{"id":21807,"date":"2018-01-22T08:00:38","date_gmt":"2018-01-22T07:00:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21807"},"modified":"2021-02-25T10:55:22","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:22","slug":"spc-brani-kosovo-duga-ruka-desekularizacije-srbije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21807","title":{"rendered":"SPC “brani” Kosovo? Duga ruka desekularizacije Srbije"},"content":{"rendered":"

Aktualni predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 posljednjih je godina naizgled uspostavio potpunu dominaciju nad politi\u010dkom i medijskom scenom Srbije. Stoga je pomalo iznenadilo kada ga je dio Srpske pravoslavne crkve optu\u017eio za potencijalnu izdaju. Mo\u017ee li Crkva predstavljati to\u010dku ultradesni\u010darskog otpora Vu\u010di\u0107u?<\/strong><\/p>\n

Novogodi\u0161nje i bo\u017ei\u0107no doba u poslednjih je tridesetak godina prilika za bu\u010dno manifestovanje novootkrivene religioznosti na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. U “pravoslavnom delu” regije ro\u0111enje Hristovo se tradicionalno obele\u017eava prekomernom konzumacijom hrane i pi\u0107a i neizostavnim ispaljivanjem projektila iz lak\u0161eg pe\u0161adijskog naoru\u017eanja. Prilika je to i da se velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve obrate svome “stadu”. Obi\u010dno bo\u017ei\u0107ne poslanice osim tuma\u010denja jevan\u0111elja, sadr\u017ee i osvrt na ovozemaljske, mahom politi\u010dke stvari, kojima crkva pristupa sa pozicije moralne vertikale i neupitnog autoriteta. Tako je i po\u010detkom ove godine patrijarh Irinej pravoslavnom “stadu” isporu\u010dio<\/a> poglede crkve na osnovna politi\u010dka pitanja u sebi svojstvenom, netalasaju\u0107em tonu. Bila je to kompilacija ustaljenih politi\u010dko-svetonazorskih stavova SPC: od aminovanja politike navodne neutralnosti Srbije u sve o\u0161trijem sukobu Rusije i Sjedinjenih Dr\u017eava (\u0161to predstavlja kontinuiranu dr\u017eavnu politiku jo\u0161 od vremena Borisa Tadi\u0107a), preko usputnog iskazivanja nezadovoljstva radom katoli\u010dke crkve u Hrvatskoj i Makedonske pravoslavne crkve, do saop\u0161tavanja da se o tzv. unutra\u0161njem dijalogu<\/a> o Kosovu crkva ve\u0107 izjasnila. Ovaj poslednji stav Irinej je eksplicirao tvrdnjom da Kosovo mo\u017ee biti “okupirano”, ali da ga se Srbija ne sme odre\u0107i, jer “mi ne mo\u017eemo zamisliti Srbiju bez Kosova i Metohije”.<\/p>\n

Kako bi se ova nakana SPC utkala i u svakodnevni govor, patrijarh je afirmisao agendu episkopa ba\u010dkog Irineja Bulovi\u0107a po kojoj se ova oblast zapravo treba nazivati Stara Srbija, jer je Kosovo i Metohija navodno termin novijeg doba. Kao glavni ideolo\u0161ki autoritet unutar SPC, episkop ba\u010dki se u poslednje vreme bacio na promovisanje novog pristupa imenovanju odre\u0111enih teritorija. Ideja o upotrebi termina “Stara Srbija” je u opticaju ve\u0107 nekoliko godina i originalno poti\u010de od istori\u010dara i \u010dlana Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Slavenka Terzi\u0107a, ali je intenzivirana<\/a> nedavno od strane Irineja Bulovi\u0107a. Ta naizgled ridikulozna nakana dobija novu dimenziju kada se uzme u obzir institucionalna<\/a> podr\u0161ka koju Bulovi\u0107 koristi u promociji ove ideje. Tu se, me\u0111utim, ne zavr\u0161avaju njegove lingvisti\u010dko-teritorijalne ambicije, pa tako episkop ba\u010dki smatra<\/a> da je apsurdno da Vojvodina uop\u0161te ima bilo kakvo ime, te da je Sand\u017eak prikladnije nazivati Ra\u0161ka oblast.<\/p>\n

Prili\u010dno je o\u010digledno da se intenziviranje uterivanja teritorijalno-lingvisti\u010dkog nacionalizma u svakodnevni govor poklapa sa po\u010detkom tzv. unutra\u0161njeg dijaloga o Kosovu. Ovaj proces letos je inicirao Aleksandar Vu\u010di\u0107 s namerom da dobije \u0161to \u0161iru dru\u0161tvenu podr\u0161ku za kona\u010dan ishod dijaloga sa kosovskim vlastima isforsiranog pritiskom Evropske unije. Kakav ishod treba o\u010dekivati, nagovestio je sam Vu\u010di\u0107 u leto\u0161njem autorskom tekstu<\/a> kojim je ozna\u010dio po\u010detak ne\u0161to racionalnijeg pristupa kosovskom pitanju, pripremaju\u0107i srpsku javnost za neizbe\u017eno prihvatanje realiteta u kom Kosovo nije u sastavu Srbije jo\u0161 od avgusta 1999. godine. “Terminolo\u0161ku ofanzivu” episkopa ba\u010dkog stoga treba shvatiti kao najavu nacionalisti\u010dkog dela srpske javnosti da se ne\u0107e lako pomiriti sa najavom racionalnijeg pristupa kosovskom problemu.<\/p>\n

Lave\u017e kerbera i suze Vu\u010di\u0107a<\/strong><\/p>\n

No, svega nekoliko dana nakon novogodi\u0161njeg lamentiranja patrijarha Irineja, oglasio se u svom prepoznatljivom stilu i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, bez rukavica sasuv\u0161i<\/a> da se boji da politika Aleksandra Vu\u010di\u0107a vodi izdaji Srbije i Kosova. Ovakav istup sasvim je u skladu<\/a> s “Apelom za odbranu Kosova i Metohije” koji je na inicijativu Demokratske stranke Srbije, osim Amfilohija Radovi\u0107a, potpisao i velik broj drugih visokih funkcionera SPC i dobar deo srpske nacionalisti\u010dke inteligencije. Osebujni stil<\/a> javnih nastupa Risto Radovi\u0107 (njegovo pravo ime) je brusio trodecenijskim upravljanjem SPC u Crnoj Gori. Nakon \u0161to se tamo\u0161nja vlast predvo\u0111ena Milom \u0110ukanovi\u0107em u drugoj polovini devedesetih odrekla projekta srpskog nacionalizma i okrenula obnovi crnogorske dr\u017eavnosti, Amfilohije se sa njom na\u0161ao u svetonazorskom konfliktu koji traje do dana\u0161njih dana. Tako se mitropolija crnogorsko-primorska tokom godina profilisala u vode\u0107eg promotera \u010detni\u0161tva u Crnoj Gori. Me\u0111utim, ovaj odnos nije do kraja isklju\u010div, s obzirom da su crnogorske vlasti vo\u0111ene porivom za o\u010duvanjem svojih pozicija tokom godina izgradile \u010ditav sistem kompromisa sa mitropolijom crnogorsko-primorskom. Ovo se najdrasti\u010dnije ogleda u izda\u0161nom finansiranju aktivnosti Amfilohijeve firme dr\u017eavnim sredstvima kojima ova gradi materijalnu bazu za duhovnu hegemoniju u crnogorskom dru\u0161tvu. Za uzvrat se mitropolija uzdr\u017eava od direktnog me\u0161anja u izborne utakmice u Crnoj Gori. Time tamo\u0161nje vlasti neprekidno dobijaju kratkoro\u010dne bitke. Dugoro\u010dno, na polju tzv. identitetske politike u Crnoj Gori stvari stoga stoje znatno druga\u010dije, jer je \u0161iroko polje dru\u0161tvenog uticaja na ova pitanja isporu\u010deno vrednosnoj orijentaciji Amfilohija Radovi\u0107a.<\/p>\n

Me\u0111utim, za razliku od nekih prethodnih vlasti u Srbiji pokazalo se da ova Vu\u010di\u0107eva ne prelazi \u0107utke preko ovakvih prozivki crkve. Naprotiv, odmah nakon Amfilohijevog istupa na njega se obru\u0161ila<\/a> sva sila Srpske napredne stranke i njenih koalicionih partnera u nastojanju da poka\u017ee gde mu je mesto u politi\u010dkoj mo\u010dvari Republike Srbije. Ulogu “vatrogasca” predvidivo je preuzeo patrijarh, koji je na velikosrpskom nacionalisti\u010dkom piru povodom Dana Republike Srpske u Banja Luci poku\u0161ao da smiri konflikt uveravaju\u0107i<\/a> javnost da je Vu\u010di\u0107 na istim pozicijama po pitanju Kosova kao i crkva, te da stoga treba da “blagodarimo Gospodu \u0161to nam je podario \u010doveka koji se lavovski bori za srpski narod”. Podjednako predvidivo i jo\u0161 pateti\u010dnije bilo je Vu\u010di\u0107evo o\u010ditovanje po ovom pitanju. Nakon pu\u0161tanja strana\u010dkih kerbera s lanca, skru\u0161eno je u udarnom terminu dr\u017eavne televizije saop\u0161tio<\/a> puku da je posle Amfilohijevih re\u010di bio na ivici suza, ali da protiv SPC ne \u017eeli da govori lo\u0161e.<\/p>\n

Najve\u0107i unutra\u0161nji izazov?<\/strong><\/p>\n

No, pomiriteljski tonovi patrijarha ni u kom slu\u010daju ne moraju reflektovati pravi odnos SPC prema ovom pitanju. Ova verska ustanova daleko je od monolitne organizacije, te unutar nje deluju razne struje i sfere interesa uglavnom zasnovane na teritorijalnom principu. Me\u0111u njima su se nakon smrti prethodnog patrijarha kao najuticajnije izdvojile ona Amfilohija Radovi\u0107a, “upravitelja” Crne Gore i struja Irineja Bulovi\u0107a, “upravitelja” Vojvodine. Pozicija sada\u0161njeg patrijarha Irineja rezultat je kompromisa izme\u0111u ove dve struje, jer on na prethodnim izborima<\/a> unutar ove institucije nije figurirao kao ozbiljan kandidat 1<\/a><\/sup> za funkciju koju obavlja. Zato bi se istup Rista Radovi\u0107a trebao shvatiti, pre svega, kao upozorenje Vu\u010di\u0107u da bi u SPC mogao dobiti mo\u0107nog neprijatelja ukoliko se pod pritiscima Zapada odlu\u010di da kroz Briselski dijalog prizna realitet kosovske nezavisnosti. Konkretne korake<\/a> u tom pravcu Amfilohije ve\u0107 preduzima okupljaju\u0107i najdesnije elemente u srpskoj politici oko klerikalne partije Dveri.<\/p>\n

SPC je tokom protekle tri decenije izgradila mo\u0107an status u srpskom dru\u0161tvu. Crkva je nesumnjivi duhovni sto\u017eer velikosrpskog nacionalisti\u010dkog projekta. Ona je vezivno tkivo nacionalisti\u010dke hobotnice koju \u010dine i Srpska akademija nauka i umetnosti i dr\u017eavni mediji. Ovakav status omogu\u0107ila joj je njena tradicionalna organizaciona mre\u017ea kojom pokriva teritorije koje naseljava pravoslavno stanovni\u0161tvo na podru\u010dju biv\u0161e Jugoslavije, \u0161to se prokazalo bitnim mehanizmom srpske nacionalisti\u010dke politike jo\u0161 u ratnim godinama. Osim toga, materijalna pozicija srpske crkve permanentno je oja\u010davana od strane dr\u017eave kroz postupak restitucije u kom je u\u017eivala privilegovan polo\u017eaj, jer je crkvi (za razliku od privatnih lica) vra\u0107en veliki deo zemlji\u0161nih poseda koje je imala pre procesa nacionalizacije nakon Drugog svetskog rata. Njen uticaj dodatno je dobio na zna\u010daju i uvo\u0111enjem veronauke u obrazovni sistem Republike Srbije 2001. godine. Ovim se crkva u Srbiji nametnula kao bezgre\u0161ni, neupitni autoritet u svim krupnim dru\u0161tvenim pitanjima, \u010dine\u0107i formalno sekularnu republiku su\u0161tinski desekularizovanom. Tako svetovne vlasti prilikom svakog konfliktnog odnosa sa SPC konzumiraju posledice vlastitih postupaka kojima su gradile ogromnu dru\u0161tvenu mo\u0107 crkve polugama dr\u017eavnog aparata. U tom smislu, potencijalni klin\u010d izme\u0111u SPC i beogradskog re\u017eima po pitanju priznavanja kosovske realnosti mogao bi predstavljati do sada najve\u0107i unutra\u0161nje-politi\u010dki izazov vladavine Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Kroz ovaj konflikt bi se mogla prelamati i \u010ditava dubina spoljno-politi\u010dkih izazova koji se Srbiji name\u0107u sve napetijim odnosom Rusije i Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

  1. Iz sada\u0161nje perspektive je zanimljivo podsetiti se da je jedan od najozbiljnijih kandidata za novog patrijarha bio tada\u0161nji episkop tuzlansko-zvorni\u010dki Vasilije Ka\u010davenda, koji se ubrzo nakon izbora novog patrijarha suo\u010dio sa brojnim optu\u017ebama i dokazima za upra\u017enjavanje homoseksualnih odnosa \u010dak i sa maloletnim osobama, nakon \u010dega je ubrzo ra\u0161\u010dinjen, tj. uklonjen s funkcije.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Novogodi\u0161nje i bo\u017ei\u0107no doba u poslednjih je tridesetak godina prilika za bu\u010dno manifestovanje novootkrivene religioznosti na prostoru biv\u0161e Jugoslavije. U “pravoslavnom delu” regije ro\u0111enje Hristovo se tradicionalno obele\u017eava prekomernom konzumacijom hrane i pi\u0107a i neizostavnim ispaljivanjem projektila iz lak\u0161eg pe\u0161adijskog naoru\u017eanja…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":21808,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-21807","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21807","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21807"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21807\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36501,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21807\/revisions\/36501"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21808"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21807"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21807"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21807"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21807"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21807"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21807"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21807"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}