{"id":21762,"date":"2018-01-15T08:00:14","date_gmt":"2018-01-15T07:00:14","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21762"},"modified":"2021-02-25T10:55:24","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:24","slug":"reorganizacija-elektroprivrede-srbije-tapkanje-u-mraku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21762","title":{"rendered":"Reorganizacija Elektroprivrede Srbije: tapkanje u mraku"},"content":{"rendered":"

Pod pritiskom Me\u0111unarodnog monetarnog fonda, ali i drugih aktera, Vlada Srbije izvodi ambiciozni program reformi u korist kapitala i na \u0161tetu radnika. Pod reformskim \u010deki\u0107em o\u010dekivano se na\u0161ao i nacionalni distributer struje. No “reforma” tako velikog sistema sa sobom povla\u010di i neke nepredvi\u0111ene probleme.<\/strong><\/p>\n

Zbog svoje veli\u010dine i uloge koju ima u privrednom, pa i dru\u0161tvenom \u017eivotu zemlje, Elektroprivreda Srbije (EPS) je pod budnim okom<\/a> svih faktora koji uti\u010du na proces takozvanih reformi. U svom propagandnom spotu \u2013 koji se u skladu sa savremenom terminologijom zove “korporativni film” \u2013 EPS akcenat stavlja na ono \u010dime \u017eeli da se pohvali, a to je uskla\u0111ivanje sa preporukama i propisima EU, ali i dru\u0161tveno odgovorno poslovanje \u0161to podrazumeva donatorstvo za profesionalne sportiste, program \u0160kola bez nasilja, brigu o muzeju Nikole Tesle ili ktitorstvo Hrama Svetog Save. Naravno, kruna svega je konstatacija da je to najve\u0107a nacionalna kompanija, okrenuta tr\u017ei\u0161tu, konkurentna i profitabilna.<\/p>\n

U javnosti je, me\u0111utim, kreirana druga\u010dija slika zasnovana na ideji ove dr\u017eavne firme kao mesta za obezbe\u0111ivanje (za ovda\u0161nje uslove) pristojnih primanja uz poslovi\u010dno malo truda. Osobito se to odnosi na strana\u010dko zapo\u0161ljavanje, koje, uprkos zvani\u010dnom moratorijumu na zapo\u0161ljavanje u javnim preduze\u0107ima, kroz anga\u017eovanje radne snage preko agencija i na odre\u0111eno vreme, i dalje nastavlja da postoji. Shodno veli\u010dini kompanije, EPS je naravno u poziciji da apsorbuje nemali deo tako zaposlenih osoba. Javni imid\u017e zaposlenih u javnim preduze\u0107ima nije ba\u0161 previ\u0161e pohvalan: to je slika jednog uhleba, parazita i neradnika. Takav dojam deli ve\u0107ina nezaposlenih, ili pak onih koji rade kod kapitalista, stranih i doma\u0107ih, dakle kod ve\u0107ine stanovni\u0161tva.<\/p>\n

Ovo nije \u010dudno, niti je ekskluzivno za Srbiju, ali ono \u0161to bi moglo da za\u010dudi jeste to \u0161to ovakvoj recepciji doprinosi i sam menad\u017ement EPS-a. Naime, po\u0161to je jo\u0161 2014. godine proklamovana reorganizacija, na po\u010detku svake godine otad dobijamo uvid u nove faze tog procesa. Tako je, po\u010detkom ove godine, izvr\u0161na direktorka za finansije najavila da \u0107e, u okviru racionalizacije, do 2020. godine smanjiti broj zaposlenih za pet hiljada. Po\u010detna godina reorganizacije je bila 2015. i tada je 500 radnika oti\u0161lo takozvanim prirodnim odlivom, \u0161to je zlo\u0107udna kovanica za odlazak u penziju onih koji ispunjavaju bar jedan uslov za to. Pod sada\u0161njim merama \u0161tednje, oni koji ne ispunjavaju oba uslova, ne primaju punu penziju.<\/p>\n

Pritisci spolja<\/strong><\/p>\n

U toku 2016. godine, 1.500 zaposlenih je prihvatilo “socijalni program”, a jo\u0161 500 se “prirodno odlilo”. Za 2017. godinu, izvr\u0161na direktorka jo\u0161 nije imala ta\u010dne podatke, ali misli da \u0107e biti makar na nivou 2016. Sve to zvani\u010dno se zove “uspe\u0161na reorganizacija”. Me\u0111utim, da bi se videla uspe\u0161nost, treba navesti i druge reorganizacione mere. Tako je, na primer, sredinom 2016. godine autonomno pravno lice EPS snabdevanje pripojeno Javnom preduze\u0107u EPS, odnosno glavnoj kompaniji. Ta, sada ukinuta, \u0107erka kompanija osnovana je 2013. godine, na osnovu Zakona o energetici. Nepune tri godine kasnije, ispostavilo se da je racionalnije i profitabilnije da ono ne postoji, uprkos Zakonu o energetici.<\/p>\n

To i jeste glavni utisak: da se re\u0161enja istra\u017euju u hodu, uprkos neprestanim pozivanjima na iskustva i preporuke iz drugih zemalja. Podrazumeva se da se sve odluke i promene smatraju i ogla\u0161avaju uspe\u0161nim dok se de\u0161avaju, a isto se tako podrazumeva da se ubrzo ispostavlja da je sve to bilo gubljenje vremena, pri \u010demu nije isklju\u010deno ni da se neko dokopao solidnijih suma novaca. Zapravo, mo\u017eda bi se nekom stro\u017eem sudiji u\u010dinilo da oni koji sve to izvode zapravo i ne znaju \u0161ta rade. Neko drugi bi mogao da ka\u017ee da su u pitanju igre za ne\u010diji ra\u010dun. Ali, te\u0161ko da bi iko mogao da ka\u017ee da shvata \u010ditavu pri\u010du. U prvom redu se to odnosi na zaposlene.<\/p>\n

Stvar je zapravo u tome da u ovom trenutku deluje vi\u0161e faktora koji sistem ove veli\u010dine u jednoj posrnuloj postratnoj privredi neprestano napre\u017eu do pucanja. Prvo, tu je \u010dinjenica da je osnovni proizvod ove kompanije elektri\u010dna energija, koja je, mo\u017eemo re\u0107i, proizvod naj\u0161ire potro\u0161nje. Kompanija je, stoga, profitabilna. To \u0161to je pod kontrolom Vlade, odnosno stranaka, \u010dini je podesnom za upo\u0161ljavanje klijentelisti\u010dkih name\u0161tenika. Osim toga, deo njenih sredstava odlazi na pomenute “dru\u0161tveno odgovorne programe”, \u0161to smanjuje tro\u0161kove dr\u017eave. Imaju\u0107i sve ovo u vidu, razumljivo je za\u0161to je svaka vlada delovala primorano na nekakvu intervenciju u ovom sistemu, kao i za\u0161to je ve\u0107ina dosada\u0161njih poteza delovala kao presipanje iz \u0161upljeg u prazno. Po intenzitetu najavljivanja svih tih promena, vi\u0161e je nego osnovano pretpostaviti da najja\u010di zahtevi za promenu, pre svega polo\u017eaja EPS-a na tr\u017ei\u0161tu, dolaze spolja.<\/p>\n

Izmena strukture zaposlenih<\/strong><\/p>\n

Sve dosada\u0161nje reorganizacije vodile su ka centralizaciji sistema u Beogradu, gde je sada nagomilan skoro celokupan vi\u0161i kadar. Nekada\u0161nji regionalni snabdeva\u010di su spu\u0161tani stepenicu po stepenicu nani\u017ee, sve dok se nije do\u0161lo do situacije da mnogim slu\u017ebama u tim biv\u0161im regionalnim centrima neposredni rukovodioci budu u Beogradu. Rukovode\u0107i kadar, uprkos svim merama, nije umanjen u odnosu na predreformski period, \u010dak naprotiv. Sa druge strane, javni izgovor za promene jesu naravno efikasnost, racionalnost, ali pre svega priprema za anticipirani \u010das ulaska drugih kompanija u polje rada EPS-a. Otud toliko javno hvalisanje tr\u017ei\u0161nom orijentacijom jedne kompanije koja je jedina u oblasti koju pokriva, dakle, poseduje monopol.<\/p>\n

Dosada\u0161njim izmenama se podrazumevalo da \u0107e EPS ostati jedini proizvo\u0111a\u010d struje, dok \u0107e se kao prodavci pojaviti posredni\u010dke firme koje \u0107e tu energiju pla\u0107ati EPS-u, a njima \u0107e potro\u0161a\u010di pla\u0107ati potro\u0161enu energiju. Kako \u0107e to sve uticati na EPS i njegov odnos sa strankama i dr\u017eavom ostaje da se vidi. \u0160to se ti\u010de ovog dru\u0161tveno odgovornog poslovanja, postavlja se pitanje da li je dru\u0161tveno odgovornije dati npr. manje para sportistima, a zadr\u017eati neku hiljadu radnih mesta? Razume se, ova pitanja su \u010disto retori\u010dkog karaktera, jer su vladaju\u0107e strukture prethodnih godina \u0161irom sveta, a mo\u017eda posebno u ovom njegovom delu, pokazale kako gledaju na tu vrstu dileme.<\/p>\n

Sa druge strane, na osnovu razgovora sa zaposlenima u ovom sistemu, lako je uo\u010diti nezadovoljstvo zbog zapo\u0161ljavanja naprednja\u010dkih \u2013 nazovimo to \u2013 kadrova. Problem i jeste u tome \u0161to to naj\u010de\u0161\u0107e nisu kadrovi, ve\u0107 ljudi koji posao dobijaju kao neku vrstu nagrade za strana\u010dku aktivnost ili ne\u0161to sli\u010dno, a me\u0111u njima ima jako malo, re\u010dima starijih radnika i radnica, onih koji znaju \u0161ta treba da rade i ne samo to, \u010desto novozaposleni ostavljaju utisak kao i da ne nameravaju ni da nau\u010de, ni da rade. Jo\u0161 jedna stvar je vrlo va\u017ena: socijalni program i prirodni odliv se naravno ne odnose na novu radnu snagu koja je potpisala ugovore o privremenim poslovima ili ugovore o delu, ve\u0107 na one koji su u stalnom radnom odnosu. To zna\u010di i to da \u0107e se struktura zaposlenih u toku ove reorganizacije biti unekoliko izmenjena.<\/p>\n

Odliv za upravu<\/strong><\/p>\n

Bez obzira na sve, za sudbinu EPS niko ne mora da brine; bili jedini na tr\u017ei\u0161tu ili ne, sve dok su jedini koji proizvode struju, uz to kopaju i ugalj, deluje nemogu\u0107e da ta kompanija ne pravi profit, ve\u0107i ili manji. Kao i u slu\u010daju drugih dr\u017eavnih preduze\u0107a poput Telekoma, postoja\u0107e de\u017eurni liberalni teoreti\u010dari koji \u0107e tvrditi da profit mo\u017ee biti jo\u0161 ve\u0107i. To naravno nije sporno, on bi mogao da bude ve\u0107i i ovog trenutka kada bi se promenio pogled na dru\u0161tveno odgovorno poslovanje, odnosno, kada bi, na primer, bilo prekinuto sponzorisanje sporta. Sa obzirom na patriotsko-propagandnu ulogu sporta na po\u010detku XXI veka, odnosno savremene verzije hleba i igara na\u010dela, to je te\u0161ko o\u010dekivati.<\/p>\n

Isto koliko bi bilo te\u0161ko o\u010dekivati da se me\u0111u prirodno odlivenim ili onima koji prihvataju socijalni program bude neko iz sektora marketinga, ta\u010dnije odnosa sa javno\u0161\u0107u ili neke od sli\u010dnih manje bitnih slu\u017ebi za obavljanje osnovne delatnosti, naro\u010dito rukovodilaca iz tih, sekundarnih, sektora. Ali, zato me\u0111u monterima, terencima, bandera\u0161ima i sli\u010dnima koji \u010ditav sistem zapravo i odr\u017eavaju \u2013 to je normalna pojava. Naravno, u\u0161teda bi bila utoliko ve\u0107a, kada bi na listi oti\u0161lih bili menad\u017eeri umesto radnika.<\/p>\n

U svakom slu\u010daju, izme\u0111u fraza o tr\u017ei\u0161noj orijentaciji, zatim mera \u0161tednje, idolizacije bud\u017eeta i profita, predvi\u0111eno je da se nastavi sa otpu\u0161tanjima. Istovremeno, nastavlja se prijem zaposlenih po osnovu ugovora na dve godine. Negde, u \u010ditavom galimatijasu ima i onih koji smatraju da je sve logi\u010dno. To su obi\u010dno oni koji donose odluke. Oni drugi, ve\u0107ina, bili zaposleni ili nezaposleni, u tim situacijama obi\u010dno o\u010dekuju da menad\u017eersko-politi\u010darske ekshibicije plate preko svog ra\u010duna za struju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zbog svoje veli\u010dine i uloge koju ima u privrednom, pa i dru\u0161tvenom \u017eivotu zemlje, Elektroprivreda Srbije (EPS) je pod budnim okom svih faktora koji uti\u010du na proces takozvanih reformi. U svom propagandnom spotu \u2013 koji se u skladu sa savremenom terminologijom zove “korporativni film”…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":21763,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-21762","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21762","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21762"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21762\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36504,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21762\/revisions\/36504"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21763"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21762"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21762"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21762"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21762"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21762"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21762"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21762"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}