{"id":2143,"date":"2014-08-22T07:00:20","date_gmt":"2014-08-22T06:00:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=2143"},"modified":"2021-02-25T11:06:21","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:21","slug":"strane-investicije-ideoloska-uloga-i-realni-ucinci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=2143","title":{"rendered":"Strane investicije izme\u0111u obe\u0107anja i realnih u\u010dinaka"},"content":{"rendered":"

Prizivanje stranih investicija je u tranzicijskom periodu funkcioniralo kao svojevrsna religijska nadopuna raspravama o mehanizmima ekonomske konsolidacije i kona\u010dnog pribli\u017eivanja zapadnom standardu. Osim \u0161to su u ve\u0107ini slu\u010dajeva izostajale, onda kada bi se i dogodile nisu donosile pri\u017eeljkivane u\u010dinke. Donosimo pregled razli\u010ditih primjera investicija u zemljama regije i njihovih poraznih u\u010dinaka na uvjete rada i socijalnu situaciju.<\/strong><\/p>\n

Tokom poslednjih dveipo decenije imali smo prilike da vidimo kako zemlje Balkana napu\u0161taju socijalisti\u010dke sisteme i zapo\u010dinju svoj put kroz tranziciju. 1<\/a><\/sup>\u00a0U tom periodu razlike u njihovim politi\u010dkim i ekonomskim kontekstima nisu bile neprimetne. Mogle su se tu na\u0107i zemlje poput Bugarske koja je bila deo sovjetskog socijalisti\u010dkog bloka \u010dija tranzicija je podse\u0107ala na onu kroz koju su pro\u0161le ostale \u010dlanice ovog bloka. Nadalje tu su bile jugoslovenske zemlje, ali me\u0111u njima su opet razlike \u010desto bile ve\u0107e nego sli\u010dnosti. Razlikujemo one koje su u velikoj meri bile zahva\u0107ene ratom poput Hrvatske, BIH-a i Srbije i one koje nisu bile poput Makedonije, Slovenije i Crne Gore. Osim toga, ove zemlje su iz socijalizma iza\u0161le u sasvim razli\u010ditim ekonomskim situacijama i primenjivale su u odre\u0111enoj meri razli\u010dite tranzicione modele.<\/p>\n

Ako jednu krajnost predstavlja Slovenija koja je bila ekonomski najja\u010da i koja je primenjivala vrlo umerenu tranzicionu politiku pra\u0107enu jakim sindikalnim otporom i zadr\u017eavanjem velikog broja predzue\u0107a i banaka u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, onda je druga oli\u010dena u Makedoniji, koja je ekonomski bila daleko manje razvijena, a koja se odlu\u010dila za radikalan oblik \u0161ok doktrine. Zemlje srednje ekonomske snage poput Srbije i Hrvatske pro\u0161le su relativno razli\u010dite trajektorije tako da je tokom devedesetih Hrvatska ve\u0107 po\u010dela pribli\u017eavanje Evropskoj Uniji i zapadu, dok je Srbija sa Milo\u0161evi\u0107em na \u010delu vodila neku vrstu kvaziantiimperijalne politike susre\u0107u\u0107i se sa sankcijama i izolacijom od strane me\u0111unarodne zajednice. Napokon, BiH kao daleko najvi\u0161e devastirana ratom u politi\u010dkom ali i \u0161ire dru\u0161tvenom smislu je dobila poziciju zapadnog protektorata kao posrednika koji je pretendovao na mnogo vi\u0161e od pukog re\u0161avanja me\u0111uetni\u010dkih nesuglasica, postavljaju\u0107i osnove za jedan krajnje antisocijalan oblik tranzicije.<\/p>\n

Tranzicijske putanje<\/strong><\/p>\n

Ova razli\u010dita tranziciona polazi\u0161ta i putanje svakako imaju odre\u0111ene posledice u vidu razli\u010ditih aktuelnih ekonomskih i politi\u010dkih situacija u ovim zemljama. Me\u0111utim, izgleda da su te razlike u bitnom smislu irelevantne kada osmotrimo koliko sli\u010dnosti ima u tom pogledu na Balkanu danas. Te sli\u010dnosti su pre svega vezane za ekonomsku situaciju. One nejednakosti sa kojima se u\u0161lo u period tranzicije nastavile su da postoje, model rasta je bio krajnje nestabilan i pra\u0107en porastom potro\u0161nje doma\u0107instava na osnovu novo pristiglih stranih kredita. Kriza je pokazala da ni jedna od zemalja nije uspela na napravi trajan komparativan ekonomski napredak, \u0161to govori u prilog tvrdnji da se sve ove zemlje nalaze u polju istih ekonomskih uslovljenosti poluperifernog mesta u kapitalist\u010dkom sistemu.<\/p>\n

To se pre svega mo\u017ee videti na primeru kretanju BDP-a. Paralelizam ekonomskih dinamika je ovde vrlo eksplicitan, tako da se Hrvatska u prvoj polovini dvehiljaditih nalazila na oko 40 milijardi dolara BDP-a, da bi uo\u010di krize 2008. dostigla nivo od 70 miilijardi, a 2012. pala na ne\u0161to vi\u0161e od 55 milijardi, a Srbija po\u010dela sa ne\u0161to vi\u0161e od 25 milijardi da bi se popela na preko 45 milijardi 2008. i do 2012. pala ne\u0161to ispod 40 milijardi. Isto tako, Slovenija, za koju se do krize smatralo da uspeva da napravi komparativnu prednost, je pre\u0161la put od ne\u0161to manje od 35 milijardi 2004. do ne\u0161to manje od 55 milijardi 2008., pa sve do oko 45 milijardi 2012, a Bosna i Hercegovina za koju se smatralo da je poslednja u regionalnoj kompeticiji, koja je u 2004. bila na oko 10 milijardi, 2008. je dostigla nivo ne\u0161to ispod 20 milijardi da bi se posle kretala ka nivou od 15 milijardi.<\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to je mo\u017eda jo\u0161 zanimljivije jeste to \u0161to iako je istovetni tranzicioni cilj stvaranja jedne “moderne funkcionalne kapitalisti\u010dke nacionalne dr\u017eave” pored razli\u010ditosti putanja i konteksta doveo do ekonomskih i dru\u0161tvenih disfunkcionalnosti me\u0111u kojima postoji jasan paralelizam, danas u ovim zemljama, mo\u017eda vi\u0161e nego ikada ranije vlada homogenost u pogledu politi\u010dke situacije i ideolo\u0161ke konjunkture. Moglo bi se re\u0107i da je ova vrsta trajne politi\u010dke homogenosti (koja vlada i izvan granica Balkana) jedinstvena u istoriji modernih demokratija, a ono \u0161to nam se bar na prvi pogled mo\u017ee u\u010diniti potpuno kontraintuitivno jeste to \u0161to ona nastupa u trenutku sveprisutne ekonomske i dru\u0161tvene katastrofe. U svakoj od ovih zemalja politi\u010dki repertoar se sastoji od nekoliko identi\u010dnih elemenata, prema kojima se razvijaju manje vi\u0161e identi\u010dni stavovi. \u00a0Tu su pre svega mere \u0161tednje koje podrazumevaju da se dr\u017eava kao nosilac rastu\u0107eg javnog duga krivi za disfunkcionalnosti ekonomije, pa se od nje posledi\u010dno zahteva rezanje bud\u017eeta. Komplementarno tome, privatni sektor se posmatra kao nosilac ekonomije.<\/p>\n

Koliko god da je dr\u017eava i zapala u dugove na ovaj ili onaj na\u010din poku\u0161avaju\u0107i da podstakne razvoj privatnog sektora njeno delovanje se ocenjuje kao iracionalno i rastro\u0161no. Sa druge strane, u svim zemljama bez izuzetka se prihvataju zahtevi unija poslodavaca za pojeftinjenjem rada i smanjenje radnih prava. Sve to napokon ima za cilj da podstakne investicije i to pre svega strane investicije u siroma\u0161nim balkanskim zemljama. Jednom kada priliv ovih investicija po\u010dne, veruje se, po\u010de\u0107e\u00a0 zapo\u0161ljavanje pa onda usled smanjenja ponude na tr\u017ei\u0161tu rada i rast nadnica, a dr\u017eava \u0107e pove\u0107ati prihode od poreza. Iako bi se u situaciji koja je na ivici ekonomske i politi\u010dke katastrofe moglo o\u010dekivati da \u0107e se na politi\u010dkoj sceni javiti raznovrsni predlozi i potencijalna re\u0161enja, ovako sa\u010dinjena dogma neprikosnoveno vlada politi\u010dkim prostorom balkanskih zemalja. Dodatno, paradoksalno, ovaj dogmatski odgovor upravo le\u017ei na istoj onoj viziji “moderne funkcionalne kapitalisti\u010dke nacionalne dr\u017eave” koja je bila vodilja politi\u010dkih odluka tokom samog tranzicionog perioda koji nas je ovde i doveo.<\/p>\n

U\u010dinci stranih investicija<\/strong><\/p>\n

Upravo zbog toga, ovu dogmu bi pre svega trebalo suo\u010diti sa uvidom u stvarnost koju je taj mehanizam doneo do sada. Kao \u0161to mo\u017eemo videti, \u010dak i ako izostavimo period devedesetih u kome su ove ekonomije zapo\u010dele sa prilago\u0111avanjem, i usredsredimo se na godine u kojima je to postao glavni ekonomski prioritet, vidimo da ni jedna od ovih zemalja (proporcionalno svojoj veli\u010dini)\u00a0 nije uspela da stekne ve\u0107u i trajniju kompetitivnu prednost u pogledu privla\u010denja investicija. U svim zemljama Balkana osim Bugarske koja je imala bolju startnu poziciju u tom pogledu, u periodu od 2004. do 2012. prose\u010dne strane investicije su se kretale izme\u0111u jedne i tri milijarde dolara godi\u0161nje. Isto tako, sama Bugarska koja se ve\u0107 2004. nalazila na preko dveipo milijarde i koja je 2007. dostigla skoro petnaest milijardi se od 2010. trajno na\u0161la na nivou koji je ni\u017ei od tog po\u010detnog i na taj na\u010din se uklopila u regionalnu situaciju.<\/p>\n

Pa i pored toga, o\u010dekivalo bi se da i ovakva razina investicija treba da ima vidljivije rezultate po visinu nezaposlenosti. Me\u0111utim, ispostavlja se da to uop\u0161te nije bio slu\u010daj. Nezaposlenost u Makedoniji koja je 2004 bila na preko 35% je 2012. i dalje bila iznad 30%, a u Sloveniji u kojoj je 2004. bila na oko 5% je 2012. porasla na oko 9%, pri \u010demu se sli\u010dna kretanja mogu zapaziti i u ostalim zemljama. Napokon, Bugarska koja je kao \u0161to smo rekli neposredno pre krize do\u017eivela kratkotrajan intenzivan priliv investicija, 2012. do\u017eivela sa otprilike istim nivoom nezaposlenosti od oko 13% na kom se nalazila i 2004. Pri tom, trebalo bi imati na umu da bi u periodu najja\u010dih investicija od 2004. do 2008. kada deluje da priliv investicija uzrokuje odre\u0111eni pad nezaposlenosti \u2013 da nije bilo zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru klijentelisti\u010dke socijalne dr\u017eave \u2013 ve\u0107ina zemalja verovatno do\u017eivela i rast u nezaposlenosti usled propadanja nekompetitivnih doma\u0107ih firmi koje tra\u017enja za radnicima novih preduze\u0107a sa proporcionalno manjom radnom snagom (u odnosu na veli\u010dinu preduze\u0107a) nije mogla da apsorbuje.<\/p>\n

Ova bazi\u010dna empirijska ilustracija u\u010dinka stranih investicija na zaposlenost je ipak u bitnom smislu nedovoljna. Ono po \u010demu su strane investicije u regionu (kao i u drugim perifernim i poluperifernima regijama kapitalisti\u010dkog sistema) postale poznate jeste odnos prema radnoj snazi i socijalnoj sredini. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Makedonija<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je najbolje da u tom pogledu po\u010dnemo od slu\u010daja Makedonije. Kao \u0161to je ve\u0107 nazna\u010deno, ona se nalazi najni\u017ee od svih Balkanskih zemalja po ve\u0107ini parametara. Sa druge strane to je istovremeno zemlja u kojoj su mere za privla\u010denje investicija prve stupile na snagu. Iako broj investicija nije znatno porastao, \u010dak i me\u0111u onima koje su se dogodile postoje jasni primeri kakav je interes investitora.<\/p>\n

Najbolji me\u0111u njima jeste onaj koji se ti\u010de \u0161vedskih investicija u makedonsku industriju mleka. \u0160vedska kompanija Swedmilk je predlo\u017eila da investira u u mle\u010dnu industriju sa idejom da se tako uspostavi preduze\u0107e koje bi bilo vode\u0107e na balkanskom tr\u017ei\u0161tu. Ulaganje u Swedmilk Macedonia je zna\u010dilo da je od tog trenutka trebalo da makedonski poljoprivrednici koji proizvode mleko predaju mleko pomenutoj kompaniji da bi ga ova prera\u0111ivala i distribuirala u Makedoniji i \u0161ire na Balkanu. Pre svega postoje jake indicije<\/a> da je od samog po\u010detka izgradnje fabrike do\u0161lo do pranja novca koje je dostiglo cifru od 600.000 eura koliko je izvu\u010deno iz makedonske ekonomije.\u00a0Napokon, kada je u drugoj polovini 2008. i po\u010detkom 2009. do\u0161lo do problema<\/a> u samoj kompaniji, u pogledu \u010dijih uzroka je do\u0161lo do prebacivanja odgovornosti izme\u0111u \u0161vedskih preduzetnika i doma\u0107ih partnera,\u00a0glavna \u017ertva su bili upravo pojedina\u010dni proizvo\u0111a\u010di mleka kojima je preduze\u0107e ostalo du\u017eno oko 100.000 eura. Ne\u0161to kasnije, kada kod investitora vi\u0161e nije bilo interesa za daljim poslovanjem, kompanija je prodata<\/a> za jedan dolar ameri\u010dko-izraelskom posredniku.
\n<\/a><\/p>\n

BiH<\/strong><\/p>\n

Prelaze\u0107i na Bosnu i Hercegovinu, mo\u017eemo ponovo da pogledamo primer ulaganja u industriju mleka, u ovom slu\u010daju francuskog Lactalisa. Preduze\u0107e sa sedamdesetak zaposlenih<\/a> je, sli\u010dno makedonskom slu\u010daju, trebalo da razvije modernizovan proizvodni proces i postane kompetitivno u svom okru\u017eenju.\u00a0Po\u010detak problema u tuzlanskoj mljekari je vezan za incident sa distribucijom mleka kome je istekao rok trajanja tokom 2013. kada je povu\u010deno oko 200.000 litara mleka, a posledice po zdravlje stanovni\u0161tva jo\u0161 uvek nisu utvr\u0111ene, me\u0111utim dok je istraga bila u toku bosanska javnost je saznala da zatvaranje pogona u Tuzli i ne predstavlja problem za vlasnike\u00a0 jer oni ve\u0107 neko vreme nisu zadovoljni poslovanjem i da planiraju restrukturiranje preduze\u0107a. Ne samo da se garancije poslodavaca da radnici u Tuzli ne\u0107e izgubiti posao nisu ostvarile, nego su kupci mleka pod istim brendom mleka koji se donedavno proizvodio otkupom od bosanskih proizvo\u0111a\u010da mleka mogli da vide proizvod za koji se koristi mleko dovezeno u cisternama iz Slovenije i zapravo proizvedeno izvan BiH.\u00a0Napokon nakon \u0161to je proces ga\u0161enja dovr\u0161en ispostavilo se da ceo proces investiranja u stvari bio sam deo tr\u017ei\u0161ne strategije Lactalisa da kupi konkurentsku kompaniju i da je ugasi da bi pro\u0161irio svoj tr\u017ei\u0161ni udeo, pri tom nadokna\u0111uju\u0107i tro\u0161kove od investiranja rasprodajom zemlji\u0161ta i nekretnina nekada\u0161njeg preduze\u0107a.<\/p>\n

Drugi ilustrativni primer iz BiH je svakako tuzlanski Polihem, \u010diji su radnici bili jedni od inicijatora protesta koji su potresli Tuzlu ove godine. Ovo preduze\u0107e je 2000. godine preuzela Federalna agencija za privatizaciju. Dru\u0161tvo je od 2002. godine u ste\u010daju. \u00a0Ste\u010dajni upravnik d.d. “Polihem” pokrenuo je projekat izdvajanja i obnove dela proizvodnih postrojenja “Polihema” u funkcionalnu proizvodnu celinu. Vlada Kantona podr\u017eala je ovaj projekat sa 1.060.000 KM nepovratnih sredstava. Pogon je 2006. godine prodat firmi iz Poljske i registrovan kao D.o.o. “Poliolchem”. Me\u0111utim, ubrzo po\u010dinju prva otpu\u0161tanja pa i ga\u0161enje proizvodnje uz obrazlo\u017eenje da su uzroci nepovoljni trendovi na svetskom tr\u017ei\u0161tu. Kompletni delovi fabrike bukvalno su ise\u010deni i prodati kao “staro gvo\u017e\u0111e”. Bosanska firma-\u0107erka poljske firme, navodno se kreditno zadu\u017eivala<\/a> a kao garancija za kredite bila je imovina Polihema.\u00a0Od 2008. godine preduze\u0107e je prestalo da radi, radnici pokre\u0107u<\/a> sudske sporove za za\u0161titu svojih prava, i od 200 sporova u njihovu korist presu\u0111eno je u preko 150 predmeta, ali do sada nije izvr\u0161ena ni jedna presuda.
\n<\/a><\/p>\n

Srbija<\/strong><\/p>\n

U slu\u010daju Srbije mogli bismo se pozabaviti mnogim primerima. Neki od njih su sada ve\u0107 poznati poput propale smederevske \u017eelezare u koju je ulagao US Steel ili kragujeva\u010dke Zastave za koju je vlada dala visoke subvencije po radnom mestu da bi se radnici u sada\u0161njem Fiatu susreli sa razli\u010ditim oblicima izrabljivanja i pritiska. Umesto toga, ovde mo\u017eemo da pomenemo slu\u010daj kraljeva\u010dkog Magnahroma. U pitanju je jedan od industrijskih giganata jugoslovenskog perioda, koji je bio jako pogo\u0111en sankcijama tokom devedesetih zbog kojih nije mogao da realizuje profite kroz spoljnu trgovinu \u0161to je predstavljalo glavni deo njegovog privrednog delovanja. Od po\u010detka dvehiljaditih tra\u017eio se investitor koji bi kupio ovo preduze\u0107e i u poku\u0161aju da ga u\u010dini “atraktivnijim” tada\u0161nja vlast je otpustila vi\u0161e od pola radnika uz niske otpremnine od 100 eura po godini sta\u017ea i obe\u0107ala otpisivanje dugova koje je preduze\u0107e imalo prema dr\u017eavi\u00a0 i javnim preduze\u0107ima za ranije investicije i obrtni materijal u visini od oko 40 miliona eura.<\/p>\n

Iako je vrednost Magnahroma bila procenjena na 96 miliona dolara, njega je 2006. kupio indijski Global Steel Holdings Limited, iza kog stoje indijski milijarderi, bra\u0107a Pramod i Vinad Mital, koji su ujedno i vlasnici gotovo svih \u017eelezara u okru\u017eenju, kao i \u017eelezara u 17 zemalja \u0161irom Evrope, Afrike, Indije i oblasti Pacifika za 1,2 miliona evra uz 23,1 miliona evra obe\u0107anih za investicije u proizvodni program. Posle oko pola godine problemi su po\u010deli da se pojavljuju. Isprva su radnici iza\u0161li u \u0161trajk zbog neispla\u0107enih plata za dva meseca rada, da bi vlasnici ovo iskoristili da tokom narednog perioda izbace radnike iz fabri\u010dkog kruga i veliki deo ma\u0161ina pretvore i prodaju u “staro gvo\u017e\u0111e” pod izgovorom da su zastarele, kao i da prodaju sav obrtni materijal koji je postojao u fabri\u010dkom krugu. Kada se ubrzo ispostavilo da preduze\u0107e nije spremno da pla\u0107a vodu i struju, postalo je jasno da vlasnici uop\u0161te nemaju nameru da nastave sa radom preduze\u0107a. Kada je posle jo\u0161 pola godine Agencija za privatizaciju napokon prekinula ugovor o privatizaciji i naplatila 300.000 eura garancije ispostavilo se da vlasnici tokom godine nisu ulo\u017eili jedan procenat obe\u0107anih sredstava, kao i da su se na konto vlasni\u0161tva nad preduze\u0107em zadu\u017eivali kod banaka u Srbiji i da su na taj na\u010din “oprali” 1,201 miliona eura. Naravno, preduze\u0107e nikada kasnije nije po\u010delo da radi, a vlast u Srbiji nikada nije isplatila otpremnine radnicima sa obja\u0161njenjem<\/a> da bi ispla\u0107ivanje istih radnicima Magnahroma samo dovelo do toga da i radnici drugih preduze\u0107a u Srbiji zahtevaju ispunjenje iste obaveze za \u0161ta dr\u017eava nije sposobna.
\n<\/a><\/p>\n

Bugarska<\/strong><\/p>\n

U Bugarskoj tako\u0111e mo\u017eemo da na\u0111emo primere nalik prethodno iznesenim, me\u0111utim tamo mo\u017eemo da na\u0111emo slu\u010daj investicija i privatizovanja javnog sektora u u\u017eem smislu, vodovod i elektroprivredu, pri \u010demu je podizanje cena od strane privatnih vlasnika u ovom drugom sektoru upravo bio uzrok skora\u0161njih masovnih protesta<\/a> u Bugarskoj.\u00a0Sa druge strane Sofijski vodovod je 2000. godine kupila britanska kompanija United Utilities. Kupovina i dalja ulaganja koja je ova kompanija obe\u0107ala bili su pre svega uslovljeni spu\u0161tanjem cene na kori\u0161\u0107enje voda iz crpili\u0161ta od strane vodovoda koje su umanjene desetorostruko. Od kompanije se o\u010dekivalo da cena vode ne\u00a0 pre\u0111e 0,405 leva po kubnom metru u prvoj godini i 0,435 u narednim godinama. Oba ova dogovora su prekr\u0161ena i cena vode<\/a> je pre\u0161la \u010detvorostruko vi\u0161i prag od 1,6 leva po kubnom metru. Isto tako o\u010dekivalo se da \u0107e novi vlasnik umanjiti oticanja na 26% do kraja 2011. ali su ona u 2012. i dalje bila oko 60%. Osim toga sama kompanija koja je ostala delom u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu je bila mesto velikog broja koruptivnih skandala u kom je privatni vlasnik prepla\u0107ivao menad\u017ement da upravlja preduze\u0107em u njihovom interesu. Napokon, za sve to vreme kompanija koja je trebalo da odmeni “neefikasno” dr\u017eavno upravljanje je poslovala sa gubicima<\/a> tako da je morala da uvede nove investitore 2010. godine.<\/p>\n

Slovenija<\/strong><\/p>\n

Napokon, u Sloveniji nalazimo slu\u010daj investiranja u bankarski sektor. \u00a0Belgijska KBC Bank je\u00a0 tokom prve polovine dvehiljaditih postala suvlasnik Nove Ljubljanske Banke. Ona je imala kadrove u upravi i nadzornom odboru, \u010dak i u onom delu koji su bavio upravljanjem rizicima. Kada je nastupila kriza 2008., vlada je vi\u0161e puta dokapitalizovala NLB zbog gubitaka, a KBC se povukla<\/a> tako da je prodao svoj udeo za simboli\u010dku svotu. Iako je pre krize ostvario velike profite na rizi\u010dnim kreditima, nikada nije sudelovao u dokapitalizacijama. Njihov udeo je 2012. bio 34 % i prodao se za oko 1,2 milijuna.
\n<\/a><\/p>\n

Jo\u0161 je u slovena\u010dkom slu\u010daju zanimljivo uporediti Lek, farmaceutsku kompaniju koju je kupio Novertis, sa Krkom koja je ostala u dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu, s obzirom da se rast zasnovan na investicijama \u010desto dovodi u vezu sa neefikasno\u0161\u0107u dr\u017eavnog upravljanja. Sa jedne strane, broj zaposlenih u Krki je porastao, a u Leku opao. Krka danas ima vi\u0161e zaposlenih u Sloveniji nego ikada ranije, a Lek manje. Osim toga, to su me\u0111unarodne kompanije, pa \u010dak i u tom\u00a0 segmentu, Krka je daleko ispred Leka. Drugi zna\u010dajan parametar koji ovde mo\u017eemo da uzmemo u obzir je reinvestirana dobit (profit), tj. koliko je ste\u010denog novca i\u0161lo za dividende a koliko je ostalo u firmi i bilo ulo\u017eeno u proizvodnju. I u tom pogledu<\/a> Krka je daleko ispred Leka.
\n<\/a><\/p>\n

Politi\u010dke perspektive<\/strong><\/p>\n

Mit o privrednom rastu zasnovanom na privla\u010denju investicija je deo kompleksnijeg skupa predrasuda koji su prisutni u poluperiferijskim ekonomijama Balkana. Osim \u010disto ekonomskih rezultata koji pokazuju da investicije nisu uspele da bitno uti\u010du na privredni rast i rast zaposlenosti, mogli smo da vidimo i kakve sve socijalne nus-efekte ovaj proces proizvodi u razli\u010ditim sektorima. Naravno, glavno pitanje tek ostaje da bude odgovoreno, a ono se ti\u010de toga na koji na\u010din nam se ova ekonomska perspektiva ispostavila kao jedina i toliko samorazumljiva, i \u0161ta predstavlja relevantnu alternativu. Taj odgovor svakako prevazilazi okvire novinskog \u010dlanka.<\/p>\n

Ono \u0161to na kraju mo\u017ee da se primeti iz prethodnog jeste to da je ova politika jedna dr\u017eavna politika. Odnosno privla\u010denje investicija podrazumeva niz mera koje dr\u017eava usvaja i ove mere su zasnovane pre svega na ideji da ona sama nije sposobna da upravlja kao i da je njeno prisustvo vinovnik korupcije i sli\u010dnih malverzacija. Ipak moglo se primetiti u kojoj meri se malverzacije i korupcija bar podjednako doga\u0111aju u interesu i uz u\u010de\u0161\u0107e samih investitora koji ih prosto posmatraju kao deo poslovne strategije. Osim toga trebalo bi napomenuti i to da politika investicija podrazumeva nameru da se stvori razli\u010ditost i ve\u0107a privla\u010dnost ekonomske sredine jedne nacionalne dru\u017eave u odnosu na drugu, a da bar na Balkanu (a i \u0161ire) to u stvari zna\u010di usvajanje skoro identi\u010dnih mera u situacijama u kojima su resursi i osposobljenost radne snage u velikoj meri sli\u010dni. Koliko \u0107e jo\u0161 vremena hegemonija ovog mita trajati, ostaje da vidimo, ali se iz svega prethodnog \u010dini izvesno to da \u0107e on samo pospe\u0161iti dalje ekonomsko slabljenje regiona.<\/p>\n

  1. Ovaj tekst je u velikoj meri posledica kontribucija drugova i drugarica iz regiona. Autor bi, pre svega, hteo da se zahvali Madlen Nikolovoj, Marku Kr\u017eanu, Giorgiju Medarovu, Milenku Sre\u0107kovi\u0107u, Adisu Sadikovi\u0107u, Kire Vasilevu i Mislavu \u017ditku na pomo\u0107i oko primera.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Ovde bi trebalo naglasiti da \u0107emo se u nastavku teksta baviti razli\u010ditim investicijama. U nekim slu\u010dajevima radi se o greenfield<\/em> investicijama (odnosno investicijama u izgradnju potpuno novog preduze\u0107a) a u nekim o kupovini postoje\u0107ih preduze\u0107a uz obavezu daljeg investiranje u razvoj njihovih proizvodnih kapaciteta.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Tokom poslednjih dveipo decenije imali smo prilike da vidimo kako zemlje Balkana napu\u0161taju socijalisti\u010dke sisteme i zapo\u010dinju svoj put kroz tranziciju…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":2148,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,125,64],"theme":[456,455],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[97],"class_list":["post-2143","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-investicije","tag-kriza","theme-politika","theme-rad","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2143","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=2143"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2143\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36851,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/2143\/revisions\/36851"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/2148"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=2143"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=2143"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=2143"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=2143"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=2143"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=2143"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=2143"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}