{"id":20004,"date":"2017-09-11T07:00:15","date_gmt":"2017-09-11T06:00:15","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=20004"},"modified":"2021-02-25T10:58:00","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:00","slug":"od-kosmara-do-kosara-i-natrag-rehabilitacija-milosevica-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=20004","title":{"rendered":"Od ko\u0161mara do Ko\u0161ara i natrag: rehabilitacija Milo\u0161evi\u0107a u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Pored ve\u0107 ustaljenih rehabilitacija politi\u010dkih figura iz perioda Drugog svjetskog rata u svim zemljama biv\u0161e Jugoslavije, u Srbiji sve zamjetniji postaje trend rehabilitacije politi\u010dara iz nedavne pro\u0161losti: Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Koja je politi\u010dka pozadina tog trenda i \u0161to nam govori o ideolo\u0161koj klimi?<\/strong><\/p>\n

Pre nekoliko meseci u Beogradu je zavr\u0161en “bulevar” (tako se danas zovu pristupne saobra\u0107ajnice) koji povezuje Most na Adi i delove Novog Beograda, da bi po\u010detkom avgusta gra\u0111ani glasanjem odlu\u010dili da “bulevar” ponese ime po “herojima sa Ko\u0161ara”. 1<\/a><\/sup>\u00a0Heroji sa Ko\u0161ara je nacionalisti\u010dko ime za grupu pripadnika Vojske Jugoslavije koja je na prole\u0107e-leto 1999. branila jednu karaulu na granici sa Albanijom u sukobu sa Oslobodila\u010dkom vojskom Kosova (OVK ili U\u00c7K) koja je imala podr\u0161ku NATO i redovnih albanskih snaga. Pripadnici grani\u010dnih jedinica VJ na Ko\u0161arama su uglavnom bili momci na redovnom odslu\u017eenju vojnog roka, dakle od 19 ili 20 godina.<\/p>\n

Bulevar heroja sa Ko\u0161ara inicijativa je Srpske radikalne stranke, a uverenje da je u pitanju strana\u010dki projekat najve\u0107eg satelita Srspke napredne stranke (SNS) posle Socijalisti\u010dke partije Srbije (SPS) potkrepljuje i \u010dinjenica da je ovaj predlog dobio \u010dak 1.305 glasova, dok je drugoplasirani imao svega 156, tre\u0107eplasirani 42, itd. Dakle, glasanje je bilo simulacija, izgurana na mi\u0161i\u0107e i efektivno kidnapovana od strane SRS za svoje strana\u010dke potrebe.<\/p>\n

Zlo\u010din u Ra\u010dku<\/strong><\/p>\n

Licemerno je i tragi\u010dno, ali i tipi\u010dno to \u0161to “uspomenu na velike junake<\/a>”\u00a0danas \u010duvaju upravo oni koji su ih i oterali u rat i smrt i njihovi saradnici; \u0161to ih se, umesto da budu uspomena na ljudsku cenu zlo\u010dina\u010dkih nacionalisti\u010dkih re\u017eima i opomena za surovost i destruktivnost me\u0111uetni\u010dkih sukoba na Balkanu, koristi za dr\u017eavno-politi\u010dke potrebe i tihu, prikrivenu rehabilitaciju politi\u010dkog i nacionalnog imaginarijuma koji pripada vremenu i re\u017eimu Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Predstavljati poginule na Ko\u0161arama kao “srpske Obili\u0107e<\/a>“, a njihovu \u017ertvu kao ne\u0161to nu\u017eno, danas zna\u010di samo rehabilitovati i pravdati re\u017eim koji ih je poslao u smrt i njegove odluke.<\/p>\n

Nije to ni jedini primer tog procesa. U maju ove godine, posle upada “demonstranata” u makedonsko Sobranje, Aleksandar Vulin, tada jo\u0161 ministar za rad i zapo\u0161ljavanje, tra\u017eio\u00a0je<\/a> da se retroaktivno kazne oni koji su 5. oktobra 2000. upali u Skup\u0161tinu Srbije prilikom demonstracija koje su ozna\u010dile kraj re\u017eima. Po\u0161to je Vulin nesposoban za egzistenciju nezavisnu od Vu\u010di\u0107a i slu\u017ei kao trbuhozborac za ono \u0161to se Vu\u010di\u0107u ne isplati da sam ka\u017ee, time je zvani\u010dno ospoljena politika SNS-SPS koalicije u pogledu petooktobarskih promena i njihovog legitimacijskog nasle\u0111a.<\/p>\n

Negde u istom periodu, Vilijam Voker, ameri\u010dki diplomata i \u0161ef Kosovske verifikacione misije OEBS 1998. i 1999, ponovo je posetio Kosovo i u\u010destvovao na sve\u010danosti povodom sedamnaestogodi\u0161njice osnivanja Alijanse za budu\u0107nost Kosova, gde je izjavio<\/a>\u00a0da radi na zajedni\u010dkom projektu za ujedinjenje Albanaca. U Beogradu je ova izjava jednog diplomate i lovca u mutnom pred penzijom koji trenutno i nema posla, pa je verovatnije da se zato i bavim tim “projektom”, odmah iskori\u0161\u0107ena za negaciju zlo\u010dina po\u010dinjenih u Ra\u010dku na Kosovu 1999, kada je ubijeno 45 me\u0161tana, kosovskih Albanaca.<\/p>\n

Povod za napad na Ra\u010dak bila je zaseda OVK u kojoj su ubijena tri srpska policajca, a ceo slu\u010daj je ostao kontroverzan<\/a>\u00a0sve do dana\u0161njih dana, jer su Milo\u0161evi\u0107eve vlasti, kao i mnogi akteri kasnije, tvrdile da se radi o “name\u0161tanju zlo\u010dina”, da su poginuli zapravo bili pripadnici OVK koji su stradali u borbi, \u010dak i da su pravi vinovnici Albanci koji su premestili i presvukli tela da bi zlo\u010din bio uverljiviji. Vokera ina\u010de optu\u017euju da je bio zadu\u017een za “fabrikovanje” zlo\u010dina u Ra\u010dku, koji je onda iskori\u0161\u0107en kao krajnji povod za NATO intervenciju iste godine. Takvu interpretaciju izneo je i sam Aleksandar Vu\u010di\u0107<\/a>,\u00a0kao i niz drugih funkcionera vladaju\u0107e koalicije, a stanje je sli\u010dno i u srpskim medijima.<\/p>\n

Spomenik Milo\u0161evi\u0107u<\/strong><\/p>\n

Helena Ranta, finska patolo\u0161kinja koja je bila na \u010delu forenzi\u010dkog tima koji je obavljao istragu u Ra\u010dku, priznala je<\/a> da je Voker vr\u0161io pritisak na nju da neposredno i odmah imenuje srpske vlasti kao krivce, ali da uprkos tome nema sumnje da su ubijeni bili pogubljeni iz blizine, \u0161to implicira da su svakako bili civili ili ratni zarobljenici, i da nije bilo nikakvog preme\u0161tenja i presvla\u010denja tela. Bez obzira na to, Vokerovo zalaganje za “albansku stvar” 2017. je, iz perspektive srpskih vlasti, nu\u017eno zna\u010dilo i to da je cela stvar u Ra\u010dku 1999. izmi\u0161ljena, te da je onda\u0161nji srpski re\u017eim sasvim \u010dist \u0161to se Ra\u010dka ti\u010de \u2013 zlo\u010dina nije ni bilo!<\/p>\n

U nizu ovakvih poku\u0161aja, kako to vole da ka\u017eu pripadnici vladaju\u0107e stranke, brutalne<\/em> revizije pro\u0161losti, sve su \u010de\u0161\u0107i i predlozi da se podigne spomenik Slobodanu Milo\u0161evi\u0107u koji skoro uvek dolaze iz redova SPS, ali su pro\u0161le godine dobili i podr\u0161ku tada\u0161njeg predsednika, Tomislava Nikoli\u0107a, koji je izjavio <\/a>da bi spomenik Milo\u0161evi\u0107u trebalo da ujedini Srbiju.<\/p>\n

Ne treba zaboraviti ni tribinu u Be\u0161ki, u organizaciji SNS, na kojoj je govornik trebalo da bude Veselin \u0160ljivan\u010danin, ina\u010de u Hagu osu\u0111en za ratne zlo\u010dine. Aktivisti Inicijative mladih za ljudska prava su poku\u0161ali da tribinu spre\u010de<\/a>, ali su dobili batine od strane “nezvani\u010dnog strana\u010dkog obezbe\u0111enja”, za \u0161ta do danas niko nije odgovarao, a najverovatnije ni ne\u0107e, jer je odlu\u010deno<\/a>\u00a0da u celom doga\u0111aju nema elemenata krivi\u010dnog dela.<\/p>\n

Vajmarski osje\u0107aj nepravde<\/strong><\/p>\n

\u0160ta zna\u010de sve ove instance revizije i rehabilitacije? Mo\u017ee li se govoriti o relativno organizovanom poduhvatu? Rehabilitacija Milo\u0161evi\u0107a (jo\u0161 uvek) nema realnu dru\u0161tvenu sadr\u017einu jer ne postoji realan pokret iza nje ili dru\u0161tvena osnova na koju bi se mogla \u010dvrsto postaviti. Nema nikakvog entuzijazma ili ozbiljne \u017eelje za tako ne\u010dim me\u0111u stanovni\u0161tvom. Ipak, ako je do skoro bila na marginama dru\u0161tva, ta ideja je sad sve vi\u0161e deo glavnog dru\u0161tvenog toka, stigav\u0161i sa margine dru\u0161tva na marginu \u2013 a ponekad i u centar \u2013 vlasti<\/em>.<\/p>\n

U svim ve\u0107 pobrojanim primerima revizije i rehabilitacije u\u010destvovali su predsednik dr\u017eave, premijer, ministar spoljnih poslova, ministar rada, gradona\u010delnik Beograda i niz manjih i manje va\u017enih funkcionera. U tom smislu ona jo\u0161 uvek predstavlja stvar vlasti i marginalnih delova dru\u0161tva, a i to sporadi\u010dno; ako bi se moglo govoriti o realnom dru\u0161tvenom sadr\u017eaju koji je \u010dini realnom opasno\u0161\u0107u, onda je to najpre ne\u0161to nalik vajmarskom ose\u0107aju nepravde, poraza i prevara koji je (jo\u0161 uvek) usmeren ka unutra.<\/p>\n

Jedan od va\u017enih i nepresu\u0161nih izvora nastojanja ka ovakvoj rehabilitaciji je svakako i \u010dinjenica da Milo\u0161evi\u0107eva partija, Socijalisti\u010dka partija Srbije, u\u010destvuje u svakoj vlasti jo\u0161 od 2008. godine. Zato je za o\u010dekivati da \u0107e uvek te\u017eiti da “opere” lik i delo Milo\u0161evi\u0107a, jer tako pere i sebe i sti\u010de dodatni legitimitet, iako ve\u0107 dugo nema nikakve supstantivne veze sa Milo\u0161evi\u0107evom politikom.<\/p>\n

Mijene politi\u010dko-ekonomskih elita<\/strong><\/p>\n

I sve bi to bilo ni tamo ni ovamo, ne\u0161to izme\u0111u tehnologije vladanja, politi\u010dkog PR-a i ideolo\u0161ke konfuzije, da nije Nikola Selakovi\u0107, biv\u0161i ministar pravde i trenutni generalni sekretar predsednika, \u010dije se ime od nedavno spominje u kontekstu kandidature za redovne beogradske izbore 2018, dao intervju<\/a>\u00a0listu Nedeljnik<\/em> sa prigodnim naslovom “Moj otac je \u017ertva Petog oktobra”. I taman kad bi neko mogao pomisliti da je Selakovi\u0107 skromnog porekla, da mu je otac mo\u017eda bio otpu\u0161teni radnik nekog od privatizovanih preduze\u0107a, ne lezi vra\u017ee \u2013 ispostavlja se da je stariji Selakovi\u0107 bio kadar SPS i direktor Industrije obu\u0107e Beograd. Za mla\u0111eg Selakovi\u0107a, taj doga\u0111aj je bio ona “kapisla [posle koje] se odlu\u010dujete na velike korake u \u017eivotu”, ni manje ni vi\u0161e, a “najpogubnija posledica” Petog oktobra bilo je “razjurivanje sposobnih ljudi iz privrede”.<\/p>\n

Selakovi\u0107 poti\u010de iz onog dela ekonomske elite koji je smenjen posle 2000, kada je na njihovo mesto do\u0161la druga elita; i Vu\u010di\u0107 i Tomislav Nikoli\u0107 su deo politi\u010dke elite koja je u dr\u017eavne vode u\u0161la tokom re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a. Jorgovanka Tabakovi\u0107, trenutna guvernerka Narodne banke Srbije, 1998. je bila ministarka za ekonomsku i vlasni\u010dku transformaciju. Osim toga, Bogoljub Kari\u0107, omiljeni doma\u0107i<\/em> kapitalista SNS-a (strani kapital je ipak iznad svega), prvobitnu akumulaciju svog kapitala izvr\u0161io je ba\u0161 za vreme Milo\u0161evi\u0107a, kada je u vladi Mirka Marjanovi\u0107a bio i ministar bez portfelja i kada je o\u0161tetio bud\u017eet RS za vi\u0161e desetina miliona dolara. Kari\u0107ev PSS je ve\u0107 nekoliko godina u koaliciji sa SNS, a sudski postupak protiv Kari\u0107a pu\u0161ten je da zastari.<\/p>\n

U tom smislu, rehabilitacija Milo\u0161evi\u0107evog nasle\u0111a ima veze i sa prostom rehabilitacijom delova elite koja je onda bila na vlasti, da bi posle 2000. bila smenjena i od 2014. dobila priliku za ograni\u010deni povratak na politi\u010dku scenu. Ograni\u010deni \u2013 zato \u0161to ima mnogo kontinuiteta i sa postpetooktobarskom elitom \u010diji je zna\u010dajan deo pre\u0161ao u redove SNS-a posle 2012. Pranje Milo\u0161evi\u0107a je podjednako i pranje manjih ili ve\u0107ih sau\u010desnika u zlo\u010dina\u010dkom poduhvatu nacionalisti\u010dke kontrarevolucije i restauracije kapitalizma u Srbiji.<\/p>\n

Sli\u010dna medijska taktika<\/strong><\/p>\n

No, rehabilitacija Milo\u0161evi\u0107a najpre je i rehabilitacija nekih strukturnih odlika njegovog re\u017eima, a koji se sada vra\u0107aju u punom sjaju, samo \u0161to su izmirene i kompatibilne sa ciljem evroatlantskih integracija. Strani pla\u0107enici, strane agenture i “dosovski kandidati” su ponovo glavni unutra\u0161nji neprijatelj; stranice glavnih srpskih tabloida aktivni su promoteri kolektivne paranoje, jer se vi\u0161e i ne zna ko ne radi protiv Srba i Rusa, od komaraca i vakcina pa do EU, NATO, usta\u0161a i Makedonaca, a bar nekoliko puta mese\u010dno \u010ditaoci se pla\u0161e novim ratovima ako SNS izgubi vlast; klijentelisti\u010dko-strana\u010dki model reprodukcije perifernog kapitalizma sve vi\u0161e li\u010di na klijentelizam 90-ih, a sve se \u010de\u0161\u0107e pote\u017ee “doga\u0111anje naroda” na ulicama kao efektivnog sredstva protiv “obojene revolucije”; reporta\u017ee beogradskog Studija B sa aprilskih “protesta protiv diktature” podse\u0107ala su na izve\u0161tavanje RTS-a neposredno pred pad re\u017eima\u2026<\/p>\n

Deo toga su i sve glasniji predlozi da se ponovo uvede obavezno slu\u017eenje vojnog roka, s obzirom na tako stra\u0161nu ugro\u017eenost srpskog nacionalnog bi\u0107a sa svih strana. Klju\u010dna odlika koja povezuje Vu\u010di\u0107ev i Milo\u0161evi\u0107ev re\u017eim je neprestano proizvo\u0111enje stanja dru\u0161tvene neravnote\u017ee koja iziskuju stabilnu i \u010dvrstu vladaju\u0107u garnituru koja \u0107e dru\u0161tvo ponovo uravnote\u017eiti.<\/p>\n

Marketin\u0161ki prilog reviziji<\/strong><\/p>\n

Pa ipak, ne bi trebalo preterivati sa paralelama. Vu\u010di\u0107 nije Milo\u0161evi\u0107, niti je 2017. isto \u0161to i 1993; a \u010dak i ako je sli\u010dan, onda je najsli\u010dniji Milo\u0161evi\u0107u iz postdejtonske faze, od 1995. do 1998, kada je bio faktor mira i stabilnost i prijatelj Zapada. Svakako jo\u0161 ostaje da se vidi u kom \u0107e pravcu nastaviti revizija i koliki je njen obim. U tom smislu ne postoji rehabilitacija Milo\u0161evi\u0107a kao li\u010dnosti<\/em>, mada postoji rehabilitacija pojedinih njegovih dela<\/em>: SNS-u je u interesu da kontroli\u0161e ovakva kretanja, jer ako odu predaleko mogu da ugroze njihove interese, tu vajnu stabilnost, i u krajnjoj liniji proces evroatlantskih integracija za koji je SNS solidno vezan.<\/p>\n

To jo\u0161 samo zvani\u010dna opozicija ima iluziju da Briselu i Va\u0161ingtonu smetaju autoritarna i represivna vlast. Ono \u0161to je izvesno je da se de\u0161ava rehabilitacija odre\u0111enih elemenata dru\u0161tva iz 90-ih, kao i nacionalisti\u010dka revizija tog perioda u kome srpske vlasti nisu krive ni za \u0161ta, moralno su \u010diste, a sve \u0161to se desilo maslo je stranih pla\u0107enika i doma\u0107ih izdajnika.<\/p>\n

Ako ni\u0161ta drugo, vratio se dobri, stari “trouglasti jogurt”! Kako to lepo proizvo\u0111a\u010di ka\u017eu<\/a>, svaka generacija zaslu\u017euje da proba ovaj jogurt, jer on \u010duva i ukus i duh dobrih, starih vremena. Dobra, stara vremena \u2013 kreativno ime za ko\u0161mar jednog podneblja.<\/p>\n

  1. U pitanju je, naravno, simulacija participacije: gra\u0111ani su tako prethodno odlu\u010divali o izgledu nekakvih info-tabli i o boji autobusa u sistemu gradskog prevoza. Autobusi su ubrzo posle glasanja nastavili da voze u dotada\u0161njim bojama, a sasvim je izvesno da je izgled info-tabli od klju\u010dnog zna\u010daja za dobrobit Beogra\u0111ana.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pre nekoliko meseci u Beogradu je zavr\u0161en “bulevar” (tako se danas zovu pristupne saobra\u0107ajnice) koji povezuje Most na Adi i delove Novog Beograda, da bi po\u010detkom avgusta gra\u0111ani glasanjem odlu\u010dili da “bulevar” ponese ime po “herojima sa Ko\u0161ara”…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":20009,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[144],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-20004","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-revizionizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20004","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=20004"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20004\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36555,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/20004\/revisions\/36555"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/20009"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=20004"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=20004"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=20004"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=20004"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=20004"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=20004"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=20004"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}