuzimaju iz zakonom propisane “spontanosti”. Pore\u0111enja radi, prethodno va\u017ee\u0107i Zakon<\/a> o okupljanju gra\u0111ana iz 1992. godine, koji je 2015. godine progla\u0161en neustavnim, propisivao je krajnji rok za prijavu okupljanja od 48 sati pre po\u010detka njegovog odr\u017eavanja, dok maksimalna nov\u010dana kazna za fizi\u010dko lice u svojstvu saziva\u010da okupljanja nije smela biti vi\u0161a od 10.000 dinara.<\/p>\n

Novija pravna re\u0161enja imaju dve zna\u010dajne implikacije. Prva je ta da bilo koja politi\u010dka opcija mo\u017ee sazvati i odr\u017eati javno okupljanje \u2013 sve dok je prijavljeno pet dana ranije, zakon nema problem s tim da i fa\u0161isti mar\u0161iraju ulicama. Ova manjkavost aktuelnog zakona, uklopljena u \u0161iru liberalnu logiku politi\u010dkog laissez-fairea<\/em>, iliti doktrine da “svako [pa makar i fa\u0161ist] ima pravo da iska\u017ee svoj stav”, vrlo plasti\u010dno je dokazana u martu 2016. godine, kada je ekstremna desnica organizovala “Mar\u0161 se\u0107anja” povodom 17. godi\u0161njice NATO-ovog bombardovanja Beograda. Iskoristiv\u0161i doga\u0111aj koji je zajedni\u010dki imenitelj negativnog se\u0107anja i levo i desno orijentisanih stanovnika\/ca, ljoti\u0107evci su, kao “iskreni patrioti”, poveli kolonu od nekoliko stotina ljudi, usput promovi\u0161u\u0107i \u0161ovinisti\u010dku propagandu \u2013 s druge strane, oni koji su se spontano mirno okupili kako bi izrazili protivljenje fa\u0161isti\u010dkim skupovima u gradu bili su automatski okru\u017eeni policijskim kordonom, legitimisani i izlo\u017eeni nasilnim pretnjama. Iz policije su naknadno rekli da zakonskog osnova za zabranu “Mar\u0161a se\u0107anja” nije bilo, jer ga nije prijavio niko povezan sa ekstremnim desni\u010darskim organizacijama stavljenim van zakona.<\/p>\n

Atomizacija solidarnosti<\/strong><\/p>\n

Druga zna\u010dajna implikacija klasne je prirode. Desetostruko vi\u0161a minimalna, a petnaestostruko vi\u0161a maksimalna nov\u010dana kazna u odnosu na maksimalnu kaznu 2015. godine koja se mo\u017ee izre\u0107i pretpostavljenim organizatorima okupljanja ne odslikava toliko puta ve\u0107u plate\u017enu mo\u0107 u\u010desnika\/ca protesta, ve\u0107 nastojanje da se okrivljeni pojedinac\/ka efektivno zastra\u0161i i odvrati od daljih pomisli na protest. Polaze\u0107i od zdravorazumske pretpostavke da oni s (naj)dubljim d\u017eepom nisu najskloniji protestu, ve\u0107 ljudi sa ni\u017eim i srednjim primanjima, odnosno zaposleni na nesigurnim i\/ili premalo pla\u0107enim poslovima, nezaposleni (uklju\u010duju\u0107i i studente\/kinje), penzioneri\/ke kojima se penzije malo-malo smanjuju itd., jasno je za\u0161to odluka da se protestuje retko kad do\u017eivi svoje spontano ispoljavanje, onako kako ga zakon odre\u0111uje.<\/p>\n

Zastra\u0161ivanje buntovnih s razlogom nalazi se, me\u0111utim, u funkciji jednog op\u0161tijeg i za dobro zdravlje vladaju\u0107eg poretka presudnijeg cilja: podrivanja solidarnosti. Zakoni su ustrojeni po principu “zavadi pa vladaj” \u2013 \u0161alju\u0107i desetine zahteva za pokretanje prekr\u0161ajnog postupka, re\u017eim nastoji da pove\u0107a svoje \u0161anse za potvr\u0111ivanje tog principa: \u0161to vi\u0161e onih kojima se bunt “obio o glavu”, to manje mogu\u0107nosti organizovanog bunta i njegovog uspeha. Ista je logika i hegemone, neoliberalne epohalne svesti: pojedinci\/ke kova\u010di su svoje sre\u0107e, ali i nesre\u0107e \u2013 i niko drugi do njih samih nit je du\u017ean, niti \u0107e uop\u0161te hteti da se solidari\u0161e u sno\u0161enju posledica.<\/p>\n

Ovaj antisolidaristi\u010dki mit koji ponavljaju svi bri\u017eljivi \u010duvari kapitalizma \u2013 uklju\u010duju\u0107i tu i svaku vlast u Srbiji, bio njen predznak “demokratski”, “napredni” ili kakav drugi \u2013 uporno se, me\u0111utim, osporava. Me\u0111u aktuelnijim primerima jesu spre\u010davanja niza poku\u0161aja prinudnih iseljenja, koja su nakon inoviranja Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju sredinom 2016. godine po\u010dela da haraju kao virus koji, po nepisanom pravilu, napada socijalno ugro\u017eene kategorije stanovni\u0161tva. Udarna pesnica re\u017eima koji ne uva\u017eava pravo svakog \u010doveka za krov nad glavom nije propustila da nekoliko puta udari i po dvema romskim porodicama u beogradskom naselju Vidikovac, koje su ostavljane na ulici \u0161to zaslugom unajmljenih huliganskih batina\u0161a, \u0161to zaslugom policije; u prvoj solidarnoj akciji popravke krova ku\u0107e u kojoj porodice (poku\u0161avaju da) \u017eive \u2013 a koji unajmljeni huligani iznova i iznova ru\u0161e \u2013 policija je privela kako pojedine \u010dlanove porodica, tako i aktiviste i druge ljude koji su se solidarisali sa \u017ertvama represije i kontinuiranog nemara. Jednom aktivisti, koji je snimao \u010ditav doga\u0111aj, policajci su pretili la\u017enim optu\u017ebama i krivi\u010dnim gonjenjem \u2013 uz poneki bespotreban udarac kao zalog.<\/p>\n

Solidarnost je na\u0161a snaga<\/strong><\/p>\n

Ipak, uprkos sistemskim nastojanjima da se obeshrabri i slomi organizovani otpor, uprkos pravu koje deli pravdu tako da konzervira sistem u \u010dijem interesu se zakoni donose, uprkos mitu o nekakvoj sebi\u010dnoj i samodovoljnoj “ljudskoj prirodi” \u2013 solidarna borba ne posustaje. Ona daje snagu na svakom ro\u010di\u0161tu okrivljenim u\u010desnicima\/ama protesta \u2013 u ime te solidarnosti, i kao njena potvrda, svako ponosno stoji iza svog u\u010de\u0161\u0107a, u\u010dvr\u0161\u0107en u odluci da, za njega ili nju, protesti ne\u0107e i ne smeju zgasnuti. Ta solidarnost gradi sve \u0161ire i \u010dvr\u0161\u0107e temelje odbrane prava na\u0161ih sugra\u0111ana za siguran krov nad glavom. Sredinom jula pro\u0161le godine, upravo je ose\u0107aj solidarnosti, ose\u0107aj da nisu sami u svojoj borbi, inspirisao radnike i radnice fabrike za fabrikom da stupe u \u0161trajk \u2013 i upravo je zahvaljuju\u0107i toj solidarnosti za sat i po akcije podr\u0161ke odr\u017eane u Beogradu prikupljeno \u010dak 22.410 dinara (oko 190 evra) za radni\u0161tvo Go\u0161e.<\/p>\n

Suo\u010davaju\u0107i se sa sistemom koji upre\u017ee sve raspolo\u017eive poluge u samoo\u010duvanje, ne smemo se oslanjati na iluzije o njegovom milosr\u0111u ili zakasnelom uvi\u0111anju “ispravnog puta” koji \u0107e jednom, naprasno, nastupiti. Jedno uspelo i jedno neuspelo samoubistvo radnika Go\u0161e, koji su preko godinu dana \u017eiveli bez plata, trgli su i uzbunili javnost \u2013 tek je ta ustalasanost navela dr\u017eavu da nekako odreaguje; pa ipak, obe\u0107anja data radni\u0161tvu Go\u0161e zavr\u0161ila su se kolektivnim otkazom i sa dva ste\u010dajna postupka. Podrivanje solidarnosti me\u0111u radnicima i radnicama kragujeva\u010dkog Fijata \u2013 od strane oportunih predstavnika radni\u0161tva, od strane dr\u017eave koja je zauzela stranu italijanskog investitora \u2013 dovelo je do poraza \u0161trajka koji je u 2017. godini bio inspiracija i uzdanica nizu drugih \u0161trajkova, od kojih su neki odneli pobedu. Izvr\u0161itelji i policijske snage uspe\u0161no koriste one prilike u kojima na licu mesta nema dovoljno solidarnih sugra\u0111ana da prinudno isele ljude iz njihovih domova. Put ka pobedi ne nastavlja se povla\u010denjem u sebe \u2013 naprotiv.<\/p>\n

Da bismo se izborili protiv uskog sloja mo\u0107nika koji \u0107e svoju ekonomsku, politi\u010dku i pravnu mo\u0107 koristiti ciljano i nemilice, moramo pokazati da smo u ve\u0107ini. Svi mi koji na svojoj strani nemamo zakonske olak\u0161ice, razra\u0111enu politi\u010dku ma\u0161ineriju niti milionska sredstva \u010dinimo ve\u0107inu \u2013 i imamo svaki razlog za protest i solidarnu borbu protiv represije. U tome le\u017ei na\u0161a snaga.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Aprilski protesti 2017. godine, \u010diji su neposredan povod bili rezultati predsedni\u010dkih izbora, predstavljali su jedno od najzna\u010dajnijih gibanja u pro\u0161logodi\u0161njoj politi\u010dkoj svakodnevici Srbije. Stotine i hiljade stanovnika i stanovnica glavnog grada iz dana u dan okupljalo se ispred Skup\u0161tine Srbije…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":22012,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[161,33],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-22008","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ljudska-prava","tag-protest","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22008","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=22008"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22008\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36495,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/22008\/revisions\/36495"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/22012"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=22008"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=22008"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=22008"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=22008"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=22008"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=22008"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=22008"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}