{"id":19544,"date":"2017-07-31T01:00:58","date_gmt":"2017-07-31T00:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=19544"},"modified":"2021-02-25T10:58:11","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:11","slug":"niko-ne-radi-a-kafici-puni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=19544","title":{"rendered":"Niko ne radi, a kafi\u0107i puni"},"content":{"rendered":"

Neprestano smo bombardirani razli\u010ditim savjetima i uputama kako \u0161to efikasnije organizirati \u017eivotne planove i tempirati o\u010dekivanja. Tako\u0111er, nismo li\u0161eni ni prijekora ako te savjete i upute ne slijedimo i prepu\u0161tamo se nedostojnim \u017eivotnim praksama. Ono \u0161to u cijelom tom razgranatom \u017eanru savjeta, uputa i prijekora tvrdoglavo izostaje jest \u010dinjenica da su planovi i o\u010dekivanja presudno odre\u0111eni klasnim polo\u017eajem.<\/strong><\/p>\n

Pre nekoliko meseci jedan australijski milioner poru\u010dio je<\/a> svojim mla\u0111im sunarodnicima (“milenijalcima”) da je razlog za\u0161to ne mogu da kupe ku\u0107u ili stan to \u0161to previ\u0161e tro\u0161e na tost sa avokadom. Osim \u0161to je osiono i sasvim nadrealno, pa i \u0161to podse\u0107a na onu na\u0161u verziju tog prigovora \u2013 “niko ne radi, a kafi\u0107i puni” \u2013 i beskrajne varijacije na nju, mudri je milioner u ovom slu\u010daju ipak nabasao na zrno istine.<\/p>\n

Najve\u0107i broj mladih na Zapadu \u2013 a i nije ni kod nas mnogo druga\u010dije, naprotiv \u2013 zaista se suo\u010dava sa problemom stanovanja<\/a>, ali ne zbog avokada, ve\u0107 zbog znatno manjih zarada<\/a>, ve\u0107ih dugova za studije<\/a>, ve\u0107e neizvesnosti u poslu i nekih op\u0161tijih promena u na\u010dinu \u017eivota. U pitanju je generacija ro\u0111ena posle 1980., a koja je sazrela u prvim godinama XXI veka \u2013 drugim re\u010dima, ro\u0111ena na po\u010detku neoliberalne kontrarevolucije, da bi sazrela u njenoj razvijenoj fazi.<\/p>\n

Naravno, sa generacijama se mora oprezno: \u010de\u0161\u0107i je slu\u010daj da “generacijska analiza” prikrije nego \u0161to otkrije neke stvari, mada je nesporno da krupniji istorijski uslovi i nove dru\u0161tvene mogu\u0107nosti sazrevaju u generacijskim ciklusima. Ali ovo nije jo\u0161 jedna pri\u010da o navodnim ili stvarnim sukobima izme\u0111u generacija. Mnogo je va\u017enije to \u0161to, na primer, evropski “milenijalci<\/a>” nemaju svetlu perspektivu u pogledu svoje budu\u0107nosti, ne veruju da se trud i obrazovanje isplate i uglavnom smatraju da ne mogu da zna\u010dajno uti\u010du kako na svoje \u017eivote, tako i na svet oko sebe, jer sve to odre\u0111uju sile kojima oni ne mogu da upravljaju.<\/p>\n

\u0160ifra za klasu<\/strong><\/p>\n

To su uglavnom stavovi karakteristi\u010dni za radni\u010dku klasu i ni\u017ee dru\u0161tvene slojeve, s obzirom da su u saglasju sa njihovom neposrednom radnom i \u017eivotnom situacijom, pa je utoliko zna\u010dajnije da jedna generacija u proseku deli stavove koji su svojstveni jednoj klasi. Primera radi, istra\u017eivanje ameri\u010dkog socijalnog psihologa B. Rozena pokazuje da su klasama vi\u0161im od radni\u010dke svojstvene tri orijentacije: aktivisti\u010dki pristup okru\u017eenju i svom \u017eivotu, orijentacija na budu\u0107nost umesto na sada\u0161njost i individualisti\u010dki odnos prema porodici i \u0161iroj zajednici. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

Ne treba mnogo napora pa da se vidi kako sve tri orijentacije neposredno proisti\u010du iz klasnog polo\u017eaja, odnosno, kako ih samo odre\u0111ene klasne lokacije i privilegije \u010dine ne samo mogu\u0107im, ve\u0107 i jedinim “racionalnim” strategijama. Ne samo \u0161to je za odlaganje sopstvene potro\u0161nje i prihoda za neku neodre\u0111enu budu\u0107nost i orijentaciju na nju, pa prema tome i prilago\u0111avanje svog na\u010dina \u017eivota tim zahtevima, potrebna stabilnost zaposlenja i dru\u0161tvenog polo\u017eaja, ve\u0107 je horizont du\u017ei od par godina u slu\u010daju ni\u017eih klasa maltene nemogu\u0107. Nije ni \u010dudo \u0161to ono glupo pitanje na razgovorima za posao \u2013 gde vidite sebe za 5-10 godina? \u2013 uvek ljude najvi\u0161e mu\u010di, jer jasan odgovor na to zavisi isklju\u010divo od ekonomske perspektive.<\/p>\n

Ali nije ono ni tako glupo: ono je nesvesna \u0161ifra za klasu, provera samovrednovanja i percepcije sopstvene sudbine. Odgovor na to pitanje, na\u010din na koji je saop\u0161ten i stepen razra\u0111enosti projekcije sopstvene \u017eivotne putanje uvek otkriva vi\u0161e nego \u0161to bi njegov govornik hteo. \u0160tavi\u0161e, odre\u0111ene pravilnosti u pona\u0161anju i delanju \u2013 u smislu u kome su dru\u0161tvene klase uvek i klase objektivnih pravilnosti za svoje pripadnike \u2013 jesu i anticipacija objektivne budu\u0107nosti jednog klasnog polo\u017eaja i dru\u0161tvenog polja \u010dije je on te\u017ei\u0161te, tako da ve\u0107 hiljadu puta pro\u017eivljena budu\u0107nost zapravo oblikuje sada\u0161njost.<\/p>\n

U tom kontekstu, vredi pomenuti jo\u0161 jedno istra\u017eivanje, ono E. Duvan i D\u017e. Adelsona, koje me\u0111u decom iz srednje klase i kvalifikovanih manuelnih radnika pronalazi slede\u0107e razlike: decu prvih, u pogledu o\u010dekivanja od posla, vi\u0161e motivi\u0161e interesovanje za s\u00e2m rad, a decu drugih sigurnost posla, makar to zna\u010dilo i ni\u017ee prihode. Prva grupa tako\u0111e pokazuje ve\u0107u nezavisnost od porodice i zajednice i ve\u0107i stepen samopouzdanja i poverenja u \u201edru\u0161tvo\u201c (koje, uostalom, i radi za njih). 2<\/a><\/sup> To ukazuje na onu staru, prvobitnu nesigurnost radni\u010dkog polo\u017eaja zbog koje je oslonac na porodicu i zajednicu nu\u017ean \u2013 bez njega mogu samo oni kojima kapital menja zajednicu i koji pripadaju velikoj porodici kapitala. Politi\u010dki uspesi radni\u010dkog pokreta u XX veku ne bi bili mogu\u0107i da iza \u010ditave klase nije stajao niz velikih, neformalnih mre\u017ea podr\u0161ke i solidarnosti.<\/p>\n

Preduzetni\u010dko vaspitanje<\/strong><\/p>\n

Ovakve razlike nisu samo posledice klasne hijerarhije, ve\u0107 i tiha, sofisticirana i efikasna sredstva njene reprodukcije. \u0160ta mo\u017ee bolje dr\u017eati ljude “na svom mestu” od unutra\u0161njeg glasa i gesta da to “nije za ljude poput nas”? Nepoverenje u dru\u0161tvo, “tu\u0111ost” sveta vi\u0161ih klasa, drugost njihovih praksi i pona\u0161anja, naro\u010dito u doba globalizacije, neizvesna budu\u0107nost \u2013 sve to samo “overava” i potvr\u0111uje dru\u0161tvenu selekciju u odnosima potro\u0161nje i razmene koja je ve\u0107 prethodno izvr\u0161ena u odnosima proizvodnje. U tom smislu direktno isklju\u010divanje nije potrebno, jer se nepodobni sami isklju\u010duju i \u017eive \u017eivote koje “ose\u0107aju kao svoje”. Jezik je me\u0111u najboljim sredstvima takve diferencijacije \u2013 leksi\u010dki bogat, semanti\u010dki eksplicitan i sintaksi\u010dki slo\u017eeniji jezik obrazovanih srednjih klasa omogu\u0107uje kako finije opa\u017eanje i diferenciranje odre\u0111enih odnosa u sredini i sme\u0161tanje sebe samog u te odnose, tako i introspekciju kao takvu. \u0160kola je institucija \u010diji je osnovni program selekcija ovog tipa.<\/p>\n

Mo\u017eda je, na kraju krajeva, te\u0161ko povu\u0107i ovako jasne i nedvosmislene razlike izme\u0111u klasa \u2013 dotle da je mogu\u0107e konstituisati dva odvojena sveta. Neka je tako: ali neoliberalnim postavljanjem preduzetnika kao op\u0161teg dru\u0161tvenog uzora, i preduzetni\u0161tva kao aktivnosti kojom se svi bavimo i koja je obrazac \u017eivota, on na op\u0161tijem nivou ponavlja hijerarhije nacionalnog kapitalizma. Danas bi svi trebalo da smo preduzetnici, a prema svojim sposobnostima i znanjima imamo se ophoditi kao prema kapitalu i robi koja se mo\u017ee otu\u0111iti u zamenu za novac \u2013 od intelektualnog rada pa do seksualnih “usluga”.<\/p>\n

U doma\u0107em kontekstu, sli\u010dne primere pronalazimo u, recimo, nameri da se u Srbiji u \u0161kolske programe kao predmet uvede preduzetni\u0161tvo i preduzetni\u010dko vaspitanje<\/a> ili u tome \u0161to se pri Elektronskom fakultetu u Ni\u0161u otvara Centar za inovativno preduzetni\u0161tvo mladih<\/a>. Ili, na primer, uputno je \u0161to je Fejsbuk u poslednje vreme po\u010deo da uvodi “izve\u0161taje” o tome koliko je ljudi reagovalo, kojim reakcijama i komentarima na na\u0161e postove u nekom vremenskom periodu (obi\u010dno sedam dana). Struktura i logika funkcionisanja Fejsbuk stranica \u2013 za koje je FB ve\u0107 uveliko razvio solidnu advertajzing platformu \u2013 prenose se i na li\u010dne profile, koji ne samo \u0161to sve vi\u0161e postaju sredstvo li\u010dnog advertajzinga, ve\u0107 se i korisnici podsti\u010du da, hteli ne hteli, svojoj onlajn aktivnosti tako pristupaju.<\/p>\n

Diktat klasnog naslje\u0111a<\/strong><\/p>\n

Preduzetni\u0161tvo isklju\u010duje, a (rastu\u0107i) opseg tog isklju\u010divanja zavisi od (rastu\u0107eg) opsega osobina, sposobnosti i svega \u0161to se mo\u017ee ponuditi kao roba na tr\u017ei\u0161tu. Ako su to na\u0161e zdravlje, telo, izgled, obrazovanost, geografsko poreklo, “kulturni nivo”, akcenat i jezi\u010dki fond \u2013 ako se, naime, sve to mo\u017ee ponuditi kao utr\u017eiva roba, kao dio radne snage \u2013 onda ono na suprotnoj strani stvara sve ve\u0107e suvi\u0161no stanovni\u0161tvo koje poseduje samo “nepo\u017eeljne” varijante ovih osobina i prema tome je osu\u0111eno na propast. Ono time ne donosi ni\u0161ta novo, ve\u0107 samo eksplicitno i uz dr\u017eavnu pomo\u0107 realizuje staru istinu kapitalizma da u njemu razvijena, prava, slobodna individua samo privatni vlasnik. Ostali su osu\u0111eni na najamni rad i krnju egzistenciju.<\/p>\n

Poop\u0161teno neoliberalno preduzetni\u0161tvo je pri\u010da, ekonomski i \u017eivotni model, o\u010digledno, za srednju i vi\u0161e klase i u tome je izuzetno klasno ekskluzivno. Ograni\u010denost njegove dru\u0161tvene osnove ne proisti\u010de samo iz razli\u010dite dostupnosti materijalnih resursa (tj. kapitala i vremena), ve\u0107 i iz najmanje jo\u0161 jednog razloga. Preduzetni\u0161tvo zahteva specifi\u010dan habitus, ustrojstvo tela i uma, sposobnost da se \u010dovek tako pona\u0161a i ophodi prema sebi i drugima, uvi\u0111anje razli\u010ditih opcija i kombinacija \u2013 drugim re\u010dima, zahteva jedno klasno nasle\u0111e. Marks je to bolje opevao:<\/p>\n

“Uostalom, ne zavisi samo od postoje\u0107ih svetskih prilika, koje on ni u kom slu\u010daju nije stvorio, kad \u0107e i koliko mo\u0107i da vidi, ve\u0107 to zavisi i od njegove kese i od njegovog \u017eivotnoga polo\u017eaja koji mu je zapao zahvaljuju\u0107i podeli rada, i koji mu skriva mo\u017eda veoma mnogo<\/em> [podvukao \u2013 V. V.], mada on mo\u017ee da ima veoma pohlepne o\u010di i u\u0161i.” 3<\/a><\/sup><\/p>\n

Sa druge strane, ono tra\u017ei i specifi\u010dno slepilo za preduslove sopstvenog postojanja, kao kada npr. Bogoljub Kari\u0107<\/a> ka\u017ee da, kada je on “zapo\u010dinjao” porodicu, nisu imali “ni\u0161ta”, iako je cela porodica jo\u0161 i pre Drugog svetskog rata, u kontekstu siroma\u0161ne, selja\u010dke predratne Jugoslavije, imala u vlasni\u0161tvu nekoliko pekara.<\/p>\n

Neka jedu avokado<\/strong><\/p>\n

Takvo slepilo izvor je stalnih pomahnitalih pri\u010da da su “pozitivno mi\u0161ljenje”, “rad na sebi” i “vera u sebe”, nu\u017ene ideolo\u0161ke dopuna preduzetni\u0161tva kao obrasca \u017eivota, sve \u0161to je potrebno za “uspeh”. Verno li prevedemo sva tri na jezik dru\u0161tvene analize, dobi\u0107emo one tri Rozenove orijentacije karakteristi\u010dne za srednju klasu: aktivan pristup sebi i okolini, orijentaciju ka budu\u0107nosti i individualizam. Misliti non-stop “pozitivno” mo\u017ee onaj koji je ili lud ili iza sebe ima kapital kojim to mo\u017ee podmazivati. “Rad na sebi” je drugo ime za pove\u0107anje sopstvene utr\u017eivosti i razmenske vrednosti, a “vera u sebe” neophodna komponenta prodaje proizvoda (reklo bi se: sales pitch). Utoliko sve tri funkcioni\u0161u kao jo\u0161 jedna \u0161ifra za klasu koja one koji joj pristupe deli i vr\u0161i selekciju: jedne na nebesa akumulacije, druge u ponor najamnog rada. Pravo prokletstvo i privla\u010dnost ovih ideologema nije u tome \u0161to su “la\u017ene”, ve\u0107 \u0161to su za relativno podno\u0161ljiv \u017eivot u kapitalizmu u nekoj meri neophodne.<\/p>\n

Tako je ose\u0107aj evropskih “milenijalaca” da obrazovanje i rad kao put klasnog uspona vi\u0161e nisu relevantni odraz, izme\u0111u ostalog, postepenog zatvaranja zapadnih dru\u0161tava u tom pogledu, kao posledice galopiraju\u0107e nejednakosti i uzdizanja preduzetni\u0161tva kao novog modusa vivendi<\/em>. Ipak, slika klasnih razlika u na\u010dinu \u017eivota ne mora biti isklju\u010divo sumorna \u2013 kao \u0161to ni\u017ei slojevi znaju voditi borbe u proizvodnji i pri njoj, tako su one mogu\u0107e i u odnosima potro\u0161nje. Istina, oni mo\u017eda nemaju veliki politi\u010dki i organizacioni potencijal, po\u0161to uglavnom nisu kolektivne i “broje sitno”, tj. poprimaju oblik izazivanja, osporavanja i dovo\u0111enja u pitanje praksi vi\u0161ih klasa i poku\u0161aja da se pravila igre upotrebe tako da otvore male prostore slobode tamo gde ih je trebalo zatvoriti.<\/p>\n

Tako i onaj tost sa avokadom i parola da niko ne radi, a kafi\u0107i puni predstavljaju sredstva diskreditacije \u017eivotnih stilova (iako redovno bez empirijske potpore) koji se percipiraju kao rasipni\u010dki, “iracionalni” i, naprosto, neodgovaraju\u0107i. Nepoverenje prema tr\u017ei\u0161tu<\/a>, (ta\u010dno) uverenje da individualnim \u017eivotima upravljaju sile s onu stranu na\u0161e mo\u0107i i sumorna perspektiva u pogledu budu\u0107nosti, koju dele bar neki bitni segmenti ekonomski nesigurnih mla\u0111ih generacija, poruka su suprotne valence \u2013 o iracionalnosti i rasipni\u0161tvu dominantnog kursa razvijenog sveta.<\/p>\n

\n

<\/a><\/p>\n<\/div>\n

  1. Rosen, B. (1956). The Achievement Syndrome: A Psychocultural Dimension of Social Stratification. American Sociological Review, Vol. 21, No. 2, pp. 203-211. Dostupno na: http:\/\/www.jstor.org\/stable\/2088523, uz pomo\u0107 sci-hub.io, saveznika svih radnih ljudi.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Douvan, E., Adelson, J. (1966). The Adolescent Experience. New York: John Wiley & Sons.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Marks, K., Engels, F. (1974). Nema\u010dka ideologija. U: Dela, tom 6, Beograd: Prosveta, str. 238.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Pre nekoliko meseci jedan australijski milioner poru\u010dio je svojim mla\u0111im sunarodnicima (“milenijalcima”) da je razlog za\u0161to ne mogu da kupe ku\u0107u ili stan to \u0161to previ\u0161e tro\u0161e…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":19547,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[66],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[14],"class_list":["post-19544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-klasa","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19544","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19544"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19544\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36572,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19544\/revisions\/36572"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/19547"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19544"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19544"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19544"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=19544"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=19544"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=19544"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=19544"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}