{"id":21018,"date":"2017-11-16T07:00:13","date_gmt":"2017-11-16T06:00:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=21018"},"modified":"2021-02-25T10:55:37","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:37","slug":"naled-nepodnosljiva-lakoca-poslovanja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=21018","title":{"rendered":"NALED: nepodno\u0161ljiva lako\u0107a poslovanja"},"content":{"rendered":"

Famozna organizacija naziva Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj sve se \u010de\u0161\u0107e u srpskoj javnosti pojavljuje kao nezaobilazni politi\u010dki i ekonomski igra\u010d. \u0160to se krije iza tog neambicioznog i benignog naziva? Prema svemu sude\u0107i, vrlo u\u010dinkovit posrednik izme\u0111u zahtjeva kapitala i poslu\u0161nosti dr\u017eave.<\/strong><\/p>\n

“Nema resora u Vladi Srbije koji ne sara\u0111uje sa NALED-om”, izjavila je<\/a> u aprilu ove godine ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Zorana Mihajlovi\u0107. Tek pre oko desetak dana, na konferenciji koju je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) organizovala povodom napretka Srbije sa 47. na 43. mesto na \u010duvenoj Doing Business listi<\/a>, Mihajlovi\u0107 je dovela u pitanje zasluge NALED-u za br\u017ee izdavanje gra\u0111evinskih dozvola. Premijerka Ana Brnabi\u0107 je tim povodom NALED ozna\u010dila kao glavnog aktera u ubrzanju tog procesa, na \u0161ta je Mihajlovi\u0107 odreagovala \u010du\u0111enjem<\/a> i blagom nevericom.<\/p>\n

Ovaj “sukob”, a zapravo jedno prevrtanje o\u010dima uobi\u010dajeno za konferencije, iznena\u0111uju\u0107i je koliko i o\u010dekivan \u2013 iznena\u0111uju\u0107i zato \u0161to izgleda kao da su se svi ministri u Vladi davno odrekli svoje li\u010dne autonomije, a o\u010dekivan ba\u0161 zato \u0161to ministarka Mihajlovi\u0107 u poslednje vreme pokazuje zabrinjavaju\u0107e znake politi\u010dke individualnosti. Bilo je tu sukoba sa ministrom za rad u vezi sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti, potom sukoba sa ministrom odbrane oko slu\u010daja “tetka iz Kanade<\/a>” i, naposletku, sukoba sa Srpskom pravoslavnom crkvom povodom izjave mitropolita Amfilohija<\/a> da \u017eene u Srbiji abortusima za jednu godinu pobiju “vi\u0161e dece nego Musolini, Hitler i Broz i ovi koji su ovde na Kosovu i Metohiji” i kasnije sli\u010dno intonirane izjave patrijarha.<\/p>\n

Struktura NALED-a<\/strong><\/p>\n

Da bude jasno, nije kao da ministarka Mihajlovi\u0107 zaista ima neki krupan problem sa NALED-om: u februaru ove godine isto udru\u017eenje pohvalilo ju je po drugi put kao “reformatora godine<\/a>“, i to ba\u0161 zbog projekta na kom je njeno ministarstvo radilo sa \u2013 NALED-om. Da ne bi ostala du\u017ena, Mihajlovi\u0107 je u septembru istakla NALED<\/a> kao najva\u017enijeg partnera u reformama Vlade. Sa druge strane, Ana Brnabi\u0107 je u\u010destvovala u osnivanju NALED-a jo\u0161 2006. godine, da bi u jednom trenutku bila i predsednica njegovog Upravnog odbora. Po\u0161to pouzdanih saznanja nema, ostaje jedino da se naga\u0111a u vezi sa su\u0161tinom spora: verovatno je stvar u tome ko je zapravo najvi\u0161e “izgurao” ubrzanje procesa izdavanja gra\u0111evinskih dozvola, Ministarstvo ili NALED. S obzirom da Brnabi\u0107 i dalje ima tesne veze sa NALED-om, nije neobi\u010dno \u0161to je zaslugu pripisala ba\u0161 njima. U poslednje vreme, nema teme u vezi s kojom se ne pominje NALED: gra\u0111evinske dozvole, poreska optere\u0107enja, siva ekonomija, zdravstvene knji\u017eice, zastupljenost \u017eena u privredi, privatna hitna pomo\u0107\u2026 Prema tome \u2013 \u0161ta je uop\u0161te taj NALED i otkud to da “nema resora u Vladi Srbije” koji ne sara\u0111uje sa tom organizacijom?<\/p>\n

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj je hibridna organizacija koja iza simpati\u010dnog cilja za koji se, valjda, svi zala\u017eemo i koji upu\u0107uje na ne\u0161to malo, nepravedno zapostavljeno i vredno svakog truda \u2013 lokalni ekonomski razvoj \u2013 okuplja zapravo niz doma\u0107ih i stranih privatnih firmi u zemlji, s jedne strane, i lokalnu samoupravu, odnosno op\u0161tine i gradove, sa druge. Tre\u0107i element u me\u0161avini je i “civilno dru\u0161tvo”, koje se ovde shvata na osoben na\u010din. 1<\/a><\/sup>\u00a0<\/span>Na\u010delna struktura interesa u NALED-u ogleda se u strukturi njegovog Upravnog odbora: pet predstavnika privatnog kapitala, tri predstavnika iz lokalne vlasti i jedan predstavnik civilnog dru\u0161tva. No, bez obzira na to \u0161to se NALED na svojoj stranici hvali time \u0161to okuplja preko 280 \u010dlanova, na prvi pogled je ve\u0107 jasno ko vodi glavnu re\u010d<\/a>: novi predsednik UO je generalni direktor Coca-Cola Hellenic za Srbiju i Crnu Goru, a od ostala \u010detiri predstavnika privrede troje su vode\u0107i kadrovi stranih firmi (SAP, Gorenje i Apatinska pivara koju od 2012. poseduje ameri\u010dki Molson Coors). Na drugoj strani se trenutno nalaze gradona\u010delnici Pirota, Sombora i Leskovca i jedna predstavnica “civilnog dru\u0161tva”.<\/p>\n

Korelacija s uspjehom Srpske napredne stranke<\/strong><\/p>\n

Na listi \u010dlanova NALED-a<\/a> nalaze se zaista krupna imena: Addiko banka, Banca Intesa, AstraZeneca, Deloitte, British American Tobacco, KPMG, General Electric, Microsoft\u2026 Ako se spisak razlo\u017ei po datumu u\u010dlanjenja, o\u010digledno je da se rast i ja\u010danje NALED-a odvijaju tek u poslednjih nekoliko godina: 2007. i 2008. se u\u010dlanilo svega pet firmi godi\u0161nje, 2009. svega tri, a sve do 2013. taj broj nije prelazio dve cifre. Me\u0111utim, od 2015. godine po\u010dinje masovniji rast \u010dlanstva: te godine pristupilo je ukupno 39 firmi, slede\u0107e 27, a zaklju\u010dno s avgustom 2017. 22 firme. Ne iznena\u0111uje ni podatak da su krupne strane firme u NALED u\u0161le uglavnom u poslednje 3-4 godine, a da je zna\u010dajan broj doma\u0107ih preduze\u0107a u NALED-u bio prisutan mnogo pre njih. Sa druge strane, gradovi (kao jedinice lokalne samouprave) tu su uglavnom od pre 2010., dok su op\u0161tine pristupale manje ili vi\u0161e ravnomerno tokom godina. Na kraju, organizacije civilnog dru\u0161tva, uglavnom poslovna udru\u017eenja i klubovi organizovani na strukovnoj ili regionalnoj osnovi (s izuzetkom BIRN-a), \u010dlanice su uglavnom od pre 3-4 godine.<\/p>\n

Ovu vremensku strukturu prati i dinamika pojavljivanja NALED-a u javnosti i u\u010de\u0161\u0107a dr\u017eavnih organa u zajedni\u010dkim projektima ili projektima koje inicira NALED: do pre nekoliko godina, NALED je bio, za one van u\u017eih krugova javnosti, sasvim nepoznata organizacija. Sada, kako to ve\u0107 ka\u017ee ministarka, nema resora u Vladi koji ne sara\u0111uje sa njim. Ja\u010danje uticaja i prisutnosti NALED-a poklapa se i sa ja\u010danjem uticaja i mo\u0107i Srpske napredne stranke, koja od 2014. u celini preuzima vlast. Ba\u0161 od te godine po\u010dinje i rast Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj. Da li je u pitanju samo korelacija ili uzro\u010dna veza, nije sasvim jasno; ali neke konture se mogu razaznati.<\/p>\n

Pre svega, jasno je da je mera uticaja NALED-a jednaka snazi trenutne ekonomske paradigme privla\u010denja stranih investicija po svaku cenu: NALED je koalicija uglavnom stranog kapitala sa lokalnim vlastima i poslovnim klubovima i predstavlja jedan od transmisionih mehanizama u lancu dr\u017eava-privatni kapital koji omogu\u0107ava da se potrebe stranog kapitala svestranije i potpunije zadovolje na decentralizovan na\u010din, kako i dolikuje neoliberalnoj dr\u017eavi. No, to ne zna\u010di da opada uloga centralnih dr\u017eavnih aparata, jer su ipak oni ti koji kreiraju makroekonomsku politiku, defini\u0161u osnovne uslove rada i tr\u017ei\u0161ta, postavljaju pravac i subvencioni\u0161u kapital<\/a>. Ali ovakav susret kapitala i op\u0161tina odraz je lokalne konkurencije me\u0111u samim op\u0161tinama u tome koja \u0107e vi\u0161e oduzeti od svojih \u017eitelja i dati investitoru: u poslednjem izdanju NALED-ovog biltena (10 godina NALED-a: Slavimo reforme<\/a>) predsednici op\u0161tina i gradona\u010delnici s mukom se utrkuju u tome ko \u0107e se bolje preporu\u010diti stranim investitorima. Ovo nije nikakvo naro\u010dito otkri\u0107e: NALED ima program “certifikacije” op\u0161tina sa “povoljnim poslovnim okru\u017eenjem” kojim otvoreno podsti\u010de njihovu me\u0111usobnu konkurenciju po uobi\u010dajenom obrascu trke do dna. O tome \u0161ta je povoljno poslovno okru\u017eenje dovoljno govori \u010dinjenica da je 2011. Zrenjanin dobio taj certifikat<\/a>, a da je u pitanju ne samo deindustrijalizovan i ekonomski i socijalno opusto\u0161en grad, ve\u0107 i grad u kome ve\u0107 godinama nema bezbedne i zdrave vode za pi\u0107e.<\/p>\n

Prevlast stranog kapitala<\/strong><\/p>\n

Ipak, NALED je i osnovan sa ovim ciljevima u vidu: 2006. godine Alijansa je formirana u okviru projekta USAID-a, ameri\u010dke agencije za me\u0111unarodni razvoj, iz \u010dijih je redova do\u0161la i prva izvr\u0161na direktorka NALED-a Violeta Jovanovi\u0107<\/a>. Prvi koordinator NALED-a, Mijat Damjanovi\u0107, u “Slavimo reforme” otvoreno saop\u0161tava da su osnovni ciljevi Alijanse “usmereni\u2026 u pravcu kvalitetnije saradnje, boljeg (spo)razumevanja, efikasnije saradnje biznisa i vlasti (posebno sa inostranim partnerima)”. Osnovna teza je, prema tome, sasvim jasna: rastu\u0107i zna\u010daj NALED-a, kao organizacije koja posreduje izme\u0111u stranog kapitala i doma\u0107ih vlasti, odgovara rastu mo\u0107i stranog kapitala koji, za mandata SNS, u sve ve\u0107oj meri odre\u0111uje osnovni ekonomski i dru\u0161tveni razvoj Srbije. \u010cak bi se moglo i tvrditi da je NALED u po\u010detku zaista bio ono na \u0161ta pretenduje: koalicija doma\u0107eg kapitala i lokalne samouprave, te da je tu koaliciju strani kapital “preoteo” i saobrazio svojim interesima i ciljevima. Ipak, s obzirom na to da je organizacija nastala doslovno kao rezultat tzv. MEGA programa USAID-a (Municipal Economic Growth Activity), velike su \u0161anse da je NALED od po\u010detka bio planiran kao platforma za saradnju stranog kapitala i doma\u0107ih javnih vlasti, jer te\u0161ko da USAID nije imao u vidu svoje krupnije ciljeve.<\/p>\n

Kako se manifestuju interesi i ciljevi stranog kapitala u ovom slu\u010daju mo\u017ee se videti iz preporuka NALED-a, iznesenih u poslednjem izdanju Sive knjige<\/a>, jo\u0161 jedne u nizu birokratskih publikacija iza \u010dijeg se naivnog imena kriju sasvim opasne stvari: ukidanje zdravstvenih knji\u017eica-kartica, omogu\u0107avanje otkaza ugovora o radu “zbog ozbiljno naru\u0161enih odnosa” (prevod: omogu\u0107iti otkaz bez jasnog razloga), ukidanje obaveze izve\u0161tavanja o poslovanju s inostranstvom, izjedna\u010davanje privatnih i dr\u017eavnih zdravstvenih ustanova itd. Ima NALED i drugih ideja: takva je npr. ona o telemedicini<\/a>, maltene o le\u010denju preko Skajpa, gde dr\u017eava uz posredovanje, naravno, privatnog partnera, omogu\u0107uje da lekari preko audio-video poziva “daju savete” pacijentima kako ovi ne bi morali da dolaze u zdravstvene ustanove.<\/p>\n

Tajna politi\u010dkog kursa Srbije<\/strong><\/p>\n

\u010cinjenica da Vladu vodi biv\u0161a predsednica UO NALED-a, da je ministar poljoprivrede i za\u0161tite \u017eivotne sredine Branislav Nedimovi\u0107 tako\u0111e NALED-ov kadar, da je jedan od pokrovitelja Alijanse firma u kojoj je brat premijerke, Igor Brnabi\u0107, jedan od direktora<\/a>, upu\u0107uje na to da se ova Alijansa mo\u017ee shvatiti i kao ne tako siva eminencija ekonomske politike i centar u kome se ne samo okupljaju krupni ekonomski interesi, ve\u0107 i stupaju u relativno jedinstvo sa dr\u017eavom i njenim organima. Slavljenje mesta na Doing Business listi kao maltene olimpijskog sportskog uspeha, iako ona nije merilo ni\u010deg do podre\u0111enosti propisa i regulative kapitalu, i to specifi\u010dno u obliku “lako\u0107e poslovanja” (Gruzija, Makedonija, UAE, Malezija, Mauricijus, Belorusija, Kosovo i Crna Gora su ispred Srbije na ovom spisku), upu\u0107uje na to da ciljevi aktera okupljenih u NALED-u postepeno postaju i dr\u017eavni ciljevi, s obzirom da je upravo NALED forsirao Doing Business listu mnogo pre nego \u0161to je ona postala dr\u017eavna opsesija.<\/p>\n

NALED je, moglo bi se re\u0107i, onaj ekonomski klju\u010d koji razre\u0161ava tajnu politi\u010dkog kursa Srbije: sve dok je najbolji partner i kadrovski resurs Vlade Srbije nevladina organizacija koju je uspostavio USAID, a sa\u010dinjavaju i predvode najve\u0107e strane firme na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu, SNS ne\u0107e skrenuti sa trenutnog kursa, a bi\u0107e dvostruko te\u017ee uputiti bilo kakav izazov njenoj vladavini. S obzirom da je NALED prili\u010dno zadovoljan tim kursom, slabe su \u0161anse da \u0107e do\u0107i do ve\u0107ih poreme\u0107aja, ili da \u0107e bilo ko spolja ozbiljnije kritikovati Vladu za kr\u0161enja gra\u0111anskih prava i sloboda, pritisak na medije i sve ve\u0107e samovla\u0161\u0107e. Stoga, ko ne\u0107e da govori o NALED-u, neka \u0107uti o SNS-u.<\/p>\n

  1. To “civilno dru\u0161tvo” u ovom slu\u010daju predstavlja ACES (Asocijacija in\u017eenjera konsultanata Srbije), \u010dije \u010dlanice mogu biti firme, arhitektonski biroi, banke, osiguravaju\u0107a dru\u0161tva i druga sli\u010dna pravna lica. Civilno dru\u0161tvo, dakako, ali po meri kapitala.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    “Nema resora u Vladi Srbije koji ne sara\u0111uje sa NALED-om”, izjavila je u aprilu ove godine ministarka gra\u0111evinarstva, saobra\u0107aja i infrastrukture Zorana Mihajlovi\u0107…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":21022,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[110,228],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-21018","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-drzava","tag-ekonomija","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21018","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=21018"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21018\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36528,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/21018\/revisions\/36528"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/21022"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=21018"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=21018"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=21018"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=21018"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=21018"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=21018"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=21018"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}