{"id":1957,"date":"2014-08-01T07:00:35","date_gmt":"2014-08-01T06:00:35","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1957"},"modified":"2021-02-25T11:06:25","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:25","slug":"festivalizacija-eksploatacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1957","title":{"rendered":"Festivalizacija eksploatacije"},"content":{"rendered":"

Muzi\u010dki festivali u Srbiji postupak tr\u017ei\u0161nog brendiranja zapo\u010deli su jasnim politi\u010dkim pozicioniranjem da bi po dovr\u0161etku procesa izgradnje vlastite prepoznatljivosti politi\u010dko palo u drugi plan pred ekonomskom logikom. A ta logika sa sobom donosi mutna subvencioniranja javnim novcem, volontersko odr\u017eavanje festivalske infrastrukture i sni\u017eavanje cijene rada muzi\u010dara.<\/strong><\/p>\n

EXIT<\/a> ili Gu\u010da<\/a>? To je jedno od pitanja koje se u srpskoj javnosti, godinama unazad, iznova i iznova ponavljalo, a odgovor je valjda trebalo da sugeri\u0161e kojoj od “dve Srbije” pripadate \u2013 onoj “evropskoj” ili onoj “nacionalisti\u010dkoj”. Ali ne samo \u0161to je postalo dosadno postavljati ovo pitanje, ve\u0107 deluje da je i sama ideolo\u0161ka distinkcija koja je bila u\u010ditavana u ova dva muzi\u010dka festivala izgubila na bilo kakvom zna\u010daju. Naime, danas su i EXIT i Gu\u010da predstavljeni kao “nacionalni brendovi”, kao va\u017ean segment doma\u0107e ekonomije koji podjednako doprinose rastu doma\u0107eg turizma. Valjda se ova perspektiva uklapa u lokalnu “postideolo\u0161ku” stvarnost u kojoj je naizgled dovoljno biti investitor ili “brend” te da u tom slu\u010daju nije potrebno ulaziti u same osnove produkcije i pitanje “ko radi, a ko prisvaja resurse?”<\/p>\n

Nije da se u ova pitanja previ\u0161e ulazilo i u trenutku kada su ideolo\u0161ke razlike bile od zna\u010daja. Ipak, nakon raspada biv\u0161e Socijalisti\u010dke Federativne Republike Jugoslavije, iako gotovo konsenzualno biva prihva\u0107ena ideja o nu\u017enosti “tranzicije u kapitalizam”, neke ideolo\u0161ke distinkcije ostaju vidljive i pro\u017eimaju sve pore dru\u0161tvenog \u017eivota. U muzici su se one zasnivale upravo na gorepomenutoj osovini “dve Srbije” koja je u odre\u0111enoj meri bila uslovna \u2013 ako niste za rokenrol niste ni za Evropu, ako niste za Evropu niste ni za “kulturu”, a onda ste “seljaci” i gotovo po automatizmu vam je pripisivana etiketa Milo\u0161evi\u0107evog glasa\u010da. Ovo je samo jedna upro\u0161\u0107ena kontura evropocentri\u010dne logike koja je bila va\u017ean element ideolo\u0161kog strukturisanja srpskog dru\u0161tva i koja je i\u0161la ruku pod ruku sa kulturalizacijom politike zapo\u010detom jo\u0161 1980-ih godina eksplozijom nacionalizma. Naravno, ona je imala svoje materijalne osnove i lomila se na klasnoj liniji u koju su bili upisani kulturni i socijalni kapital srednje klase koja se sa ratovima i sankcijama na\u0161la u potpunom ekonomskom rasulu. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

No u onome \u0161to su zagovarali, “rokeri” nisu znali da plivaju. Tr\u017ei\u0161te ih je progutalo. Vi\u0161e nije bilo velikih javnih diskografskih ku\u0107a koje su mogle da finansiraju i u javnost plasiraju mlade i neafirmisane bendove. Gotovo svi privatni izdava\u010di orijentisali su se na ono \u0161to je moglo br\u017ee i lak\u0161e da se proda, a to su narodna, dens i turbofolk muzika. Ni privatni mediji, koji su nicali poput pe\u010durki, nisu zaostajali za ovom tendencijom. Rokenrol je ostao na margini muzi\u010dke industrije, pozicioniran oko nekoliko ustanova kulture, poput beogradskog Studentskog kulturnog centra i manjih izdava\u010dkih ku\u0107a koje nisu bile u stanju da obezbede adekvatne ugovore svojim muzi\u010darima.<\/p>\n

Rock’n’Rollom protiv Milo\u0161evi\u0107a<\/strong><\/p>\n

Ovakva situacija samo je zao\u0161trila ideolo\u0161ku podelu i izdigla je na nivo politi\u010dkog sukoba. Najve\u0107e okupljanje rok scene bilo je upravo u trenucima protesta protiv Milo\u0161evi\u0107a. Najorganizovanija i najve\u0107a kampanja ovog tipa organizovana je leta 2000. godine pod naslovom “Rock’n’Roll za Izbore – Iza\u0111i na crtu<\/a>“, kada je karavan sa najpoznatijim bendovima za ne\u0161to vi\u0161e od mesec dana obi\u0161ao tridesetak gradova \u0161irom Srbije sa porukom da se glasa protiv re\u017eima koji je na vlasti bio ve\u0107 celu deceniju.<\/p>\n

Nakon 5. oktobra 2000. godine muzika se lagano pacifikuje. Vi\u0161e se ne baca kamenje na sistem, ve\u0107 se ispituje kakav je \u017eivot posle tridesete. Naizgled, rokeri su pobedili, iako je ideolo\u0161ka distinkcija na “prvu” i “drugu” Srbiju, na “seljake” i “urbane”, “rokere” i “narodnjake” nastavila da opstaje. Njena najzastupljenija eksplikacija bila su dva muzi\u010dka festivala \u2013 EXIT i Gu\u010da.<\/p>\n

Me\u0111utim ko je zapravo pobednik u celoj ovoj pri\u010di?<\/p>\n

Otprilike paralelno sa kampanjom “Rock’n’Roll za Izbore – Iza\u0111i na crtu”, grupa studenata organizovala je, u okviru kampusa novosadskog univerziteta, EXIT festival, a poruka je bila identi\u010dna \u2013 “iza\u0111i na izbore i glasaj za promenu vlasti”. Tokom vi\u0161e od tri meseca odr\u017eana su<\/a> 34 velika koncerta, na kojima su svirali svi najve\u0107i bendovi iz zemlje, 12 pozori\u0161nih predstava, preko 120 projekcija filmova, 20 tribina, 40 velikih \u017eurki, 11 performansa. EXIT je od 2001. godine nastavio svoj \u017eivot kao me\u0111unarodni muzi\u010dki festival. Lokacija se pomerila iz kampusa na Petrovaradinsku tvr\u0111avu, a politi\u010dka pozadina festivala lagano je isparavala. No, EXIT je nastavio da crpi deo svog socijalnog kapitala iz nekada\u0161njeg politi\u010dkog anga\u017emana.<\/p>\n

Javni fondovi i nacionalni brendovi<\/strong><\/p>\n

Sabor truba\u010da u Gu\u010di nastao je daleke 1961. godine. Ipak, i ovaj festival je svoju ekspanziju do\u017eiveo tokom prethodne decenije. I u njega je ulo\u017eeno dosta javnih sredstava, ali s obzirom na \u010dinjenicu da je organizator same manifestacije Centar za kulturu i sport op\u0161tine Lu\u010dani, ovaj podatak na prvu loptu ne deluje problemati\u010dno. U slu\u010daju EXIT-a problem je u tome \u0161to je u pitanju privatno preduze\u0107e, i to ne jedno, ve\u0107 nekoliko njih koja se shodno potrebi koriste registrovanim neprofitnim udru\u017eenjem kako bi aplicirali na javne projektne konkurse<\/a>.<\/p>\n

Iako se oba festivala finansiraju iz javnih fondova, informacija o tokovima upumpanog novca u javnosti je izrazito malo. Zapravo, mi nemamo nikakav uvid u to kako se tro\u0161i taj novac. Deluje da su floskule, poput one da se putem festivala “pospe\u0161uje turizam” ili da su u pitanju “manifestacije od nacionalnog zna\u010daja”, jedini na\u010din na koji se pravdaju ulo\u017eene pare. Re\u010dima jednog od osniva\u010da Exit festivala, Du\u0161ana Kova\u010devi\u0107a, “i Exit i Gu\u010da su nesumnjivo potrebni Srbiji<\/a>“. Ok, ali \u0161ta je sa novcima?<\/p>\n

Iz EXIT-a do u nedogled ponavljaju da se novac ulo\u017een iz kase grada Novog Sada vi\u0161estruko vra\u0107a jer festival godi\u0161nje poseti u proseku 30.000 stranih dr\u017eavljana koji za sobom “ostavljaju devize”, a zarada grada prema proceni organizatora dose\u017ee cifru od 13,6 miliona evra. Ipak, osim ovih na\u010delnih tvrdnji mi i dalje ne vidimo kome je i koliki novac zaista ostavljen. Sa druge strane sredstva iz javnih fondova koja su ulo\u017eena u sam festival su ogromna. Novac koji se meri stotinama hiljada evra izdvajaju razli\u010dita ministarstva, gradska skup\u0161tina, pokrajinska skup\u0161tina. Osnivaju\u0107i filmski festival Cinema City, EXIT nastavlja da \u0161iri svoju delatnost i polako monopolizuje \u010ditavu kuluturnu produkciju u Novom Sadu. Tako je, na primer, samo od pokrajinskog ministarstva za kulturu 2011. godine, ovaj konglomerat festivala, na ime projekata dobio <\/a>450.000 evra.\u00a0Dodatni problem je u \u010dinjenici da ta koli\u010dina novca predstavlja skoro pa polovinu ukupnog bud\u017eeta ministarstva, \u010dime se ostali projekti iz domena kulture drasti\u010dno uskra\u0107uju za sredstva.<\/p>\n

Sabor truba\u010da u Gu\u010di od Vlade Republike Srbije dobija<\/a> 5 miliona dinara (to je ne\u0161to manje od 43.000 eura), \u0161to naspram novosadskog festivala nije prevelika svota. Ako se ovome dodaju i sponzorstva dr\u017eavnih preduze\u0107a, cifra dalje raste. No, pro\u0161le godine sam festival je prihodovao 13,9 miliona dinara \u010distog profita. Kako je op\u0161tina dalje tro\u0161ila zara\u0111eni novac informacija je do koje nismo do\u0161li. Me\u0111utim, zanimljivo je napomenuti da se u rashodima samog festivala nalazi privatna agencija \u010diji je zadatak da za procenat pronalazi sponzore za sam festival \u2013 za 2013. godinu potpisano je nekoliko sponzorskih ugovora u ukupnoj vrednosti od oko 24 miliona dinara (oko 205.300,00 eura), a privatna agencija je prihodovala 6 miliona (ne\u0161to vi\u0161e od 51 tisu\u0107a eura), odnosno \u010detvrtinu obezbe\u0111ene sume.<\/p>\n

I EXIT i Gu\u010da pozicionirali su se kao nacionalni “brendovi”, kao investitori koji ula\u017eu u srpski turizam. Nema sumnje da oba festivala poku\u0161avaju da se umetnu u prazninu nastalu uni\u0161tavanjem svake realne ekonomije u srpskom dru\u0161tvu, uklopaju\u0107i se u novi diskurs o “podizanju imid\u017ea i ugleda Srbije<\/a>“, o turizmu i kreativnim industrijama kao pravom potencijalu za razvoj lokalne ekonomije. I ne samo to, politi\u010dari podr\u0161ku ovim manifestacijama vide kao sopstvenu promociju<\/a>.<\/p>\n

Proletarizacija muzi\u010dara<\/strong><\/p>\n

U me\u0111uvremenu, oni koji popunjavaju sam sadr\u017eaj festivala \u010desto su potpuno deprivilegovani. Doma\u0107i bendovi na EXIT-u sviraju uglavnom bez ugovora, po principu ke\u0161 u ruke. Naravno, sume koje se izdvajaju za doma\u0107e izvo\u0111a\u010de daleko su manje od onih obezbe\u0111enih za “zvezde festivala”. Ni truba\u010di u Gu\u010di nisu u boljoj poziciji pa svoje honorare poku\u0161avaju da naplate preko SOKOJ-a, organizacije muzi\u010dkih autora Srbije, prete\u0107i da \u0107e bojkotovati festival<\/a>. 2<\/a><\/sup><\/p>\n

Me\u0111utim, eksploatacija rada odigrava se i na ni\u017eim nivoima koji nisu toliko vidljivi javnosti. Iako je jedno vreme EXIT popularisao svoj program i kroz retoriku o zapo\u0161ljavanju ljudi, isti\u010du\u0107i da je festival “prilika za posao<\/a> i zaradu za hiljade ljudi u Novom Sadu i Srbiji”, sve prisutnija je tendencija “volontarizacije” festivala. Vi\u0161e od hiljadu volontera i volonterki na godi\u0161njem nivou opslu\u017ei ovaj doga\u0111aj. Ipak, iako je poziv za volontiranje<\/a> zaki\u0107en lepim re\u010dima o aktivizmu, sticanju radnog iskustva, dru\u017eenju sa ljudima iz celog sveta, sve, eventualno, ostaje na poslednjoj stavci. \u010ci\u0161\u0107enje kampa, deljenje programa ili rad za \u0161ankom, te\u0161ko da se mogu podvesti pod aktivizam ili ura\u010dunati kao neko zna\u010dajno radno iskustvo.<\/p>\n

Simboli podele na dve Srbije vremenom su, deluje, raspr\u0161ili sve iluzije. Pitanje “ili-ili” nije vi\u0161e validno, ako je ikada i bilo. Ideolo\u0161ke distinkcije zasnovane na kulturolo\u0161kim linijama pokazale su se kao iluzije koje su uni\u0161tili tr\u017ei\u0161te i privatni interes. Ostala je samo eksploatacija javnih resursa i tu\u0111eg rada.<\/p>\n

  1. Ovde je va\u017eno naglasiti da iako su se pozicionirali kao kontra nekakvoj “selja\u010dkoj” Srbiji, “urbani rokeri” neretko su bili nosioci najkonzervativnijih ideolo\u0161kih elemenata. Mo\u017eemo navesti primer projekta “Pesme iznad istoka i zapada<\/a>“, snimljenog prema stihovima Nikolaja Velimirovi\u0107a, a u kojem su u\u010destvovali neki od najeminentnijih muzi\u010dara doma\u0107e rok scene.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Zanimljivo je da su truba\u010di poku\u0161avali i sindikalno da se organizuju <\/a>ne bi li se izborili za ve\u0107a prava na samom Saboru[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    EXIT ili Gu\u010da? To je jedno od pitanja koje se u srpskoj javnosti, godinama unazad, iznova i iznova ponavljalo, a odgovor je valjda trebalo da sugeri\u0161e kojoj od “dve Srbije” pripadate…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":1961,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[74,146],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-1957","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kultura","tag-muzika","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1957","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1957"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1957\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36857,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1957\/revisions\/36857"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1961"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1957"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1957"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1957"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1957"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1957"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1957"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1957"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}