{"id":20128,"date":"2017-09-18T07:00:58","date_gmt":"2017-09-18T06:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20128"},"modified":"2021-02-25T10:57:58","modified_gmt":"2021-02-25T09:57:58","slug":"minimalni-minimalca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20128","title":{"rendered":"Minimalni “minimalac”"},"content":{"rendered":"

Pregovori o minimalnoj pla\u0107i vrlo vjerno\u00a0predo\u010davaju dru\u0161tveno-ekonomsku situaciju u dana\u0161njoj Srbiji. Iza zavjese “ekonomskih” argumenata, razotkriva se\u00a0gola \u010dinjenica klasnog rata u kojoj jedna strana nadmo\u0107no pobje\u0111uje.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Zvani\u010dno je. Od po\u010detka 2018. godine minimalna cena rada po u satu iznosi\u0107e 143 dinara, odnosno, 1,2 evra. Kao i svakog septembra, kako Zakon o radu nala\u017ee, sastali su se predstavnici Socijalno-ekonomskog saveta ne bi li se dogovorili koliko \u0107e ko\u0161tati rad radnica i radnika u Srbiji. Naravno, kao i svaki put kada se potegne pitanje “minimalca”, koji je u prethodnih pet godina porastao za svega 15 dinara, u javnosti se zahuktala rasprava izme\u0111u pobornika i protivnika pove\u0107anja plata.<\/p>\n

U 2017. godini najni\u017ea cena rada iznosi 130 dinara, \u0161to u prevodu zna\u010di da radnice i radnici mogu mese\u010dno zaraditi minimalnu platu od 22.800 dinara, bez ura\u010dunatih poreza i doprinosa. Najnovijom odlukom, “minimalac” je, uve\u0107an za 10%, uspeo da prebaci cifru od 200 evra. Kada se pogleda fluktuacija dinara, uo\u010dljivo je da je minimalna cena rada po satu prethodnih godina pratila kurs evra, prakti\u010dno jedan na jedan. \u010cak i u onim situacijama kada je 2012. ili 2015. godine dolazilo do pove\u0107anja najni\u017eih zarada, gotovo simultano je dolazilo i do rasta cene evra. Odluka o pove\u0107anju zarada kre\u0107e da se sprovodi od 1. januara 2018. pa jo\u0161 uvek ima dosta vremena za pra\u0107enje ovih kretanja, jer je mogu\u0107e da \u0107e najavljenih 19 evra pove\u0107anja, po dana\u0161njoj kursnoj listi, u inflatornim kretanjima, nekako, ipak ispariti.<\/p>\n

Dr\u017eavne subvencije kapitalu<\/strong><\/p>\n

Iako je predvi\u0111en kao izuzetak, koji se ispla\u0107uje u periodu do \u0161est meseci u situacijama u kojima preduze\u0107e radi u smanjenom kapacitetu, “minimalac” sve vi\u0161e postaje pravilo. Zbog velike nezaposlenosti, ljudi masovno pristaju na bilo kakav posao, pa \u010dak i na onaj koji je pla\u0107en minimalnom zaradom. Upravo i zato ovo pitanje izaziva toliko polemika.<\/p>\n

Vlasnici kapitala su pristali na pove\u0107anje minimalne cene rada pod uslovom da on ne uti\u010de na rast bruto plata. Drugim re\u010dima, pove\u0107anje plata zna\u010di\u0107e i proporcionalno smanjenje poreza i doprinosa, odnosno, bruto zarada ostaje ista. Razliku \u0107e na sebe preuzeti dr\u017eava, \u0161to se procenjuje kao tro\u0161ak<\/a> od 30 do 40 miliona evra. Ovo re\u0161enje ne mo\u017ee a da ne za\u010dudi, s obzirom na to da je ministar finansija Du\u0161an Vujovi\u0107 apokalipti\u010dno najavljivao<\/a> da bi pove\u0107anje preko 10% “uru\u0161ilo dr\u017eavni bud\u017eet za narednu godinu”. Po ko zna koji put, javni bud\u017eet ispostavlja se kao kasica prasica<\/a> za privatna preduze\u0107a u koja se preliva sve \u0161to se iscedi stezanjem kai\u0161a stanovni\u0161tvu.<\/p>\n

Sa druge strane, sve vi\u0161e zaposlenih biva prijavljeno na minimalnu platu, dok im se razlika do stvarne zarade ispla\u0107uje po principu ke\u0161 u ruke, \u0161to je praksa kojom poslodavci izbegavaju pla\u0107anje poreza. Ovakvom praksom ne samo da se dodatno o\u0161te\u0107uje javni bud\u017eet, ve\u0107 se naru\u0161avaju prava radnica i radnika jer im se obra\u010dun za penziju vodi kao da su, barem deo radnog veka, radili za minimalac, te se samim tim i potencijalna penzija obra\u010dunski umanjuje.<\/p>\n

Onemogu\u0107eno dugoro\u010dno planiranje<\/strong><\/p>\n

No, sve ve\u0107i broj mladih ni ne razmi\u0161lja o toj dalekoj budu\u0107nosti. Pitanje je da li \u0107e je i do\u010dekati. Op\u0161ta prekarizacija, honorarni ugovori, probni rad i ostale sli\u010dne prakse, onemogu\u0107avaju vas da sakupite potrebne godine radnog sta\u017ea. Podsetnika radi, izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine pove\u0107ana je granica za odlazak u penziju, a ukoliko ne ispunite kriterijume \u2013 godine starosti i godine radnog sta\u017ea \u2013 prevremeni odlazak u penziju vam mo\u017ee odneti i do 20% od onoga \u0161to bi vam za rad koji ste obavljali i doprinose koje ste upla\u0107ivali obra\u010dunski trebalo pripasti. Kranje nestabilna situacija o\u010dituje se i u potpuno nelegitimnom administrativnom smanjenju penzija koje je, pravdaju\u0107i se merama \u0161tednje, sprovela Vlada Republike Srbije 2014. godine; skupa sve navedeno dovelo je do toga da je mladima prakti\u010dno onemogu\u0107eno dugoro\u010dno planiranje \u2013 do penzije ko \u017eiv, ko mrtav.<\/p>\n

Ono \u0161to je realnost jeste trenutna plata. Dodu\u0161e mala. I to ako ste uspeli da na\u0111ete na posao. Od slede\u0107e godine najmanje zarade bi\u0107e uve\u0107ane za 10% ili oko 2.300 dinara. Sindikati su na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) tra\u017eili pove\u0107anje od 15%, odnosno, 154 dinara. Sa druge strane, poslodavci su, tvrde\u0107i da novca nema, pristajali na uve\u0107anje od najvi\u0161e 9 dinara, a tre\u0107i \u010dlan SES, Vlada Republike Srbije, velikodu\u0161no je ponudila i jo\u0161 jedan dinar vi\u0161e \u2013 140 dinara ukupno. Prepirka oko mrvica zavr\u0161ila se na nekoj, uslovno re\u010deno, sredini.<\/p>\n

Naravno, mnogim ljudima \u0107e bilo kakvo pove\u0107anje zna\u010diti, ali svakome je jasno da ovako niska zarada, koju, procenjuje se<\/a>, prima oko 350.000 radnica i radnika, nije dovoljna ni za namirivanje najosnovnijih potreba. A to je upravo jedna od Zakonom o radu zacrtanih ta\u010daka od kojih se polazi pri prera\u010dunavanju minimalne cene rada. “Pri utvr\u0111ivanju minimalne cene rada polazi se naro\u010dito od: egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izra\u017eenih kroz vrednost minimalne potro\u0161a\u010dke korpe”, stoji u tekstu Zakona. Podaci pokazuju da je za namirivanje osnovne potro\u0161a\u010dke korpe potrebno barem tri minimalne plate. Dakle, ova stavka Zakona u potpunosti je prenebregnuta.<\/p>\n

Ispod praga siroma\u0161tva<\/strong><\/p>\n

Pritom, treba imati na umu da je linija apsolutnog siroma\u0161tva u 2016. godini postavljena na 11.694 dinara po potro\u0161a\u010dkoj jedinici. 1<\/a><\/sup>\u00a0U prevodu, za jednu tro\u010dlanu porodicu sa malim detetom granica apsolutnog siroma\u0161tva iznosi 25.700 dinara, \u0161to je cifra koju jedva da \u0107e dosti\u0107i nova minimalna zarada. Pri tom, ova linija odre\u0111ena je jo\u0161 2006. godine i trebalo bi da predstavlja koli\u010dinu novca dovoljnu da zadovolji minimalne \u017eivotne potrebe. Vremenom broj je uve\u0107avan samo za stopu inflacije, dok ve\u0107 jedanaest godina nije a\u017eurirano \u0161ta su to zapravo minimalne \u017eivotne potrebe za koje je o\u010dekivano da su se u toku jedne dekade, usled razvoja dru\u0161tva, makar malim delom promenile. Sve u svemu, \u010dak i po ovoj zvani\u010dnoj statistici, minimalni dohodak nije dovoljan da zadovolji ni minimalne \u017eivotne potrebe jedne tro\u010dlane porodice, bez daljeg ula\u017eenja u kvalitet njihove potro\u0161nje. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

O\u010digledno je da su drugi faktori koje Zakon o radu navodi kao polazi\u0161nu ta\u010dku za utvr\u0111ivanje najni\u017ee cene rada uvek u prednosti, a oni defini\u0161u potrebe ili interes one druge strane, vlasnika kapitala. “Kretanje stope zaposlenosti na tr\u017ei\u0161tu rada” govori nam da je me\u0111u stanovni\u0161tvom\u00a0koje se nalazi u radnom uzrastu zaposleno 48%<\/a>. Zavod za statistiku u ovu brojku ura\u010dunava formalno, ali i neformalno zaposlene u koje su podvedeni svi koji rade bez formalnog ugovora o radu i bez socijalnog i penzionog osiguranja, kao i oni “nepla\u0107eni poma\u017eu\u0107i \u010dlanovi doma\u0107instva”. 3<\/a><\/sup>\u00a0Dakle, ako izostavimo ovu populaciju poprili\u010dno \u0161iroko shva\u0107enih zaposlenih, dobijamo podatak da je stopa zaposlenosti u Srbiji tek ne\u0161to preko 33%, \u0161to nam implicitno mo\u017ee pokazati i koji je stepen pritiska na tr\u017ei\u0161te rada, odnosno, kolika konkurencija za radna mesta na njemu vlada. Stoga ne treba da \u010dudi niska cena rada, odnos ponude i potra\u017enje sasvim adekvatno obja\u0161njava trenutno stanje.<\/p>\n

Mit o pra\u0107enju produktivnosti<\/strong><\/p>\n

Jo\u0161 jedan faktor koji se navodi kao va\u017ean za obra\u010dun minimalne cene rada jeste kretanje produktivnosti. Uostalom, niska produktivnost je \u010dest argument koji apologete slobodnog tr\u017ei\u0161ta isti\u010du kao va\u017ean za obrazlaganje niskih plata u Srbiji. O ovome mo\u017eemo na\u0161iroko debatovati, ali jedan primer ostaje ilustrativan. Naime, nakon privatizacije Fabrike \u0161inskih vozila Go\u0161a od strane slova\u010dke kompanije \u017dOS Trnava, novi direktor izneo je plan rada po kojem \u0107e se pove\u0107ati broj izra\u0111enih vagona po jedinici vremena. Radnice i radnici su bili skepti\u010dni, ali su posle odre\u0111enog vremena uspeli da dosegnu zacrtani nivo proizvodnje. Nastupili su entuzijazam i velika o\u010dekivanja.<\/p>\n

Uostalom, Go\u0161a je jedno vreme bila najve\u0107i izvoznik u Srbiji i za o\u010dekivati je bilo da stvari idu samo na bolje. Ubrzo je usledio sastanak sa menad\u017ementom preduze\u0107a na kojem je direktor, po svedo\u010denju radnica i radnika, rekao: “Pokazao sam vam da mo\u017eete vi\u0161e. E sada \u0107u vam pokazati da mo\u017eete vi\u0161e i za manju platu.” Epilog pri\u010de znamo, radnice i radnici ove fabrike nisu primili vi\u0161e od 20 plata, niti su im upla\u0107ivani doprinosi.<\/p>\n

Ukratko, borba oko zarada nije nikakva igra. U pitanju je pravi rat u kojem nema povla\u010denja. Na\u017ealost, sindikati jo\u0161 uvek nisu u stanju da mobili\u0161u \u010dlanstvo i \u0161iru javnost i o\u0161trije se suprotstave vlasti i vlasnicima kapitala. Mlaki zahtevi i stalno povla\u010denje nikako nisu motivi\u0161u\u0107i. Usvojeno re\u0161enje od 143 dinara po radnom satu sindikati su zahtevali jo\u0161 pro\u0161le godine, kada je ugovoreno pove\u0107anje sa 121 na 130 dinara. Sada su potpisali jo\u0161 jedan kompromis koji ne deluje da \u0107e zna\u010dajno podignuti standard stanovni\u0161tva, oja\u010dati poziciju sindikata, niti ozbiljnije uticati da se povrati poverenje u ovu instituciju koja bi trebalo da zastupa interese radni\u0161tva. Za radikalniju transformaciju dru\u0161tva, a situacija iziskuje ozbiljne promene \u2013 ve\u0107 smo na dnu, a tek nam, po svemu sude\u0107i, slede privatizacija strate\u0161kih preduze\u0107a, struje, zdravstva, veliki napad<\/a> na zaposlene u javnom sektoru itd. \u2013 neophodno je postaviti vi\u0161e zahteve. Daleko od toga da ovo zna\u010di da su nam sindikati postali izli\u0161ni<\/a>; sasvim suprotno, potrebniji su nam mo\u017eda i vi\u0161e nego ikad, ali ih je potrebno i dramati\u010dno menjati.<\/p>\n

  1. Vidi vi\u0161e u: Biljana Mladenovi\u0107,\u00a0Siroma\u0161tvo u Republici Srbiji 2006-2016. godine<\/em>, 2017.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Koliko vlasti brine blagostanje stanovni\u0161tva dovoljno govori i Zakon o javnom redu i miru koji je usvojen 2016. godine u kojem stoji da \u0107e onaj ko “prosja\u010denjem ugro\u017eava spokojstvo gra\u0111ana ili naru\u0161ava javni red i mir” biti ka\u017enjen kaznom od 5.000 do 10.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. O problematici statistike rada u Srbiji vidi vi\u0161e u: Sarita Brada\u0161,\u00a0Statistika i dostojanstven rad<\/em>,\u00a02017.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Zvani\u010dno je. Od po\u010detka 2018. godine minimalna cena rada po u satu iznosi\u0107e 143 dinara, odnosno, 1,2 evra. Kao i svakog septembra, kako Zakon o radu nala\u017ee…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":20131,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[110,228,85],"theme":[456,455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-20128","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-drzava","tag-ekonomija","tag-radnicki-pokret","theme-politika","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20128","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20128"}],"version-history":[{"count":14,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20128\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36551,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20128\/revisions\/36551"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20131"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20128"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20128"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20128"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20128"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20128"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20128"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20128"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}