{"id":20351,"date":"2017-10-02T07:00:30","date_gmt":"2017-10-02T06:00:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20351"},"modified":"2021-02-25T10:55:49","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:49","slug":"duga-senka-nacionalizma-debata-o-udzbenicima-koja-to-nije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20351","title":{"rendered":"Duga senka nacionalizma: debata o ud\u017ebenicima koja to nije"},"content":{"rendered":"

Iako su sve vlade poslednjih godina predane “evropskom putu Srbije”, nacionalizam \u2013 koji je \u010desto protuzapadno orijentisan \u2013 i dalje ostaje va\u017ean faktor politike u ovoj zemlji. To nikoga ne treba da \u010dudi, pogotovo ako se uzme u obzir ko je i kako pisao zvani\u010dnu dr\u017eavnu i \u0161kolsku verziju doma\u0107e istorije.<\/strong><\/p>\n

Kada je pre dve nedelje istori\u010dar Aleksandar R. Mileti\u0107 objavio analizu<\/a> sadr\u017eaja ud\u017ebenika iz istorije za tre\u0107i razred gimnazije autora Rado\u0161a Lju\u0161i\u0107a, taj je tekst izazvao pa\u017enju jednog dela javnosti Srbije. Naime, Mileti\u0107 je u svom \u010dlanku istakao nekoliko mesta u ovom ud\u017ebeniku koja propagiraju etni\u010dke i nacionalne stereotipe, kao i osnovnu ideolo\u0161ku opredeljenost autora koji \u010dvrsto stoji na pozicijama srpskog nacionalizma. Ono \u0161to je posebno zanimljivo, i \u0161to sam Mileti\u0107 u tekstu isti\u010de, je da je ovaj kriti\u010dki osvrt na Lju\u0161i\u0107ev ud\u017ebenik dr\u017eao pune \u010detiri godine “u fioci”, ne usudiv\u0161i se sve do sada da ga objavi. Motivi za ovako postupanje su dvojaki: s jedne strane, Mileti\u0107 ima veliko strahopo\u0161tovanje prema Lju\u0161i\u0107u kao svom biv\u0161em profesoru i vrlo uticajnom imenu u krugovima srpske istoriografije, a s druge strane, opravdano se pla\u0161io reakcije dominantno nacionalisti\u010dke stru\u010dne i \u0161ire javnosti na ovakav javni istup. Na kraju je Mileti\u0107 ipak odlu\u010dio da se suo\u010di sa mogu\u0107im reperkusijama ovakve vrste javnog delovanja i otvori mogu\u0107nost za vrlo bitnu debatu o nacionalisti\u010dkoj propagandi koja se plasira kroz \u0161kolski sistem Republike Srbije.<\/p>\n

Ipak, \u010dini se da je ovaj Mileti\u0107ev istup izazvao daleko vi\u0161e pa\u017enje u regionu, prevenstveno u Crnoj Gori. To ne treba da \u010dudi s obzirom da poglavlje ud\u017ebenika koje se bavi istorijom Crne Gore u 18. i 19. veku Lju\u0161i\u0107 otvara slede\u0107im re\u010dima: “Crnogorci su deo srpskog naroda \u2013 etni\u010dko poreklo im je srpsko. Bore\u0107i se protiv Turaka, uspeli su da u 19. veku stvore drugu srpsku dr\u017eavu. Ta \u010dinjenica \u2013 sticanje dr\u017eavnosti \u2013 presudno je uticala da u 20. veku proglase sebe nacijom i tako srpsko nacionalno bi\u0107e podele na dva nejednaka dela. Sli\u010dan primer u evropskoj istoriji predstavlja podela Nemaca i Austrijanaca. Pravoslavlje, Rusija i Srbija, tri su bitna \u010dinioca u povesti Crne Gore. Crnogorci su se kleli u sva tri, ali nikada iskreno, ve\u0107 prema potrebama koje su im nametali siroma\u0161tvo, borba protiv Turaka i nimalo lak \u017eivot u planinskim bespu\u0107ima”. 1<\/a><\/sup> Ovakva mesta koja o\u017eivljavaju stereotipe srpskog nacionalizma o susednim narodima su brojna i daju osnovni ideolo\u0161ki ton ud\u017ebeniku, posebno autorovi navodi koji govore o delu Hrvata kao pokatoli\u010denim Srbima i Bo\u0161njacima kao “potur\u010denim” Srbima.<\/p>\n

Sasvim je razumljivo da jedan ovako ekstremno nacionalisti\u010dki srednjo\u0161kolski ud\u017ebenik podstakne javnu debatu u dr\u017eavi u kojoj se svakodnevno s najvi\u0161ih politi\u010dkih polo\u017eaja govori o evropskim integracijama i te\u017enjama Srbije da u\u0111e u EU. Ono \u0161to, me\u0111utim, baca novo svetlo na ovu “debatu” je \u010dinjenica da se ud\u017ebenik koristi u nastavi od 2007. godine. Dakle, punih deset godina se niko od nadle\u017enih institucija, ali i nezavisne stru\u010dne javnosti, nije oglasio povodom spornih sadr\u017eaja u ovome ud\u017ebeniku. Jedini koji se osvrnuo na sporna mesta je Aleksandar Mileti\u0107, pa u tom smislu ovo ne mo\u017eemo nazvati \u0161irom dru\u0161tvenom ili stru\u010dnom debatom. Istini za volju, Mileti\u0107evo pisanje je izazvalo reakciju zanemarivo uticajne Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je zatra\u017eila povla\u010denje ud\u017ebenika, a potom i Ministarstva prosvete koje je najavilo da \u0107e osnovati radnu grupu koja \u0107e se analizirati sadr\u017eaj Lju\u0161i\u0107eve knjige.<\/p>\n

Ideolog batina\u0161a<\/strong><\/p>\n

Pomenuto ministarstvo ve\u0107 ima iskustva sa formiranjem radnih grupa sli\u010dnim povodom. Jedno takvo telo se 2015. godine bavilo analizom sadr\u017eaja ud\u017ebenika iz istorije za \u0161esti razred osnovne \u0161kole. Naime, Patrijarh SPC Irinej je tada podneo \u017ealbu na upotrebu termina “makedonski Sloveni”, “makedonska dr\u017eava”, kao i na tvrdnju autora ud\u017ebenika da Albanci spadaju me\u0111u starosedeoce Balkana. Dakako, radna grupa ministarstva je u potpunosti usvojila Irinejeve primedbe nakon \u010dega su ovi sadr\u017eaji izba\u010deni iz spornog ud\u017ebenika. Ovim je nedvosmisleno dato do znanja da Ministarstvo prosvete promovi\u0161e upravo onaj svetonazor koji se zastupa u Lju\u0161i\u0107evom ud\u017ebeniku, te zato valja biti skepti\u010dan da \u0107e nenau\u010dni stavovi zasnovani na predrasudama i stereotipima koji daju osnovni ton ovoj knjizi biti povu\u010deni iz njenog sadr\u017eaja. Ovo posebno treba imati u vidu uzme li se u obzir ugled i dru\u0161tvena mo\u0107 koju autor spornog ud\u017ebenika u\u017eiva u dana\u0161njoj Srbiji.<\/p>\n

Lju\u0161i\u0107 je jedan od osniva\u010da ekstremno desni\u010darske Demokratske stranke Srbije (DSS), u kojoj je igrao ulogu jednog od vode\u0107ih ideologa tokom dugog niza godina. Poznat je i po tome \u0161to je, po sopstvenom priznanju, kao \u0161ef Odseka za istoriju na beogradskom Filozofskom fakultetu pru\u017eao logistiku tada novom studentskom pokretu “Obraz” za \u010diju je klero-fa\u0161isti\u010dku, ljoti\u0107evsku ideologiju oduvek imao razumevanja<\/a>. Zapravo, mo\u017ee se re\u0107i da je Rado\u0161 Lju\u0161i\u0107 jedan od klju\u010dnih ideologa srpske ekstremne desnice, kako parlamentarne, tako i one vanparlamentarne, uli\u010dne, koja se manifestuje u raznolikim fa\u0161isti\u010dkim organizacijama koje s njim dele istovetan svetonazor oslonjen na rasne i nacionalne predrasude i stereotipe. Na konkursu Ministarstva nauke 2001. godine njegov projekat “Tursko i austro-ugarsko nasle\u0111e u Srbiji” odbijen<\/a> je uz obrazlo\u017eenje da je projekat rasisti\u010dki, da nije nau\u010dno utemeljen, da projektni tim nije kvalifikovan, da je ovaj projekat opasan i da njegova primena mo\u017ee biti katastrofalna za srpsko dru\u0161tvo.<\/p>\n

Zanimljivo je da se kao \u010dlanovi ovog projektnog tima navode i akademik Vasilije Kresti\u0107 za kog se mo\u017ee re\u0107i da je svojevrsni Lju\u0161i\u0107ev ideolo\u0161ki mentor, kao i tada mladi postdiplomac \u010cedomir Anti\u0107 koji je danas preuzeo ulogu Lju\u0161i\u0107evog ideolo\u0161kog naslednika na Odseku za istoriju, \u010dime sti\u010demo uvid u kontinuitet upliva ekstremno desni\u010darske ideologije na ovu nau\u010dnu instituciju i srpsku istoriografiju uop\u0161te. Me\u0111utim, na prvim izborima nakon ubistva srpskog premijera \u0110in\u0111i\u0107a, Lju\u0161i\u0107eva DSS preuzima vlast i postavlja ga za direktora Zavoda za ud\u017ebenike i nastavna sredstva. Upravljaju\u0107i sada institucijom koja presudno odre\u0111uje sadr\u017eaj nastavnih sredstava, \u010dovek kom je nadle\u017eno dr\u017eavno ministarstvo odbilo projekat zbog rasizma i nekvalifikovanosti dobio je priliku da uti\u010de na osnovni smer u kom \u0107e i\u0107i osnovno\u0161kolsko i srednje\u0161kolsko obrazovanje u Srbiji. Vode\u0107i ovu instituciju Lju\u0161i\u0107 je, po nalazima<\/a> Centra za istra\u017eiva\u010dko novinarstvo Srbije, vi\u0161e puta flagrantno prekr\u0161io Zakon o ud\u017ebenicima i nastavnim sredstvima koji zabranjuje zaposlenima u Zavodu da budu autori ud\u017ebenika.<\/p>\n

Trajni uticaj<\/strong><\/p>\n

Ne mare\u0107i za slovo zakona Lju\u0161i\u0107 je sklopio ugovor sa samim sobom, \u010dime je u periodu od 2004. do 2007. godine stekao blizu 1.900.000 dinara za objavljivanje svog ud\u017ebenika istorije za sedmi razred. Sli\u010dnim kadrovanjem 2<\/a><\/sup> u gotovo svim sferama dru\u0161tva, DSS je pod vo\u0111stvom Vojislava Ko\u0161tunice bitno odredio budu\u0107i tok “razvoja” srpskog dru\u0161tva, restaurirav\u0161i nacionalizam kao oficijelnu ideologiju dr\u017eave Srbije. Doktor Lju\u0161i\u0107 je u ovom poduhvatu svoje tada\u0161nje partije igrao jednu od vode\u0107ih uloga. No, Lju\u0161i\u0107eva lojalnost partiji u \u010dijem je osnivanju u\u010destvovao trajala je do gubitka vlasti 2008. godine kada je pre\u0161ao u tada osnovanu Srpsku naprednu stranku koja vr\u0161i gotovo apsolutnu vlast u Srbiji od 2012. godine.<\/p>\n

Tokom 2013. i 2014. godine obavljao je funkciju vr\u0161ioca du\u017enosti direktora Javnog preduze\u0107a “Slu\u017ebeni glasnik” koje zauzima centralnu poziciju u srpskom izdava\u0161tvu. Njegovo obavljanje ove funkcije tako\u0111e su obele\u017eile brojne kontroverze<\/a> i afere<\/a>, nakon kojih je bio primoran da podnese ostavku. No, pravi razlog za napu\u0161tanje ove funkcije mogao bi se nalaziti u \u010dinjenici da je Lju\u0161i\u0107 bio blizak tvr\u0111em krilu stranke koje je predvodio Tomislav Nikoli\u0107, sa kojim se Aleksandar Vu\u010di\u0107 postepeno, ali temeljno obra\u010dunao tokom prethodnih pet godina vlasti. Bez obzira \u0161to je trenutno bez politi\u010dke funkcije, Lju\u0161i\u0107 je vrlo aktivan u javnom \u017eivotu, objavljuju\u0107i \u010dlanke uglavnom u Politici i Ve\u010dernjim novostima.<\/p>\n

Izostanak \u0161ire debate o spornim sadr\u017eajima ovog ud\u017ebenika realan je prikaz stanja u kom se nalazi struka, ali i srpsko dru\u0161tvo u celini. Mileti\u0107 se svojim istupom uhvatio u ko\u0161tac sa sivom eminencijom srpske istoriografije i jednim od najuticajnijih ideologa srpskog nacionalizma u potonjim decenijama. Stavovi koji dominiraju Lju\u0161i\u0107evim ud\u017ebenikom danas predstavljaju dominantno javno mnenje Srbije na \u010dije je oblikovanje uticao i sam autor kroz pozicije mo\u0107i koje mu je obezbe\u0111ivalo uspe\u0161no levitiranje kroz politi\u010dke strukture ovda\u0161nje ekstremne desnice artikulisane u partijama na vlasti. U tom smislu, Lju\u0161i\u0107ev ud\u017ebenik predstavlja pseudo-nau\u010dno uobli\u010denje srpske dr\u017eavne politike na prelazu iz 20. u 21. vek. Da bi se promenili ovakvi ud\u017ebenici istorije potrebno je, pre svega, promeniti dr\u017eavnu politiku.<\/p>\n

  1. R. Lju\u0161i\u0107, “Istorija: za tre\u0107i razred gimnazije op\u0161teg i dru\u0161tveno jezi\u010dkog smera”, Freska, Beograd, 2015., str. 227.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Pomenimo samo ministarku prosvete Ljiljanu \u010coli\u0107 koja se “proslavila” inicijativom za proterivanje Darvinove teorije evolucije iz \u0161kolskog sistema Srbije, da bi nakon pritiska javnosti bila prinu\u0111ena da podnese ostavku.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Kada je pre dve nedelje istori\u010dar Aleksandar R. Mileti\u0107 objavio analizu sadr\u017eaj ud\u017ebenika iz istorije za 3. razred gimnazije autora Rado\u0161a Lju\u0161i\u0107a, taj je tekst izazvao pa\u017enju jednog dela javnosti Srbije. Naime, Mileti\u0107 je u svom \u010dlanku istakao nekoliko mesta u ovom ud\u017ebeniku koja propagiraju etni\u010dke i nacionalne stereotipe…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":20352,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-20351","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20351","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20351"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20351\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36546,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20351\/revisions\/36546"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20352"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20351"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20351"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20351"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20351"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20351"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20351"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20351"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}