{"id":20862,"date":"2017-11-08T07:00:01","date_gmt":"2017-11-08T06:00:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20862"},"modified":"2021-02-25T10:55:39","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:39","slug":"sedacija-drzavnih-apoteka","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20862","title":{"rendered":"Sedacija dr\u017eavnih apoteka"},"content":{"rendered":"

Neprestane promjene u provo\u0111enju apotekarske djelatnosti u Srbiji nisu unaprijedile poslovanje dr\u017eavnih ljekarni i polo\u017eaj njihovih zaposlenika, a nisu utjecale ni na pobolj\u0161anje usluge i ve\u0107u dostupnost lijekova svima kojima su potrebni. Kao i ostale oblasti srpskog zdravstva, i apotekarstvo ide u smjeru sna\u017enije komercijalizacije i privatizacije.<\/strong><\/p>\n

Predlog Nacrta zakona o apotekarskoj delatnosti koji je trebao odgovoriti na nagomilane finansijske probleme u dr\u017eavnom apotekarskom sektoru nedavno je povu\u010den iz procedure<\/a>. Ministarstvo zdravlja ovo povla\u010denje opravdava kao tehni\u010dki nu\u017eno s obzirom na \u010dinjenicu da je Nacrt zakona o zdravstvenoj za\u0161titi ve\u0107 sadr\u017eavao odredbe koje se odnose na apotekarsku delatnost, te da se po osnovu ve\u0107e zakonske op\u0161tosti odredbe iz Zakona o apotekarskoj delatnosti trebaju integrisati i vratiti u Zakon o zdravstvenoj za\u0161titi. Naizgled vrlo logi\u010dna stvar. Za\u0161to imati dva zakona kada se mo\u017ee imati jedan? Za\u0161to stvarati uslove za zakonske kolizije kada se one mogu spre\u010diti tako \u0161to \u0107e minimizirati broj zakona koji reguli\u0161u srodne oblasti? Ova pitanja bi eventualno mogla imati nekakvog smisla da se u zakone koje predla\u017ee izvr\u0161na vlast ve\u0107 decenijama ne ugra\u0111uje mehanizam koji omogu\u0107ava upravo proliferaciju zakonskih kolizija.<\/p>\n

\u010cinjenica da se strate\u0161ki va\u017eni zakoni usvajaju po hitnoj proceduri i bez javne rasprave dodatno doprinosi inflaciji pravnog haosa, ali i deflaciji demokratije. Po\u0161to su zakonske kolizije ipak pravilo u pravnom sistemu Srbije, dato obrazlo\u017eenje Ministarstva zdravlja za povla\u010denje zakona iz procedure bi se moglo smatrati kao izuzetak. Ali \u0161to je ve\u0107i fokus javnosti na pravnu sferu i interno-eksterni manjak koherencije u pravnim aktima, ekonomski procesi koji se odvijaju u pozadini problema poslovanja dr\u017eavnih apoteka neumitno vr\u0161e svoje erozivno dejstvo.<\/p>\n

Od dr\u017eavnog bud\u017eeta do prepu\u0161tanja tr\u017ei\u0161noj klanici<\/strong><\/p>\n

Specifi\u010dnost problema u kome se trenutno nalaze dr\u017eavne apoteke datira jo\u0161 iz 2001. godine kada se dr\u017eavnim apotekarskim ustanovama oduzima status direktnog korisnika republi\u010dkog bud\u017eeta. Dr\u017eava je propisuju\u0107i linearnu mar\u017eu na lekove od svega 12% olak\u0161ala bud\u017eet prebaciv\u0161i finansiranje zarada, kancelarijskog materijala, opreme, softvera i re\u017eijskih tro\u0161kova apoteka na kupce lekova. Tako su dr\u017eavne apoteke bile podvrgnute kriterijumu rentabilnosti i isplativosti prometa, jer prihodi od mar\u017ee zavise direktno od cene lekova, 1<\/a><\/sup> ali i broja obolelih koji kupuju lekove. Manje bolesnih, manje prihoda od mar\u017ee. No, iako je u tom momentu tabletomanija srpskog traumatizovanog dru\u0161tva mogla delovati obe\u0107avaju\u0107e za dr\u017eavne apotekare, ubrzo su shvatili da ogromni tro\u0161kovi koji se moraju pokriti iz mar\u017ee direktno odra\u017eavaju na realan pad zarada<\/a> zaposlenih za oko 30%.<\/p>\n

Kotrljanje zarada zaposlenih u dr\u017eavnim apotekama ispod proseka u apotekarskoj delatnosti ubrzalo je proces komercijalizacije apotekarske delatnosti. Pru\u017eanje stru\u010dne apotekarske usluge gradualno se povla\u010dilo pod dejstvom op\u0161teg osiroma\u0161enja dr\u017eavnih apotekara do te mere da je prose\u010dno vreme potrebno za pru\u017eanje stru\u010dne farmaceutske usluge zamenjeno blic vremenom robno-monetarne razmene i name\u0161tenog trgova\u010dkog osmeha. Tako su dr\u017eavne apoteke po\u010dele ‘pro\u0161irivati i oboga\u0107ivati’ svoje asortimane kozmetikom, obu\u0107om i deterd\u017eentima kako bi se spre\u010dio dalji pad zarada. Dodatno finansijsko optere\u0107enje dr\u017eavnih apoteka nastaje 2002. godine, kada primarna zdravstvena za\u0161tita prelazi u nadle\u017enost lokalnih samouprava, a mesto na platnom spisku dr\u017eavnih apoteka postaje plen lokalnih partija na vlasti. Ovi procesi su posledi\u010dno doveli do ozbiljnih mutacija u kadrovskim strukturama dr\u017eavnih apoteka koje se ogledaju u ve\u0107em broju \u010dinovnika nego farmaceuta i farmaceutskih tehni\u010dara. Mar\u017eom od 12% jedva da se mogu namiriti elementarne potrebe dr\u017eavnih apotekara a kamoli dodatni partijski apetiti.<\/p>\n

Problem javnih nabavki u svetlu politike fiskalne konsolidacije<\/strong><\/p>\n

Godine 2003. na snagu je stupio prvi Zakon o javnim nabavkama (ZJN) koji je obavezivao i dr\u017eavne apoteke kao javne ustanove. Ali ve\u0107 2004. ovaj zakon trpi zna\u010dajne izmene me\u0111u kojima se nalazi i \u010dlan o izuze\u0107u dr\u017eavnih apoteka od zakona prilikom nabavke lekova koji se izdaju na recept. Kako se ZJN menjao 2008. i 2009., dr\u017eavne apoteke su po\u010dele da se obra\u0107aju Upravi za javne nabavke u vezi sa izuze\u0107em od primene zakona u slu\u010daju nabavke radi dalje prodaje. Uprava za javne nabavke i Ministarstvo finansija nisu osporavali dr\u017eavnim apotekama pravo na izuze\u0107e. \u0160tavi\u0161e, Ministarstvo finansija je 2010. godine objavilo i mi\u0161ljenje kojim se potvr\u0111uje izuze\u0107e od primene zakona za dr\u017eavne apoteke<\/a> kod nabavki lekova na recept radi dalje prodaje.<\/p>\n

Sa promenom vlasti nakon 2012. godine dr\u017eavna revizorska institucija po\u010dinje da vr\u0161i pritisak na dr\u017eavne apoteke da primenjuju ZJN pri nabavkama lekova. Ono \u0161to je dr\u017eavnim apotekama pored minorne mar\u017ee omogu\u0107avalo relativno normalno poslovanje do sredine 2014. bilo je, pored isklju\u010divog prava izdavanja lekova na recept, i popust na pla\u0107anje pre krajnjeg roka koji su ostvarivali kod dobavlja\u010da, tzv. cassa sconto<\/em>. Dr\u017eavne apoteke su nabavljale lekove na odlo\u017eeno pla\u0107anje, izdavale ih kupcima (ostvaruju\u0107i prihode po osnovu naplate participacije<\/a>), fakturisale tro\u0161kove za izdate lekove Republi\u010dkom fondu za zdravstveno osiguranje (RFZO) i, nakon \u0161to RFZO transferi\u0161e novac apotekama po osnovu izdatih faktura, apoteke su ispla\u0107ivale dobavlja\u010de. Ukoliko je \u010ditav ovaj postupak ostvaren u roku od najmanje 30 do najvi\u0161e 180 dana, apoteke ostvaruju popust, tj. cassa sconto<\/em>. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Pored obaveze dr\u017eavnih apoteka da vr\u0161e nabavke putem centralizovanih tendera, od 2013. se i privatnim apotekama zakonski omogu\u0107ava da izdaju lekove na recept. 3<\/a><\/sup> Ovo je dovelo do znatno manjeg prihodovanja dr\u017eavnih apoteka po osnovu naplate participacije. \u0160to se ti\u010de centralizovanih javnih nabavki koje je RFZO po\u010deo raspisivati sredinom 2014. godine, nabavka se sprovodi ne prema principu ekonomski najpovoljnije ponude (gde cassa sconto<\/em> igra bitnu ulogu) ve\u0107 s obzirom na najni\u017eu ponu\u0111enu cenu. Dr\u017eavne apoteke tada imaju isklju\u010divu obavezu da potpisuju ugovore i snabdevaju se od odabranog ponu\u0111a\u010da po postignutoj ceni. To je momenat kada dr\u017eavne apoteke gube popuste koje su ostvarivale u poslovanju sa dobavlja\u010dima i vra\u0107aju se na prihodovanje od zakonski propisane mar\u017ee u iznosu od 12%.<\/p>\n

Krajem 2014. godine dolazi do dodatnog problema samofinansiranja dr\u017eavnih apoteka kada se dekretom smanjuje cena lekova sa liste za 50%. Ovo smanjenje cene je prepolovilo prihode po osnovu ionako bedne mar\u017ee, dok su privatne apoteke krenule u ofanzivu racionalizacije tro\u0161kova i akcijskog sni\u017eavanja cena lekova koje je i\u0161lo i do 20%. Dok su dr\u017eavne apoteke prinu\u0111ene da po\u0161tuju zahteve Ministarstva zdravlja kada se radi o broju i strukturi zaposlenih, propisanoj visini plata kao i broju apoteka, privatne apoteke mogu da racionalizuju svoje tro\u0161kove kako \u017eele. Iako su dr\u017eavne apoteke alarmirale da im zakonski propisana mar\u017ea sa svim fiksno odre\u0111enim tro\u0161kovima pokriva svega 45% tro\u0161kova, te da transferima od RFZO ne mogu istovremeno izmiriti dobavlja\u010de i ispla\u0107ivati sebi zarade, adresati su ostali zloslutno nemi. Zato nije \u010dudo \u0161to se u periodu 2014-2016. dug dr\u017eavnih apoteka prema dobavlja\u010dima popeo na 45,6 miliona eura<\/a>. 4<\/a><\/sup> Dok su privatne apoteke i veledrogerije apsolutni monopolisti na tr\u017ei\u0161tu 5<\/a><\/sup> (veledrogerije otvaraju lance apoteka dok istovremeno preko svojih ugovora sa RFZO sebi prodaju lekove jeftinije nego ostalima i rade na recept), dr\u017eavno apotekarstvo do\u010dekuje izvr\u0161itelje koji vr\u0161e zaplenu imovine.<\/p>\n

Restriktivna fiskalna politika vlade dovela je do op\u0161te nelikvidnosti dr\u017eavnih apoteka i masovnih blokada njihovih ra\u010duna. Vlada demonstrira fiskalni fundamentalizam poru\u010duju\u0107i lokalnim vlastima (koje su osniva\u010di apoteka): dug se ne sme vra\u0107ati iz bud\u017eeta lokalnih samouprava ve\u0107 se treba i\u0107i na izdavanje apoteka u zakup privatnim apotekama ili pak na\u00a0javno-privatna partnerstva<\/a>. Pritom RFZO slavodobitno objavljuje da je kroz sistem centralizovanih javnih nabavki u\u0161tedeo 25 miliona evra ne uvi\u0111aju\u0107i da se u toj cifri radi o cassa scontima<\/em> koja su omogu\u0107avala opstanak dr\u017eavnim apotekama.<\/p>\n

Unutar i izvan mre\u017ee apoteka<\/strong><\/p>\n

Interesantno je da Ministarstvo zdravlja ne raspola\u017ee definitivnim podacima o broju apoteka u Srbiji, iako njegovi zaposlenici veoma \u010desto govore o nekakvoj mre\u017ei apoteka. Farmaceutska komora Srbije (FKS) koja je na sebe preuzela taj zadatak raspola\u017ee sa cifrom od oko 3.000 apoteka, \u0161to predstavlja oko 80% obra\u0111enih podataka. Kako je \u010ditav sistem farmaceutske primarne za\u0161tite isklju\u010divo zasnovan na principu rentabilnosti, o nekakvoj mre\u017ei apoteka koja pokriva celokupnu teritoriju Srbije je vrlo te\u0161ko govoriti. Dr\u017eavno podsticanje cenovnih dispariteta u ponudi osnovnih lekova i princip rentabilnosti vode do masovnog ga\u0161enja dr\u017eavnih apoteka u seoskim sredinama. Mre\u017ea dr\u017eavnih apoteka se tako drobi, jer seoske sredine ne mogu odgovoriti na zahteve rentabilnosti.<\/p>\n

U tom kontekstu ni nedavno povu\u010deni Nacrt zakona o apotekarskoj delatnosti nije bio zadovoljavaju\u0107i, iako je te\u017eio da predlo\u017ei re\u0161enja goru\u0107ih problema. Naime, u Nacrtu je bio postavljen geografski i demografski kriterijum koji je predvi\u0111ao da najmanja udaljenost izme\u0111u dve apoteke bude 300 metara, kao i da svako mesto koje broji preko 4.000 stanovnika mora imati apoteku. Tako\u0111e, bile su predvi\u0111ene i seoske apotekarske stanice koje su najmanje 5 kilometara udaljene od najbli\u017ee apoteke. Ova poslednja stavka se pokazala problemati\u010dnom jer u nacrtu nije specifikovano da li \u0107e lice predvi\u0111eno da obavlja farmaceutske usluge i komunicira sa starijim licima biti farmaceut, farmaceutski tehni\u010dar ili obi\u010dni trgovac.<\/p>\n

U \u0161turim obja\u0161njenjima<\/a> Ministarstva zdravlja upu\u0107enih Farmaceutskoj komori uo\u010dljiv je uzmak dr\u017eave od davanja podr\u0161ke implementaciji geografskog i demografskog kriterijuma, a pogotovu kriterijuma zabrane vertikalne integracije koja dovodi do monopolizacije tr\u017ei\u0161ta. Ono \u0161to le\u017ei u korenu povla\u010denja Zakona o apotekarskoj delatnosti jesu njegovi socijalni momenti koji zahtevaju od dr\u017eave vi\u0161e od pukog fiskalnog fanatizma. \u0160ta je onda posledica povla\u010denja ovog zakona i nere\u0161avanja pitanja dr\u017eavnih apoteka?<\/p>\n

Dok dr\u017eavne apoteke bankrotiraju, zaposleni ne primaju zarade i u sve ve\u0107em broju ostaju bez posla, sudski izvr\u0161itelji upadaju u opusto\u0161ene apoteke i plene preostalu opremu, dotle privatne apoteke vrlo uspe\u0161no odgovaraju zahtevima rentabilnosti i profita. Paralelno se razvija crno tr\u017ei\u0161te lekova na pijacama, gde je izgleda najlak\u0161e i najjeftinije na\u0107i potrebne lekove. Dakako, tim lekovima je \u010desto istekao rok trajanja, \u010duvaju se u nepropisanim uslovima koji \u010dine lekove opasnim po zdravlje i bez garancije da se u kutijama nalazi adekvatna supstanca. Sve ovo predstavlja reperkusije sistematskog uni\u0161tavanja nekada vrlo razvijene farmaceutske industrije koja je bila u stanju da proizvede jeftinije i dostupnije lekove.<\/p>\n

I sve dok se ne donesu mere kojima \u0107e se omogu\u0107iti dostupnost lekova kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama, kao i mere koje \u0107e ustanoviti jedinstvenu cenu lekova koji va\u017ee kako u privatnim tako i u dr\u017eavnim apotekama, dr\u017eavne apoteke \u0107e sve vi\u0161e odumirati. A sve ovo i previ\u0161e nalikuje poznatom receptu: uni\u0161titi, pa privatizovati.<\/p>\n

  1. Veleprodajna cena lekova odre\u0111ena je uredbom Vlade Srbije na osnovu pore\u0111enja sa cenama lekova u zemljama u okru\u017eenju (Italijom, Hrvatskom i Slovenijom). Na tu cifru dodaje se mar\u017ea od 12% (osim za lekove za HIV) i porez na dodatu vrednost u iznosu od 8%. Tako se formira maloprodajna cena koju Fond pla\u0107a apotekama.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Iznos popusta je varirao zavisno od leka. 2012. godine je dobavlja\u010d “Nelt” odobravao cassa sconto<\/em> od 42% za lek Enalapril koji se koristi u tretiranju problema sa srcem i visokog krvnog pritiska. Za prevremeno pla\u0107anje leka Diklofenak koji proizvodi “Hemofarm”\u00a0cassa sconto<\/em> je iznosio 30% (u zavisnosti od roka pla\u0107anja) od ugovorene cene.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. 2017. godine RFZO je imao potpisane ugovore o izdavanju lekova na recept sa 2.401 privatnom apotekom. Prema podacima Farmaceutske komore Srbije u poslednjih 15 meseci je finansijski udeo lekova koji se izdaju u privatnim apotekama pove\u0107an za 20%.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Apotekarstvo predstavlja vrlo lukrativnu delatnost te je razumljivo za\u0161to se \u017eeli dr\u017eavne apoteke duboko gurnuti u \u017eivo blato dugovanja. Zato ne bi trebalo da iznena\u0111uje \u0161to se govori o dugovanjima apotekarskih ustanova, ali ne i o domovima zdravlja, bolnicama i klini\u010dkim centrima \u010dija su dugovanja \u010detiri puta ve\u0107a od dr\u017eavnih apoteka. Dug apotekarskih ustanova iznosi svega 22% od ukupnog duga dr\u017eavnih zdravstvenih ustanova.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. Velika koncentracija i uticaj privatnog kapitala u apotekarskoj delatnosti doga\u0111a se usled sve ve\u0107ih vertikalnih integracija koje podrazumevaju povezivanje kompanija koje proizvode, distribuiraju na veliko i malo, i horizontalnih integracija koje za posledicu imaju stvaranje lanaca apoteka koji broje i preko 100 apoteka.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Neprestane promjene u provo\u0111enju apotekarske djelatnosti u Srbiji nisu unaprijedile poslovanje dr\u017eavnih ljekarni i polo\u017eaj njihovih zaposlenika, a nisu utjecale ni na pobolj\u0161anje usluge i ve\u0107u dostupnost lijekova svima kojima su potrebni. Kao i ostale oblasti srpskog zdravstva, i apotekarstvo ide u smjeru sna\u017enije komercijalizacije i privatizacije. Predlog Nacrta zakona o apotekarskoj delatnosti koji je […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":20880,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[158],"class_list":["post-20862","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20862","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20862"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20862\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36534,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20862\/revisions\/36534"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20880"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20862"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20862"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20862"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20862"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20862"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20862"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20862"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}