{"id":19468,"date":"2017-07-28T07:00:26","date_gmt":"2017-07-28T06:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=19468"},"modified":"2021-02-25T10:58:11","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:11","slug":"srpski-veterani-nepostojeceg-rata-devedesetih","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=19468","title":{"rendered":"Srpski veterani “nepostoje\u0107eg rata” devedesetih"},"content":{"rendered":"

Za razliku od svojih “kolega” u susjednim zemljama, veterani ratova 1990.-1999. iz Srbije izlo\u017eeni su dodatnom teretu: onom poraza. Iako ni u njihovom slu\u010daju nije manjkalo retorike o “obrani nacije”, oni su ipak ostali ne\u017eeljeni pre\u017eitak ranijih regionalnih vojnih avantura beogradskih vlasti, koje bi sada \u010dini se svi rado zaboravili.<\/strong><\/p>\n

Prvi susret s izjavama veterana ratova koji su tokom devedesetih godina pro\u0161log veka vo\u0111eni na tlu nekada\u0161nje Jugoslavije mo\u017ee da bude prili\u010dno iznena\u0111uju\u0107 i zbunjuju\u0107, imaju\u0107i u vidu nacionalisti\u010dki karakter ovih ratova. Naime, borci koji su kao pripadnici JNA ili Vojske Jugoslavije u ratovima u\u010destvovali na strani Srbije \u2013 a koju su srpske politi\u010dke elite predstavljale kao Jugoslaviju, iliti, preciznije, kao poslednji bastion odbrane jugoslovenstva od separatisti\u010dkih nacionalizama federativnih republika koje su jedna za drugom napu\u0161tale federaciju \u2013 redovno izjavljuju kako “nije bilo bitno koje je neko nacionalnosti ili vere, borilo se za Jugoslaviju”; iz patriotskog ose\u0107anja branila se zemlja prema kojoj je, uz neformalnu patriotsku, postojala i formalna vojna obaveza \u2013 odnosno, i\u0161lo se u rat za nju.<\/p>\n

Stavljaju\u0107i, pak, ove li\u010dne pro\u0161losti u \u0161iri kontekst dekretiranog jugoslovenstva s kraja osamdesetih i po\u010detka devedesetih godina, mo\u017eemo shvatiti odakle proisti\u010du ovako anacionalna vi\u0111enja borbi koje su, me\u0111utim, vo\u0111ene u slu\u017ebi ekonomskih i politi\u010dkih interesa srpskih vlasti. Poziv da se ispuni vojna obaveza u Jugoslovenskoj narodnoj armiji pobu\u0111ivao je sentiment patriotske du\u017enosti prema “socijalisti\u010dkoj Jugoslaviji”: zemlji koja je mnogo dala svom narodu i kojoj njen narod sada treba mnogo da d\u00e2.<\/p>\n

“Druga Jugoslavija” je krajem osamdesetih i po\u010detkom devedesetih bila je najdalje od socijalizma, kao \u0161to je bila daleko i od jugoslovenstva \u2013 ni socijalizam kao dru\u0161tvenoekonomski sistem, ni jugoslovenstvo kao politi\u010dka odrednica u zvani\u010dnoj politici dr\u017eave nisu postojali. Milo\u0161evi\u0107evska Srbija nije \u010duvala (niti sa\u010duvala) jugoslovenstvo, ve\u0107 je poku\u0161avala da “popravi” posledice<\/a> Ustava SFRJ iz 1974. godine. Njime su znatno pove\u0107ana ovla\u0161\u0107enja pojedinih republika unutar federacije, ali i autonomnih pokrajina na teritoriji Srbije. Jo\u0161 sa otvaranjem Jugoslavije svetskom tr\u017ei\u0161tu u pedesetim republike su po\u010dele da ekonomski konkuri\u0161u jedna drugoj \u2013 ovim Ustavom, konkurencija je samo zao\u0161trena.<\/p>\n

Ru\u017ena mrlja<\/strong><\/p>\n

Nakon \u0161to su me\u0111unarodne finansijske institucije osamdesetih iznele zahtev za ponovnom centralizacijom razlabavljene federacije, kako bi stabilizovale du\u017eni\u010dku ekonomiju Jugoslavije, Srbija je u centralizaciji uo\u010dila priliku da povrati nekada\u0161nji uticaj nad autonomnim pokrajinama i da tako vlastitu republi\u010dku ekonomiju u\u010dini konkurentnijom. Nije, dakle, Milo\u0161evi\u0107 bio predstavnik Srba kao ve\u0107ih Jugoslovena od sviju \u2013 premda “srpski Jugosloveni” u svom, \u010desto nesvesnom, nacionalisti\u010dkom jugoslovenstvu vole to da tvrde. Suprotno njima stoje oni Srbi koji Jugoslaviju nazivaju “najve\u0107om srpskom zabludom”; njihov separatisti\u010dki nacionalizam obezbe\u0111uje manje izrazite kontradikcije i lomove svesti u odnosu na ljude za koje “Srbija nije bila u ratu” \u2013 jer je, prema potonjima, Srbija bila zadnji bedem odbrane jugoslovenstva.<\/p>\n

Ti\u0161ina dana\u0161nje Srbije o srpskim veteranima ratova devedesetih ima naro\u010dito licemeran karakter. Proevropski preobra\u017eaj nekada\u0161njih kadrova \u0160e\u0161eljeve Srpske radikalne stranke, koji danas, kao \u010dlanovi i \u010dlanice vladaju\u0107e Srpske napredne stranke, zauzimaju niz pozicija mo\u0107i u dr\u017eavi, zna\u010dio je i “tranziciju” iz ponosnog velikosrpskog u nekakav novi kvazijugoslovenski model. Ovako bi se \u2013 naravno, ironi\u010dno \u2013 mogao nazvati model politike koji Aleksandar Vu\u010di\u0107 tvrdi da zastupa, sa svojom novom “neutralno\u0161\u0107u” (nekada\u0161njom “nesvrstano\u0161\u0107u”) u odnosima sa Istokom i Zapadom, pomiriteljskom realpolitikom \u2013 u kojoj, ipak, nakon svakog priznanja \u017ertava drugih dr\u017eava sledi jedno veliko “ali” za \u017ertve koje je dala Srbija \u2013 te s poku\u0161ajem izgradnje kulta li\u010dnosti nalik Titovom.<\/p>\n

U izgradnji slike takve Srbije, veterani ratova devedesetih predstavljaju ru\u017enu mrlju navodno prevladane pro\u0161losti. Ni demokrate, koje su na vlast do\u0161le nakon Petog oktobra i na njoj ostale 2001.\u20132012., niti naprednjaci koji kroje politiku od 2012. godine do danas, ne \u017eele da se pogledaju u ogledalo i da javno obznane vlastite nacionalisti\u010dke kontinuitete sa milo\u0161evi\u0107evskom Jugoslavijom. To u najve\u0107oj meri rezultira \u0107utanjem o pitanju ratnih veterana i fino upakovanim odbijanjima da se iza\u0111e u susret njihovim zahtevima.<\/p>\n

Veterani, s druge strane, smatraju da dr\u017eava koja ih je devedesetih pozvala u borbu danas nema pravo da se tih istih boraca stidi, ili da sa sebe skida odgovornost za njihovo u\u010de\u0161\u0107e u ratovima, po principu “Sami ste hteli, sami ste i\u0161li”. Politika<\/a> Srbije prema veteranima razlikuje se kako u odnosu na onu u mnogim drugim zemljama. Tako je ministarstvo za rad, zapo\u0161ljavanje, bora\u010dka i socijalna pitanja, a ne ministarstvo odbrane nadle\u017eno za pitanje ratnih veterana. U okviru prvopomenutog ministarstva, samo se sektor za bora\u010dko-invalidsku za\u0161titu eksplicitno bavi ovim pitanjem. Dakle, nisu obuhva\u0107eni \u010dak ni svi u\u010desnici ratova devedesetih (\u010diji ta\u010dan broj nije poznat, a procene su da danas na teritoriji Srbije \u017eivi izme\u0111u 400.000 i 800.000 njih), ve\u0107 samo oni koji su nakon rata (p)ostali invalidi (prema poslednjim dostupnim procenama, u Srbiji ih \u017eivi oko 12.000), odnosno oni koji su u ratu stradali, a njihova porodica po osnovu palog borca ostvaruje pravo na invalidninu.<\/p>\n

Nepostoje\u0107a kategorija<\/strong><\/p>\n

Ovo zna\u010di da dr\u017eava ne obezbe\u0111uje nikakvu podr\u0161ku psihi\u010dkom oporavku pre\u017eivelih boraca s rati\u0161ta. Veliki broj njih pati<\/a> od posttraumatskog stresnog poreme\u0107aja, a na stotine je izvr\u0161ilo samoubistvo. Zavisno od stepena invaliditeta, me\u0111u ratnim vojnim invalidima izvr\u0161ena je kategorizacija \u2013 oni su podeljeni u deset kategorija, pri \u010demu pripadnici prve kategorije (100% invaliditeta i potreba za svakodnevnom pomo\u0107i i negom) od dr\u017eave primaju oko 2.100 evra mese\u010dno (u \u0161ta su, me\u0111utim, uz li\u010dnu invalidninu, ura\u010dunati i tu\u0111a nega i pomo\u0107, ortopedski dodatak i dodatak za nezaposlene), a pripadnici najni\u017eih kategorija (desetu \u010dine osobe sa 20% invaliditeta) tek oko 50 evra mese\u010dno! Veliki broj ratnih veterana nema re\u0161eno stambeno pitanje, izdate zdravstvene legitimacije, mogu\u0107nost povratka na tr\u017ei\u0161te rada, niti im je obezbe\u0111en ma koji drugi mehanizam reintegracije u srbijansko dru\u0161tvo.<\/p>\n

Uz to, postoji veoma veliki broj veteranskih udru\u017eenja u Srbiji \u2013 oko ili preko 800. Ne postoji, pak, jedinstvena definicija ratnog veterana, budu\u0107i da na nivou dr\u017eave nije donet zakon o ratnim veteranima, a me\u0111u mnogobrojnim udru\u017eenjima postoje neslaganja. Mnogobrojnost raznorodnih udru\u017eenja omogu\u0107uje i da se do u nedogled odla\u017ee dono\u0161enje zakona o ratnim veteranima (jer kako pomiriti tolike razli\u010dite zahteve?), ali i da udru\u017eenja koja imaju neku “vezu” u dr\u017eavnom vrhu dobijaju znatno ve\u0107a bud\u017eetska sredstva u odnosu na udru\u017eenja koja tu “vezu” nemaju, a \u010dije je \u010dlanstvo \u010desto u te\u017eoj \u017eivotnoj situaciji, pa i prinu\u0111eno da se isklju\u010divo samofinansira.<\/p>\n

Tako su ratni veterani u dr\u017eavi “koja nije bila u ratu” su\u0161tinski nepostoje\u0107a kategorija \u2013 jer ni rat devedesetih u Srbiji nije postojao. Prepoznati su ne kao borci koji su pod parolom o\u010duvanja jugoslovenskog jedinstva \u2013 uveliko na\u010detog ekonomskom krizom iz osamdesetih i posledi\u010dnim ja\u010danjem nacionalizama u me\u0111usobno konkurentskim republikama \u2013 zapravo bili upregnuti da se izbore za teritorijalne i ekonomske interese Srbije, ve\u0107 kao dru\u0161tveni teret koji bi dana\u0161nja Srbija najradije u potpunosti zbacila sa svojih ple\u0107a. Bez konstantnog podsetnika na vlastitu nacionalisti\u010dku dr\u017eavnu politiku lak\u0161e se gradi \u017eeljena predstava o Srbiji kao “faktoru stabilnosti” na Balkanu i dostojnoj \u010dlanici presti\u017enog demokratskog kruga koji iz centra u Zapadnoj Evropi opisuje Evropska unija.<\/p>\n

Prema drugoj solidarnosti<\/strong><\/p>\n

Odgovornost prema vlastitoj pro\u0161losti \u2013 pa tako i sada\u0161njosti \u2013 i temelj da se ona prevlada, a ne previ\u0111a i potiskuje, podrazumevali bi da Srbija prepozna i prizna postojanje ratnih veterana koji su se devedesetih borili pod njenom komandom; da im omogu\u0107i da iza\u0111u iz devedesetih tako \u0161to \u0107e ih s dru\u0161tvene margine na koju ih kontinuirano gura uklju\u010diti u uobi\u010dajene tokove \u017eivota, garantuju\u0107i im egzistenciju i reintegraciju u dru\u0161tvo \u2013 u najmanju ruku, zato \u0161to im to duguje. Ovim bi, tako\u0111e, dr\u017eava priznala svoju ulogu u ratovima devedesetih \u2013 ratovima u kojima je i te kako u\u010destvovala, sprovodila masovne zlo\u010dine i nastojala da ostvari svoje pretenzije ka \u0161irenju, a ne tek da se odbrani, ili da odbrani “jugoslovenstvo” (kamoli “socijalizam”).<\/p>\n

Sa postoje\u0107om politi\u010dkom vrhu\u0161kom, veliko je pitanje da li \u0107e tako ne\u0161to biti u\u010dinjeno. A oti\u0107i dalje od prevladavanja pro\u0161losti i graditi bolju sada\u0161njicu i budu\u0107nost na Balkanu, definitivno isklju\u010duje nacionalisti\u010dke politi\u010dke elite koje \u0107e u krug vrteti \u2013 samo, mo\u017eda, finije prikrivati \u2013 iste one politike koje su za\u010dele i raspirile ratove devedesetih. Sada\u0161nji ratni veterani iz triju zemalja \u2013 Srbije, Hrvatske i BiH \u2013 me\u0111usobno komuniciraju i razmenjuju iskustva veteranskih politika u svojim dr\u017eavama, dolaze\u0107i do najboljih re\u0161enja pitanja ratnih veterana; u\u010desnici ratova i antiratni aktivisti i aktivistkinje sastaju se i diskutuju<\/a> o tome kako graditi sada\u0161njicu na Balkanu nakon zajedni\u010dke konfliktne (ali, prethodno, i solidarne) pro\u0161losti. Sada\u0161njica koju \u017eivimo nakon devedesetih najbolji je pokazatelj toga kuda vodi politika navodne samodovoljnosti, isklju\u010divosti i agresivnih nacionalizama.<\/p>\n

Na nama je da gradimo nove saveze. Na nama je da se povezujemo odozdo, da se protivimo elitama koje mame topovsko meso za nove sukobe u kojima one, pak, ne\u0107e krvariti. Iza iznu\u0111enih pomirenja i sporazuma trenutnih dr\u017eavnih vrhova na Balkanu stoje njihova \u017eelja za jo\u0161 vi\u0161e mo\u0107i i zahtevi velikih sila za jo\u0161 nemo\u0107nijim Balkanom, \u010dija trenutna ekonomska eksploatisanost lako mo\u017ee postati ponovni temelj nacionalisti\u010dkih sukoba. Udru\u017eenost balkanskih naroda protiv svih koji profitiraju na njihovim trvenjima, kontraofanziva pot\u010dinjenih, jedini je put ka dokidanju tog za\u010daranog kruga.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prvi susret s izjavama veterana ratova koji su tokom devedesetih godina pro\u0161log veka vo\u0111eni na tlu nekada\u0161nje Jugoslavije mo\u017ee da bude prili\u010dno iznena\u0111uju\u0107 i zbunjuju\u0107, imaju\u0107i u vidu nacionalisti\u010dki karakter ovih ratova…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":19469,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25,137],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-19468","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","tag-rat","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19468","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=19468"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19468\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36574,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/19468\/revisions\/36574"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/19469"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=19468"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=19468"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=19468"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=19468"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=19468"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=19468"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=19468"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}