{"id":21704,"date":"2018-01-11T07:00:06","date_gmt":"2018-01-11T06:00:06","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21704"},"modified":"2021-02-25T10:55:24","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:24","slug":"migrantski-rad-u-slovackoj-povecanje-minimalne-najamnine-kao-pirova-pobeda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21704","title":{"rendered":"Srpski radnici u Slova\u010dkoj: agencije osiguravaju jeftini rad"},"content":{"rendered":"

Visoka nezaposlenost te niska minimalna pla\u0107a u Srbiji tjeraju tamo\u0161nje radnike na privremeni rad u inozemstvu, a ve\u0107 dulje vrijeme Slova\u010dka im je naj\u010de\u0161\u0107a opcija. Ondje im se nude poslovi u radno-intenzivnim industrijama, u velikim stranim tvornicama automobila, ku\u0107anskih aparata i sl., a na rad ih upu\u0107uju sumnjive, nerijetko neregistrirane agencije, koje im ne osiguravaju radni\u010dka prava, pristojan smje\u0161taj i ostale neophodne \u017eivotne uvjete.<\/strong><\/p>\n

Republika Slova\u010dka je od 2016. godine \u010desto u fokusu evropske javnosti, ne samo zbog rekordnog obaranja stope nezaposlenosti, ve\u0107 i zbog problema deficita doma\u0107e radne snage. Ali uvoz strane radne snage, osobito one koja dolazi iz Srbije, nije stvar puke kompenzacije, ve\u0107 se radi o ogromnom dobitku za kapitaliste u Slova\u010dkoj – jer je strana radna snaga mnogo jeftinija i pravno neza\u0161ti\u0107enija. Poja\u010dana potra\u017enja za takvom radnom snagom dovela je do toga da strane kompanije koje posluju u Slova\u010dkoj masovno prakticiraju isplate zna\u010dajno ni\u017eih najamnina (nadnica) stranim radnicima (koje uvoze razli\u010dite posredni\u010dke agencije) za isti posao nego Slovacima. Me\u0111utim, nedavno je vlada Roberta Fica unela u predlog Zakona o radu zabranu socijalnog dampinga te pove\u0107ala minimalnu najamninu na 435 eura bruto. Ova mera je izazvala burne reakcije kod stranih kompanija koje su osudile “nerealni” politi\u010dki intervencionizam i nedostatak elementarnog ekonomskog rezona u “nepromi\u0161ljenoj” odluci vlasti.<\/p>\n

Naravno, op\u0161te mesto kapitalisti\u010dke ekonomske racionalnosti u pogledu “opreznog” tretiranja nivoa realnih najamnina ti\u010de se apologije postoje\u0107ih nejednakosti. Kako obja\u0161njava Peter Kremsky<\/a>, izvr\u0161ni direktor Poduzetni\u010dkog saveza Slova\u010dke, podizanje minimalne najamnine lo\u0161e uti\u010de i na one sektore u kojima su najamnine vi\u0161e, po\u0161to se pove\u0107anjem osnovice pove\u0107ava i iznos poreza i doprinosa. Ovime je re\u010deno da nije u redu da bogati pla\u0107aju dr\u017eavi “tolike” poreze i doprinose. Ako ozbiljno uzmemo u obzir \u010dinjenicu da udeo pla\u0107enih poreza i doprinosa u slova\u010dkom BDP-u iznosi svega 30%<\/a>, \u0161to predstavlja najmanji udeo me\u0111u zemljama \u010dlanicama EU-a i OECD-a, onda gornji argument treba \u010ditati kao upozorenje za potencijalno izme\u0161tanje proizvodnje. Iako je niska tolerancija korporativnog sektora na pove\u0107anje poreskih obaveza op\u0161te poznata stvar, tvrdnja Kremskog da pove\u0107anje minimalne najamnine prisiljava radnike sa niskim najamninama na prelazak u sivu ekonomsku zonu, te da \u0107e upravo to biti glavni uzrok pada poreskih prihoda dr\u017eave jer \u0107e kompanije pla\u0107ati radnike na ruke, u najmanju ruku je cini\u010dna. Prvenstveno iz razloga \u0161to je stopa nenaplativosti poreza i poreska evazija najve\u0107a kod velikih privatnih kompanija, \u0161to dr\u017eava ne samo da toleri\u0161e, ve\u0107 vodi stimulativnu poresku politiku koja odgovara kapitalu, dok sa druge strane kompenzuje manjak poreskih prihoda tako \u0161to gra\u0111anima dere ko\u017eu sa le\u0111a.<\/p>\n

Manjak doma\u0107e radne snage<\/strong><\/p>\n

Obja\u0161njenja tr\u017ei\u0161nih disfunkcija na strani ponude doma\u0107e radne snage dolaze sa razli\u010ditih strana. Privatni sektor ljudskih resursa, koji uglavnom \u010dine strane privatne agencije za zapo\u0161ljavanje, vidi osnovni problem u nedovoljnoj unutra\u0161njoj mobilnosti radne snage koja je posledica lenjosti Slovaka i Slovakinja. Tako je Lubo\u0161 Sirota, direktor privatne agencije za zapo\u0161ljavanje McRoy groupe, izjavio je<\/a> za web-portal The Slovak Spectator<\/em> kako mnogi Slovaci uop\u0161te ne \u017eele raditi jer vole kada mogu sedeti kod ku\u0107e, primati socijalnu pomo\u0107, dok dr\u017eava pla\u0107a socijalne i zdravstvene programe za njih. Vi\u0161e im odgovara da zarade ne\u0161to novca sa strane, pa bilo to legalnim ili ilegalnim putem. Uz to, eksperti u ovom sektoru plediraju u ve\u0107 poznatom neoliberalnom stilu za br\u017ei razvoj dualnog obrazovanja, smanjenje minimalne najamnine, ali i za vladinu finansijsku podr\u0161ku prilikom rentiranja stanova kako bi se obezbedila ve\u0107a unutra\u0161nja mobilnost doma\u0107e radne snage.<\/p>\n

Institut za finansijske politike pri slova\u010dkom Ministarstvu finansija pak objavljuje nalaze koji govore u prilog demografskim disproporcijama nastalim usled dugotrajnog izvoza nezaposlenosti. Oni procenjuju da je preko 300.000 Slovaka i Slovakinja, ili oko 5% od ukupnog stanovni\u0161tva, napustilo zemlju u poslednjih petnaest godina. Zemlju napu\u0161ta uglavnom visoko kvalifikovani kadar ispod 30 godina starosti, posebno medicinari i in\u017einjeri. Trebalo bi dodati i da je neselektivna razvojna politika vlade Mikul\u00e1\u0161a Dzurinde (1998-2006.), koja je pod pritiskom ulaska u EU oberu\u010dke prihvatila model stranih direktnih investicija, stvorila sve preduslove za odliv visoko kvalifikovanih kadrova iz zemlje, s obzirom da su se forsirale radno-intenzivne investicije koje tra\u017ee jeftinu i slabije kvalifikovanu radnu snagu. Iako bi slova\u010dki fenomen uvoza radne snage trebao kompenzovati probleme tr\u017ei\u0161ta rada, izgleda da se uporna i dugoro\u010dna praksa izvoza slova\u010dke nezaposlenosti u razvijene zemlje Evrope vra\u0107a kao bumerang.<\/p>\n

Eksploatacija radnika i radnica iz Srbije<\/strong><\/p>\n

Prema podacima Slova\u010dke slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje<\/a>, u 2016. godini je priliv strane radne snage u odnosu na 2015. bio ve\u0107i za 27%. Ta\u010dnije, krajem 2016. zabele\u017eeno je 35.100 radno anga\u017eovanih stranih dr\u017eavljana, \u0161to predstavlja pove\u0107anje od 9.600 ljudi u odnosu na 2015. U 2017. je ovaj broj sko\u010dio na 45.900 ljudi. Najve\u0107i udeo uvezene radne snage dolazi iz Rumunije (22%), Srbije (14%) i \u010ce\u0161ke (11,6%). Me\u0111utim, u 2017. radna snaga iz Srbije po\u010dinje da dominira. \u010casopis The Economist <\/em>navodi podatak da je u julu 2017. godine priliv radne snage iz Srbije pove\u0107an na \u010dak 9.363 ljudi<\/a>, dok News Now<\/em> navodi statistike iz novembra po kojima 10.811<\/a> srpskih dr\u017eavljana radi u Slova\u010dkoj. Slova\u010dka nacionalna manjina iz Vojvodine \u010dini skoro polovinu radne snage koja odlazi na rad u Slova\u010dku. Razloge za masovni odlazak radnika i radnica iz Srbije na primevremeni rad u Slova\u010dku nije te\u0161ko prona\u0107i: najamnine u Srbiji za nisko kvalifikovan rad su trostruko manje nego u Slova\u010dkoj, posao je skoro nemogu\u0107e na\u0107i, veliki su tro\u0161kovi prehrane, stana i grejanja, te je \u010desto jedina opcija odlazak na privremeni rad u inostranstvo.<\/p>\n

Privremena ekonomska emigracija je pak znatno olak\u0161ana legalizacijom rada agencija za lizing radne snage koje se bave i outsourcingom<\/em> za strane kompanije. Ugovori koji neke agencije sastavljaju za radnike\/ce iz Srbije \u010desto nisu ni\u0161ta drugo do turisti\u010dke vize sa upla\u0107enim zdravstvenim osiguranjem koje isti\u010du nakon nedelju dana. Ovi “ugovori” nisu sastavljani na osnovu dobijenih dozvola za rad od slova\u010dkog biroa rada ve\u0107 predstavljaju ilegalan dogovor izme\u0111u agencija i slova\u010dkih kompanija. Zbog neva\u017ee\u0107ih ugovora<\/a> \u010desto se doga\u0111a da slova\u010dke vlasti vra\u0107aju radnike\/ce, a da agencije ne snose nikakvu odgovornost. Oni koji pak imaju vi\u0161e “sre\u0107e” i potpi\u0161u va\u017ee\u0107i ugovor o radu u Srbiji, nakon prve primljene akontacije u Slova\u010dkoj dobijaju ugovor na slova\u010dkom jeziku. 1<\/a><\/sup> Slovaci i Slovakinje iz Srbije u ovom pogledu imaju jezi\u010dku prednost jer mogu razumeti ugovorne stavke, te stoga i zahtevati svoja radna prava ukoliko ih poslodavci kr\u0161e. Me\u0111utim, oni koje ne razumeju slova\u010dki jezik \u010desto ne\u0107e biti u mogu\u0107nosti da se pozovu na pravo za\u0161tite od povre\u0111ivanja na radu, iako ta stavka postoji u ugovoru koji je na slova\u010dkom jeziku. Sve u svemu, polo\u017eaj radnika\/ca iz Srbije se ni po \u010demu ne razlikuje od polo\u017eaja migrantske radne snage uop\u0161te u me\u0111unarodnoj podeli rada: re\u010d je o ni\u017ee pla\u0107enim part-time<\/em> poslovima ili \u010dak radu na crnom, intenzivnijem radu koji razara ljudsko telo, nejasnim dnevnim normama proizvodnje, sindikalnoj i pravnoj neza\u0161ti\u0107enosti, izlo\u017eenosti agencijskim prevarama, kulturnim i jezi\u010dkim barijerama, a \u010desto i ksenofobi\u010dnoj klimi<\/a>.<\/p>\n

Radnici i radnice iz Srbije koji mahom rade u elektronskoj industriji u Slova\u010dkoj mese\u010dno zara\u0111uju izme\u0111u 450 i 610 eura, zavisno od regiona i sezone, dok oni koji zavr\u0161e u automobilskoj industriji zara\u0111uju izme\u0111u 700 i 800 eura. Najamnina nisko kvalifikovanih radnika zapravo je pala u odnosu na 2016. kada je iznosila 851 eura, na 610 eura<\/a> krajem 2017. Strane kompanije, naravno, idu na to da najamnine nekvalifikovanih radnika\/ca smanjuju sve do minimalne najamnine. Me\u0111utim, \u0161trajkovi<\/a> i politi\u010dki pritisak<\/a> doveli su u nekim sektorima, pogotovu u automobilskoj industriji, do njihovog pove\u0107anja.<\/p>\n

Politi\u010dki pritisak radni\u0161tva, a ne ekonomski zakoni niti dobra volja dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

Strane kompanije na ova pove\u0107anja reaguju pote\u017eu\u0107i ne samo argumente u vezi sa porezima. One prizivaju jedno op\u0161te mesto po kojem tro\u0161kovi rada ne smeju prekora\u010diti produktivnost rada. Me\u0111utim, slova\u010dke najamnine ne prate produktivnost rada<\/a> ve\u0107 kaskaju za njom. Po ovom kriterijumu porast najamnina se ve\u0107 trebao dogoditi nekoliko godina unazad. Ali za\u0161to nije? Zato \u0161to je direktni u\u010dinak porasta produktivnosti pove\u0107anje vi\u0161ka vrednosti i profita, a ne pove\u0107anje najamnina. To je abeceda kapitalisti\u010dkog na\u010dina proizvodnje. Vrednost radne snage je direktno determinisana prose\u010dnim obimom nu\u017enih \u017eivotnih namirnica i svega \u0161to je potrebno za njenu reprodukciju, \u0161to je pak, po Marxu, istorijski-kulturno dato za odre\u0111enu zemlju. Pove\u0107anjem produktivnosti jedino se smanjuje vreme potrebno za proizvodnju tih dobara. Ono \u0161to pak pove\u0107ava obim \u017eivotnih namirnica, tj. vrednost radne snage izra\u017eene u najamnini jesu radni\u010dke pobune i sindikalna borba, a ne relativne cene roba i produktivnost rada.<\/p>\n

Dakle, pove\u0107anje minimalne najamnine i najamnine uop\u0161te nikada se ne\u0107e dogoditi tr\u017ei\u0161nom magijom, a pogotovo ne zato \u0161to bi socijal-konzervativna i islamofobna Ficova vlada velikodu\u0161no brinula o supereksploataciji strane radne snage. Do pove\u0107anja minimalne najamnine je do\u0161lo isklju\u010divo zbog (dugo odsutne) radni\u010dke borbe. Dakako, ne treba se zanositi: ova mala pobeda je privremena i nema nikakve veze sa “humanom” brigom dr\u017eave; dovela je do blagog pobolj\u0161anja radni\u010dkih uslova ali ih nije znatnije promenila. Migrantski radnici iz Srbije u Slova\u010dkoj su i dalje potpla\u0107ena radna snaga koja jedva pre\u017eivljava u datim uslovima. Ono ohrabruju\u0107e do \u010dega je ovo pove\u0107anje minimalne najamnine ipak dovelo jeste podse\u0107anje da samo otpor<\/em> mo\u017ee menjati poziciju radnika i radnica u nejednakom svetu.<\/p>\n

  1. Vasi\u0107, Vladimir, “Na slova\u010dkom putu eksploatacije”, u: Le Monde Diplomatique<\/em>, izdanje na srpskom jeziku, broj 30, januar 2018.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Republika Slova\u010dka je od 2016. godine \u010desto u fokusu evropske javnosti, ne samo zbog rekordnog obaranja stope nezaposlenosti, ve\u0107 i zbog problema deficita doma\u0107e radne snage…<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":21705,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[46,317],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-21704","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-migracije","tag-slovacka","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21704","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21704"}],"version-history":[{"count":13,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21704\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":21733,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21704\/revisions\/21733"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21705"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21704"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21704"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21704"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21704"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21704"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21704"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21704"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}