{"id":19906,"date":"2017-09-04T07:00:21","date_gmt":"2017-09-04T06:00:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=19906"},"modified":"2021-02-25T10:58:02","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:02","slug":"19906","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=19906","title":{"rendered":"Za\u010darani krug \u0161trajkova u srpskoj prosveti"},"content":{"rendered":"

Unato\u010d \u010destim radni\u010dkim akcijama, polo\u017eaj prosvjetnih radnika ostaje me\u0111u najgorima u javnom sektoru u Srbiji. Zahtjevi za njegovim pobolj\u0161anjem suprotni su planovima aktualne vlade, \u010dija se “razvojna” strategija sastoji od demonta\u017ee javnih slu\u017ebi i ru\u0161enja cijene rada.<\/strong><\/p>\n

Po\u010detak svake \u0161kolske godine u Srbiji pra\u0107en je neizvesno\u0161\u0107u ho\u0107e li ona po\u010deti \u0161trajkom prosvetnih radnika. Tako je bli\u017ea istorija Srbije, od raspada Jugoslavije, zapravo istorija \u0161trajkova prosvetnih radnika koji od 1996. vode sa dr\u017eavom. U izvesnom smislu mo\u017ee se re\u0107i da je sektor prosvete upori\u0161te sindikalne borbe u Srbiji, \u0161to je i razumljivo s obzirom da su razmere tranzicione propasti srpskog dru\u0161tva najvidljivije upravo u sektorima prosvete i zdravstva. Ove godine povod za \u0161trajk prosvetnih radnika dalo je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja koje je objavilo da blizu 4500 prosvetnih radnika predstavlja tehnolo\u0161ki vi\u0161ak. Ovo, me\u0111utim, prema najavama<\/a> iz Ministarstva, ne zna\u010di da \u0107e svi ovi ljudi ostati bez posla. Za oko 1200 njih koji su u potpunosti ostali bez norme \u010dasova spremljene su otpremnine, drugi deo onih koji imaju 65 i vi\u0161e godina starosti bi\u0107e penzionisani, dok se ostatak mo\u017ee prijaviti za neko od 26.838 slobodnih mesta u prosveti.<\/p>\n

“Slobodna mesta u prosveti” zapravo predstavljaju zaposleni na odre\u0111eno vreme koje je zaka\u010dila uredba o zabrani zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru donesena pre \u010detiri godine od strane Vlade Srbije u sklopu mera \u0161tednje MMF-a. Kombinatorikom Ministarstva prosvete, deo zaposlenih koji ne ispunjava uslove za penzije i otpremninu zauze\u0107e mesta onih koji su zaposleni na odre\u0111eno vreme, \u010dime \u0107e ovi drugi ostati bez posla. Naravno, zaposleni na odre\u0111eno vreme po logici stvari pripadaju mla\u0111em nastavnom kadru i izvesno je da \u0107e deo ove kategorije biti oteran na ulicu, a to \u010desto zna\u010di i u emigraciju. Ostatak zaposlenih na odre\u0111eno vreme nastavi\u0107e da obitavaju u prekarnom odnosu \u010dekaju\u0107i po\u010detak slede\u0107e \u0161kolske godine kada \u0107e mo\u017eda ba\u0161 njihovo mesto zauzeti neko od novonastalog tehnolo\u0161kog vi\u0161ka. \u0160anse za tako ne\u0161to su dosta visoke s obzirom da \u0107e prema navodima<\/a> predstavnika reprezentativnih sindikata prosvete samo u ovoj \u0161kolskoj godini biti oko 800 odeljenja manje nego pro\u0161le, \u0161to verno odslikava konstantan pad ovda\u0161nje stope prirodnog prira\u0161taja koja presudno uti\u010de da deo nastavnog kadra gubi normu \u010dasova svake godine i tako postaje tehnolo\u0161ki vi\u0161ak.<\/p>\n

Neoliberalno natjecanje
\n<\/strong><\/p>\n

No, ovo je samo vrh brega nezadovoljstva prosvetara. Koreni problema u odnosima prosvetara sa dr\u017eavom nalaze se u dvodecenijskom sistematskom zanemarivanju, pa i poni\u017eavanju ove profesije. Ovo se najdrasti\u010dnije manifestuje u prose\u010dnoj nadoknadi za rad prosvetnih radnika koja iznosi 44.000 dinara, \u0161to je ne\u0161to ispod prose\u010dne plate u Republici Srbiji koja iznosi 47.000 dinara (oko 390 eura). Prosveta predstavlja i najmanje pla\u0107en deo javnog sektora (na primer, prosek plata u policiji je 56.000, socijali 55.000 itd.). Uzmemo li u obzir \u010dinjenicu da preko 70% zaposlenih u prosveti ima Visoku stru\u010dnu spremu (u zemlji u kojoj svega 7% stanovni\u0161tva pripada toj obrazovnoj kategoriji), njihova frustracija potpuno je razumljiva.<\/p>\n

Ovakvo stanje, poja\u010dano merama \u0161tednje u javnom sektoru, je i pokrenulo najdu\u017ei \u0161trajk u prosveti koji je Srbija ikad videla. Tra\u017ee\u0107i da zbog svog ionako bednog polo\u017eaja budu izuzeti od rezanja 10% sa postoje\u0107ih zarada, prosvetari su u \u0161trajku proveli punih 6 meseci (od novembra 2014. do aprila 2015.) odr\u017eavaju\u0107i minimum procesa rada. Tokom \u0161trajka su se suo\u010dili za tvrdim i bahatim stavovima<\/a> tada\u0161njeg ministra Sr\u0111ana Verbi\u0107a zbog \u010dega je ovaj i fizi\u010dki napadnut<\/a> kada je tokom jednog od protesta poku\u0161ao non\u0161alantno da pro\u0161eta kroz okupljenu masu. No, ni to nije pokolebalo ministra, naprotiv. \u0160trajka\u010di su bili izlo\u017eeni nezapam\u0107enim pritiscima kroz odbijanje od plate svima koji su u\u010destvovali u \u0161trajku. Ovim se polako krunila masovnost \u0161trajka do momenta kada su prosvetni sindikati bili primorani da ga prekinu, jer su ljudi i bukvalno<\/a> dovedeni do ruba fizi\u010dke egzistencije. Ovo je, dakako, bio prvi i poslednji mandat ministra Verbi\u0107a koji je bio bi\u010d u rukama Vlade, \u0161to mu nije pomoglo da ne ode sa polo\u017eaja pri prvom slede\u0107em preslagivanju Vu\u010di\u0107eve vlasti. S druge strane, sve \u0161to su prosvetari dobili ovim \u0161trajkom bila su \u010dvrsta obe\u0107anja Vlade da \u0107e im se jednog dana pove\u0107ati zarade.<\/p>\n

\u010cekaju\u0107i ispunjenje obe\u0107anja, prosvetari su do\u010dekali i novu premijerku Anu Brnabi\u0107, ali i novog ministra Mladena \u0160ar\u010devi\u0107a sa novim idejama za pobolj\u0161anje polo\u017eaja prosvetara. Osim \u0161to su detektovali gore pomenute vi\u0161kove i izlo\u017eili planove za njihovo skra\u0107ivanje, ministar i premijerka su iza\u0161li sa idejom o platnim razredima. Uvo\u0111enjem platnih razreda u javnom sektoru, zarade bi se razrezivale po ostvarenom u\u010dinku zaposlenih. Po re\u010dima<\/a> premijerke, upravo bi prosvetari trebali da insistiraju na ovome jer je sada 80.000 zaposlenih u ovom sektoru jedna “amorfna masa” na koju se svako pove\u0107anje ili smanjenje zarade podjednako odnosi. Trebalo bi, dakle, sasvim u skladu sa osnovnim ideolo\u0161kim na\u010delom vlade na \u010dijem je \u010delu, uvesti kompeticiju i takmi\u010denje me\u0111u prosvetarima. Razultati takmi\u010denja ubudu\u0107e bi im odre\u0111ivali materijalni polo\u017eaj. Me\u0111utim, u ovom trenutku su propozicije takmi\u010denja dosta nejasne. Shodno tome, predstavnici \u010detiri reprezentativna sindikata prosvete podr\u017eavaju uvo\u0111enje platnih razreda, ali i zahtevaju vrlo precizan pravilnik kojim bi se odre\u0111ivao u\u010dinak nastavnika.<\/p>\n

Prema novim \u0161trajkovima<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to je sasvim izvesno jeste da je osnovna ideja Vlade sa uvo\u0111enjem platnih razreda zapravo preraspodela istovetne sume novca koja se i do sada izdvajala za javni sektor, u ovom konkretnom slu\u010daju za prosvetu. Dakako, platni razredi bi imali i dugoro\u010dnu svrhu razbijanja dosada\u0161njeg relativnog jedinstva prosvetnih radnika u nastupu prema dr\u017eavi, jer \u0107e se njihovim uvo\u0111enjem stvoriti nekoliko slojeva zaposlenih u strukturi prosvete. To je ona zamka u koju prosvetari svojevoljno upadaju, iscrpljeni dugogodi\u0161njim brutalnim odnosom dr\u017eave prema njima. Neizvesnost polo\u017eaja prosvetnih radnika \u0107e, sasvim izvesno, biti poja\u010dana<\/a> i Nacrtom zakona o zaposlenima u javnim slu\u017ebama. Ovim aktom se priprema set mera kojima \u0107e se jo\u0161 vi\u0161e smanjiti radna prava zaposlenima i oja\u010dati poslodavac, ali i u\u010dvrstiti takmi\u010darski duh kao osnovna ideolo\u0161ki lajtmotiv Vu\u010di\u0107eve vladavine. 1<\/a><\/sup> Jedan od zahteva prosvetnih sindikata u najavljenim<\/a> \u0161trajkovima koji \u0107e obele\u017eiti po\u010detak nove \u0161kolske godine bi\u0107e i izuzimanje sektora prosvete iz najavljenog akta.<\/p>\n

Logika nala\u017ee da ovaj zahtev prosvetnih sindikata ima \u0161ansu da bude usvojen od strane Vlade, jer je ovaj akt usmeren prvenstveno na disciplinovanje drugih delova javnog sektora, pre svega zdravstva. No, imaju\u0107i u vidu dosada\u0161nju brutalnu praksu Vlade prema prosvetnim radnicima, ali i doslednost Vu\u010di\u0107evog re\u017eima u sprovo\u0111enju mera \u0161tednje, moramo biti skepti\u010dni povodom uva\u017eavanja ovog njihovog zahteva. Gledaju\u0107i sindikalnu borbu srpskih prosvetara na \u0161irem planu, jasno je iz dosada\u0161njeg iskustva da prosveta sama za sebe ne mo\u017ee da se izbori sa poni\u017eavaju\u0107im odnosom dr\u017eave prema njoj. Isto va\u017ei i za pojedina\u010dne sindikalne borbe svakog drugog dela javnog sektora, ali i industrije, bila ona u privatnom ili dr\u017eavnom vlasni\u0161tvu. Jasno je da samo koordinisana borba poni\u017eenih delova srpskog dru\u0161tva mo\u017ee dovesti do nekakvih konkretnih rezultata, jer je dosada\u0161nja praksa koju je karakterisalo odsustvo solidarnosti me\u0111u radnicima u \u0161trajku pokazala da ne vodi nigde. Da mesta za tako ne\u0161to svakako ima, pokazalo je prole\u0107e i leto za nama koje su obele\u017eili masovni \u0161trajkovi u sada\u0161njim<\/a> i nekada\u0161njim<\/a> privrednim gigantima. Ono \u0161to se, pak, pokazuje osnovnom preprekom za jedinstven nastup srpskog radni\u0161tva prema poslodavcima jeste upravo dosada\u0161nji na\u010din<\/a> sindikalnog organizovanja.<\/p>\n

  1. “Zaposleni kod poslodavca koji osnovicu za obra\u010dun i isplatu plata utvr\u0111uje op\u0161tim aktom u skladu sa zakonom o koji se ure\u0111uje sistem plata u javnom sektoru, ostvaruje pravo na uve\u0107anje plate po osnovu postignutih rezultata rada i ostvarenog radnog u\u010dinka iznad standardnog ili o\u010dekivanog, koje mo\u017ee da iznosi do 50% njegove osnovne plate.”[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Po\u010detak svake \u0161kolske godine u Srbiji pra\u0107en je neizvesno\u0161\u0107u ho\u0107e li ona po\u010deti \u0161trajkom prosvetnih radnika. Tako je bli\u017ea istorija Srbije, od raspada Jugoslavije, zapravo istorija \u0161trajkova prosvetnih radnika koji od 1996. vode sa dr\u017eavom. U izvesnom smislu mo\u017ee se re\u0107i da je sektor prosvete upori\u0161te sindikalne borbe u Srbiji…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":19910,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[85],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-19906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19906","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19906"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19906\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36558,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19906\/revisions\/36558"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/19910"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19906"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19906"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19906"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=19906"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=19906"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=19906"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=19906"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}