{"id":18832,"date":"2017-06-13T07:00:26","date_gmt":"2017-06-13T06:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=18832"},"modified":"2021-02-25T10:58:24","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:24","slug":"religijska-neravnopravnost-u-srbiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=18832","title":{"rendered":"Religijska (ne)ravnopravnost u Srbiji"},"content":{"rendered":"

Figura pomiritelja podivljalih balkanskih plemena jedna je od onih koje srbijanski predsjednik Aleksandar Vu\u010di\u0107 najvi\u0161e voli da zauzme pred stranim mo\u0107nicima. To se ponajprije manifestira u gestama i izjavama kojima tobo\u017ee poku\u0161ava “pomiriti” Srbe i Bo\u0161njake. No unato\u010d retorici stabilnosti i su\u017eivota, polo\u017eaj muslimana u samoj Srbiji daleko je od idealnog.<\/strong><\/p>\n

Ako \u0107e vlada Aleksandra Vu\u010di\u0107a, doskora\u0161njeg premijera a odskora\u0161njeg predsednika Srbije, ostati upam\u0107ena po ne\u010dem, onda su to no\u0107na ru\u0161enja objekata. Nakon pro\u0161logodi\u0161njeg “slu\u010daja Savamala”, koji je pokrenuo seriju gra\u0111anskih protesta u organizaciji Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”, u no\u0107i izme\u0111u 25. i 26. maja poru\u0161en<\/a> je deo d\u017eamije u beogradskom naselju Zemun Polje. Meta ru\u0161enja u ova dva slu\u010daja svakako nije bila ista: u Savamali su sru\u0161eni restoran i zgrade firmi, u Vu\u010di\u0107evom re\u010dniku poznatiji i kao “tri barake” ili “prljave ud\u017eerice”, dok je u Zemun Polju (s)ru\u0161ena d\u017eamija, verski objekat Islamske zajednice Srbije. U prvom slu\u010daju, po\u010dinitelji pod fantomkama ostali su nepoznati, odnosno \u2013 u slu\u010daju gradona\u010delnika Beograda Sini\u0161e Malog, za kog je naknadno utvr\u0111eno da je organizovao no\u0107no ru\u0161enje \u2013 neprocesuirani; u drugom slu\u010daju, jasno i glasno su se javili nadle\u017eni iz Op\u0161tine Zemun, koji su u prisustvu \u017eandarmerije i policije takore\u0107i “na pravdi Boga” sru\u0161ili nelegalni objekat.<\/p>\n

Fleksibilna kategorija “nelegalnog objekta” tako je postala zajedni\u010dki sadr\u017ealac pranja ruku vlasti od poslepono\u0107nih ru\u0161iteljskih avantura. Vu\u010di\u0107 se ovom prilikom nije i\u0161\u010du\u0111avao nad \u010dinjenicom da je ru\u0161enje sprovedeno no\u0107u a ne usred bela dana, valjda zbog toga \u0161to se s ru\u0161enjem prethodno poku\u0161alo usred bela dana \u2013 25. maja su muslimani i muslimanke okupljeni u d\u017eamiji i ispred nje spre\u010dili ru\u0161enje, nakon \u010dega je dogovoreno da u narednom periodu o sudbini d\u017eamije ispregovaraju Islamska zajednica Srbije i gradske vlasti. Preuranjeni “pregovori” protekli su u znaku bagera, trostrukog bezbednosnog prstena sa\u010dinjenog od \u017eandarmerije i policije i… izostanka pregovora. Pitanje legalnosti ovde nije bezna\u010dajno, ali nije ni su\u0161tinsko. Nije bezna\u010dajno iz razloga \u0161to su na snazi dvostruki ar\u0161ini kada je ru\u0161enje nelegalnih, odnosno izgradnja legalnih objekata u pitanju.<\/p>\n

U sve\u017ee pokrenutom pravedni\u010dkom ratu dr\u017eave protiv nelegalne gradnje stradaju i strada\u0107e uglavnom sitni sopstvenici i sopstvenice, za koje nije izvesno da \u0107e imati kud nakon \u0161to njihove “barake” i “ud\u017eerice” budu poru\u0161ene. “Krupna divlja\u010d” \u2013 pripadnici politi\u010dke i ekonomske elite \u2013 po svoj prilici \u0107e ostati netaknuti ili \u0107e tek deo njihovog bogatstva biti okrnjen. Ilustrativan primer pru\u017ea upravo projekat “Beograd na vodi”, za \u010diju je realizaciju donesen lex specialis, o \u010dijoj se infrastrukturi nisu pitali ni stanovnici\/e Beograda, ni arhitekti, urbanisti i drugi stru\u010dnjaci koji su upu\u0107ivali bezbroj primedaba predlogu projekta koji je na kraju usvojen, za \u010dije potrebe je iseljeno i sru\u0161eno celo naselje Bara Venecija (ina\u010de prethodno naseljeno relativno ekonomski depriviranim \u017eiteljima\/kama za \u010dije \u017eivotne uslove nije marila nijedna vlada \u2013 a ne bi ni ova, da je na to nije primorao “Beograd na vodi”) i koje se gradi spram d\u017eepa i za d\u017eep daleko vi\u0161ih klasa no \u0161to je ona u koju bi se prose\u010dan stanovnik ili stanovnica Srbije mogli svrstati.<\/p>\n

“Tradicionalne zajednice”<\/strong><\/p>\n

Su\u0161tinskije je, pak, pitanje odnosa dr\u017eave i dru\u0161tva prema muslimanskom stanovni\u0161tvu i njegovim verskim potrebama. D\u017eamija u Zemun Polju sru\u0161ena je neposredno pred Ramazan, jedan od najve\u0107ih muslimanskih praznika. Sada\u0161nji beogradski muftija, Mustafa Jusufspahi\u0107, osvrnuo<\/a> se na argument ru\u0161ilaca o nelegalnosti objekta rekav\u0161i da “za 45 godina, koliko \u017eivi u Beogradu, Islamska zajednica nikada nije dobila nijednu dozvolu za gradnju verskog objekta”. Predsednik Me\u0161ihata Islamske zajednice u Srbiji, muftija Mevlud Dudi\u0107, prokomentarisao<\/a> je da ni pravoslavna crkva u Zemun Polju nije legalno izgra\u0111ena, kao ni veliki procenat stambenih objekata, ali se pitanje (ne)legalnosti poteglo samo u slu\u010daju d\u017eamije.<\/p>\n

\u010cinjenica je da tretman razli\u010ditih verskih zajednica u Srbiji nije jednak. Sociolog religije i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Milan Vukomanovi\u0107, anga\u017eovano se bavi ovim i nizom drugih problema iz domena religijskog dijaloga. Prema<\/a> Zakonu o crkvama i verskim zajednicama usvojenom 2006. godine \u2013 nakon vi\u0161estrukih revizija Nacrta zakona, koje su, kako prof. Vukomanovi\u0107 bele\u017ei<\/a>, prolazile bez dostatnog uklju\u010divanja javnosti \u2013 svega sedam verskih zajednica u Srbiji dobilo je pravni status tzv. tradicionalnih ili istorijskih verskih zajednica. Ovim povla\u0161\u0107ivanjem odre\u0111enih crkava i verskih zajednica (Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoli\u010dke crkve, Slova\u010dke evangeli\u010dke crkve, Reformatske hri\u0161\u0107anske crkve, Evangeli\u010dke hri\u0161\u0107anske crkve; Islamske verske zajednice, Jevrejske verske zajednice), a prema kriterijumu “vi\u0161evekovnog istorijskog kontinuiteta” na tlu Srbije (ma koliko da je to tlo variralo tokom vekova), osporava se istim zakonom zagarantovana ravnopravnost svih verskih zajednica na teritoriji Srbije.<\/p>\n

Tako se pred sve druge verske zajednice u Srbiji \u2013 koje ne potpadaju pod pomenutih sedam \u2013 postavlja niz komplikovanih procedura kroz koje moraju pro\u0107i da bi njihovo postojanje bilo ozakonjeno. U velikoj ve\u0107ini slu\u010dajeva, verske zajednice \u2013 ma koliko dugo postojale na istorijski promenljivom tlu Srbije \u2013 ne bivaju zakonski priznate (interesantan primer su, recimo, budisti: oni nisu ozakonjena verska zajednica, iako se najstariji evropski budisti\u010dki hram u periodu izme\u0111u dva svetska rata nalazio upravo u Srbiji). \u0160tavi\u0161e, ravnopravnost ne postoji ni me\u0111u sedam povla\u0161\u0107enih verskih zajednica: posebno za Srpsku pravoslavnu crkvu u Zakonu stoji da “ima izuzetnu istorijsku, dr\u017eavotvornu i civilizacijsku ulogu u oblikovanju, o\u010duvanju i razvijanju identiteta srpskog naroda”. Otuda prethodno pomenute izjave muftija Mustafe Jusufspahi\u0107a i Mevluda Dudi\u0107a ne deluju iznena\u0111uju\u0107e, posebno kada se ima u vidu da pravoslavne bogomolje u Beogradu ni\u010du takore\u0107i svakodnevno, a za postojanje jo\u0161 d\u017eamija<\/a> uz Bajrakli d\u017eamiju se prakti\u010dno ni ne zna dok ne do\u0111e do incidenata poput tog u Zemun Polju.<\/p>\n

Simboli etni\u010dkih sukoba<\/strong><\/p>\n

Premda sa strane Islamske zajednice nije bilo nikakvih “zapaljivih” izjava nakon ru\u0161enja d\u017eamije u Zemun Polju, ve\u0107 je, upravo suprotno, pozvano na konstruktivan me\u0111ureligijski dijalog, ovakvi doga\u0111aji, posebno na balkanskom prostoru gde se uspostavlja prisna veza izme\u0111u nacionalnog i religijskog identiteta, nose u sebi mogu\u0107nost rasplamsavanja sukoba me\u0111u religijskim i etni\u010dkim grupama. U duhu me\u0111ureligijskog dijaloga, prva je Srpska pravoslavna crkva trebalo da se oglasi povodom ru\u0161enja d\u017eamije i da ga osudi \u2013 me\u0111utim, na ina\u010de redovno a\u017euriranom veb-sajtu SPC (gde se, izme\u0111u ostalog, nalazi i vest<\/a> o “labudovoj pesmi” predsednikovanja Tomislava Nikoli\u0107a: crkvi u njegovoj rodnoj Baj\u010detini, koju su sa svoje \u010detiri ruke i nemalim bud\u017eetskim sredstvima nepoznatog porekla podigli doskora\u0161nji predsednik Nikoli\u0107 i njegova supruga Dragica) tim povodom nema ni re\u010di.<\/p>\n

Devastiranje religijskih simbola uobi\u010dajeno se koristi u etni\u010dkim sukobima, simboli\u0161u\u0107i pretnju, osvetu ili osvajanje. Bajrakli d\u017eamija u Beogradu zapaljena je, Islam-agina d\u017eamija u Ni\u0161u izgorela do temelja, a d\u017eamije u Novom Sadu i Zvorniku (Republika Srpska) napadnute su u no\u0107i izme\u0111u 17. i 18. marta 2004. godine, nakon napada kosovskih Albanaca na kosovske Srbe 17. marta, koji su rezultirali proterivanjem kosovskih Srba, ali i uni\u0161tavanjem pravoslavnih bogomolja na Kosovu. Nakon rata u Bosni i Hercegovini 1992.\u20131995. godine, na teritoriji Republike Srpske nije bila ostala nijedna d\u017eamija. Prvi poku\u0161aj obnove d\u017eamije Ferhadije u Banjaluci, 2001. godine, obele\u017een je krvavim napadima Srba na Bo\u0161njake.<\/p>\n

Postajanje odre\u0111ene religije dominantnom uvek je, u ve\u0107oj ili manjoj meri, zna\u010dilo i prenamenu ili ukidanje verskih objekata drugih religija. U XVI veku, kada je izgra\u0111ena, Bajrakli d\u017eamija predstavljala je jednu od 273 d\u017eamije samo na teritoriji Beograda. Imaju\u0107i u vidu da se prilikom popisa<\/a> stanovni\u0161tva od pre \u0161est godina 91,2% stanovni\u0161tva Srbije izjasnilo hri\u0161\u0107anima (84,6% pravoslavcima) i 83,3% Srbima (Beograd: 90,4% hri\u0161\u0107ana, odnosno 88,9% pravoslavaca, te 90,7% Srba), jasno je odakle se izvla\u010di argument o ve\u0107ini kojoj bi manjine trebalo da budu podre\u0111ene \u2013 samo zato \u0161to su manjine. Ovaj etnocentri\u010dki argument pote\u017ee se na vi\u0161e nivoa: od svakodnevnog i dnevnopoliti\u010dkog do strukturalnog, u razli\u010ditim sferama. Tako se, primera radi, na Bogoslovski fakultet, koji je 2004. godine u\u0161ao u korpus fakulteta Univerziteta u Beogradu, mogu upisati<\/a> pravoslavci pod uslovom da su dobili pisanu saglasnost nadle\u017enog episkopa, odnosno lica drugih veroispovesti pod uslovom da su dobila pisanu saglasnost patrijarha SPC li\u010dno; s tolikim naglaskom na pravoslavnoj teologiji, deficitom religiolo\u0161kih kurseva na dru\u0161tveno-humanisti\u010dkim fakultetima i potpunim izostankom religiologije kao samostalne, neteolo\u0161ke i kriti\u010dke nauke, ne \u010dudi deficit \u2013 pa i izostanak \u2013 po\u0161tovanja, uva\u017eavanja i dijaloga sa religijskim orijentacijama koje nisu zvani\u010dna dogma SPC.<\/p>\n

Dr\u017eavotvorna crkva<\/strong><\/p>\n

Ovo se preliva i na ni\u017ee nivoe, \u0161to dobro ilustruje primer uvo\u0111enja veronauke u \u0161kolski sistem 2001. godine. Sam potez uvo\u0111enja gra\u0111anskog vaspitanja, odnosno veronauke kao izbornih predmeta u \u0161kolama oli\u010dava uvezivanje “prve” i “druge Srbije”: vi\u0161evekovne (i dobrano mitologizovane) tradicije srpstva i liberalne demokratije. Uvo\u0111enje konfesionalne veronauke, a ne op\u0161te nauke o veri, \u010dinjenica da se u praksi u mnogim \u0161kolama u\u010di samo pravoslavlju a ne i drugim hri\u0161\u0107anskim i, posebno, nehri\u0161\u0107anskim konfesijama, nikakva garancija neostra\u0161\u0107enog pristupa u nastavi itd. izrazito su efikasno \u0111ubrivo za bujanje predrasuda prema Drugom, za izjave poput “Mi pravoslavci smo u Srbiji ve\u0107ina i stoga mi imamo pravo da se pitamo” (i u ime manjina), za vi\u0161estruko iskazivanu islamofobiju u odnosu prema migrantima\/kinjama i izbeglicama s Bliskog istoka i niz drugih diskrimini\u0161u\u0107ih, nesolidarnih obrazaca pona\u0161anja.<\/p>\n

Srpska pravoslavna crkva, kako u pominjanom Zakonu i stoji, igra (doslovno) vanrednu ulogu u dr\u017eavotvornom smislu \u2013 isto se, dodu\u0161e, ne bi moglo re\u0107i za njene civilizacijske doprinose, imaju\u0107i u vidu okoreli tradicionalizam i isklju\u010divost s kojima pristupa ve\u010dito promenljivom dru\u0161tvu. No, istini za volju, Zakon i govori o njenom civilizacijskom doprinosu razvoju srpskog identiteta \u2013 \u010diji po\u010deci, po formulaciji sude\u0107i, se\u017eu mnogo dalje u istoriju nego \u0161to nemitolo\u0161ke verzije istorijske nauke priznaju. Dr\u017eavotvornu ulogu SPC prof. Vukomanovi\u0107 opisuje pojmom<\/a> “politi\u010dkog pravoslavlja”, koje je nakon perioda “druge Jugoslavije”, najpre u ratovima 1990-ih a potom i u novostvorenoj “demokratiji”, do\u017eivelo svoju renesansu. Politika SPC u ratovima 1990-ih bila je promenljiva; ukoliko se ograni\u010dimo samo na Bosnu i Hercegovinu, mo\u017ee se uo\u010diti prelaz<\/a> od formalno mirotvora\u010dke politike (od koje su, pak, pojedini crkveni slu\u017ebenici izrazito odstupali) 1992. godine, kada su tri verske zajednice u BiH (SPC, Rimokatoli\u010dka crkva, Islamska zajednica) potpisale zajedni\u010dki apel na pomirenje naroda, do ratnohu\u0161ka\u010dke politike najkasnije od 1993. godine, kada SPC vatreno brani novostvorenu Republiku Srpsku, ne prezaju\u0107i od kori\u0161\u0107enja mno\u0161tva herojskih metafora<\/a> pripadnih kosovskom mitu u svojim zvani\u010dnim istupima.<\/p>\n

Linija politi\u010dkog pravoslavlja \u017eiva je \u2013 i nastoji da bude \u0161to \u017eivlja \u2013 i danas. Tako poglavar SPC, patrijarh Irinej, obogotvoruje<\/a> Republiku Srpsku \u2013 stvorenu zarad spasa Srba kao “Bo\u017ejeg naroda” \u2013 poziva<\/a> na odbranu “srpskog Kosova”, ako treba, i silom, prima posete razli\u010ditih politi\u010dkih zvani\u010dnika iz drugih dr\u017eava, savetuje se sa Vojskom Srbije o bezbednosnim pitanjima: \u0161to na teritoriji Srbije, \u0161to \u0161ire. Postoji, dakle, kontinuitet doprinosa SPC raspirivanju nacionalizama na Balkanu: iako ratovi 1990-ih nisu bili verski po svom karakteru, uspe\u0161no je uvezivan religijski s nacionalnim identitetom, \u0161to je dodatno oja\u010dalo nacionalisti\u010dke borbe iznikle na temelju ekonomske krize i ekonomskog nadmetanja izme\u0111u pojedina\u010dnih republika u Jugoslaviji.<\/p>\n

Saradnja u Sand\u017eaku<\/strong><\/p>\n

Vu\u010di\u0107 se u kontekstu savremenih nacionalisti\u010dkih previranja na Balkanu samopredstavlja kao pomiritelj, u izjavama idu\u0107i dotle da govori<\/a> o stvaranju “nove Jugoslavije, plus Albanija”, a sebe porede\u0107i sa Titom. Ipak, politika u kojoj je Kosovo neupitno srpsko, a Republika Srpska i Srbija duhovno ako ne teritorijalno jedinstvene ne izmi\u010de srpskom nacionalizmu milo\u0161evi\u0107evskog tipa, dok scenario balkanskog ujedinjenja kakav Vu\u010di\u0107 ima na umu ne izmi\u010de logici podre\u0111enosti balkanskog prostora suprotstavljenim stranim imperijalizmima (zapadnom i ruskom) i dobrobiti politi\u010dkih elita koje, kao i strane sile, profitiraju na zavadama radnog naroda na Balkanu. Interes je pozadina Vu\u010di\u0107evih deklarativno dobrih odnosa sa svima, \u0161to se mo\u017ee primetiti i na primeru saradnje sa bo\u0161nja\u010dkim politi\u010dkim opcijama u Srbiji, oli\u010denim u Rasimu Ljaji\u0107u i Muameru Zukorli\u0107u.<\/p>\n

Ljaji\u0107 je jedan od potpredsednika Vlade Srbije, koji ve\u0107 godinama unazad, bez obzira na to ko \u010dini vladu, ne napu\u0161ta neku od ministarskih fotelja, a ujedno je predsednik Sand\u017ea\u010dke demokratske partije i Socijaldemokratske partije Srbije, jednog od koalicionih partnera Srpske napredne stranke. Zukorli\u0107 se s pozicije predsednika Islamske zajednice u Srbiji povukao da bi u\u0161ao u politi\u010dke vode; vo\u0111a je Bo\u0161nja\u010dko-demokratske zajednice Sand\u017eaka, predsednik skup\u0161tinskog Odbora za obrazovanje, nauku, tehnolo\u0161ki razvoj i informati\u010dko dru\u0161tvo, a nada se da \u0107e zbog podr\u0161ke Vu\u010di\u0107u na aprilskim predsedni\u010dkim izborima u\u0107i i u Vladu. Ironi\u010dno, vlast toleri\u0161e Zukorli\u0107evu nelegalnu gradnju u Novom Pazaru, jer, Vu\u010di\u0107evim re\u010dima<\/a>, “ne\u0107e sukob pravoslavaca i muslimana”. Ljaji\u0107 i Zukorli\u0107 garanti su Vu\u010di\u0107eve iskazane \u017eelje za dobrosusedskim odnosima Srba i Bo\u0161njaka na prostoru Sand\u017eaka \u2013 u op\u0161tinama koje mu pripadaju Vu\u010di\u0107 je osvojio blizu 70% glasova na predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n

Politici na Balkanu koju kroje vi\u0161edecenijski kalkulanti interesima i manipulatori nacionalnim i religijskim identitetima kao preprekama ujedinjenju balkanskih naroda, mora se stati ukraj. Jedinstvo balkanskih naroda na klasnoj osnovi \u2013 na osnovi prepoznavanja osiroma\u0161enja, zava\u0111ivanja i tla\u010denja kojima su svi izlo\u017eeni \u2013 i kolektivna borba protiv zava\u0111iva\u010da i kreatora politika koje ne slu\u017ee interesima radnog naroda, izvor su temeljnog dru\u0161tvenog preokreta; izvor su dru\u0161tva u kome Drugost nije predmet sukobljavanja, ve\u0107 poznavanja, uva\u017eavanja i solidarnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako \u0107e vlada Aleksandra Vu\u010di\u0107a, doskora\u0161njeg premijera a odskora\u0161njeg predsednika Srbije, ostati upam\u0107ena po ne\u010dem, onda su to no\u0107na ru\u0161enja objekata. Nakon pro\u0161logodi\u0161njeg “slu\u010daja Savamala”, koji je pokrenuo seriju gra\u0111anskih protesta u organizaciji Inicijative “Ne da(vi)mo Beograd”, u no\u0107i izme\u0111u 25. i 26. maja poru\u0161en je deo d\u017eamije u beogradskom naselju Zemun Polje…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":18833,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,25],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-18832","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-nacionalizam","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18832","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18832"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18832\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36596,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18832\/revisions\/36596"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18833"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18832"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18832"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18832"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=18832"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=18832"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=18832"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=18832"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}