{"id":20391,"date":"2017-10-05T07:00:42","date_gmt":"2017-10-05T06:00:42","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20391"},"modified":"2021-02-25T10:55:48","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:48","slug":"kome-smetaju-izbjeglice-u-skolama","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20391","title":{"rendered":"Kome smetaju izbjeglice u \u0161kolama?"},"content":{"rendered":"

Zatvaranje “balkanske rute” prisililo je dio izbjeglica na trajniji boravak u zemljama koje su ranije bile samo “tranzitne”. No dok se \u010deka zavr\u0161etak neizvjesnog postupka dodjele azila, \u017eivot ide dalje i potrebno je u mjestu privremenog boravka osigurati svakodnevne potrebe. Da u tom smislu ne ide uvijek sve lako pokazuje primjer iz Srbije.<\/strong><\/p>\n

Po\u010detak \u0161kolske godine u Srbiji obele\u017eeli su protesti roditelja u \u0160idu koji ne \u017eele da njihova deca poha\u0111aju nastavu zajedno sa izbeglicama, koje ve\u0107 du\u017ee vreme borave u lokalnim prihvatili\u0161tima i centrima za azil. Iako je nekoliko de\u010daka jo\u0161 pro\u0161le godine poha\u0111alo nastavu u \u0161koli u beogradskom naselju Bor\u010da, polazak izme\u0111u 500 i 700 dece \u0161kolskog uzrasta u \u0161kole na teritoriji 27 op\u0161tina u Srbiji predstavlja prvi poku\u0161aj sistematske integracije izbeglica.<\/p>\n

Ovaj poku\u0161aj primarno je uslovljen globalnim tendencijama u migracijama. Podse\u0107anja radi, kroz Srbiju je 2015. godine, u vreme dok je tzv. zapadnobalkanska ruta bila otvorena, pro\u0161lo gotovo milion ljudi, uglavnom izbeglica iz Sirije, od kojih je ve\u0107ina odmah nastavila put ili se relativno kratko zadr\u017eala na teritoriji Srbije. Nakon sporazuma Evropske unije i Turske u martu 2016., koji je dao i politi\u010dki legitimitet ma\u0111arskim vlastima za poo\u0161travanje kontrole ulaska u zemlju i surovo postupanje sa izbeglicama na grani\u010dnim prelazima, Srbija je od zemlje tranzita za hiljade izbeglica, sada prete\u017eno iz Avganistana, Iraka i Pakistana, postala zemlja privremenog odredi\u0161ta. Izbeglice su se organizovale sastavljaju\u0107i spiskove ljudi koje \u017eele da pre\u0111u granicu, koje onda srbijanska policija dostavlja ma\u0111arskoj, ali je za ve\u0107inu njih vi\u0161emese\u010dnih boravak u Srbiji postao izvestan. No, slobodu kretanja i ostvarivanje bazi\u010dnih ljudskih prava, poput prava na socijalnu za\u0161titu ili prava na obrazovanje, oni ovde sti\u010du izricanjem namere za tra\u017eenje azila, dok manji broj njih zaista ulazi u postupak za dobijanje azila.<\/p>\n

Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava, 2015. godine zabele\u017eeno je \u010dak 577.995 tra\u017eilaca azila, od kojih je velika ve\u0107ina ostala u Srbiji svega nekoliko dana, dok je tokom naredne godine dodeljeno 42 azila, \u0161to predstavlja polovinu svih odobrenih azila od dono\u0161enja Zakona o azilu 2008. godine. Na dobijanje azila \u010deka se mesecima, a koordinacija izme\u0111u raznih institucija i ustanova zadu\u017eenih za zbrinjavanje izbeglica \u2013 centara za socijalni rad, Komesarijata za izbeglice, kancelarija i centara za azil, Ministarstva za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja \u2013 tako\u0111e je neure\u0111ena i spora, pa ne treba da \u010dudi zbog \u010dega izbeglice, kako desni\u010dari \u010desto nagla\u0161avaju, ne \u017eele da ostanu u Srbiji.<\/p>\n

“Velikodu\u0161na” dr\u017eava<\/strong><\/p>\n

Teren za razvoj ovog rasisti\u010dkog sentimenta, uverenje da izbeglice, uprkos tradicionalnom “srpskom gostoprimstvu”, ne \u017eele da ostanu ovde, priprema tehnokratska vlast, koja, makar kada je o izbegli\u010dkoj krizi re\u010d, dosledno kopira politiku Evropske unije \u2013 svi se nadaju da \u0107e se izbegli\u010dka kriza re\u0161iti sama od sebe. U tom duhu skrojen je i “Plan reagovanja u slu\u010daju pove\u0107anog broja migranata na teritoriji Republike Srbije”, \u010diji je primarni cilj bio pro\u0161irivanje sme\u0161tajnih kapaciteta, pod pretpostavkama da je nekontrolisani priliv izbeglica ve\u0107 zaustavljen, kao i da najve\u0107i broj ne\u0107e percipirati Srbiju kao zemlju u kojoj \u0107e zaista u\u0107i u proces dobijanja azila.<\/p>\n

No kako je broj izbeglica koje svakodnevno ulaze u zemlju deset puta ve\u0107i od cifre koja je Planom predvi\u0111ena, a broj izbeglica koje uspevaju da napuste Srbiju u \u017eeljenom roku sve manji, vlastima je postalo jasno da su neophodni konkretni koraci u pobolj\u0161anju polo\u017eaja izbeglica tj. na polju njihovog integrisanja u dru\u0161tvo. I doma\u0107e i evropske politi\u010dke klase mogu unedogled da ignori\u0161u polo\u017eaj izbeglica, jer je cena koju za to pla\u0107aju minimalna \u2013 uspon ekstremne desnice na ra\u010dun potpirivanja ksenofobije i rasizma posledica je ve\u0161ta\u010dki kreiranog antagonizma izme\u0111u lokalnog stanovni\u0161tva i izbeglica.<\/p>\n

U doma\u0107em kontekstu to je posebno lako, jer se boravak izbeglica finansira sredstvima evropskih fondova, Danskog saveta za izbeglice, UNHCR-a, a logisti\u010dke poslove obavlja nevladin sektor, koji bi te\u0161ko mogao da opstane bez volonterskog anga\u017emana lokalnog stanovni\u0161tva. Preuzimaju\u0107i zasluge za brigu o izbeglicama i isti\u010du\u0107i odre\u0111ene razumne postupke, poput uklju\u010divanja dece izbeglica u \u0161kolski sistem u Srbiji, kao \u010din altruizma ili trijumf demokrati\u010dnosti i inkluzivnosti, vlast posredno doprinosi \u0161irenju dezinformacija o tome kako dr\u017eava finansira “blagostanje” izbeglica nasuprot sveop\u0161toj bedi i siroma\u0161tvu, od \u010dega profitira isklju\u010divo “patriotska” desnica.<\/p>\n

Strah i dezinformacije<\/strong><\/p>\n

Ova sprega tehnokratskog centra i ksenofobne desnice omogu\u0107ava da meta kritike i besa ve\u0107ine budu oni jo\u0161 ugro\u017eeniji, \u010dime je vlast za\u0161ti\u0107ena od bilo kakvog pozivanja na odgovornost. Nedavni protesti u \u0160idu dobro ilustruju na koje na\u010dine socijalno neodgovorne politike u odre\u0111enom kontekstu omogu\u0107avaju antagonizovanje dru\u0161tvenih grupa koje su eksploatisane, obespravljene i potla\u010dene na razli\u010ditim osnovama u okviru istog sistema. Tim protestima protiv zajedni\u010dkog poha\u0111anja nastave u \u0160idu prethodili su protesti za izme\u0161tanje prihvatnih centara iz centra grada u aprilu ove godine.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu da su svi slu\u010dajevi urgentnog starateljstva za decu izbeglice koja putuju bez pratnje odraslih zabele\u017eeni upravo na teritoriji op\u0161tine \u0160id, kao i da protesta nema ni u jednom drugom mestu u kome izbeglice kre\u0107u u \u0161kolu, ovi protesti ne mogu se posmatrati isklju\u010divo kao posledica rasisti\u010dke propagande ili paranoidne ksenofobije koju desni\u010darske stranke poku\u0161avaju da stvore. \u0160tavi\u0161e, istra\u017eivanja javnog mnjenja koja su sprovela nekoliko nevladinih organizacija (Beogradski centar za ljudska prava, Fondacija Ana i Vlade Divac) ukazuju<\/a> na to da vi\u0161e od polovine stanovnika Srbije saose\u0107a sa izbeglicama i podr\u017eava intervenciju dr\u017eave u cilju pobolj\u0161anja njihovog polo\u017eaja.<\/p>\n

Me\u0111utim, u \u0160idu se dogodilo nekoliko incidenata<\/a> i krivi\u010dnih dela koje su izazvali, tj. po\u010dinili migranti, a lokalne vlasti nisu u\u010dinile ni\u0161ta da za\u0161tite ni lokalno stanovni\u0161tvo ni izbeglice. Neposredan povod aktuelnih protesta upravo su dezinformacije koje lokalni \u010delnici \u0161ire \u2013 naime, roditelji i u\u010denici su u \u0161koli dobili obave\u0161tenje<\/a> da decu iz prihvatnih centara “ne smeju da dodiruju levom rukom”, niti da upiru prstom na njih.<\/p>\n

Pitanja koja brinu gra\u0111ane \u0160ida koji protestuju nisu besmislena: jezi\u010dka barijera, \u010dinjenica da u Srbiji gotovo da nema prevodilaca za persijski jezik (kojim govori ve\u0107ina dece u procesu dobijanja azila, jer se etni\u010dka struktura migracija u protekle dve godine zna\u010dajno promenila), te \u010dinjenica da Srbija nema procedure za precizno utvr\u0111ivanje starosne dobi, pa je upitno da li \u0107e sva deca obrazovanje nastaviti na nivou koji odgovara njihovim godinama i prethodno ste\u010denim znanjima, mogu zna\u010dajno uticati na kvalitet nastave.<\/p>\n

Okvir za teorije zavjere<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, ova pitanja naprosto su pogre\u0161no adresirana. Iako roditelji tvrde da “nisu ni rasisti ni fa\u0161isti, ve\u0107 samo zabrinuti roditelji”, te iako je iz konteksta lako zaklju\u010diti da oni ne \u017eele da ukinu pravo na obrazovanje deci izbeglicama, ve\u0107 se prvenstveno protive odre\u0111enim re\u0161enjima, oni u datim okolnosti ugro\u017eavaju ovo ionako ograni\u010deno pravo na obrazovanje. Vlast i ve\u0107ina opozicionih stranaka, sa izuzetkom srpskih radikala i Dveri kao klerikalnog krila ultranacionalisti\u010dke desnice, koji su podr\u017eali proteste uz kvaziargument da Srbija nema novca ni za \u0161kolovanje “svoje” dece, osudile su protest.<\/p>\n

No to je u\u010dinjeno uz moralnu indignaciju prema ljudima koji su uglavnom izmanipulisani polovi\u010dnim i neta\u010dnim informacijama ili zastra\u0161eni desni\u010darskim spinovima da \u0107e izbeglice uklju\u010divanjem u obrazovni sistem u Srbiji ste\u0107i i gra\u0111anska prava, pa \u0107e se “otcepiti kao Kosovo”. Imaju\u0107i u vidu popularnost i rasprostranjenost razli\u010ditih teorija zavere, desnica kreira diskurzivni okvir u kome sumanute ideje poput ove mogu izgledati uverljivo, pa se ne treba \u010duditi zbog \u010dega nekom izbeglice, iako \u017eive u prihvatnim centrima, mogu delovati povla\u0161\u0107eno, jer im UNHCR obezbe\u0111uje ud\u017ebenike i prevoz do \u0161kole.<\/p>\n

Prezir prema ljudima koji se ose\u0107aju deprivilegovano u odnosu na najdeprivilegovaniji sloj dru\u0161tva u kombinaciji sa tehnokratskim, socijalno neodgovornim re\u0161enjima koja na du\u017ee staze samo produbljuju postoje\u0107e dru\u0161tvene konflikte mo\u017ee da donese samo vi\u0161e rasizma i nesigurnosti za izbeglice, i na tom talasu, rast popularnosti ekstremne desnice. Protesti poput ovog u \u0160idu za sada su marginalna pojava. Me\u0111utim, ako imamo u vidu da je jedan od okida\u010da za uspeh Alternative za Nema\u010dku bila nemogu\u0107nost neoliberalnog centra da odgovori na izazov izbegli\u010dke krize, imamo dovoljno razloga za brigu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detak \u0161kolske godine u Srbiji obele\u017eeli su protesti roditelja u \u0160idu koji ne \u017eele da njihova deca poha\u0111aju nastavu zajedno sa izbeglicama, koje ve\u0107 du\u017ee vreme borave u lokalnim prihvatili\u0161tima i centrima za azil. Iako je nekoliko de\u010daka jo\u0161 pro\u0161le godine poha\u0111alo nastavu u \u0161koli u beogradskom naselju Bor\u010da…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":20392,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-20391","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20391","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20391"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20391\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36545,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20391\/revisions\/36545"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20392"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20391"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20391"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20391"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20391"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20391"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20391"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20391"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}