Iako ovoj izjavi o\u0161tro protivre\u010di \u010dinjenica da su skoro sve novije zapadno-balkanske “stabilitokratije<\/a>” odlu\u010dno usmerene ka garantovanju politi\u010dko-ekonomske stabilnosti, a ne demokratizacije, evidentno je da procesi demokratizacije nisu uop\u0161te neophodni za priliv stranih investicija. \u0160tavi\u0161e, u ve\u0107ini slu\u010dajeva predstavljaju direktnu prepreku. Hoyt je svojom izjavom mo\u017eda implicitno dao samo signal da SAD ne smatra zapadni Balkan dovoljno dobrim mestom za izvoz ameri\u010dkog kapitala, po\u0161to su profitne stope ameri\u010dkih kompanija u zemljama poput Banglade\u0161a ili Vijetnama i dalje ve\u0107e nego u balkanskim zemljama.<\/p>\n Politika stabilizacije u\u017eiva prioritet u odnosu na demokratizaciju iz prostog razloga jer je stranom kapitalu u zemlji doma\u0107inu neophodno stabilno okru\u017eenje: kapital ne trpi valutne oscilacije, carinske prepreke, nedostatak subvencioniranja, visoke poreze na profit, nezavisno sindikalno organizovanje koje \u0161titi radni\u010dka prava, visoke cene faktora proizvodnje, a pogotovu ne visoke cene radne snage, itd. A ovi politi\u010dko-ekonomski uslovi stabilizacije koji pogoduju strabim direktnim investicijama (SDI) su ujedno i generator bujice govora o stabilnosti: medijski govor je krcat tlapnjama o tome kako smo najstabilnija zemlja u regionu, a klju\u010dni “faktor stabilizacije”, kako to vide strani politi\u010dari, ovaplo\u0107en je u predsedniku Vu\u010di\u0107u.<\/p>\n Politika stabilizacije osigurava da se proces internacionalizacije kapitala odvija tako da se akumulirani vi\u0161kovi na finansijskim tr\u017ei\u0161tima zemalja centra, putem sistema me\u0111unarodnih zajmova, recikliraju, tj. da se putem kreditiranja perifernih ekonomija vr\u0161i oplodnja kapitala i njegovo vra\u0107anje u centar. Logika samoekspanzije kapitala vodi ka njegovoj internacionalizaciji, pri \u010demu nacionalna dr\u017eava ne predstavlja prepreku ve\u0107 igra bitnu ulogu u globalnoj mre\u017ei konkurencije. Upravo politika stabilizacije omogu\u0107ava zemljama periferije da uvoze akumulaciju putem inostranog kreditiranja, a zemljama centra da pod veoma povoljnim uslovima izvoze kapital kroz razli\u010dite oblike investiranja na periferiji. Ovaj proces je duboko asimetri\u010dan, jer prekomerni uvoz akumulacije signalizira da u datoj ekonomiji nije do\u0161lo do bitnih promena u strukturi proizvodnje i izvoza, ve\u0107 da su krediti zavr\u0161ili u sferi potro\u0161nje, \u0161to onda vodi ka uvo\u0111enju restriktivnih bud\u017eetskih i monetarnih politika kao i rastu spoljnog duga. Sa druge strane, dohodak od stranih investicija (kroz isplatu dividendi i kamata) se u velikoj meri odliva iz zemlje doma\u0107ina, uzrokuju\u0107i ozbiljne platno-bilansne probleme. Izvr\u0161iti stabilizaciju koja odr\u017eava ovakve asimetri\u010dne odnose jeste u su\u0161tini recept koji prepisuju me\u0111unarodne finansijske institucije svim perifernim zemljama.<\/p>\n Ekonomska asimetrija i stabilizacija naspram demokratizacije Jedan od bitnijih momenata ekonomske asimetrije izme\u0111u zemalja jeste tehnolo\u0161ka razvijenost. Ud\u017ebeni\u010dka pamet i mejnstrim ekonomija upravo u stranim direktnim investicijama i slobodnom protoku kapitala vide klju\u010dni mehanizam kojim se niveliraju razlike u tehnolo\u0161koj razvijenosti putem transfera tehonologije, tj. spillover<\/em> efekata. Odvijanje kapitalisti\u010dkog zakona nejednakog razvoja ukorenjenog u razlikama izme\u0111u tehnolo\u0161kog napretka zemalja istorijski je zaista dovelo do podele sveta na razli\u010dite zone “razvijenosti”. Ovaj zakon i dalje va\u017ei, ali osnova na kome se on danas odvija se ne ti\u010de toliko disproporcija u tehnolo\u0161koj razvijenosti koliko ekstremnih razlika u nadnicama izme\u0111u zemalja, odnosno mogu\u0107nosti kapitala za neverovatne oblike super-eksploatacije radne snage na periferiji. Globalno segmentiranje proizvodnje pra\u0107eno masovnim outsourcingom<\/em> danas je koncentrisano u zonama niskih nadnica. Kao \u0161to je nekada trka u tehnolo\u0161kom razvoju uzrokovala nepovoljne odnose razmene za periferne zemlje, odnosno niske i jeftine izvozne proizvode a male dohotke, tako je danas tehnolo\u0161ka opremljenost periferije nedovoljna, jer politike stabilizacije zahtevaju redovno servisiranje inostranih dugova pra\u0107eno sistematskim suzbijanjem radni\u010dkih prava.<\/p>\n Politika privla\u010denja stranih investicija ugra\u0111ena je u habitus regionalnih “stabilitokratija” i taj proces je duboko nedemokrati\u010dan. Da su procesi demokratizacije dru\u0161tva zaista prioritet, a posebno demokratskog planiranja u sferi razvojne politike, sigurno ne bi izazvali psiholo\u0161ku fascinaciju “problemom” privla\u010denja stranih investicija kojim se toliko bave birokrate, razni eksperti i mejnstrim ekonomisti. Tako\u0111e, procesi demokratizacije ne bi doveli do vi\u0161egodi\u0161nje provale doktorata iz ekonomije na temu privla\u010denja stranih investitora, niti do masovnih privatizacija i otpu\u0161tanja, obezvre\u0111enja dru\u0161tvene i dr\u017eavne imovine, eksplozije spoljnog duga zemlje, nekontrolisanih tokova novca, blokade doma\u0107e privrede izazvane restriktivnom monetarnom politikom, razaranja dru\u0161tvenog fonda rada ili super-eksploatacije radne snage, administrativnog rezanja penzija i plata, itd. Re\u010dju, asimetrija je i ovde vidljiva: stabilnost je pre svega neophodna kapitalu, dok je radu neophodna fleksibilizacija i pripravnost na sve kaprice poslodavaca. Prakticiranje rizika kao garanta ulaska u kapitalisti\u010dko carstvo slobode definitivno je prevaljeno na stranu rada.<\/p>\n Sintagma “politika kontinuiteta” u kontekstu stranih investicija ne ozna\u010dava politiku koja se u Srbiji vodi u poslednjih pet godina (Vu\u010di\u0107eve vlade) ve\u0107 u poslednjih sedamnaest godina (od po\u010detka demokratskih promena). Jedna od klju\u010dnih karakteristika koja povezuje sve ove naizgled razli\u010dite vlade jeste politika stabilizacije koju sve provode. Tako\u0111e, sve te razli\u010dite stabilizacione vlade Srbije su preferirale sli\u010dan tip politike privla\u010denja SDI. Provodile su, do 2012, istu politiku privla\u010denja koja se u najve\u0107oj meri ostvarivala kroz konverziju duga dru\u0161tvenih i dr\u017eavnih preduze\u0107a u procesu privatizacije.<\/p>\n Politika kontinuiteta: orijentacija ka uvozu<\/strong><\/p>\n Konverzija duga doma\u0107ih preduze\u0107a u vlasni\u010dki kapital stranih kompanija je krajem 2012. godine iznosila 13.368 miliona eura, \u0161to je u to vreme \u010dinilo preko 70% ukupnih SDI. Ipak, vrlo upitna stvar je da li se ovakav tip privatizacije uop\u0161te mo\u017ee smatrati SDI, jer pokrivanje zate\u010denih dugova i puka promena vlasni\u010dkih titula nije nikakvo investiranje. Sama \u010dinjenica da se u procesu privatitacije ili deindustrijalizacije ve\u0107ina SDI ulila u uslu\u017eni sektor (bankarski sektor i osiguranje, informacioni sektor, trgovina, saobra\u0107aj i skladi\u0161tenje, poslove sa nekretninama itd.) ukazuje da se ekonomski rast formirao na bazi stvaranja uvozne zavisnosti, ali i na bazi kori\u0161\u0107enja stranih kredita. Deindustrijalizaciju Srbije je mogu\u0107e sagledati ukoliko se uzme u obzir kretanje bruto dodate vrednosti industrije (BDV) i njenog udela u bruto doma\u0107em proizvodu (BDP). Tako je 2000. godine ovaj udeo iznosio 22,3%, da bi 2005. pao na 16,6% a u 2010. na 15,9%. Dakle, dok stopa SDI u ovom periodu raste, dotle u\u010de\u0161\u0107e industrije u BDV pada. U periodu od 2001. do 2012. najve\u0107i doprinos rastu BDV<\/a> dao je sektor trgovine (26%), sektor komunikacija i informacija (16,7%), poslovanje sa nekretninama (11,6%), sektor finansija i osiguranja (8,8%), saobra\u0107aj i skladi\u0161tenje (6,7%). Udeo primarnog sektora (rudarstvo i poljoprivreda) za isti period iznosi 3,8%, dok sekundarni sektor (prera\u0111iva\u010dka industrija, vodoprivreda, elektroprivreda i gra\u0111evinarstvo) u\u010destvuje sa 11%. I primarni i sekundarni sektor bele\u017ee pad u odnosu na period od 1991. do 2001. za oko 4%. Sve ovo su jasni indikatori kako jedna ekonomija na bazi uni\u0161tavanja vlastite proizvodnje postaje su\u0161tinski uvozno orijentisana.<\/p>\n Dominacija uvoza u ekonomiji, pored inflatornog delovanja, \u010desto uzrokuje platno-bilansne probleme, jer smanjuje kako deviznu tako i dinarsku likvidnost zemlje. Narodna banka Srbije (NBS) je \u010desto bila prinu\u0111ena da anga\u017euje sredstva iz deviznih rezervi kako bi se mogao namiriti uvozni sektor, \u0161to je zna\u010dilo da je morala za svaku intervenciju u devizne rezerve povu\u0107i dinarsku protivvrednost iz opticaja i izvr\u0161iti njeno poni\u0161tavanje. Time se direktno smanjuje masa dinara u opticaju (dinarska likvidnost), a po\u0161to se uvozi pla\u0107aju devizama – povu\u010dene devize iz rezervi se odlivaju u inostranstvo smanjuju\u0107i tako i deviznu likvidnost zemlje. Sa druge strane, ekscesivni uvoz dovodi i do velikog odliva doma\u0107e \u0161tednje u inostranstvo kroz pove\u0107an udeo finalne potro\u0161nje stanovni\u0161tva i privrede u kupovini inostrane robe. Na kraju, smanjenje dinarske likvidnosti, u \u010demu ekscesivni uvoz igra bitnu ulogu, uti\u010de dobrim delom i na blokadu doma\u0107e privrede. Na ovo najbolje ukazuju podaci koje izla\u017ee srpski ekonomista Slobodan Komazec za 2013. godinu<\/a>:<\/p>\n Uvozna ekonomija se vrti u za\u010daranom krugu stalnog odliva deviza i neophodnosti da se devizne rezerve popune kako bi dinar bio stabilan, odnosno vrti se u prisili na strano zadu\u017eivanje. Doma\u0107e firme su u dubiozi recipro\u010dnih dugovanja i nepla\u0107anja, a nelikvidnost je, zahvaljuju\u0107i ne samo ekscesivnom uvozu ve\u0107 i restriktivnoj monetarnoj politici centralne banke, postala najve\u0107i problem privrede. Doma\u0107a privreda odgovara na hroni\u010dni nedostatak likvidnog novca tako \u0161to ne pla\u0107a poreze, ne vra\u0107a kredite bankama, ne ispla\u0107uje plata i doprinose i sl., dakle stabilizuje se. Vlada i Narodna banka Srbije (NBS) tvrde da privreda nikada nije imala tako nisku stopu inflacije i takvu stabilnost cena kao poslednjih godina. Ako politika sterilizacije vi\u0161ka likvidnosti koju sprovodi NBS i vodi ka cenovnoj stabilizaciji i smanjenju inflacije, cena za to je atrofirana doma\u0107a privreda. Jednom prilikom je, povodom goropadne inflacije u SFRJ osamdesetih godina, jugoslovenski ekonomista Branko Horvat izjavio da izjedna\u010davanje stabilizacije cena sa stabilizacijom privrede predstavlja elementarno ekonomsko neznanje. Ova izjava se itekako mo\u017ee uputiti na adresu sada\u0161njih monetarnih vlasti.<\/p>\n Uloga spekulativne ekonomije<\/strong><\/p>\n Ali kako se onda odr\u017eava stabilnost dinara i kakve veze imaju SDI sa time? Elem, preko trideset stranih banaka koje posluju u Srbiji ne poma\u017eu privredi povoljnim kreditnim plasmanima, ve\u0107 zbog povoljne referentne kamatne stope NBS ula\u017eu u kupovinu hartija od vrednosti (reotkup hartija od vrednosti, tj. repo operacije) koje banka emituje. Dakle, strane banke ne kreditiraju privredu, ve\u0107 se upu\u0161taju u spekulativnu ekonomiju. Strane banke se zadu\u017euju u mati\u010dnim zemljama po daleko ni\u017eoj kamatnoj stopi (manja od 1%), zatim ta devizna sredstva prodaju NBS za dinare, kako bi dinarima izvr\u0161ili kupovinu hartija od vrednosti. NBS tako ja\u010da devizne rezerve istovremeno preuzimaju\u0107i obaveze isplate visokih kamata stranim bankama koje se zatim odlivaju u inostranstvo. O dinamici repo-operacija govore i slede\u0107i podaci<\/a>: godine 2005. su izvr\u0161ene repo-operacije u iznosu od 16 milijardi dinara, dok su ve\u0107 2009. dostigle iznos od 151 milijarde dinara. Ako se uzme u obzir da je kamatna stopa u tom periodu znala dosti\u0107i i 17%, onda je jasno da je devizno optere\u0107enje NBS po osnovu isplate kamata ogromno.<\/p>\n Sa druge strane, strane banke svoje kreditne plasmane usmeravaju uglavnom na sektor stanovni\u0161tva, uz visoke kamatne mar\u017ee. Tako se jedan dobar deo poslovanja stranih banaka odnosi na pru\u017eanje potpore spekulativnoj ekonomiji koja zajedno sa deviznom \u0161tednjom stanovni\u0161tva odr\u017eava koliko-toliko stabilan kurs dinara. Ipak, stvarne devizne rezerve Srbije se vrlo lako mogu istopiti rastu\u0107im deviznim obavezama privrede i dr\u017eave, a ako se uzme u obzir \u010dinjenica da dobar deo ovih rezervi \u010dini privatna devizna \u0161tednja, onda je alarm vlade za forsiranjem izvoza kao drugog izvora deviznog priliva jasan. Ono \u0161to nije jasno jesu mere kojima vlada i NBS podsti\u010du izvoz. 2015. godine je NBS odobrila kredite namenjene izvozu u vrednosti od samo 3 milijarde dinara dok je iznos kredita za uvoz za istu godinu iznostio 33 milijardi dinara, dakle 10 puta vi\u0161e<\/a>! Toliko o vladinoj glasnoj podr\u0161ci izvozu… Tretman svih vlada prema izvozno orjentisanim granama najbolje se vidi u nediverzifikovanom izvoznom sektoru gde povla\u010denje jednog bitnijeg stranog investitora dovodi do makroekonomskih poreme\u0107aja. To je i bio slu\u010daj kada se US Steel povukao iz Srbije i kada se celokupan izvoz metalske industrije smanjio za 500 miliona eura.<\/p>\n Statisti\u010dke kolizije i spoljni dug<\/strong><\/p>\n \u010cesto se isti\u010de da SDI ne uti\u010du na stanje spoljnog duga, jer SDI unose u doma\u0107u ekonomiju sve\u017e kapital. To me\u0111utim nije ta\u010dno, ukoliko razmislimo o tome kako odliv dohotka od SDI uti\u010de na deficit platnog bilansa. Odliv dohotka kroz isplatu dividendi i kamata stranim investitorima indirektno uti\u010de na pove\u0107anje spoljnog duga, jer porast udela odlivenog dohotka po osnovu SDI u celokupnom teku\u0107em ra\u010dunu zemlje proizvodi nova zadu\u017eivanja kako bi se pokrili tako stvoreni deficiti<\/a>. Kretanje u ovom za\u010daranom krugu izgleda ovako: deficiti teku\u0107eg ra\u010duna su finansirani stranim kapitalom (uglavnom stranim kreditima); dohodak od SDI se odliva iz Srbije stvaraju\u0107i ozbiljne platno-bilansne probleme; za pokrivanje deficita teku\u0107eg ra\u010duna Srbiji je potrebno jo\u0161 vi\u0161e stranih kredita i SDI – \u0161to automatski stvara budu\u0107e deficite koji se finansiraju jedino ve\u0107im prilivom stranog kapitala. Posledice ovakvog kretanja su katastrofalne: danas na pla\u0107anje kamata po osnovu spoljnjeg duga odlazi \u010ditava neto akumulacija privrede zajedno sa celokupnim prirastom bruto proizvoda.<\/p>\n
\n<\/strong><\/p>\n![\"tabela](\"http:\/\/www.bilten.org\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/tabela-za-radenkovi\u0107a-FDI-Blokirana-privreda-Srbije-2013-izvor-Slobodan-Komazec-e1499277927211.png\")
<\/a><\/p>\n