{"id":19632,"date":"2017-08-11T07:00:58","date_gmt":"2017-08-11T06:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=19632"},"modified":"2021-02-25T10:58:08","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:08","slug":"narod-izmedu-kosova-i-ikee","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=19632","title":{"rendered":"Narod izme\u0111u Ikee i Kosova"},"content":{"rendered":"

Baratanje s “narodom” u politi\u010dkoj svakodnevici Srbije te\u0161ko je odvojivo od taktike kojom se Aleksandar Vu\u010di\u0107 odr\u017eava na vlasti. Narodu, navodno nedovoljno fleksibilnom da prihvati lezbijku za premijerku i “zapadnu radnu etiku”, \u010dast brani upravo Vu\u010di\u0107 predstavljaju\u0107i se istovremeno kao \u010duvar “srpske tradicije”. Prostor za takve manevre omogu\u0107uje mu jalovost gra\u0111anske opozicije koja u narodu vidi naprosto zatucanu masu.<\/strong><\/p>\n

Pretnja “povratkom u devedesete” floskula je kojom deo vladaju\u0107e klase koji poku\u0161ava da se domogne vlasti opisuje Vu\u010di\u0107ev autoritarno-klijentelisti\u010dki re\u017eim. Podtekst tog povratka svakako je \u010desto isticana paralela izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i Milo\u0161evi\u0107a, sve sa poslovi\u010dnom hiperbolom da, posebno kada se radi o gu\u0161enju medijskih sloboda, tretmanu medijskih radnika i difamaciji parlamentarne i vanparlamentarne opozicije, “to ni Milo\u0161evi\u0107 nije radio”.<\/p>\n

\u010cak i tako banalan nivo analize opozicionog diskursa koji se ponekad opasno pribli\u017eava rehabilitaciji Milo\u0161evi\u0107a, svedo\u010di o tome da nemo\u0107 opozicije le\u017ei upravo u nemogu\u0107nosti da ponudi politi\u010dku alternativu koja \u0107e prevazi\u0107i senku eksploatacije imid\u017ea “gra\u0111anskog” otpora iz devedesetih.<\/p>\n

Odvojena od bilo kakve klasne ili ideolo\u0161ke baze, kao \u0161to je nekada Milo\u0161evi\u0107a kritikovala tvrde\u0107i da nije “dovoljno Srbin”, “gra\u0111anska opozicija” danas kritikuje Vu\u010di\u0107a za nedovoljnu kultivisanost i evropejstvo, posredno otkrivaju\u0107i da je njihovo protivljenje Vu\u010di\u0107u u biti klijentelisti\u010dko-oportunog, a ne politi\u010dkog karaktera.<\/p>\n

To ni Milo\u0161evi\u0107 nije radio<\/strong><\/p>\n

Uspostavljanje paralele izme\u0111u Vu\u010di\u0107a i Milo\u0161evi\u0107a naprosto ne stoji, jer Vu\u010di\u0107, kao retko koji srbijanski politi\u010dar posle \u0110in\u0111i\u0107a, ima ogromnu podr\u0161ku evroatlantskih finansijskih i politi\u010dkih institucija, a njegov mehanizam odr\u017eavanja na vlasti daleko je sli\u010dniji mehanizmima evropskih konzervativaca nego “isto\u010dnja\u010dkom despotizmu”, koji u liberalnom diskursu oli\u010davaju Erdogan i Putin.<\/p>\n

\u0160tavi\u0161e, moglo bi se re\u0107i da je Vu\u010di\u0107 dosledan nastavlja\u010d politike biv\u0161eg predsednika iz redova Demokratske stranke, Borisa Tadi\u0107a, koji je svoju spoljnu politiku, artikulisao kroz krilaticu “idemo u Evropu, ali sa identitetom”. Taj se identitet, naravno, ti\u010de osna\u017eivanja desni\u010darskog sentimenta, jer se, upravo zahvaljuju\u0107i balastu devedesetih, kada je re\u010d narod izgubila socijalni predznak i svedena isklju\u010divo na etnonacionalno zna\u010denje, podrazumeva da se tu govori o identitetu srpskog naroda.<\/p>\n

Ba\u0161 zato \u0161to bez odre\u0111enog predznaka ili adekvatne kontekstualizacije, re\u010d narod nema nikakvo konkretno, a kamoli politi\u010dki ubedljivo zna\u010denje, ona je u sferi propagande podlo\u017ena brojnim pre\u0107ut(a)nim konotacijama, odakle i crpi svoju snagu za vi\u0161edecenijsko pretrajavanje u javnom diskursu i njenu vi\u0161estruku zloupotrebu.<\/p>\n

Zbog specifi\u010dnosti tranzicijskog konteksta, za srbijansku politi\u010dku scenu ne va\u017ei formula koju teoreti\u010dari populizma \u010desto isti\u010du \u2013 kako je kategorija naroda, pre svega u etatisti\u010dkoj konotaciji ve\u0107ine koja u liberalnoj demokratiji donosi odluke, gubila na zna\u010daju, a time i svoj pozitivni predznak, tako su optu\u017ebe za populizam postajale neka vrsta op\u0161teg mesta u borbi za ideolo\u0161ku hegemoniju, u kojoj su ideolozi liberalne demokratije nakratko (u periodu izme\u0111u ru\u0161enja Berlinskog zida i zao\u0161travanja kapitalisti\u010dke krize u drugoj deceniji dvehiljaditih) pobedili.<\/p>\n

Opozicija u civilizacijskoj misiji<\/strong><\/p>\n

U doma\u0107em kontekstu re\u010d narod kao klju\u010dni mobilizacijski pokli\u010d nikada nije izgubila na relevantnosti, ve\u0107 je na mesto “radnog naroda”, kao jedne vrste k\u00f4da reprezentativnog za antifa\u0161isti\u010dke i socijalisti\u010dke strategije upisivanja klasnog i socijalnog sadr\u017eaja u nacionalne kategorije, stupila etno-diskriminatorska rekonceptualizacija “naroda”.<\/p>\n

Upravo se u retori\u010dkim manipulacijama pojmom srpskog naroda \u2013 i uvek podrazumevane njegove “tradicije” vidi da pseudodemokratska opozicija ponavlja obrasce iz devedesetih. Poziv na jednistvo opozicije u ru\u0161enju “diktatora” Vu\u010di\u0107a, pa makar to jedinstvo podrazumevalo i otvorenu saradnju sa protofa\u0161isti\u010dkom strankom Dveri, predstavlja neposredno o\u017eivljavanje mitologije devedesetih, ujedinjenja liberalno-antikomunisti\u010dkih i ekstremno desni\u010darskih struja protiv naizgled nepobedivog autokrate.<\/p>\n

U tom duhu, liberalni deo opozicije svoje izborne strategije gradi na kontinuitetu prezira prema “obi\u010dnom narodu”, “krezubim” i neobrazovanim glasa\u010dima koji biraju autoritarne lidere poput Milo\u0161evi\u0107a i Vu\u010di\u0107a. Zahvaljuju\u0107i tako konstruisanoj identitetskoj razlici necivilizovanih protiv civilizovanih, liberalna opozicija predstavlja se kao nosilac misije koja treba da prosvetli i civilizuje narod. Ovakva “civilizacijska misija” uvek je pra\u0107ena zagovaranjem neoliberalne tehnokratije, pa su, pored nepismenog naroda, glavni predmet kritike za opozicinare iz redova liberalnih demokrata i Vu\u010di\u0107eva kadrovska re\u0161enja, redovno propra\u0107ena izrugivanjem ne politici koju funkcioneri Srpske napredne stranke vode, ve\u0107 njihovoj “nestru\u010dnosti” i neobrazovanosti.<\/p>\n

Izdaja srpskog naroda<\/strong><\/p>\n

Opcije koje stoje desno od Vu\u010di\u0107a, o\u010dekivano, eksploati\u0161u mit o Vu\u010di\u0107evoj izdaji srpskog naroda. Tako je Bo\u0161ko Obradovi\u0107, lider Dveri, koji je u poslani\u010dku klupu seo zahvaljuju\u0107i zajedni\u010dkom protestu “demokratske” i desni\u010darske opozicije nakon izbora u aprilu 2016, na skup\u0161tinskoj sednici nakon progla\u0161enja mandata Ane Brnabi\u0107, govorio o nezapam\u0107enoj izdaji srpskog naroda.<\/p>\n

Izdaja se, naime, sastoji u tome \u0161to je na mesto predsednice vlade do\u0161la, kako je Obradovi\u0107 naglasio, “Hrvatica i lezbejka”, sa ciljem da se Vu\u010di\u0107 dodvori zapadnim silama.<\/p>\n

No, nevolja za opoziciju (a moglo bi se, bez trunke cinizma, re\u0107i sre\u0107na okolnost po “narod”) le\u017ei u tome \u0161to je Vu\u010di\u0107, po svemu sude\u0107i nau\u010dio odre\u0111ene lekcije iz devedesetih, tj. kako da i na nivou retorike i na nivou institucionalne politike uspe\u0161no objedini i ekonomski liberalizam i politi\u010dki konzervativizam.<\/p>\n

Do\u0161av\u0161i na vlast, on je obavio “prosvetiteljsku” misiju prevaspitavanja neradnog naroda za dalje privatizacije i ukidanje javnih servisa u skladu sa principima neoliberalnog kapitalizma neprekidnim citatima iz Maksa Vebera i propovedanjem protestantske etike, ne prestav\u0161i da eksploati\u0161e recidive devedesetih, te predstavljaju\u0107i se kao \u010duvar “srpskog naroda” i “srca njegovog identiteta” \u2013 Kosova.<\/p>\n

Nu\u0111enje meta kritike<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to je nekada za vreme Vu\u010di\u0107evih premijerskih mandata Tomislav Nikoli\u0107 sa predsedni\u010dke pozicije oli\u010davao “narod” kakav pri\u017eeljkuje nacionalisti\u010dka desnica \u2013 neuk, konzervativan, odan kosovskom mitu i agresivan prema svemu \u0161to nije u skladu sa “srpskom tradicijom” \u2212 \u0161to, pre svega, podrazumeva netrpeljivost prema pravima LGBT osoba, sada tu ulogu, u ubla\u017eenoj varijanti, potkrepljenu retorikom real-politike i “priznavanja \u010dinjenica” \u2212 preuzima Vu\u010di\u0107. U takvoj konstelaciji je na mesto predsednice vlade postavljena Ana Brnabi\u0107, sa ciljem da, umesto Vu\u010di\u0107a, bude meta kritike onog dela desnice koji u pogledu svojih klijentelisti\u010dkih interesa nije uspeo da postigne dogovor sa Vu\u010di\u0107em.<\/p>\n

Stoga je uloga Ane Brnabi\u0107, \u0161to je ogolio sukob sa ruskim ambasadorom, kome je premijerka, izjaviv\u0161i u intervjuu za CNN da Srbija ne\u0107e odustati od evrointegracija, morala da po\u0161alje transkript intervjua, da javno izgovori sve ono, vezano za ekonomsku i spoljnu politiku tj. priznavanje nezavisnosti Kosova, \u0161to je opozicija, u svom elitisti\u010dkom i paternalisti\u010dkom maniru, nastojala da “objasni narodu”, a \u0161to Vu\u010di\u0107 ho\u0107e da sprovode u delo bez naru\u0161avanja imid\u017e “narodnog” i nacionalnog lidera.<\/p>\n

Sa druge strane, Vu\u010di\u0107 dovoljno dobro kontroli\u0161e jedan deo ekstremne desnice koji nastupa kao za\u0161titnik naroda od “soro\u0161evske propagande”. U njihovom diskursu svaka politika koja dovodi u pitanje Vu\u010di\u0107evu vlast predstavlja se kao udar na izbornu volju naroda, a time i na temelje dr\u017eavnog suvereniteta srpskog naroda. Osnovna formula diskvalifikacije naprosto se sastoji u konstataciji da to nije “na\u0161 narod”.<\/p>\n

Tako je biv\u0161i desni\u010darski ekstremista, koji je nakratko, za vreme Vu\u010di\u0107evog poslednjeg mandata na mestu premijera, bio zaposlen kao savetnik u kancelariji za Kosovo i Metohiju, poku\u0161ao da diskvalifikuje aktiviste inicijative “Ne da(vi)mo Beograd” i u\u010desnike protesta protiv “Beograda na vodi” tvrdnjom da “tako ne izgleda na\u0161 srpski narod”.<\/p>\n

Dalje, tokom vi\u0161enedeljnih protesta u aprilu ove godine, na Fejsbuku se pojavila stranica, za koju se pretpostavlja da iza nje stoji Srpska napredna stranka, “Narod protiv obojene revolucije”, na kojoj su postavljane fotografije levi\u010darskih aktivistkinja i aktivista sa ciljem da se “razotkrije” njihov status “stranih pla\u0107enika”.<\/p>\n

Inkluzivnost naroda<\/strong><\/p>\n

Drugim re\u010dima, desnica i njeni liberalni saradnici nemaju kapacitete da nadma\u0161e u Vu\u010di\u0107a ni u kritici “lenjog” naroda koji se protiv investitora buni, jer nije navikao na “zapadnu” radnu etiku, ni u potpirivanju nacionalisti\u010dkih sentimenata, koji se od devedesetih na ovamo usko vezuje uz pozivanje na “narod” i njegovu volju.<\/p>\n

Stoga se kao klju\u010dno pitanje name\u0107e je li legitimno da levica u povoju govori u ime naroda, tj. da li je pozivanje na narod mogu\u0107e bez liberalnog prezira prema homogenizuju\u0107em karakteru ovog termina, ali i bez etnonacionalnih konotacija. To je, naravno, mogu\u0107e i po\u017eeljno jedino uz jasne ograde od kvalifikacija koje su nacionalisti\u010dke elite upisale u “narod” tj. insistiranjem na prevazi klasnog u odnosu na nacionalni karakter “naroda”.<\/p>\n

No, do koje mere je to u praksi te\u0161ko svedo\u010di i \u010dinjenica da se me\u0111u transparentima na masovnim protestima u aprilu pojavio i jedan sa porukom “Narode, pederi su sa vama”. Termin “narod” nije, kako sugeri\u0161e jezi\u010dka praksa, inkluzivan za seksualne manjine.<\/p>\n

Sada kada je deo politi\u010dke elite i deklarisana lezbejka, izazov za levicu jeste da “narod” rekonceptualizuje tako da bude dovoljno inkluzivan za seksualne, rodne i nacionalne manjine. To je jedini na\u010din da se termin “narod” iz populisti\u010dkog registra vrati u registar klasne borbe.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pretnja “povratkom u devedesete” floskula je kojom deo vladaju\u0107e klase koji poku\u0161ava da se domogne vlasti opisuje Vu\u010di\u0107ev autoritarno-klijentelisti\u010dki re\u017eim…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":19636,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[66,25],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-19632","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-klasa","tag-nacionalizam","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19632","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19632"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19632\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":19638,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19632\/revisions\/19638"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/19636"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19632"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19632"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19632"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=19632"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=19632"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=19632"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=19632"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}