{"id":18936,"date":"2017-06-21T07:00:24","date_gmt":"2017-06-21T06:00:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=18936"},"modified":"2021-02-25T10:58:22","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:22","slug":"nacionalizam-kao-anestetik-za-eksploataciju","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=18936","title":{"rendered":"Nacionalizam kao anestetik za eksploataciju"},"content":{"rendered":"

Tradicionalna bratska ljubav<\/em> Srbije i Rusije trebala bi podrazumijevati ravnopravnost i solidarnost odnosa. No, ona je zapravo tek retori\u010dki ornament s konkretnom politi\u010dkom i ekonomskom funkcijom. Dok srpskoj vladi slu\u017ei kao svojevrsno oru\u017eje za nacionalno dokazivanje neovisnosti spram Zapada, Rusija je koristi za ekonomsku eksploataciju doma\u0107ih resursa.<\/strong><\/p>\n

Svrgavanjem Slobodana Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine period samoizolacionizma je zavr\u0161en, Srbija je usko\u010dila u postistorijski voz blistave budu\u0107nosti instalirav\u0161i free market softver civilizovanog i progresivnog zapadnog sveta. Time je zvani\u010dno u\u0161la u vrzino kolo sistemske eksploatacije na kapitalisti\u010dkoj poluperiferiji. Prvo su do\u0161le jedinice za ideolo\u0161ku preobrazbu i strukturnu implementaciju pro-tr\u017ei\u0161nih reformi u vidu razli\u010ditih tehnokratskih organizacija da bi nakon toga, pod evro-atlantskim ki\u0161obranom, nagrnule multinacionalne kompanije \u017eeljne jedva na\u010detog socijalisti\u010dkog tr\u017ei\u0161ta, jeftine radne snage i korumpiranih i ideolo\u0161ki “obra\u0111enih” elita.<\/p>\n

Usvojena “teleologija privatizacije svega postoje\u0107eg” i liberalizacija tr\u017ei\u0161ta rezultirala je dugoro\u010dnim uni\u0161tenjem privrede, ali i kreiranje zavisnosti Srbije od priliva stranog kapitala i me\u0111unarodnih finasijskih institucija<\/a>. Srbija se kona\u010dno na\u0161la pod kapom i \u0161apom<\/em> kapitalisti\u010dkog Zapada koji je, ma\u0161u\u0107i EU \u0161argarepom<\/em>, dominantno preuzeo kontrolu nad svim institucijama i zna\u010dajnijim resursima u zemlji. Me\u0111utim, to je u srce pogodilo ruskoga Velikog Brata na \u010delu sa Vladimirom Putinom koji, uprkos \u0161irini svoje slovenske du\u0161e, nije mogao da prihvati takvu “izdaju”. \u0160anse da se Srbija, kao tradicionalni interesni prostor Rusije, tek tako prepusti Zapadu bila je ravna verovatno\u0107i da \u0107e Srbija iz tranzicije iza\u0107i kao bogata \u010dlanica EU sa razvijenom privredom, dobrostoje\u0107im gra\u0111anima i dobrodr\u017ee\u0107im demokratskim institucijama.<\/p>\n

S obzirom na to da su od kraja 80-ih kapitalizam i nacionalizam dve glavne “igre u (Beo)gradu”, pod \u010dijim su dominantnim uticajem bile sve garniture vlasti, Rusi su logi\u010dno odigrali na “kartu do Pri\u0161tine” uz tradicionalno guslanje o “vekovnoj bliskosti dva naroda”. Ruska navodna za\u0161tita Srbije u me\u0111unarodnim odnosima i “borba” protiv nezavisnosti Kosova, ustoli\u010dila je mitolo\u0161ku percepciju ruskog naciona kao starijeg i mo\u0107nijeg brata koji bezinteresno lebdi kroz istoriju i bdije nad sudbinom srpskog pravoslavnog naroda iz \u010diste nepatvorene ljubavi.<\/p>\n

No, kao i obi\u010dno, iza identitetske pri\u010de \u2013 bilo da je re\u010d o Rusiji ili EU – krije se \u010dist materijalni interes. Uprkos tome, medijski i politi\u010dki komentarijat u Srbiji kulturno-vrednosnim interpretacijama \u010desto zamagljuje ekonomske interese velikih sila, i kriju\u0107i sopstvenu analiti\u010dku slabovidost pod geopoliti\u010dkom kabanicom, poslovi\u010dno pravda sve civilizacijskom borbom Istoka i Zapada. Pa je, tom logikom, za liberale Rusija no-no<\/em> samo zato jer je “iracionalna isto\u010dnja\u010dka despotija”, dok je Amerika putokaz budu\u0107nosti samo jer je “zapadna liberalna demokratija” gde apriori sve vrvi od slobode i blagostanja. S druge strane, nacionalisti\u010dka \u0161tampa redovno re\u0161eta srd\u017ebu po “doma\u0107im slugama” ameri\u010dkih i “evro-unijatskih” kolonijalnih gospodara, dok u Vladimiru Vladimirovi\u010du vidi spasitelja \u010dove\u010danstva od moralne bede dekadentnoga Zapada. Me\u0111utim, zadojeni ideolo\u0161kom mr\u017enjom prema Zapadu, oni ostaju slepi za rusku kapitalisti\u010dku ma\u0161ineriju \u0161to pod pravoslavnim pla\u0161tom nemilosrdno kr\u010di sve pred sobom \u2013 pa i “bratsku” Srbiju.<\/p>\n

“Posao veka” kao trojanski konj<\/strong><\/p>\n

S obzirom na to da je dugo bauljala u svojoj ekonomskoj i politi\u010dkoj slabosti, uprkos ideolo\u0161kom uticaju, Rusija dugo nije uspevala da se zna\u010dajnije ekonomski nametne u Srbiji. Me\u0111utim, iskoristiv\u0161i usijanu atmosferu pregovora o statusu Kosova, Rusija je po\u010detkom 2008, u vreme Vlade Vojislava Ko\u0161tunice, uspela da izbori “posao iz snova”. Tada je potpisan Energetski sporazum kojim je Srbija ruskoj dr\u017eavnoj firmi Gaspromnjeft prodala ispod cene<\/a> 51 odsto NIS-a, jedine dr\u017eavne kompanije za istra\u017eivanje, proizvodnju i prodaju nafte i prirodnog gasa. Zauzvrat, Rusija je Srbiji obe\u0107ala energetsku sigurnosti i 400 miliona evra investicija u NIS, ali pre svega jedan krak Ju\u017enog toka, projekta gasovoda kojim je, pre rata u Ukrajini, ruski gas trebalo da bude dopremljen do zemalja Evropske unije.<\/p>\n

No, iako je \u010ditav “posao veka”, kako su ga zvali srpski politi\u010dari, bio vezan za Ju\u017eni tok, sporazum je ostao na snazi i nakon propasti projekta zbog \u010dega je Srbija ostala bez ogromne dr\u017eavne imovine, prava eksploatacije prirodnih rezervi nafte i gasa, geotermalnih izvora, dok je istovremeno postala i do\u017eivotno energetski zavisna od Rusije.<\/p>\n

Koliko je ugovor bio \u0161tetan govori i \u010dinjenica da je Srbija jedina zemlja na trasi izgradnje Ju\u017enog toka koja je Rusima dala ve\u0107insko vlasni\u0161tvo nad svojom nacionalnom naftnom kompanijom, a zajedni\u010dku rusko-srpsku firmu registrovala u offshore zoni u \u0160vajcarskoj \u010dime je Rusima prepustila i kontrolu tokova novca. O tome kako su “bra\u0107a Rusi” nasamarili \u010ditav srpski politi\u010dki establi\u0161ment, ali i na koje sve nemilosrdne na\u010dine i dalje preko NIS-a crpe prirodne i ljudske resurse u Srbiji, mogao bi da se napi\u0161e jedan dobar ruski “porodi\u010dni roman” u kome bi srpski deo ove “sre\u0107ne” pravoslavne porodice bio nesre\u0107an na onaj sa\u017ealjivi na\u010din, kako sam pot\u010dinjeni mo\u017ee biti nesre\u0107an. Taj “knji\u017eevni klasik” rusko-srpskih odnosa bez mnogo problema bi u dahu ispisali izrabljivani lizing-radnici na NIS-ovim pumpama, \u017eitelji brojnih vojvo\u0111anskih sela po \u010dijim dvori\u0161tima ruje Gazpromova te\u0161ka ma\u0161inerija, ali i stanari zgrada u velikim gradovima \u010diji parkovi, vrti\u0107i i de\u010dja igrali\u0161ta ustupaju mesto NIS-ovim crpnim stanicama.<\/p>\n

Inovativna nova izvori\u0161ta nafte<\/strong><\/p>\n

Prema svim istra\u017eivanjima javnog mnjenja, Rusi su i dalje dominantno najpopularnija nacija u Srbiji, a svaka saradnja sa njima, za razliku od SAD-a ili EU-a, gleda se pozitivno. No, kada bi mediji bili uporniji u boljem informisanju gra\u0111ana Srbije, mo\u017eda bi dihotomija dobri Rus\/zli Amerikanac koju forsira mejnstrim bila kona\u010dno razbijena u parampar\u010dad. Jer, gra\u0111ani Srbije, ma koliko zadojeni “bratstvom i slovenstvom”, te\u0161ko da su u te\u017eoj poziciji kad ih eksploati\u0161e nekakav teksa\u0161ki naftni magnat u kaubojskim \u010dizmama, nego, recimo, Kiril Krav\u010denko, Gaspromnjeftov dugogodi\u0161nji prvi \u010dovek u NIS-u i za\u0161titno lice ruskog pohoda na srpske prirodne resurse koji je svojim dobrim radom za samo nekoliko godina srpska izvori\u0161ta nafte i gasa doveo do nivoa suve drenovine.<\/p>\n

Naime, Krav\u010denko je primenjuju\u0107i sistem frakturiranja (zabranjen u mnogim zemljama zbog posledica na \u017eivotnu sredinu) koji podrazumeva da se u bu\u0161otine ubacuju pumpe kojima se naglo di\u017ee pritisak, kako bi se izbacila ve\u0107a koli\u010dina nafte, doveo Srbiju u situaciju da, ako nastavi ovim tempom, do 2021. godine ostane bez sopstvene proizvodnje nafte<\/a>. Ipak, Rusi za to ne mare, ve\u0107 misle poslovno i ne \u010dase\u0107i \u010dasa grozni\u010davo tragaju za novim izvori\u0161tima nafte i to po, ni manje ni vi\u0161e, de\u010djim igrali\u0161tima, javnim povr\u0161inama, dvori\u0161tima i njivama dobrih srpskih doma\u0107ina.<\/p>\n

Andrijana Milo\u0161ev, me\u0161tanka Srbobrana, \u017ealila se medijima da radnici NIS-a dolaze u pola no\u0107i i postavljaju mehanizaciju na javne povr\u0161ine i u privatne njive bez ikakvih dogovora sa lokalnim stanovni\u0161tvom. Prema re\u010dima Ratka \u0110ur\u0111evca iz Ekolo\u0161kog pokreta Vrbasa, radnici NIS-a, bez prethodne najave ili dozvole, ulaze u atare op\u0161tina Vrbasa i Kule tagaju\u0107i za naftom i gasom na tom podru\u010dju. I to ne samo u atare, ve\u0107 i u sam centar Vrbasa. Mnogi bi upitali, a gde je tu pravna dr\u017eava. Tu je, \u017eiva i klasno nesenzibilisana, jer NIS za sve svoje aktivnosti, od lokalne samouprave, sve dozvole dobija “ekspresnom brzinom”. Predsednik Saveta Mesne zajednice Novi Itebej Bela Pete\u0161, odgovaraju\u0107i na pitanje novinara o \u0161teti na drumu koji je Gazpromnjeft svojim vangabaritnim vozilima napravio, izjavio je da “NIS ne vidi da u toj mesnoj zajednici stanuju i ljudi, a ne samo nafta”.<\/p>\n

\u00a0Gorka pilula kapitalizma<\/strong><\/p>\n

No, logika maksimizacija profita du\u0161manski kr\u010di dalje \u010dine\u0107i svoje upravlja\u010de sve bogatijima i bahatijima, a domicilno stanovni\u0161tvo sve siroma\u0161nijim i obespravljenijim. U svom pohodu na crno zlato NIS je stigao \u010dak i do za\u0161ti\u0107enog prirodnog rezervata Deliblatska pe\u0161\u010dara, gone\u0107i pred sobom mnoge za\u0161ti\u0107ene vrste biljki i \u017eivotinja u hodu zaobilaze\u0107i zakone. Pored zloupotrebe energetskog sporazuma, povla\u0161\u0107enoj ceni rudne rente, brutalnog odnosa prema \u017eivotnoj sredini i bezobzirnog pona\u0161anja prema lokalnom stanovni\u0161tvu, Rusi su se istakli i po, maltene, ud\u017ebeni\u010dkoj eksploataciji radnika.<\/p>\n

Odmah nakon privatizacije, NIS na \u010delu sa Krav\u010denkom otpustio je 6000 radnika u maloprodaji (od ukupno 12000 zaposlenih u NIS-u), a onda nekima od njih ponudio da nastave da rade, ali preko agencija za lizing radne snage. Samo u jednom danu krajem 2013. godine Krav\u010denko je otpustio 900 ljudi i kao zamenu za stalni posao i platu od 500 evra ponudio im da nastave da to\u010de benzin na nekim od vi\u0161e stotina NIS-ovih pumpi, ali preko lizing agencija i to za mese\u010dnu zaradu od 200 evra.<\/p>\n

Miroslav Mladenovi\u0107, jedan od 5000 radnika koji su tu\u017eili kompaniju zbog “prisilnog dobrovoljnog odlaska” isti\u010de da je dr\u017eava radnike pustila niz vodu, tvrde\u0107i da su zbog Krav\u010denkovih poslovnih poteza mnogi ljudi izgubili i \u017eivot. “Preko no\u0107i je nestala NIS maloprodaja. Svi smo dobili otkaze gotovo u istom danu. Na\u0161e udru\u017eenje otpu\u0161tenih radnika ima podatke da je desetak ljudi izvr\u0161ilo samoubistvo zbog otkaza”, ka\u017ee Mladenovi\u0107, dodaju\u0107i da su uslovi za rad na pumpama preko lizing agencija bili robovski.<\/p>\n

“Morali smo da osam sati stojimo, da prodamo najmanje 10 kafa po osobi, pet upalja\u010da i da celokupan manjak nadoknadimo ako ga bude u kasi. Ukoliko taj ‘bonus’ ne bismo ostvarili, morali bismo da nadokna\u0111ujemo ono \u0161to nismo uspeli da prodamo. Radio sam pod takvim uslovima tri meseca i napustio posao jer me je vi\u0161e ko\u0161tao taj rad nego nerad kod ku\u0107e”, obja\u0161njava Mladenovi\u0107. Srpski zvani\u010dnici o ovome nisu progovorili ni re\u010d, iako je rentiranjem radnika samo po osnovu poreza i doprinosa bud\u017eet Republike Srbije o\u0161te\u0107en za ogroman novac, a nepoznato je i gde se sliva novac od brendiranih pumpi odnosno onih koje nose naziv “Gaspromnjeft”.<\/p>\n

“Ja nisam Putin<\/strong>”<\/p>\n

Veliki me\u0161tar Kiril Krav\u010denko, ne da nije kritikovan zbog svega \u0161to je uradio, ve\u0107 je za svoj rad od dr\u017eave Srbije i “pohvaljen”. Naime, samo mesec dana pre nego \u0161to \u0107e oti\u0107i sa mesta prvog \u010doveka NIS-a, tada\u0161nji predsednik Srbije Tomislav Nikoli\u0107, povodom Dana dr\u017eavnosti, nagradio ga je zlatnom medaljom za izuzetne zasluge u javnom radu, privrednoj delatnosti i ja\u010danju prijateljstva Srbije i Rusije. Krav\u010denko je pazario ku\u0107u i nekretnine u blizini Novog Sada, a osnovao je i privatnu firmu u Srbiji. Pored negativnog publiciteta, nije izgubio sve funkcije u “Gaspromnjeftu” i u NIS-u jer je preme\u0161ten u Odbor direktora NIS-a i ostao zamenik generalnog direktora “Gaspromnjefta” zadu\u017een za upravljanje inostranim aktivama.<\/p>\n

O tome koliko je odnos Rusije i Srbije “solidaran” govore i podaci prema kojima je od potpisivanja Energetskog sporazuma Srbija od NIS-a prihodovala 793 miliona evra, dok je ruska strana inkasirala 3,4 milijarde. Me\u0111utim, manevarski prostor za reviziju sporazuma je izuzetno tanak i s obzirom na to da Srbija nosi om\u010du energetske zavisnosti od Rusije. Naime, 80 odsto gasnih potreba doprema se gasovodom koji prolazi kroz Ukrajinu i Ma\u0111arsku, a u ovom trenutku ne postoji nikakvo re\u0161enje koji bi i\u0161lo ka diverzifikaciji energetskog snabdevanja.<\/p>\n

Na pitanje novinara zbog \u010dega nije spomenuo modifikaciju sporazuma sa Rusima oko Ju\u017enog toka u svom ekspozeu iz 2016, tada\u0161nji premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107 je izjavio da Ju\u017enog toka u ekspozeu nema “zato \u0161to je Vladimir Putin rekao da je Ju\u017eni tok mrtav”. “Ja nisam Putin i ne mogu da odredim druga\u010dije”, izjavio je Vu\u010di\u0107 \u010diju izjavu opozicija nije mogla da iskoristi, jer su svi redom ili podr\u017eali sporazum ili bili potpisnici istog.<\/p>\n

No, ako ni\u0161ta drugo, gra\u0111ani Srbije su se suo\u010dili sa realnom slikom ruske dr\u017eave i njenih \u010dinovnika od krvi, mesa i pohlepe, time razbiv\u0161i iluziju satkanu od apstrakcija jeftinog etnofiletizma i nacionalisti\u010dke demagogije. Pusto\u0161 koja ostaje iza ruskih kompanija jednako bode o\u010di kao ona nastala eksploatacijom giganata iz EU ili SAD, a \u017eivot u koloniji jednako te\u017eak kao i onaj u guberniji. “Njihova namera je da iscrpe rudno bogatstvo i ne interesuje ih \u0161ta ostavljaju za sobom. Pristup prema svemu ovome je da izvuku \u0161to vi\u0161e para odavde i da nas zaborave”, zaklju\u010dak je Bele Pete\u0161a iz malog srednjebanatskog sela Novi Itebej. Zaklju\u010dak od kog politi\u010dari, nacionalna intelektualna elita, ali i svi gra\u0111ani Srbije mogu samo da u\u010de.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svrgavanjem Slobodana Milo\u0161evi\u0107a 2000. godine period samoizolacionizma je zavr\u0161en, Srbija je usko\u010dila u postistorijski voz blistave budu\u0107nosti instalirav\u0161i free market softver civilizovanog i progresivnog zapadnog sveta. Time je zvani\u010dno u\u0161la u vrzino kolo sistemske eksploatacije na poluperiferiji…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":18940,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[228,216],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[329],"class_list":["post-18936","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekonomija","tag-rusija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18936","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18936"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18936\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36591,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18936\/revisions\/36591"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18940"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18936"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18936"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18936"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=18936"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=18936"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=18936"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=18936"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}