{"id":20133,"date":"2017-09-20T07:00:00","date_gmt":"2017-09-20T06:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20133"},"modified":"2021-02-25T10:55:52","modified_gmt":"2021-02-25T09:55:52","slug":"selo-zrtvovano-na-oltaru-investicija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20133","title":{"rendered":"Selo \u017ertvovano na oltaru investicija"},"content":{"rendered":"

Posljednjih mjeseci u Srbiji su zaredali protesti vezani uz postupke investitora. Takav razvoj doga\u0111aja predstavlja problem za vlast koja cijelu svoju “razvojnu” politiku temelji na pogodovanju stranom kapitalu preko le\u0111a lokalnog stanovni\u0161tva. Donosimo pri\u010du iz sela Rakita koje je popri\u0161te jednog od sukoba.<\/strong><\/p>\n

Selo Rakita, skriveno izme\u0111u planina pirotskog okruga, jedno je od zaboravljenih naselja u Srbiji. Udaljeno nekoliko kilometara od bugarske granice, bez \u0161kole, lekara i po\u0161te, \u010dini se da je Rakita samo jo\u0161 jedan prostor egzodusa seoskog stanovni\u0161tva koje napu\u0161ta ju\u017ene krajeve zemlje. Me\u0111utim, vi\u0161espratne gra\u0111evine koje danas ve\u0107inom stoje napu\u0161tene svedo\u010de o vremenu kada je selo bilo primer kapitalisti\u010dkog “razvoja” u Srbiji.<\/p>\n

Rakita je nekad imala prugu, \u0161kolu, bioskop, policijsku stanicu, kafanu i lekara, a ve\u0107 1926. i struju \u2013 sve zahvaljuju\u0107i rudniku Jerma iz koga se vadio kameni ugalj i vijugavom privatnom prugom odvozio tri puta dnevno do Sukova, te odatle do Pirota. Kvalitet i koli\u010dina uglja privukli su privatni kapital Eskontne banke Beograd. Banka je zarad rukovo\u0111enja poslom u rudniku osnovala akcionarsko dru\u0161tvo “Jerma A.D.” koje je organizovalo eksploataciju rude i postavilo prugu. O privla\u010dnosti investicije govori i \u010dinjenica da je kralj Aleksandar Kara\u0111or\u0111evi\u0107 bio jedan od akcionara u rudniku.<\/p>\n

Od uglja se \u017eivelo i umiralo, okno je gutalo ljudsko meso, a zauzvrat napajalo selo od 700 stanovnika. Crni plodovi zemlje su hranili radnike rudarske kolonije i bogatili deoni\u010dare, \u0161pekulante i aristokrate. Da je i kulturni razvoj prve Jugoslavije bio vo\u0111en interesom investitora pokazuje \u010dinjenica da je prvi jugoslovenski dugometra\u017eni igrani film Rudareva sre\u0107a<\/em> (1929.) hrvatskog reditelja Josipa Novaka, poru\u010den od strane Eskontnog dru\u0161tva zarad promocije njihovog kapitalnog ulaganja, snimljen u Rakiti.<\/p>\n

Skoro vek kasnije, prugu i rudnik je progutala divljina dok o sudbini preostalih 200 stanovnika sela opet odlu\u010duje investitor iz Beograda. Danas on ne donosi \u0161ine i radna mesta ve\u0107 preti da \u0107e radovima na hidroelektrani uni\u0161titi op\u0161tinski put i tako zatvoriti poslednji prozor sela ka ostatku sveta. Mini hidroelektranu koja se gradi u susednom selu Zvonce hrani\u0107e planinski potoci \u010dija \u0107e korita ostati suva nakon \u0161to voda bude preusmerena kroz kilometre cevovoda koji \u0107e biti ukopan u planinu. Rakita \u0107e time izgubiti svoj jedini potok i pojilo za seoske \u017eivotinje. Potok toliko bitan za selo da je na geografskim kartama obele\u017een kao Rakitska reka \u2013 iako je \u0161irok svega par metara.<\/p>\n

Selo se bori, a investitor se \u010de\u0161lja<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to seljake brine vi\u0161e od gubitka potoka jeste \u010dinjenica da \u0107e ostati bez puta. “Cevovod \u0107e od na\u0161eg sela do hidroelektrane biti duga\u010dak oko 4 kilometra, cevi \u0107e delom i\u0107i koritom reke a delom \u0107e biti ukopane ispod puta. Za taj put smo mi skupljali kamen a kasnije tri puta i\u0161li u Ni\u0161 dok nismo dogovorili da se delimi\u010dno asfaltira 1996.” Ivan Mladenov sa svojih 59 godina jedan je od nezaposlenih me\u0161tana. “Mi smo ovde ili penzioneri ili primamo socijalu”, govori Ivan, seoski u\u010ditelj koji je ostao bez radnog mesta kada je \u0161kola zatvorena. Preostala (malobrojna) deca iz sela odlaze u \u0161kolu u susedno Zvonce. “Tim putem sti\u017eu bra\u0161no i so u seosku prodavnicu, \u010detiri puta dnevno tuda prolazi kombi koji odvozi decu u \u0161kolu. Me\u0111u nama ima dosta starih i bolesnih koji tuda idu u Zvonce kod doktora. Onda je tu i potok koji je za nas reka, na njemu poje stoku oni koji je imaju, u njemu su i vodena bi\u0107a, ne znam \u0161ta \u0107e sa njima biti. Pla\u0161imo se da \u0107e se planina odroniti kada ma\u0161ine krenu da rade, put \u0107e svakako biti blokiran zbog radova a kada zavr\u0161e ukopavanje cevi u planinu puta ne\u0107e ni biti.”<\/p>\n

Na grafi\u010dkom prikazu pripremljenom za potrebe projekta od strane biroa “Iveks Plus” d.o.o. iz Babu\u0161nice, po porud\u017ebini investitora Gorana Beli\u0107a iz Beograda, mo\u017ee se videti putanja kojom \u0107e pro\u0107i cevi – iznad i ispod puta toliko zna\u010dajnog za opstanak sela. “Mi nemamo ni\u0161ta protiv hidroelektrane, potrebna je struja i treba da se radi ali niko nas ni\u0161ta nije pitao. Oni su trebali na vreme da misle i da pitaju nas gra\u0111ane \u0161ta mislimo i da li mo\u017eemo bez puta. Odbornici \u0107ute kao zaliveni, znali su oni da mi ne mo\u017eemo bez puta ali ih to nije zanimalo.”<\/p>\n

Odbornik u Skup\u0161tini op\u0161tine Babu\u0161nica Sa\u0161a Zlatanov se uzda<\/a> u investitora: “Za investiciju od 1,3 miliona evra ne\u0107e dopustiti da im sutra cevi padaju u reku. Oni to rade vrlo ozbiljno.” Dodaje de je potreban dogovor sa investitorom kako bi zajedno sa op\u0161tinom finansijski u\u010destovao u obnovi puta nakon zavr\u0161etka radova. S obzirom da su re\u0161enja i dozvole pribavljeni jo\u0161 2013. a radovi po\u010deli u septembru 2017. pitanje je da li \u0107e se investitor \u017euriti da zavr\u0161i sa samim radovima. Ne postoji \u010dak ni tabla projekta na gradili\u0161tu koja bi uverila me\u0161tane da ne\u0107e do\u010dekati zimu bez puta. Za razliku od nepredvidivih potreba kapitala, svakodnevne i neodlo\u017ene potrebe celog sela ne mogu da \u010dekaju. Nakon \u0161to im je op\u0161tinska vlast okrenula le\u0111a me\u0161tani su organizovali seoski zbor i doneli odluku da napi\u0161u peticiju. Njihov zahtev da se trasa cevovoda pomeri, solidarno potpisan od strane svih stanovnika sela, odnet je u op\u0161tinu.<\/p>\n

Na pitanje da li su spremni da za\u0161tite put Ivan odgovara: “Mi smo spremni da branimo put, nemojte da mislite da mi \u017eelimo nasilje. Nemamo druge, moramo da branimo put, ugro\u017eeni su nam \u017eivoti.” Re\u0161eni su da njihovo selo ne postane pustinja, naselje bez ljudi kakvih u ju\u017enoj Srbiji ima sve vi\u0161e. Izme\u0111u popisa<\/a> stanovni\u0161tva 1948. i 2011. broj naselja sa manje od 100 stanovnika u ovoj regiji porastao je sa 24 na 693.<\/p>\n

I dok broj praznih ku\u0107a raste, Vlada nastavlja da romantizuje ruralni na\u010din \u017eivota i propagira revitalizaciju sela podsticanjem<\/a> zadrugarstva i otkupom<\/a> praznih ku\u0107a za mlade bra\u010dne parove u nadi da \u0107e podsta\u0107i “odr\u017eiv i ravnomeran razvoj”. Koliko god subvencije u novcu i kvadratima prostora mo\u017eda bile dovoljne za neke, one ne\u0107e re\u0161iti akutnu krizu sa kojom se suo\u010davaju ruralni krajevi. Privatizacija, komadanje i posledi\u010dno zatvaranje industrije u gradovima uticalo je na prestanak nabavke sirovina i poluproizvoda iz manjih naselja.<\/p>\n

Borba ili nestanak<\/strong><\/p>\n

Ga\u0161enje ma\u0161ina dovelo je do ga\u0161enja seoskih zadruga i poljoprivrednih gazdinstava. Nekada \u017eiva mesta, ranije umre\u017eena u privredni sistem SFRJ, na\u0161la su se “bogu iza le\u0111a”, jednom kada su te veze prese\u010dene ratovima i restauracijom kapitalizma. Mere \u0161tednje i migracije stanovni\u0161tva koje su usledile zna\u010dile su manje dr\u017eavnih ulaganja u \u0161kole, bolnice, infrastrukturu, a za mnoga sela potpunu geografsku izolaciju i socijalnu nevidljivost; osnovne pretpostavke da oni koji i dalje na njima \u017eive budu gurnuti u zagrljaj investitora koji donose “rad i razvoj”. Na tom oltaru Vlada je spremna da \u017ertvuje sudbine preko 200 me\u0161tana Rakite.<\/p>\n

Nisu samo nevidljiva sela pod udarom samovolje dr\u017eave i kapitala. Degradiran polo\u017eaj radni\u0161tva potvrdio je i skora\u0161nji primer<\/a> u fabrici obu\u0107e u italijanskom vlasni\u0161tvu Euroin koja u vojvo\u0111anskom gradu Kula zapo\u0161ljava par stotina radnika i radnica. Investitor je optu\u017eio zaposlene \u2013 koji su otvorili bolovanje usled bolesti razvijenih zbog svakodnevnog udisanja lepka i farbe, u hali bez ventilacije i za\u0161titnih maski \u2013 da foliraju. Lekari su stali uz zaposlene kada je investitor po\u017eeleo da protivzakonito pristupi njihovim zdravstvenim kartonima, dok se inspektor rada, kao i njegove kolege<\/a> u pro\u0161losti, zauzeo za poslodavca, pravdaju\u0107i njegov potez.<\/p>\n

Selo Rakita je samo jedan primer nezadovoljstva koje se godinama gomila i sve \u010de\u0161\u0107e manifestuje, ali i nedugo potom ugasi; i dalje izolovano i nepovezano sa drugim borbama, sa nedovoljnom snagom, podr\u0161kom i politi\u010dkom vizijom da parira sistemski poduprtom procesu tranzicije koja preti da isporu\u010di i poslednje trunke javnog i prirodnog dobra u ruke investitora.<\/p>\n

Sve \u010de\u0161\u0107e mo\u017eemo da \u010ditamo o radnicima i radnicama koji u Go\u0161i, Fijatu, Juri, Gorenju, Geoksu ili nekoj drugoj firmi u stranom vlasni\u0161tvu di\u017eu svoj glas protiv odnosa prema radnicima koji podse\u0107a na romane Dikensa i Zole. Aprilski<\/a> protesti nakon predsedni\u010dkih izbora; otvoreno nezadovoljstvo<\/a> novosadskih studenata; inicijative protiv investitorskog urbanizma i letnji radni\u010dki \u0161trajkovi koji su izvojevali delimi\u010dno bolje uslove rada svedo\u010de o promenama u svesti masa koje su spremne da poka\u017eu svoje neslaganje. Njima, kao i me\u0161tanima Rakite i zaspolenima Euroina manjka politi\u010dke prakse, i to ne bilo kakve, ve\u0107 organizovane, promi\u0161ljene, vo\u0111ene ciljevima programskog karaktera, one prakse koja ima potencijal da poljulja visoku granu na kojoj sede investitori i njihovi pobornici na vlasti i time pripremi o\u0161tricu kojom \u0107e ona biti odse\u010dena.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Selo Rakita, skriveno izme\u0111u planina pirotskog okruga, jedno je od zaboravljenih naselja u Srbiji. Udaljeno nekoliko kilometara od bugarske granice, bez \u0161kole, lekara i po\u0161te, \u010dini se da je Rakita samo jo\u0161 jedan prostor egzodusa seoskog stanovni\u0161tva koje napu\u0161ta ju\u017ene krajeve zemlje. Me\u0111utim, vi\u0161espratne gra\u0111evine koje danas ve\u0107inom stoje napu\u0161tene svedo\u010de o vremenu kada je selo bilo primer kapitalisti\u010dkog “razvoja” u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":20135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[125],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[344],"class_list":["post-20133","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-investicije","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20133","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20133"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20133\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36549,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20133\/revisions\/36549"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20135"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20133"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20133"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20133"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20133"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20133"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20133"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20133"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}