{"id":21059,"date":"2017-11-20T07:00:31","date_gmt":"2017-11-20T06:00:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21059"},"modified":"2021-02-25T10:55:36","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:36","slug":"dragojlo-r","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21059","title":{"rendered":"Ana Brnabi\u0107 \u2013 neoliberalni algoritam pod zastavom boje duge"},"content":{"rendered":"

Vu\u010di\u0107ev izbor Ane Brnabi\u0107 za premijerku Republike Srbije na Zapadu je ostao zabilje\u017een kao prvo imenovanje homoseksualne osobe na va\u017enu izvr\u0161nu funkciju u zemlji. U sjeni toga ostala su brojna pitanja vezana uz stvarno stanje ljudskih i manjinskih prava u zemlji. No zapostavljena su i ona pitanja koja bi se ina\u010de prva postavljala, poput uvjeta pod kojima je Brnabi\u0107 dobila novo radno mjesto, te njezina politi\u010dka orijentacija.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Na oglodanim tranzicionim pustopoljinama srpskog dru\u0161tva zdrobljene solidarnosti i hiperkorumpiranog politi\u010dkog sistema, neoliberalna ideja – svakog dana u svakom pogledu<\/em> – sve vi\u0161e napreduje. \u0160tavi\u0161e, \u010diste analiti\u010dke du\u0161e mo\u017ee se re\u0107i da je u prodaji magle o slobodnoj tr\u017enici i superiornosti privatne svojine, hegemoni re\u017eim u Srbiji efikasniji i pravoverniji od onih iz evro-atlantskog kapitalisti\u010dkog jezgra. Upravo se u Srbiji u poslednjih nekoliko godina mogu na\u0107i neki od najbezobzirnijih sprovodioca neoliberalne operacije i dilera najfinijeg neoliberalnog ideolo\u0161kog opijuma \u2013 i to u samom srcu vlasti.<\/p>\n

Naime, Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koji je, izvr\u0161iv\u0161i iznu\u0111enu rokadu, iz tvrdokorne premijerske stolice usko\u010dio u le\u017eerniju predsedni\u010dku fotelju, “zamenila” je apsolutna me\u0111unarodna politi\u010dka senzacija – Ana Brnabi\u0107, prva srpska premijerka i LGBT premijerka. Izborom Ane Brnabi\u0107 za predsednicu Vlade svetski mediji istopili su se u pohvali progresivnosti, dok se Srbija oki\u0107ena zastavom dugine boje na\u0161la u laskavom dru\u0161tvu sa Islandom, Irskom, Belgijom i Luksemburgom.<\/p>\n

Ipak, svetski mediji nisu primetili da se izborom Ane Brnabi\u0107 za predsednicu Vlade parlamentarni demokratski sistem Srbije jo\u0161 jednom izvio kao \u017ealosna vrba, jer je te\u017ei\u0161te mo\u0107i otpuzalo za Vu\u010di\u0107em u predsedni\u010dke dvore na Andri\u0107evom vencu. Nisu se pretrgli ni da uvide da je izbor lezbejke za premijerku samo gorki smokvin list za poslovi\u010dni nemar dr\u017eave prema za\u0161titi ljudskih i svih manjinskih prava, a taman posla da precizno defini\u0161u pod kojim ugovor(e)nim uslovima je Brnabi\u0107 unapre\u0111ena na novo radno mesto.<\/p>\n

Kaljenje Ane Brnabi\u0107<\/strong><\/p>\n

“Ana Brnabi\u0107, koja \u0107e biti ministarka dr\u017eave uprave i lokalne samouprave, pripadnik je gej populacije. Ona je toliko fina i ljupka, rekla mi je: ‘Predsedni\u010de, ako vam to smeta, sigurna sam da \u0107e o tome sada da govore\u2026’ a ja sam odgovorio: Ne, mene zanima samo tvoj rezultat, a znam koliko si stru\u010dna i vredna”, izjavio je Vu\u010di\u0107 u avgustu 2016, premijerno otkrivaju\u0107i javnosti seksualni identitet svoje budu\u0107e lojalne partnerice i, time, nepogre\u0161ivo ocrtao konture odnosa mo\u0107i njihove budu\u0107e saradnje.<\/p>\n

Postaviv\u0161i ovog leta “apoliti\u010dnu” ekspertkinju i lezbejku za premijerku, koja nije \u010dlanica ni njegove ni bilo koje druge stranke, Vu\u010di\u0107 je sebi napravio idealan \u0161tit prema opoziciji, neutralisao potencijalnu konkurenciju unutar stranke i, u\u0161av\u0161i u fotofini\u0161 demonta\u017ee socijalne dr\u017eave, polo\u017eio poslednju poklon-orhideju na groblju kapitalisti\u010dke tranzicije. O tome za\u0161to je Ana Brnabi\u0107 izabrana za \u0161eficu Vlade najbolji govori njen CV, a ako vam on izgleda kao da je ispao iz programa za obuku ste\u010dajnih upravnika na post-socijalisti\u010dkoj periferiji ili oglasa za enterpeneur coach-a<\/em> malim i srednjim preduze\u0107ima – to je zato \u0161to i jeste.<\/p>\n

Naime, srpska premijerka je ro\u0111ena u septembru 1975. godine u Beogradu, gde je zavr\u0161ila Petu gimnaziju. S obzirom da poti\u010de iz dobrostoje\u0107e jugoslovenske porodice<\/a> nakon srednje \u0161kole odlazi na studije u Sjedinjene Ameri\u010dke Dr\u017eave gde 1998. godine zavr\u0161ava studije poslovne administracije na Mi\u010digenskom Univerzitetu Nortvud koji kao utemeljitelja svoje filozofije isti\u010de, ni manje ni vi\u0161e nego – neoliberalnog gurua Miltona Fridmana. Logi\u010dno, nakon \u0161to nau\u010di\u0161 kolika je va\u017enost ideja “individualne moralne odgovornosti, privatne svojine, slobodnog tr\u017ei\u0161ta i oslanjanja na samog sebe<\/a>“, slede\u0107i korak je da se obu\u010di\u0161 da tu “istinu” i proda\u0161, zbog \u010dega Brnabi\u0107 odlazi u Englesku gde na Hul univerzitetu zavr\u0161ava master marketinga.<\/p>\n

Posle faksa sledi praksa, Brnabi\u0107 se vra\u0107a u Srbiju krajem 2001. i ve\u0107 nakon nekoliko meseci dobija posao u USAID-u, ameri\u010dkoj agenciji za me\u0111unarodni razvoj koja svoje delovanje neironi\u010dno opisuje kao “rad na okon\u010danju ekstremnog globalnog siroma\u0161tva”. Brnabi\u0107 u “filantropskom” USAID-u ostaje do 2011.godine kada prelazi u ameri\u010dku kompaniju za izgradnju vetroparkova Continental Wind Serbia<\/em>, gde dve godine kasnije postaje i direktorka. Brnabi\u0107 te 2013. postaje i potpredsednica Upravnog odbora USAID-ovog projekta – Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj<\/a> (NALED), a tri godine kasnije i predsednica ove javno-privatne organizacije koja kao svoj vrhovni cilj postavlja pobolj\u0161anje \u2013 a \u010dega drugog nego – poslovnog ambijenta.<\/p>\n

“Reketom” do ministarke<\/strong><\/p>\n

Uglavnom oblikuju\u0107i legislativu Srbije iza NGO zastora, Brnabi\u0107 pod reflektore javnosti dolazi tek krajem 2015. tokom afere “Reketiranje”. Tada je prvo premijer Vu\u010di\u0107 optu\u017eio firmu Continental Wind Serbia<\/em>\u00a0(CWS), \u010dija je Brnabi\u0107 u to vreme direktorka, da reketira Vladu i da je prilikom njegove posete Va\u0161ingtonu ta ameri\u010dka kompanija organizovala proteste zbog toga \u0161to ne mo\u017ee da gradi vetroparkove u Srbiji. Me\u0111utim, nekoliko dana kasnije pojavljuje se kontraoptu\u017eba da u stvari Vu\u010di\u0107ev kum i direktor dr\u017eavnog preduze\u0107a Elektromre\u017ee Srbije (EMS) Nikola Petrovi\u0107, reketira CWS tra\u017ee\u0107i dva miliona evra kako bi se njihova investicija realizovala.<\/p>\n

Ipak, nakon vru\u0107ih medijskih polemika, \u010dudnovatih pisama ameri\u010dkih senatora i optu\u017ebi opozicije za prislu\u0161kivanje, direktorka CWS-a je na ovu aferu odlu\u010dno stavila ta\u010dku \u2013 i time najavila svoj novi poslovni anga\u017eman. Naime, na konferenciji za novinare koju je odr\u017eala zajedno sa optu\u017eenim kumom Petrovi\u0107em, Brnabi\u0107 je izjavila da nije bilo nikakvog reketa i da je nesporazum nastao oko tuma\u010denja zakona. Da, rekla je i da je to jutro podnela ostavku na mesto direktorke CWS-a, jer je suprotno ve\u0107ini u rukovodstvu firme, smatrala da treba da iza\u0111e u javnost i objasni celu situaciju. Slede\u0107e godine imenovana je za ministarku dr\u017eavne uprave i lokalne samouprave, i postala Vu\u010di\u0107ev najbli\u017ei saradnik u sprovo\u0111enju famozne “racionalizacije” u javnom sektoru.<\/p>\n

Delivery unit<\/em> kao simbol post-demokratskog kapitalizma<\/strong><\/p>\n

Pre \u010ditave pri\u010de o “reketiranju”, Ana Brnabi\u0107 je u medijima pominjana kao \u0161efica delivery unit-a<\/em>, svojevrsnog super-tehnokratskog krovnog tela u Vladi koje bi kontrolisalo rad ministarstava i bilo zadu\u017eeno za brzo isporu\u010divanje rezultata tada\u0161njem premijeru Vu\u010di\u0107u. Me\u0111utim, iako koncept delivery unit-a<\/em> tada (zvani\u010dno) nije za\u017eiveo, postavljanjem Brnabi\u0107 na premijersko mesto sama Vlada Srbije je postala delivery unit<\/em> sada\u0161njeg predsednika Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

Napustiv\u0161i formalno najmo\u0107niju poziciju u izvr\u0161noj vlasti, Vu\u010di\u0107 nije mogao a da se ne zaigra, ve\u0107 je predla\u017eu\u0107i Brnabi\u0107 za mandatarku sugerisao i da \u0107e nova Vlada ipak imati dva premijera: Ona \u0107e se baviti ekonomijom, a ministar spoljnih poslova, Ivica Da\u010di\u0107, politikom. Neformalno uvode\u0107i model “dvoglave” Vlade, Vu\u010di\u0107 je Brnabi\u0107 ostavio da radi ono \u0161to zna najbolje: razbija socijalnu dr\u017eavu, slu\u017ei interesima krupnog kapitala i, naravno, recituje pesmice iz neoliberalnog katehizisa.<\/p>\n

Ipak, model “dva premijera” ne treba shvatiti kao potcenjivanje Ane Brnabi\u0107, ve\u0107 kao kona\u010dno ogoljavanje neoliberalnog koncepta politike. Naime, upravo Brnabi\u0107 kao “ekonomski” premijer obavlja su\u0161tinski posao “namenjen” jednoj Vladi na kapitalisti\u010dkoj (polu)periferiji. Kvazi-politi\u010dka uloga Ivice Da\u010di\u0107a zapravo je samo fasada i svojevrsno politi\u010dko pozori\u0161te koje slu\u017ei za bacanje pra\u0161ine u o\u010di gra\u0111anima. Ironi\u010dno, sam Da\u010di\u0107 kao da svojim redovnim zabavlja\u010dko-\u0161arlatanskim nastupima pred svetskim mo\u0107nicima suptilno javnosti poku\u0161ava da sugeri\u0161e da je politika odavno simulacija, a narodni suverenitet samo konceptualna \u0161argarepa za odr\u017eavanje legitimiteta vlasti.<\/p>\n

Kako Ana Brnabi\u0107 eksplicitno ka\u017ee, Vlada i dr\u017eavni slu\u017ebenici treba da slu\u017ee “gra\u0111anima i privrednicima”. Ovom nespretnom formulacijom – koja neodoljivo podse\u0107a na onu \u010duvenu Margaret Ta\u010der o dru\u0161tvu – srpska premijerka je nesvesno demistifikovala koncept liberalne gra\u0111anske dr\u017eave i, uvo\u0111enjem “privrednika” kao jednog od nosioca narodnog suvereniteta, osvetlila sadr\u017eaj tajno aneksiranog dru\u0161tvenog ugovora u eri neoliberalnog kapitalizma \u2013 ugovora na \u010dijem dnu \u010du\u010de na\u0161i sitni falsifikovani potpisi.<\/p>\n

\u0160trajk kao klip u to\u010dkovima “napredne” Srbije<\/strong><\/p>\n

Brnabi\u0107kin anti-dru\u0161tveni koncept najbolje ose\u0107aju (i ose\u0107a\u0107e) oni kojih u njenoj post-gra\u0111anskoj koncepciji nema \u2013 radnici. Prikladno, Brnabi\u0107 se na po\u010detku svog mandata susrela upravo sa serijom tvrdoglavih radni\u010dkih \u0161trajkova i protesta \u2013 u Go\u0161i, Gorenju, MBA Ratko Mitrovi\u0107 i, najva\u017enije, Fijatu. Kako je to izaslanica krupnog kapitala re\u0161ila? Pa, u skladu sa koncepcijom. Radnicima Go\u0161e je cini\u010dno rekla da dr\u017eava malo \u0161ta mo\u017ee da uradi jer je u pitanju “privatna firma”, \u017emure\u0107i na \u010dinjenicu da slova\u010dki vlasnik godinama kr\u0161i zakon time \u0161to nije ispla\u0107ivao porez dr\u017eavi, a radnicima plate i doprinose.<\/p>\n

\u0160trajk u Fijatu, jedan od najzna\u010dajnih u poslednjih nekoliko godina, uzimaju\u0107i u obzir da je Fijat najve\u0107i srpski izvoznik kao i da je dr\u017eava vlasnik tre\u0107ine preduze\u0107a, uznemirio je Vladu toliko da se ona prvih deset dana \u0161trajka branila gromoglasnim \u0107utanjem. No, kada su stvari po\u010dele da izmi\u010du kontroli, radnici su od premijerke dobili standardnu bukvicu o tome da se insistiranjem na \u0161trajku pona\u0161aju neodgovorno i teraju strane investitore. Ona je, poku\u0161avaju\u0107i da okrene javno mnjenje protiv radnika Fijata, oti\u0161la toliko daleko da je izjavila da pove\u0107anje plata njima ne bi bilo “fer prema ostalim radnicima u Srbiji”.<\/p>\n

Ipak, nakon nekoliko nedelja \u0161trajka, \u017eestokim medijskim pritiskom, spinovima o selidbi Fijata iz zemlje, ali i potkupljivanjem sindikalnih lidera, Brnabi\u0107 je uspela da prekine \u0161trajk “posreduju\u0107i” u ime dr\u017eave izme\u0111u \u0161trajka\u010dkog odbora i rukovodstva italijanske firme. Su\u0161tinski, Brnabi\u0107 je bila samo Fijatovo istureno odeljenje za gu\u0161enje “ofanzivne” radni\u010dke pobune. Postignuti dogovor je predstavila kao kompromis, iako su se radnici prevareni sindikalnom vrhu\u0161kom prakti\u010dno odrekli i minimuma svojih zahteva.<\/p>\n

No, u Brnabi\u0107kinoj viziji radnici su samo resurs, a nakon pokretanja vladinog novog “pilot projekta” mora\u0107e dvaput da razmisle i pre nego \u0161to odu na bolovanje. Sa jasnom spoznajom da je kapitalisti\u010dka sre\u0107a ve\u0107a \u0161to su prava radnika manja, Vlada Srbije je u oktobru ove godine, po direktnom zahtevu kineskog ambasadora i kineskog investitora, najavila da \u0107e se kontrola bolovanja u fabrikama u \u010ditavoj zemlji poo\u0161triti zbog toga \u0161to radnici u velikoj meri la\u017eiraju bolovanja \u0161to \u2013 poga\u0111ate “argument” \u2013 tera mnoge investitore iz zemlje. Svakako, \u0161efica Vlade mora biti svesna da \u0107e upravo ovakav nadzakonski polo\u017eaj stranih investitora naterati mnoge radnike da odu iz zemlje. Ali to nju previ\u0161e ne tangira, pa ona se i zala\u017ee za slobodu kretanja kapitala, usluga, robe i \u2013 robova.<\/p>\n

Uteriva\u010dica preduzetni\u010dkih duhova<\/strong><\/p>\n

Srpska premijerka, nalik svom mentoru Vu\u010di\u0107u, pored toga \u0161to radi poput nekakvog korporativnog Alije Sirotanovi\u0107a, vr\u0161i i va\u017enu ideolo\u0161ko-propagandnu ulogu. U ekspozeu nove Vlade ona je najve\u0107i akcenat stavila na obrazovanje i digitalizaciju, dok su kroz predloge svih najavljenih vladinih zakonskih akata provejavali etika kompeticije i zloduh preduzetni\u0161tva.<\/p>\n

“Negova\u0107emo preduzetni\u010dki duh kod mladih…Ono je vi\u0161e od nastavnog predmeta, preduzetni\u0161tvo je stav, na\u010din i odnos prema \u017eivotu…Nagla\u0161avam da je preduzetni\u010dka kompetencija prepoznata kao jedna od osam ve\u0161tina neophodnih za \u017eivot i rad u dru\u0161tvu znanja, karakteristi\u010dnom za 21. vek”, solila je Brnabi\u0107 krajem juna u svom ekspozeu pred uspavanim poslanicima.<\/p>\n

Samo tri meseca kasnije, uprkos \u017eestokim otporima opozicije i stru\u010dne javnosti, Skup\u0161tina Srbije je usvojila set zakona u obrazovanju. Donet je dugo najavljivani zakon o dualnom obrazovanju srednjim stru\u010dnim \u0161kolama po kom \u0107e \u0111aci-radnici biti pla\u0107eni tek 70 odsto od minimalca, ne\u0107e imati prava na sindikalno organizovanje, a ne\u0107e biti ni pod ki\u0161obranom radnopravnih zakona \u2013 sve po meri periferije, a suprotno od uzora u Austriji i Nema\u010dkoj<\/a>. U paru sa dualnim, usvojen je i Zakon o visokom obrazovanju koji zakucava poslednji ekser u kov\u010deg autonomije Univerziteta, dodatno instrumentalizuje znanje konvertuju\u0107i ga u robu, ali i predvi\u0111a formiranje Saveta poslodavaca na svakoj visoko\u0161kolskoj ustanovi. Ovim reformama se, zadovoljno trljaju\u0107i ruke, raduju revizori sa Zapada, dok Srbija zauzvrat dobija dve vrste mladih obrazovanih po (industrijskoj) meri: Slabopla\u0107ene udarnike na visokointenzivnim repetitivnim poslovima i studente skrojene po neoliberalnom algoritmu – poput Ane Brnabi\u0107. U oba slu\u010daja (ne)uspeh je zagarantovan.<\/p>\n

Ana (ni)je tu<\/strong><\/p>\n

Identitetska levica za\u010deta u veselim \u0161ezdesetim pro\u0161log veka, uz kasniju kolaboraciju tre\u0107eputa\u0161ke socijaldemokratije, odigrala je zna\u010dajnu maskirnu ulogu u eri neoliberalne hegemonije guraju\u0107i klasno pitanje u pra\u0161njavi podrum (post)istorije. Me\u0111utim, nakon poslednje ekonomske krize i rotacije na vode\u0107im politi\u010dko-ekonomskim pozicijama neoliberalnih perjanica svih mogu\u0107ih identitetskih “boja”, emancipatornost identitetskih pokreta bez uzimanja u obzir svesti o klasi i ekonomske determinisanosti dru\u0161tva – mo\u017ee se tuma\u010diti samo kao naivnost ili lo\u0161a namera.<\/p>\n

O tome svedo\u010di i srpska LGBT premijerka kojoj se jedina “naprednost” mo\u017ee prona\u0107i u imenu stranke \u010diju Vladu, igrom slu\u010daja, vodi. Dolaskom “proevropljanke” Brnabi\u0107, liberalna inteligencija u Srbiji je o\u010dekivala promenu nabolje makar na polju li\u010dnih prava i sloboda, uz “progresivniji” odnos prema medijima, ali i ratnoj pro\u0161losti Srbije. Me\u0111utim, u samo nekoliko meseci premijerka Srbije je demonstrirala potpunu neosetljivost i malodu\u0161nost prema svim ovim pitanjima, prave\u0107i kiks za kiksom idu\u0107i sa jedne na drugu konferenciju za \u0161tampu.<\/p>\n

Prvo je krajnje populisti\u010dki izjavila da Srbija “nije homofobna balkanska zemlja”, jer tobo\u017ee u njoj \u017eivi 26 nacionalnih manjina i etni\u010dkih grupa, zanemaruju\u0107i sva relevantna istra\u017eivanja o toj temi, ali i svakodnevnu borbu pripadnika\/ca LGBT populacije. Na kritike o anga\u017eovanju osu\u0111enog ratnog zlo\u010dinca generala Vladimira Lazarevi\u0107a kao predava\u010da na beogradskoj Vojnoj akademiji, Brnabi\u0107 je uzvratila spin-udarcem izjaviv\u0161i da je to samo “kap u moru” onoga \u0161to se de\u0161ava u regionu.<\/p>\n

“Ne bih otvarala Pandorinu kutiju toga \u0161ta se sve de\u0161ava u regionu i na kojim su pozicijama sve ljudi koji su odgovarali ili su osu\u0111eni ili nisu osu\u0111eni zato \u0161to su svi svedoci mrtvi. Imate \u017ertve srpske nacionalnosti gde nikad niko nije odgovarao i za koje niko nikad nije kriv, kao da su se oni sami pobili. Hajde mi svi da se okrenemo dana\u0161njici. Hajde da se okrenemo i da pitamo gde je to \u0161to su neki drugi trebali da urade”, izjavila je Brnabi\u0107, a kao da je izjavio Vu\u010di\u0107, Da\u010di\u0107 ili, ne daj bo\u017ee, Vulin.<\/p>\n

Kada je re\u010d o kritikama o manjku slobode medija u Srbiji, srpska premijerka to “razume kao dinamiku”, a na pitanje da li je pritisak na medije kada vladaju\u0107a stranka novinara danima naziva narkomanom zbog kriti\u010dkog teksta o ministru Vulinu, hladnokrvno odgovara da to nju ne doti\u010de, jer je njoj “okej i ovako i onako”, kao i da joj je “svejedno” \u0161ta god istraga o Vulinu pokazala “dok god Vlada ima rezultate”. Na pro\u0161logodi\u0161njoj Paradi ponosa pojavio se i transparent “Ana je tu” kao pokazatelj da se LGBT premijerka pojavila kao podr\u0161ka marginalizovanima i diskriminisanima. Me\u0111utim, da li je Ana stvarno tu?<\/p>\n

Proteklih 150 dana Anine Vlade pokazuje da Anin seksualni identitet ne igra nikakvu ulogu u njenom premijerovanju sem \u0161to slu\u017ei kao privid progresivnosti re\u017eima Aleksandra Vu\u010di\u0107a, ali i vetar u le\u0111a nacionalisti\u010dkoj opoziciji koju aktuelni srpski predsednik mo\u017ee nemilice da koristi za stra\u0161enje stabilofilskog Zapada. Ana Brnabi\u0107, vr\u0161e\u0107i transformaciju Srbije po uzusima Va\u0161ingtonskog konsenzusa, kao pripadnica (trans)nacionalne menad\u017eerske klase ni ne ose\u0107a da radi i\u0161ta pogre\u0161no, jer radi ba\u0161 onako kako je “obu\u010dena”. Kao patolo\u0161ki homo economicus<\/em>, ona je otelotvorenje neoliberalnog poretka u kom je ekonomija u potpunosti prekrila politi\u010dko. U njenoj viziji sveta nema mesta za radnike, siroma\u0161ne, slabe, poni\u017eene \u2013 bez obzira na njihov seksualni izbor. U njenom svetu postoje samo jaki, uspe\u0161ni, investitori, preduzetnici \u2013 bez obzira na njihov seksualni izbor. Jer sve dok ima “rezultate” \u2013 Ani je svejedno. A hteli to priznati ili ne, rezultate ima \u2013 i jako su lo\u0161i po “pacijenta”. Mozaikom zakona u obrazovanju, javnom sektoru i radnom pravu, prividno protivre\u010dni neoliberalni duo – Vu\u010di\u0107 & Brnabi\u0107 – zavr\u0161ava poslednju fazu tranzicije Srbije u globalni neoliberalni poredak, i to po onim najstro\u017eim kriterijumima. Srbija je sa njima \u2013 da parafraziramo uglednog gospodina Hajeka \u2013 na dobrom “putu u ropstvo”. A \u010dinjenica da i Vu\u010di\u0107 i Brnabi\u0107 imaju legitimitet u imaginariju (neo)liberalnog poretka samo je razlog vi\u0161e da se taj poredak zbaci.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na oglodanim tranzicionim pustopoljinama srpskog dru\u0161tva zdrobljene solidarnosti i hiperkorumpiranog politi\u010dkog sistema, neoliberalna ideja – svakog dana u svakom pogledu – sve vi\u0161e napreduje…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":21061,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[329],"class_list":["post-21059","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21059","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21059"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21059\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36526,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21059\/revisions\/36526"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21061"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21059"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21059"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21059"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21059"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21059"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21059"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21059"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}