{"id":21078,"date":"2017-11-22T07:00:01","date_gmt":"2017-11-22T06:00:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21078"},"modified":"2021-02-25T10:55:35","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:35","slug":"21078","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21078","title":{"rendered":"Spajanje logika tr\u017ei\u0161ta i nacije preko le\u0111a \u017eena"},"content":{"rendered":"

Nova zakonska rje\u0161enja za roditelje u Srbiji najavljena su kao istodobno nacionalni i socijalni projekat, koji treba da okrene negativne demografske trendove. No, njihove posljedice \u0107e se, \u010dini se, ograni\u010diti na daljnju retradicionalizaciju rodnih uloga i istodobnu individualizaciju skrbi. Cijenu, kao i uvijek, pla\u0107aju \u017eene.<\/strong><\/p>\n

Gostuju\u0107i po ko zna koji put u nekoj od fingiranih debata na re\u017eimskoj televiziji Pink, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 izjavio je: “Albanci \u0107e za 70 godina biti najbrojnija nacija u regionu, oni su u narastanju i nemaju problem sa svojim politi\u010darima koji \u0107e da ka\u017eu nemojte da ra\u0111ate decu, nemojte da razmi\u0161ljate o budu\u0107nosti ve\u0107 samo o komforu”. Tenzije unutar saveza evroatlantskog imperijalizma i srpskog nacionalizma se na (ne)o\u010dekivan na\u010din prelamaju i kroz polo\u017eaj \u017eena u Srbiji. Naime, sada kada Zapad pritiska Vu\u010di\u0107a da prizna kosovsku nezavisnost, \u0161to uru\u0161ava njegov status “nacionalnog lidera”, a u kombinaciji sa posledicama katastrofalne ekonomske politike mo\u017ee rezultirati skorim izbornim porazom, Vu\u010di\u0107 kosovsku nezavisnost poku\u0161ava da objasni kao posledicu “nacionalne neosve\u0161\u0107enosti srpskog naroda” koji \u017eivi komforno.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, kosovska nezavisnost je proizvod hedonisti\u010dkog na\u010dina \u017eivota \u017eena koje ne ra\u0111aju, poru\u010duje predsednik. Militarizacija diskursa o materinstvu, jer je u osnovi svakog izmi\u0161ljanja ili preuveli\u010davanja nepovoljne demografske slike projekcija etni\u010dkog sukoba izme\u0111u Albanaca i Srba ili \u017eelja za ponovnim uspostavljanjem srpske dominacije na Kosovu, jeste poku\u0161aj odr\u017eanja iluzije o “nacionalnoj suverenosti”. Zato ne treba da \u010dudi poplava klerikalne i nacionalisti\u010dke propagande koja je otvoreno \u017eenomrza\u010dka \u2013 “duhovni oci” iz Srpske pravoslavne crkve neprekidno prozivaju “hedonistkinje” i “\u010dedomorke”, izmi\u0161ljaju\u0107i cifre o izvr\u0161enim prekidima trudno\u0107e, a zbog prirode institucije \u010dije interese zastupaju, za razliku od predsednika republike, predsednice i \u010dlanova vlade, ne moraju ni da ubla\u017eavaju retoriku.<\/p>\n

Ta retorika kao da je prepisana iz nacionalisti\u010dkih pamfleta raznih “eksperata” za demografiju iz 1990-ih<\/a> i mogla bi se sumirati u nekoliko nesuvislih op\u0161tih mesta: Srbi izumiru kao nacija, dok drugi narodi, \u0161to se prvenstveno odnosi na Albance, sprovode populacione politike koje dovode do pove\u0107anja nataliteta. Demografska slika odraz je i “duhovnog posrnu\u0107a” srpske nacije, \u0161to se najjasnije ogleda u odustajanju od teritorijalnih pretenzija prema drugim dr\u017eavama u regionu. Za sve to krive su \u017eene koje odla\u017eu ra\u0111anje, prekidaju trudno\u0107e ili ne ra\u0111aju onoliko dece koliko srbijanska vladaju\u0107a klasa misli da treba. Nevladine organizacije u ovom su diskursu preuzele ulogu koja se tokom Milo\u0161evi\u0107evog re\u017eima pripisivala “antisrpskoj orijentaciji” Titove Jugoslavije, premda najekstremniji me\u0111u predstavnicima SPC, poput njenog portparola Irineja Bulovi\u0107a, i dalje govore o kriptotitoistima.<\/p>\n

Ministarke miriteljke
\n<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, ono \u0161to nesumnjivo razdvaja milo\u0161evi\u0107evski i dana\u0161nji kontekst jeste \u010dinjenica da obespravljivanje \u017eena vi\u0161e nema isklju\u010divo nacional-\u0161ovinisti\u010dko lice, ve\u0107 poseduje i ono liberalno-tr\u017ei\u0161no, \u010diji predstavnici nisu samo u opoziciji, kao za vreme Milo\u0161evi\u0107a, nego se nalaze i na vlasti. Slavi\u0107a \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, poslanica Socijalisti\u010dke partije Srbije i ministarka bez portfelja zadu\u017eena za populacionu politiku, te Zorana Mihajlovi\u0107, funkcionerka Srpske napredne stranke, potpredsednica vlade i ministarka gra\u0111evinarstva, predstavljaju opciju koja svojim delovanjem na polju reproduktivnih prava i rodne ravnopravnosti poku\u0161ava da pomiri i nacionalisti\u010dku ideologiju i kapitalisti\u010dko tr\u017ei\u0161te. I jedna i druga politi\u010darka bile su, posebno tokom godine na izmaku, u fokusu medija zahvljuju\u0107i raznim kvazirodno senzibilnim inicijativama koje su pokretale.<\/p>\n

Podse\u0107anja radi, Zorana Mihajlovi\u0107 \u010desto je bila na meti strana\u010dkih kolega zbog sukoba oko prava na abortus sa zvani\u010dnicima Srpske pravoslavne crkve, kao i zbog nastojanja da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti \u0161to pre usvoji. Dalje, krajem pro\u0161le godine \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 inicirala je osnivanje demografskog saveta. Aktivnosti demografskog saveta koje su trenutno aktuelne jesu podr\u0161ka projektu “Akademska beba” i nacrt Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom, \u010dije se usvajanje o\u010dekuje do kraja godine. Uprkos nesre\u0107no sro\u010denom nazivu, “Akademska beba”, \u010diji je osniva\u010d Studentska asocijacija Univerziteta u Novom Sadu, na\u010delno je dobra inicijativa. Cilj tog projekta jeste da pru\u017ea podr\u0161ku studentkinjama i studentima koji u toku studija dobiju decu, te problematizuje pitanja studentskog standarda i uslova studiranja za studente-roditelje.<\/p>\n

Me\u0111utim, ministarka \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 je svoju posetu Studentskoj asocijaciji iskoristila da po\u0161alje poruku da je cilj dr\u017eave “da bude \u0161to vi\u0161e roditelja me\u0111u studentima”, a zatim demantovala da je re\u010d o planskom projektu dr\u017eave da se studentkinje podsti\u010du na ra\u0111anje, te pojasnila<\/a> da se radi o podr\u0161ci (o\u010digledno isklju\u010divo moralne prirode) studentkinjama koje su ve\u0107 u drugom stanju \u2013 da donesu “ispravnu demografsku odluku”. Ministarkine nastupe u javnosti i ina\u010de karakteri\u0161u ovakvi diskurzivni manevri \u2013 ona, na primer, uzgredno tvrdi da je pravo na abortus neotu\u0111ivo pravo \u017eene, a zatim, koriste\u0107i svoj profesionalni autoritet profesorke Medicinskog fakulteta, na\u0161iroko raspreda o \u0161tetnosti abortusa po zdravlje i progresivnom “starenju nacije”.<\/p>\n

Mizerni dodaci<\/strong><\/p>\n

\u0160to se pak Zakona o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom ti\u010de, re\u010d je o povr\u0161nim izmenama koje ne predstavljaju sistemsku podr\u0161ku roditeljstvu, ve\u0107, \u0161tavi\u0161e, posredno doprinose jo\u0161 ve\u0107oj individualizaciji brige o deci, uspe\u0161no spajaju\u0107i nacionalisti\u010dku i tr\u017ei\u0161nu logiku. Su\u0161tina zakonskih izmena odnosi se na pove\u0107anje roditeljskih i de\u010dijih dodataka. Roditeljski dodatak predstavlja jednokratnu pomo\u0107 dr\u017eave za prvo, drugo, tre\u0107e i \u010detvrto dete, dok se de\u010diji dodatak odobrava materijalno ugro\u017eenim porodicama. Iako se novim zakonom predvi\u0111a pove\u0107anje ovih davanja i preko 100%, i dalje je re\u010d o mizernom iznosu \u2013 de\u010diji dodatak ionako iznosi nekoliko desetina eura mese\u010dno. Budu\u0107i da nema re\u010di o sistemskom odgovoru na nezaposlenost, nedostatak socijalne i zdravstvene za\u0161tite i za roditelje i za decu, ovaj zakon, paradoksalno, produbljuje neoliberalnu paradigmu povla\u010denja dr\u017eave iz javnih servisa.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, ako imamo u vidu da neoliberalizam, kako je argumentovala<\/a> Ana Vilenica, predstavlja “specifi\u010dnu politiku \u0161irenja tr\u017ei\u0161nih vrednosti kroz razli\u010dite prakse i institucije u svim sferama svakodnevnog \u017eivota”, Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom zapravo je neka vrsta tr\u017ei\u0161nog dogovora izme\u0111u pojedinaca i dr\u017eave. Za “dono\u0161enje ispravne demografske odluke”, dr\u017eava obezbe\u0111uje odre\u0111enu finansijsku nagradu. Va\u017ena novina u ovom zakonu jeste i navodno izjedna\u010davanje prava \u017eena zaposlenih na odre\u0111eno i socijalno osiguranih \u017eena sa sela sa pravima \u017eena koje su zaposlene na neodre\u0111eno. Jo\u0161 krajem pro\u0161le godine Ministarstvo rada iza\u0161lo je u javnost sa ovim predlogom, ali do danas nije utvr\u0111eno na koji na\u010din bi se porodiljska naknada obra\u010dunavala \u017eenama koje nemaju mese\u010dne prihode, bilo da su zaposlene na imanju, da su vlasnice gazdinstva ili da imaju ugovor o delu.<\/p>\n

No, prema postoje\u0107em Zakonu kazne za neispla\u0107ivanje porodiljskih naknada su simboli\u010dne, a dr\u017eava, uklju\u010duju\u0107i i ministarku \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, otpu\u0161tanje \u017eena na trudni\u010dkom i porodiljskom bolovanju ne prepoznaje kao politi\u010dki problem. Stoga je vrlo verovatno re\u010d o poku\u0161aju da se ovim zakonom u slede\u0107oj predizbornoj kampanji ponudi neki socijalni sadr\u017eaj, a da se ne odgovori na pitanje kojim \u0107e se konkretnim sredstvima spre\u010diti diskriminacija \u017eena na tr\u017ei\u0161tu rada. Svaka dosada\u0161nja demografska strategija, \u010dak i ona sa samog po\u010detka dvehiljaditih, koja nije imala tako sna\u017ean etni\u010dki predznak, pre\u0107utno je podr\u017eavala udaljavanje \u017eena koje ra\u0111aju sa tr\u017ei\u0161ta rada, te je po\u010divala na ideologiji “intenzivnog maj\u010dinstva” tj. na uverenjima da je majka nezamenljiva kao negovateljica (i dece i nacije), pa je shodno tome uloga majke za \u017eene va\u017enija od pla\u0107enog rada.<\/p>\n

Prevelika cena za \u017eene<\/strong><\/p>\n

I za Zoranu Mihajlovi\u0107, predlaga\u010dicu Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji se zasniva na mehani\u010dkoj primeni sistema kvota, i za Slavicu \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 podrazumeva se da svaka \u017eena \u017eeli i treba da ra\u0111a, pri \u010demu bi “dr\u017eavotvorni interes” tu trebalo da bude nezanemarljiva motivacija. Ili re\u010dima \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 \u2013 “Pozivam sve mlade da se vole za Srbiju”. Pored toga \u0161to simuliraju zainteresovanost re\u017eima ne samo za nacionalna nego i za socijalna pitanja, obe ministarke imaju zna\u010dajnu ulogu u ostvarivanju naizgled kontradiktornog zahteva za istovremenom neoliberalnom modernizacijom i retradicionalizacijom dru\u0161tva. Re\u010d je prosto o podeli uloga “dobrog i lo\u0161eg policajca” u strategiji repatrijarhalizacije.<\/p>\n

Dok Zorana Mihajlovi\u0107, ogra\u0111uju\u0107i se od feminizma, promovi\u0161e Zakon o rodnoj ravnopravnosti, koji predvi\u0111a upotrebu rodno nediskriminativnog jezika, akademska zajednica ga bu\u010dno ismeva. Dok \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 u svojim demografskim projekcijama donekle ra\u010duna sa odre\u0111enim nivoom reproduktivnih sloboda, neprekidno smo izlo\u017eeni stra\u0161noj stigmatizaciji abortusa i okrivljavanju \u017eena za pad nataliteta. Sli\u010dnu funkciju ima\u0107e i Zakon o finansijskoj podr\u0161ci porodicama sa decom.<\/p>\n

Iskustvo \u017eena u Crnoj Gori koje su se odrekle penzija i prava na rad da bi po osnovu materinstva ostvarile do\u017eivotne prihode pokazuje da \u017eene pla\u0107aju previsoku cenu neoliberalnih eksperimenata sa nacionalisti\u010dkom populacionom politikom \u2013 nakon izbora, pod izgovorom da je to neophodno zarad fiskalne konsolidacije, naknade majkama su smanjene. Predlog novog Zakona o finansijskoj pomo\u0107i mo\u017ee zavr\u0161iti na sli\u010dan na\u010din. No, \u010dak i da ostane u predvi\u0111enim iznosima, sa novim rezovima u javnom sektoru i sa novim talasom privatizacija i otpu\u0161tanja, jednokratna nov\u010dana pomo\u0107 ne\u0107e mnogo zna\u010diti roditeljima i novoro\u0111enoj deci, ali atmosfera i diskurs kojim se legitimi\u0161e njegovo dono\u0161enje ve\u0107 sada normalizuje mizoginiju u javnom prostoru i utire put novim napadima na \u017eenska prava.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Gostuju\u0107i po ko zna koji put u nekoj od fingiranih debata na re\u017eimskoj televiziji Pink, predsednik Srbije Aleksandar Vu\u010di\u0107 izjavio je “Albanci \u0107e za 70 godina biti najbrojnija nacija u regionu, oni su u narastanju i nemaju problem sa svojim politi\u010darima koji \u0107e da ka\u017eu nemojte da ra\u0111ate decu…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":21080,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[174,25],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-21078","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-feminizam","tag-nacionalizam","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21078","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21078"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21078\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36524,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21078\/revisions\/36524"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21080"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21078"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21078"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21078"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21078"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21078"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21078"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21078"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}