{"id":21184,"date":"2017-11-27T09:22:04","date_gmt":"2017-11-27T08:22:04","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21184"},"modified":"2021-02-25T10:55:34","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:34","slug":"penzioni-sistem-na-ivici","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21184","title":{"rendered":"Penzioni sistem na ivici"},"content":{"rendered":"

Prema najavama iz Vlade, penzioneri u Srbiji bi od po\u010detka sljede\u0107e godine trebali \u017eivjeti ne\u0161to bolje, zbog vladinih jednokratnih ili dugoro\u010dnijih dodataka postoje\u0107im mizernim iznosima penzija. No nakon dugogodi\u0161njeg sistematskog smanjivanja penzija i s obzirom na stanje penzionog fonda, najava ne daje puno prostora za optimizam.<\/strong><\/p>\n

Politika “fiskalne discipline” koju Vlada Srbije sprovodi od 2014. nizom zakona i uredbi o rezanju plata, neustavnim smanjenjem penzija i zabranom zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru, donela je svoje o\u010dekivane, pora\u017eavaju\u0107e rezultate. Po\u010detne pretpostavke ministra finansija Du\u0161ana Vujovi\u0107a da \u0107e javni dug Srbije posle tri godine \u0161tednje biti manji za dve milijarde evra ispostavile su se neta\u010dnim. Javni dug<\/a> u oktobru 2017. iznosio je 24,3 milijarde evra \u2013 2,1 milijardu vi\u0161e nego u istom mesecu 2014. kada su po prvi put penzioneri i penzionerke dobili umanjene penzije. Sasvim suprotno od nadanja ministra, tri godine poja\u010dane \u0161tednje nisu bile dovoljne da se “ovaj brod zaokrene<\/a>” ve\u0107 je nastavio da tone pod te\u017einom akumuliranog duga, istovremeno pogor\u0161avaju\u0107i \u017eivotne prilike najugro\u017eenije demografske grupe u Srbiji \u2013 penzionera i penzionerki.<\/p>\n

Koliko je penzija nedovoljna da se namire osnovne \u017eivotne potrebe govori podatak da prose\u010dna penzija iznosi 23.814 dinara (oko 200 evra) dok samo jedan penzioner ili penzionerka u dr\u017eavi prima 120.000 dinara. Najve\u0107i procenat penzionisanih (21%) prima izme\u0111u 10.000 i 15.000 hiljada mese\u010dno dok 131.000 najsiroma\u0161nijih mese\u010dno dobija ispod 10.000. Polo\u017eaj starije populacije bio je nezavidan i pre Zakona o privremenom umanjenju penzija 2014. koji je pogodio sve penzije ve\u0107e od 25.000 dinara. Penzija u mnogim porodicama predstavlja jedini vid redovnih primanja koja se raspodeljuju izme\u0111u primaoca, nezaposlene ili prekarno zaposlene dece i unuka koji neretko svi stanuju pod istim krovom.<\/p>\n

\u010cak 63% ispitanika anonimne ankete<\/a> koju je 2016. sprovelo Udru\u017eenje sindikata penzionera Srbije izdr\u017eava \u010dlana porodice. Kombinacija smanjenja penzija, stagniranja plata i rasta cena dodatno je opteretila odnose u pro\u0161irenim porodicama gde jedna ili dve penzije predstavljaju osnov ekonomske reprodukcije. Iznuda novca, prodaja pokretne imovine starih i nasilje<\/a> koje kome su izlo\u017eeni je u porastu prethodnih godina i predstavlja refleks dru\u0161tva koje se gu\u0161i u zaostalim pla\u0107anjima i neispunjenim o\u010dekivanjima.<\/p>\n

Jednom meri tri puta seci<\/strong><\/p>\n

Li\u0161eni institucionalne podr\u0161ke, \u010desto bolesni i zavisni od naklonosti i pomo\u0107i rodbine, penzionisani u vreme dru\u0161tvene anomije postaju dodatno marginalizovana i politi\u010dki atomizovana populacija, nespremna da odgovori na napade dr\u017eave na njenu u\u0161te\u0111evinu koju je akumulirala kroz radni vek. Osim sporadi\u010dnih i slabo pose\u0107enih protesta<\/a> na kojima jednom godi\u0161nje okupljeni zahtevaju da im se vrati oduzeto, penzioneri nisu uspeli da se suprotstave Vladinoj politici. Populisti\u010dke ekonomske injekcije postale su efikasan na\u010din prevladavanja naraslog nezadovoljstva. Kratkoro\u010dne jednokratne isplate<\/a> od 5.000 dinara ve\u0107 drugu jesen za redom krpe rupe u potro\u0161a\u010dkoj korpi.<\/p>\n

“Ovo je uvreda za sve penzionere. Oni pri\u010daju kako nam daju ne\u0161to a samo meni mese\u010dno uzimaju 6 hiljada. Vlada je donela odluku o isplati pomo\u0107i a ona se ne ispla\u0107uje iz bud\u017eeta ve\u0107 iz PIO [penzijsko i invalidsko osiguranje] fonda, to je jo\u0161 jedna plja\u010dka.”, govori Jovan iz Udru\u017eenja sindikata penzionera Srbije. Ve\u0107 tri godine penzija se ne izjedna\u010dava sa rastom cena (potro\u0161a\u010dke korpe) dok je uskla\u0111ivanje<\/a> sa rastom zarada prestalo biti parametar odre\u0111ivanja penzije 2003. Uprkos tome \u0161to nominalno stagniraju, penzije u realnosti gube na vrednosti kada se uporede sa potro\u0161a\u010dkim cenama koje su samo u poslednjih godinu dana u proseku porasle za 2,5%. Umesto da radi na tome da minimalna penzija zadovoljava potrebe minimalne potro\u0161a\u010dke korpe (36.137 dinara), vlast je nakon tri godine realnih poskupljenja estetski pove\u0107ala mese\u010dna primanja penzionisane populacije za svega 1,5% na po\u010detku 2017.<\/p>\n

U permanentnoj predizbornoj kampanji nedavno je najavljeno pove\u0107anje od 5% za januar 2018. koje \u0107e, po re\u010dima<\/a> predsednika Republike, obezbediti za 86% penzionera “ve\u0107e penzije nego ikad”. Odredba da \u0107e smanjenje od 10% biti ukinuto u decembru 2017. nakon 36 meseci manjih penzija – zaboravljena je. Umesto toga bi\u0107e uvedeno 5% linearnog pove\u0107anja na postoje\u0107u penziju svih primaoca. “Poku\u0161avaju da nas podmite i podele”, nastavlja Jovan: “Pove\u0107a\u0107e onima kojima nije bila smanjena, a nama kojima jeste ostaju manje penzije.” Za milion penzionera i penzionerki kojima penzija iznosi manje od 25.000 najavljeno pove\u0107anje od ne\u0161to vi\u0161e od 1.000 dinara jeste dobra vest. Kupovina glasova i socijalnog mira nikada nije bila toliko jeftina.<\/p>\n

Nova tr\u017ei\u0161ta<\/strong><\/p>\n

Vladino proizvoljno smanjivanje penzija dekretima, pove\u0107an broj godina potrebnih za stupanje u starosnu penziju, sve ve\u0107i broj korisnika sredstava Fonda usled starenja stanovni\u0161tva i sve manji broj zaposlenih koji doprinosima pune Fond navodi mnoge da postave pitanje da li \u0107e do\u010dekati penziju kada starost pokuca na vrata. Broj zaposlenih spram broja penzionera iznosi 1,1:1 dok je potreban odnos 3,5 zaposlenih na jednog penzionera da bi sistem isplate penzija funkcionisao bez zadu\u017eivanja. U takvoj situaciji, razni problemi optere\u0107uju osiguranike kao \u0161to je jedan sugovornik, po zanimanju elektri\u010dar pojasnio: “Ja sam krenuo da radim sa 18 godina i mogu da se penzioni\u0161em sa 58 1<\/a><\/sup> ali ja \u0107u ipak da teram do 65. Da li zna\u0161 za\u0161to? Penzija \u0107e mi biti 20% manja ako odem ranije. Mogao sam da krenem da radim za trideset i imao bih punu penziju, sada moram da radim pola veka.”<\/p>\n

Neizvesna budu\u0107nost penzionog sistema stvorila je prostor za uvo\u0111enje dobrovoljnih penzijskih fondova 2006. koji su otvorili vrata za privatnu \u0161tednju kao osnov za jo\u0161 jednu penziju. Za ovakvu \u0161tednju se do sada opredelilo 183 hiljada korisnika koji su svoj novac prepustili jednom od sedam penzijskih fondova koji posluju na finansijskom tr\u017ei\u0161tu. Ovakav metod povla\u010di brojne prednosti za poslodavce koji su po\u0161te\u0111eni pla\u0107anja poreza na dohodak i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ako se odlu\u010de za ovaj na\u010din uplate. Od 2006. do danas fondovi su pove\u0107ali<\/a> neto imovinu sa 3 na 34 milijarde dinara.<\/p>\n

Me\u0111utim, 80% te imovine nije ulo\u017eeno u proizvodnju ili u \u0161pekulacije na berzi ve\u0107 u kupovinu dr\u017eavnih du\u017eni\u010dkih instrumenata, oblik ulaganja koji sa sobom nosi minimalni rizik i siguran profit. Izdavanjem ovakvih obveznica dr\u017eava favorizuje ja\u010danje sektora koji nema nikakvu ulogu u ekonomiji osim da finansira dr\u017eavni dug i da potkopa osnovu javnog sistema isplate penzija. Iako se dobrovoljni fondovi formalno razlikuju<\/a> od privatnog penzijskog osiguranja, oni mogu biti prvi korak ka potpunoj privatizaciji sistema uplate i raspodela penzija koja \u0107e da usledi u budu\u0107nosti.<\/p>\n

Niski nivoi rasta privrede i manjak zapo\u0161ljavanja ostavili su zna\u010dajan deo populacije na ivici egzistencije. Od pada u provaliju potpunog siroma\u0161tva mnoge spasava rad na crno ili penzije kao vid akumulirane \u0161tednje prethodnih generacija. Ukoliko ne do\u0111e do promene na tr\u017ei\u0161tu rada, ukidanja mera \u0161tednje i ve\u0107e uloge dr\u017eave u regulisanju i podsticanju uplata doprinosa, biolo\u0161ke zakonitosti, ubrzane dru\u0161tvenim i ekonomskim okolnostima, \u0107e vremenom desetkovati poslednje generacije primaoca i staviti katanac na javni penzioni sistem.<\/p>\n

  1. 40 godina radnog sta\u017ea i 56 godina \u017eivota jesu uslovi za odlazak u prevremenu starosnu penziju.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Po\u010detne pretpostavke ministra finansija Du\u0161ana Vujovi\u0107a da \u0107e javni dug Srbije posle tri godine \u0161tednje biti manji za dve milijarde evra ispostavile su se neta\u010dnim. Javni dug u oktobru 2017. iznosio je 24,3 milijarde evra…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":21173,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[344],"class_list":["post-21184","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21184","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21184"}],"version-history":[{"count":3,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21184\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36521,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21184\/revisions\/36521"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21173"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21184"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21184"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21184"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21184"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21184"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21184"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21184"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}