{"id":21957,"date":"2018-01-24T01:00:26","date_gmt":"2018-01-24T00:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21957"},"modified":"2021-02-25T10:55:21","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:21","slug":"izbacivaci-pajseri-i-drugi-instrumenti-vladavine-prava","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21957","title":{"rendered":"Izbaciva\u010di, pajseri i drugi instrumenti vladavine prava"},"content":{"rendered":"

Delo\u017eacije su u posljednjih par godina postale prili\u010dno ra\u0161iren dru\u0161tveni problem u Srbiji. I svaki put iznova \u0161alju istu poruku: nema ni\u010deg politi\u010dki neutralnog u vladavini prava. Tu je poruku ljevica shvatila, ali izgleda da ni desnica nije gluha.\u00a0<\/strong><\/p>\n

“Porodica Jak\u0161i\u0107 iz Novog Sada iseljena je nakon \u0161to su izvr\u0161itelji pajserom obili stan u kom su \u017eiveli”. Tim je re\u010dima, ni manje ni vi\u0161e, portal N1 preneo vest<\/a> o kona\u010dnom iseljenju pomenute porodice, nakon njihove vi\u0161enedeljne (a zapravo i vi\u0161egodi\u0161nje) borbe da sa\u010duvaju krov nad glavom. Sudski izvr\u0161itelji su, verovatno sa svojim lepim licencama u d\u017eepovima, pajserom obili stan.<\/p>\n

Ne\u0161to kasnije, u raljama nepredvidive srpske tranzicije koja, polako ali sigurno, privodi kraju proces ustoli\u010denja razobru\u010dene “ekonomske logike” i privatne svojine, na\u0161ao se monarhisti\u010dki, prokapitalisti\u010dki Srpski pokret obnove (SPO). SPO-u ne samo \u0161to je pretilo da bude iseljen iz svojih prostorija u Beogradu, ve\u0107 je, da stvar bude komi\u010dnija, to trebalo da se desi zbog restitucije i to na dan do\u010deka tzv. srpske Nove godine (po julijanskom kalendaru). Kakva partija, takva i drama.<\/p>\n

No, ova je epizoda samo primer<\/a> me\u0111usobnog raskusurivanja vladaju\u0107e klase u Srbiji i njenih raznih pri\u0161ipetlji \u2013 zgrada o kojoj se radi treba da ide preduze\u0107u “Lili”, koje dr\u017ei izvesni narodni poslanik, a jedna od naslednica je i majka aktuelnog predsednika Privredne komore Srbije\u2026 i tako dalje. Iseljenja, pak, koja su se doga\u0111ala u prethodnom periodu nisu bila ovakva, kako ka\u017ee Marks za konkurenciju izme\u0111u kapital\u00e2, “borba zakrvljene bra\u0107e”. Njihovi akteri bili su beskrajno neravnopravni: s jedne strane privatni izvr\u0161itelji, \u010desto u ime i za ra\u010dun privatnih firmi, a uvek uz podr\u0161ku dr\u017eave, a sa druge biv\u0161i radnici propalih preduze\u0107a, nezaposleni, vi\u0161e\u010dlane porodice sa \u010dlanovima sa invaliditetom, samohrane majke, izbeglice\u2026 Sukob \u010dije su konture skoro pa isuvi\u0161e jasne, kao \u0161to je jasan i njegov osnovni princip: svojina ubija.<\/p>\n

Selektivna agilnost sudskih izvr\u0161itelja<\/strong><\/p>\n

Sudski izvr\u0161itelji su, u vreme kada su uvo\u0111eni, reklamirani kao srebrni metak za problem naplate potra\u017eivanja, od komunalnih dugovanja i ra\u010duna, zaostalih plata, pa do me\u0111usobnih potra\u017eivanja privrednih subjekata u kontekstu ve\u0107 poslovi\u010dne preoptere\u0107enosti srpskih sudova. “Za sistem koji radi za sve” \u2013 to je bio glavni slogan promo kampanje prilikom uvo\u0111enja ove institucije. Sistem, naravno, nije radio za sve \u2013 najvi\u0161e posve\u0107enosti izvr\u0161itelji su pokazali prilikom naplate relativno sitnijih dugovanja gra\u0111anima, dok je, na primer, naplata zaostalih zarada i dalje u domenu fantastike.<\/p>\n

“Sistem koji radi za sve” je u poslednjih nekoliko godina proizveo do tada ne\u010duvene primere sasvim “legalnog” nasilja nad potpuno neza\u0161ti\u0107enim ljudima. Dok su Jak\u0161i\u0107ima pajserom obijali stan u Novom Sadu, Julijana Terek iz Beograda je slede\u0107im re\u010dima<\/a> opisala sopstveno iseljenje: “Upali su mi jutros u sedam sati, razvalili vrata i izvukli me iz kreveta \u2013 kao u ameri\u010dkim filmovima. Izneli su mi sve stvari na ulicu.” Prilikom iseljenja porodice Koci\u0107 u Beogradu, u stan je, prema svedo\u010danstvima s terena, poku\u0161alo da upadne nekoliko neidentifikovanih “nabildovanih momaka” u maskirnoj ode\u0107i koji su, po\u0161to su spre\u010deni, novu priliku \u010dekali u obli\u017enjem kafi\u0107u.<\/p>\n

Ne bi trebalo, dodu\u0161e, pomisliti da su ovi slu\u010dajevi uvek rezultat naplate nekih zaostalih dugovanja koja bi, iz perspektive va\u017ee\u0107e pravne paradigme, bila \u010dista na papiru. Naprotiv, skoro sve slu\u010dajeve koji su propra\u0107eni u medijima pratile su i malverzacije ili krupne nepravilnosti. Jak\u0161i\u0107i su 2001. dali novac za stan od 76 kvadrata, a dobili su duplo manji stan. Uprkos tome \u0161to je 2009. doneta presuda prema kojoj je kupoprodajni ugovor raskinut, a investitor obavezan da porodici isplati razliku, on to nije u\u010dinio, \u0161to izvr\u0161itelje nije spre\u010dilo da pajserom obijaju stan. Porodica Koci\u0107 je dugovanje koje je dovelo do postupka isplatila, ali je Privredni sud u Beogradu bez obzira na to prodao njihov stan. U slu\u010daju Sa\u0161e Bubnjevi\u0107a iz Zemuna, stan je prodat po vi\u0161estruko ni\u017eoj ceni od tr\u017ei\u0161ne. \u010cak i takva, ta cena je bila deset puta ve\u0107a od iznosa duga, \u010dime je prekr\u0161eno i na\u010delo srazmere iz Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju. U slu\u010daju porodice Petrovi\u0107 iz Njego\u0161eve u Beogradu, sud je nekoliko meseci pre njihovog iseljenja odlu\u010dio da se postupak obustavi zbog pravnih nepravilnosti, ali je ta odluka “dr\u017eana u fioci” pa se po njoj nije postupalo.<\/p>\n

Isprepleteni faktori<\/strong><\/p>\n

Talas iseljenja u poslednjih nekoliko godina rezultat je me\u0111usobnog preseka nekoliko procesa. S jedne strane, uvo\u0111enje privatnih izvr\u0161itelja \u010diji je motiv zarada vi\u0161estruko je ubrzalo \u2013 i brutalizovalo \u2013 proces iseljenja, dok se sudovima ranije nije preterano \u017eurilo, bilo zbog preoptere\u0107enosti, bilo zbog odsustva neposrednog uloga u slu\u010daju. Osim toga, pro\u0161irivanje nadle\u017enosti izvr\u0161itelja, uvo\u0111enje mogu\u0107nosti oduzimanja kako pokretne, tako i nepokretne imovine i uve\u0107avanje broja dugovanja za koje se imovina mo\u017ee oduzeti samo poja\u010davaju brutalnost ovih postupaka.<\/p>\n

Sa druge, radi se o sve ve\u0107oj stambenoj neizvesnosti, koja se ne manifestuje samo u pogor\u0161anju uslova \u017eivota, ve\u0107 i u nedostatku bilo kakvog urbanisti\u010dko-regulativnog nadzora nad privatnim investitorima i \u010dinjenici da je, primera radi, svaka peta zgrada<\/a> u Beogradu izgra\u0111ena nelegalno. Odve\u0107 su poznati primeri masovne prodaje stanova u izgradnji koji se onda ne dovr\u0161e \u2013 novac, naravno, ne vra\u0107amo \u2013 ili prosto mogu\u0107nosti da, bez svesti o tome, kupite imovinu od “investitora” koji duguje ne\u0161to tre\u0107em licu koje vam tu imovinu, shodno tome, sutra mo\u017ee po kratkom postupku i oduzeti.<\/p>\n

Ceo paket \u2013 sa sve pajserima, izbaciva\u010dima i sudskim odlukama \u2013 pravda se potrebama efikasnosti sudskog procesa i uspostavljanja vladavine prava i pravne sigurnosti (!). Tako su najnovije izmene Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju na\u0161le svoje mesto u dvomilionskom projektu Evropske unije pod imenom “Vladavina prava i izvr\u0161enje potra\u017eivanja”, a koji sprovodi Nema\u010dko udru\u017eenje za me\u0111unarodnu saradnju (GIZ). Kako EU izmiruje vladavinu prava sa \u010dinjenicom da, na primer, \u017ealba na izvr\u0161enje ne odla\u017ee izvr\u0161enje \u2013 dakle, oduzimanje imovine ili dela zarade \u2013 i kako to ta\u010dno ja\u010da “pravnu sigurnost”, ostaje pitanje za EU i njene lokalne partnere. Ovoj dilemi doprinosi i to \u0161to nadzor nad izvr\u0161iteljima vr\u0161i Komora javnih izvr\u0161itelja, dakle, njihova strukovna organizacija. Nema spora: jedna strana ovog sukoba je izuzetno “pravno sigurna”.<\/p>\n

Ljudi na terenu<\/strong><\/p>\n

Sve bi ovo bio samo jo\u0161 jedan zapis iz sumorne rubrike na\u0161eg postsocijalisti\u010dkog propadanja da se povodom iseljenja nije stvorio solidan politi\u010dko-medijski front koji je pokazao \u0161ta zaista zna\u010di dru\u0161tvena akcija. Zahvaljuju\u0107i, s jedne strane, naporu levih organizacija i kolektiva (okupljenih u koalicijama kao \u0161to su Zdru\u017eena akcija “Krov nad glavom” i Kolektivna odbrana stanara) i, sa druge, medijima poput Insajdera, Danas i N1 koji su dosledno pratili i izve\u0161tavali o ovim doga\u0111ajima, mogli smo da vidimo scene sa desetinama ljudi koji po \u010ditav dan de\u017euraju ispred stanova, iz dana u dan, brane\u0107i stanare od dr\u017eavno-privatnog nasilja. Ni sami stanari nisu ostali pasivni akteri ovih de\u0161avanja \u2013 malo po malo, tu i tamo, “\u017ertve” prethodnih znale su da se pojave na novim iseljenjima i da pru\u017ee svoju pomo\u0107 i podr\u0161ku.<\/p>\n

Tako se, bar in nuce<\/em>, po\u010deo ostvarivati vi\u0161egodi\u0161nji imperativ leve politike u Srbiji \u2013 zajedni\u010dki front koji prerasta u mre\u017eu koja povezuje aktiviste i “ljude na terenu” i predstavlja poku\u0161aj ponovne izgradnje dru\u0161tvenih veza, otpor atomizaciji i izolaciji individua i porodica i, mo\u017eda, osnov za ne\u0161to \u010dvr\u0161\u0107e i dugotrajnije. U uslovima ote\u017eanog neposredno politi\u010dkog rada i pusto\u0161i u pogledu dru\u0161tvenog organizovanja generalno, jedino se ova perspektiva za sada \u010dini mogu\u0107om i delotvornom. \u010cak i da to nije slu\u010daj, ostvarivanje \u017eivog kontakta izme\u0111u ve\u0107eg broja ljudi, koji se ne zavr\u0161ava na “kliktivizmu” i pasivnim izrazima solidarnosti, relativno je retka pojava.<\/p>\n

Anga\u017eman desnice<\/strong><\/p>\n

\u0160ira javnost bi se, prema kriterijumu reakcija, mogla podeliti na dve grupe: prvu, glasniju i ve\u0107u, koja nedvosmisleno staje na stranu “iseljenika” i grupu onih moralnih vertikala sve civilizacije koja na prvo mesto isti\u010de, sa dozom antikomunizma, svojinsko pravo i prava vlasnika, naro\u010dito ako je u pitanju postupak restitucije. Desnica se, paradoksalno, svrstala uglavnom u prvu grupu, a njeni pripadnici bili su redovni u\u010desnici odbrane stanara. U nekim trenucima delovali su organizovanije i spremnije od levice.<\/p>\n

Uprkos tome, bar za sada, desnica na ovom pitanju nije uspela da profitira kao \u0161to je to uspeo \u017divi zid u Hrvatskoj, iako je poku\u0161ala da progura isto ime \u2013 mo\u017eda je jedan od razloga za to i \u010dinjenica da su se na iseljenjima pojavljivali najpre kao ljubitelji maskirnih uniformi, crvenih beretki, pancira i sulude rusofilske ikonografije. No, svakako su na vreme prepoznali potencijalno \u017eari\u0161te sukoba i u skladu sa time i delovali. U njenim redovima bilo je \u017eivopisnih, ali ne i sasvim bezopasnih likova \u2013 od Igora D. Jak\u0161i\u0107a, nekada\u0161njeg radnika slu\u017ebe bezbednosti i doskora\u0161njeg \u010dlana vladaju\u0107e SNS, pa do Radomira Bate Po\u010du\u010de koji je jedno vreme proveo na rati\u0161tu u Ukrajini. 1<\/a><\/sup> Napori desnice da se stavi na \u010delo ovih protesta i efektivno ih preotme za sada nisu uspeli, te glavni akteri ostaju levi kolektivi, “nesvrstani” gra\u0111ani i sami stanari.<\/p>\n

Celu stvar obele\u017eava, dodu\u0161e, i jedna jaka protivre\u010dnost: na sprovo\u0111enje apsolutne vlasti svojine odgovara se afirmisanjem prava svojine ili poku\u0161ajem da se kontradikcija rastvori u pozivu na pravo na krov nad glavom. Iako kontradiktorna, formulacija “prava na krov nad glavom” pokazuje se, za sada, kao efektivna u politi\u010dkom delovanju, jer poziva na stavljanje ljudskih potreba ispred svojinskog prava i nemilosrdne logike naplate duga. Mo\u017eda nas vreme poraza u kome \u017eivimo obavezuje ba\u0161 na to da \u010duvamo male pobede i “brojimo sitno” u poku\u0161aju da izgradimo “na\u0161e dru\u0161tvo” odozdo. Bez takvih veza, svaka politi\u010dka alternativa ostaje laka meta svete alijanse dr\u017eave i svojine \u010dije je najplodnije tle razoreno dru\u0161tvo.<\/p>\n

  1. Sa\u017eeta anatomija ovih formacija izlo\u017eena je u sjajnom tekstu Milana \u0160kobi\u0107a “Tamna strana \u017eivog zida<\/a>“.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    “Porodica Jak\u0161i\u0107 iz Novog Sada iseljena je nakon \u0161to su izvr\u0161itelji pajserom obili stan u kom su \u017eiveli”. Tim je re\u010dima…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":21967,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-21957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21957","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21957"}],"version-history":[{"count":6,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21957\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36499,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21957\/revisions\/36499"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21967"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21957"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21957"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21957"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21957"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21957"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21957"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21957"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}