{"id":18757,"date":"2017-06-16T07:00:29","date_gmt":"2017-06-16T06:00:29","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=18757"},"modified":"2021-02-25T10:58:23","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:23","slug":"simovic","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=18757","title":{"rendered":"Du\u0161anovo carstvo za 21. vek"},"content":{"rendered":"

Popularnost grotesknog doktora filozofije Miroljuba Petrovi\u0107a, \u010dija teorija dru\u0161tva grani\u010di sa stand up<\/em> komedijom, na prvi se pogled \u010dini politi\u010dki bezazlenom. Sve dok se njezin sadr\u017eaj ne usporedi sa politikama srpske vlade. A kada se shvati da je rast njegove popularnosti rezultat otvorenih formalnih i neformalnih kanala pomo\u0107i koju prima od vlade SNS-a, stvar postaje puno ozbiljnija.<\/strong><\/p>\n

Jednom prilikom, tokom studija sociologije, u\u010destvovao sam u diskusiji koju je profesor na ve\u017ebama pokrenuo naizgled jednostavnim pitanjem: koji period u istoriji na\u0161eg dru\u0161tva je period najve\u0107eg prosperiteta? I sada, mogu se tu o\u010dekivati razni odgovori. Kao sociolog u povoju prvo krene\u0161 da prebira\u0161 po glavi standardne parametre: smrtnost odoj\u010dadi, nivo pismenosti, dru\u0161tvena pokretljivost, i sl. Me\u0111utim, gotovo niotkud, javi se tako jedan kolega i samouvereno uzviknu: “Du\u0161anovo carstvo!”<\/p>\n

Nije to ni prva ni poslednja glupost koju \u0107e studenti izgovarati na predavanjima ili ve\u017ebama. Uostalom, takva mesta diskusije i slu\u017ee da se pokrenu razli\u010dite teme i o\u0161tri argumentacija, pa i da lupite glupost nije previ\u0161e stra\u0161no. Druga je stvar ako se Du\u0161anovo carstvo postane medijskom referentnom ta\u010dkom kao primer ure\u0111enja u kakvom bismo voleli da \u017eivimo. Tu stvari ve\u0107 postaju ozbiljnije.<\/p>\n

Nedavno se tako internetom viralno pro\u0161irio fenomen Miroljuba Petrovi\u0107a. Sredove\u010dni \u010dovek sa titulom doktora filozofije koji se svojim neformalnim nastupom pribli\u017eava formi stand up<\/em> komedije, postao je javnosti poznat po ise\u010dcima iz nastupa u jednoj, blago re\u010deno, opskurnoj YouTube emisiji. “Pod ma\u010d bato<\/a>” verovatno je najpopularnija izjava Petrovi\u0107a, ali njegovih dosko\u010dica ima dosta. Iza njih se krije mnogo mra\u010dnija pri\u010da. U pitanju je \u010dovek koji se danas, 2017. godine, zala\u017ee za obnovu Du\u0161anovog carstva. Iako je teritorija koju je zauzeo car Du\u0161an u XIV veku uglavnom referentno mesto kojim se opisuje mo\u0107 i ja\u010dina tada\u0161nje Srbije, kod Petrovi\u0107a prostorne granice novog carstva ostaju donekle maglovite. Ono \u0161to je njemu va\u017enije jeste zalaganje za teokratiju.<\/p>\n

Teokratija kao ideal dr\u017eave
\n<\/strong><\/p>\n

Ona je iz njegove vizure dr\u017eavno ure\u0111enje kojem treba te\u017eiti. Bog je, naime, dao zakone koji su zapisani u Bibliji i ljudi treba da slede te zakone. U novom Du\u0161anovom carstvu, Petrovi\u0107 ka\u017ee, Bog \u0107e biti car i zakonodavac, postojat \u0107e sudije koje \u0107e zakone primenjivati, a ispod sudija stoji narod. Izvode\u0107i dalje argumentaciju o teokratiji ovaj doktor filozofije njoj kontrastira demokratiju koju naziva i “satanokratija”. Ovo kontrastiranje je zasnovano na klasi\u010dnom moralisanju. Demokratija je tako “koncept uni\u0161tenja \u010doveka” u kojem su “svi oblici nemorala i destrukcije legalizovani”.<\/p>\n

Za Petrovi\u0107a problemi sa kojima se suo\u010davamo zapravo su banalni i lako ih je re\u0161iti. Ipak, re\u0161enje je dvostrano i blago re\u010deno kontradiktorno. Sa jedne strane recept je da u dru\u0161tvu postoji manjina vernika koji po\u0161tuju biblijske zakone i po njima \u017eive, nakon \u010dega dolazi Bog i re\u0161ava stvar nasilno uvode\u0107i teokratiju. Me\u0111utim, sa druge strane Petrovi\u0107 se otvoreno zala\u017ee za ubijanje svih onih koji ne \u017eive po njegovoj interpretaciji “biblijskih zakona”, dodatno nazivaju\u0107i te ljude satanistima. Ako ne \u017eivi\u0161 “moralno”, u skladu sa “prirodnim zakonima”, onda ide\u0161 pod ma\u010d. Tako ukratko izgleda logika ovog doktora filozofije.<\/p>\n

Naravno, sli\u010dnih opskurnih likova ima na sve strane, ali je zanimljivo pratiti u kom kontekstu naprasno raste vidljivost i popularnost Miroljuba Petrovi\u0107a u Srbiji.<\/p>\n

Uz SNS preko Youtubea<\/em> do mainstreama<\/strong><\/p>\n

Petrovi\u0107 je u nacionalisti\u010dkom i crkvenja\u010dkom andergraundu prisutan poprili\u010dno dugo. Ipak, njegov proboj u \u0161iru javnost u principu je skorijeg datuma. Kada se prate njegova izaganja, mo\u017ee se uo\u010diti i va\u017ean raskorak u formi nastupa \u2013 dok je ranije bio suzdr\u017ean, donekle suvoparan i dosadan, novija izlaganja su dosta neformalnija i vickasta. O popularnosti ovog \u010doveka govore i pregledi na razli\u010ditim YouTube<\/em> kanalima na kojima se pojavljuje, a koji sada neretko broje preko pola miliona, pa \u010dak i preko 800.000 gledatelja. Nedugo nakon internet popularnosti usledila je i velika scena. Miroljub je po\u010deo da se pojavljuje u programima televizijskih stanica Pink i Happy u udarnim terminima, da bi mu ubrzo prostor otvorio i dnevni list Informer na \u010dijem sajtu svakodnevno objavljuje video blogove.<\/p>\n

Po\u010detkom maja najavljeno je Miroljubovo predavanje pod naslovom “Kako obnoviti Du\u0161anovo carstvo” koje je trebalo da bude odr\u017eano u prostorijama op\u0161tine Vo\u017edovac. Iza ovog doga\u0111aja stajala je organizacija “Alternativa” koju \u010dine aktivisti \u0161ta su ranije bili \u010dlanovi razli\u010ditih neonacisti\u010dkih inicijativa. Povezivanje Petrovi\u0107a sa neonacisti\u010dkim grupama ne treba mnogo da iznena\u0111uje, ali ono \u0161to mo\u017ee biti iznena\u0111enje jeste to \u0161to je takvim grupama ustupljena op\u0161tinska sala. Kada se ispostavilo da je sala u op\u0161tini premala da primi sve zainteresovane koji su se pojavili, organizatori su vrlo brzo i lako uspeli da obezbede ve\u0107u salu i \u010ditav skup premeste u Centru za sport i kulturu “\u0160umice”. Prema izve\u0161tajima<\/a> medija ovom doga\u0111aju prisustvovalo je preko 400 mahom mladih ljudi.<\/p>\n

Ovde treba ista\u0107i da se na vlasti u op\u0161tini Vo\u017edovac nalazi Srpska napredna stranka (SNS). Tako\u0111e, televizijske stanice Pink i Happy, kao i dnevni list Informer, dosta eksplicitno podr\u017eavaju politiku vladaju\u0107e SNS, netremice prate\u0107i i veli\u010daju\u0107i svaki potez Aleksandra Vu\u010di\u0107a. Za\u0161to Petrovi\u0107 mo\u017ee biti va\u017ean ili makar interesantan za dana\u0161nju vlast? Pre svega zanimljivo je pogledati u kojoj meri njegovi stavovi koreliraju sa dominantnom politikom.<\/p>\n

Slobodni ljudi i robovi<\/strong><\/p>\n

U ovome ne moramo ulaziti u preduboke analize. Jedna od osnovnih teza Miroljuba Petrovi\u0107a je da je svaka vlast od Boga i da se njoj ne treba suprotstavljati. “Po\u0161tuj vlast je Bo\u017eija zapovest” eksplicitan je ovaj obnavljiva\u010d Du\u0161anovog carstva koji zaklju\u010duje da je time \u0161to je dobio op\u0161tinsku salu za svoje predavanje od vlasti dobio i podr\u0161ku za teokratiju. Za njega su \u0161kole “ateisti\u010dke debilane” i u svojim nastupima on eksplicitno poziva decu i roditelje da napuste obrazovni sistem, iako je, paradoksalno, on kroz taj sistem i\u0161ao sve do titule doktora filozofije kojom se velikodu\u0161no razbacuje. U periodu kada se sektor obrazovanja uru\u0161ava, kada se smanjuju plate nastavnom kadru i kada je generalno obrazovanje sve manje finansirano i dostupno siroma\u0161nijim ljudima, nije li takva prozivka zvani\u010dnih obrazovnih institucija i odre\u0111eni vid opravdanja aktuelnog stanja? Jedna od poslednjih vesti, koja je kroz javnost pro\u0161la gotovo neprime\u0107eno, jeste da \u0107e seoske \u0161kole koje imaju jedno ili dvoje u\u010denika biti zatvarane, a da \u0107e reforme u prosveti dovesti do op\u0161teg smanjivanja ionako desetkovanog nastavnog kadra.<\/p>\n

Ono za \u0161ta se zala\u017ee Petrovi\u0107 jeste ku\u0107no \u0161kolovanje, a u centru obrazovanja je preduzetni\u0161tvo. “Mi moramo da nau\u010dimo da radimo” ponavlja on gotovo iste re\u010denice kao i Aleksandar Vu\u010di\u0107. Ideja je da se znanje dobija od onih ljudi koji su uspe\u0161ni u svom poslu, neka vrsta \u0161egrtskog pristupa. No, nije li taj koncept upravo ono \u0161to nam se poku\u0161ava poturiti sa uvo\u0111enjem dualnog obrazovanja<\/a>? Kako sada stvari stoje dualno obrazovanje \u0107e biti izgovor da se na tr\u017ei\u0161te rada isporu\u010di velika koli\u010dina radne snage mladih koji \u0107e biti primorani da rade za 50% od zvani\u010dno ustanovljene minimalne zarade u krajnje nesigurnim radnim uvetima.<\/p>\n

No, ne brine to mnogo Petrovi\u0107a jer iz njegove vizure dru\u0161tvo ni ne treba da bude dru\u0161tvo jednakih. Prate\u0107i svoju interpretaciju Biblije i Du\u0161anovog zakonika on izvla\u010di zaklju\u010dke da postoje slobodni ljudi i robovi. U ovoj konstelaciji slobodni ljudi su “oni koji rade”, koji “mogu da brinu o sebi”. Njima su kontrastirani “invalidi”, “lenji”, svi oni koji “ne mogu da vode ra\u010duna o sebi”. Ne nali\u010di li to vladaju\u0107oj politici koja socijalnu pomo\u0107 uslovljava prinudnim radom? Dodatno, od slede\u0107e \u0161kolske godine u \u0161kolama \u0107e se deca podu\u010davati “preduzetni\u0161tvu” jer je, po re\u010dima savetnice ministra prosvete Gabrijele Gruji\u0107, “prime\u0107eno da deca nisu preduzimljiva”.<\/p>\n

Mr\u017enja prema sirotinji
\n<\/strong><\/p>\n

Nivo mr\u017enje prema sirotinji kojim odi\u0161e Miroljubova politika vrlo je eksplicitan. Sa jedne strane su oni koji “rade biznis”, a sa druge “robovi koji moraju da rade za drugoga”. Ti koji rade biznis su ujedno i sudije, na kraju krajeva oni koji imaju monopol na sprovo\u0111enje sile i “bo\u017eijih zakona” \u2013 oni su ti koji odre\u0111uju ko i kada “ide pod ma\u010d”.<\/p>\n

Tako\u0111e, Miroljubov narativ reflektuje i \u010dinjenicu da sve manje ljudi mo\u017ee sebi priu\u0161titi stanove, pa se tako danas neretko de\u0161ava da u jednom doma\u0107instvu \u017eivi i po nekoliko generacija. Za Petrovi\u0107a je to pozitivno. Naime, po njemu, potrebno je “ugledati se na na\u0161e pretke” kada su u doma\u0107instvu \u017eivele po \u010detiri generacije, naravno, pore\u0111ane po mu\u0161koj liniji: “sin, otac, \u0111ed i pra\u0111ed”. Argumentacija se nastavlja konstatacijom da starije generacije ne treba da imaju penzije, jer “toga nije bilo u Du\u0161anovom carstvu”, a, uostalom, ionako su drasti\u010dno srezane aktuelnom politikom \u0161tednje.<\/p>\n

Isti\u010du se tu i kreacionizam i nacionalisti\u010dka revizionisti\u010dka matrica, sa izra\u017eenim antikomunizmom, \u0161to je potpuno u skladu sa stalnom borbom koja se u Srbiji vodi oko Darvinove teorije<\/a> ili rehabilitacija<\/a> kolaboracionisti\u010dkih snaga iz Drugog svetskog rata. Mr\u017enja spram \u017eena ogleda se u tome \u0161to je njihova uloga svedena isklju\u010divo na ma\u0161ine za ra\u0111anje. One ne treba da sede za istim stolom sa mu\u0161karcima, a ve\u0107ina \u017eena je okarakterisana epitetom “kamenjarka” jer se ne pridr\u017eavaju Petrovi\u0107eve interpretacije morala. Tako\u0111e, ljudi homoseksualne orijentacije i generalno svako ko se ne uklapa u njegovu \u0161emu “prirodnih zakona” i Biblije ili ide pod ma\u010d ili \u0107e biti kamenovan, eventualno mo\u017ee da iseli iz zemlje, nakon \u0161to bude progla\u0161en\/a satanistom.<\/p>\n

Radikalnost Miroljuba Petrovi\u0107a slu\u017ei upravo normalizaciji postoje\u0107eg stanja. Njegove govorancije postaju saundtrek za postapokalipti\u010dne scene i pusto\u0161 koju je iza sebe ostavila restauracija kapitalizma. O tome govore brojni komentari na internetu koji pre\u010desto u sebi sadr\u017ee argument: “Mo\u017eda je malo ekstreman, ali nije da nije u pravu”. Svi se zabavljaju dosko\u010dicama koje zapravo nisu nikakva \u0161ala ve\u0107 krajnja zbilja upakovana tako da se lak\u0161e mo\u017ee konzumirati.<\/p>\n

Zao\u0161travanje koje se ovako iznosi u javnosti normalizuje \u010dinjenicu da radnice i radnici rade u zaista sve robovskijim uslovima, dok veliki preduzetnici, doma\u0107i i strani, nastavljaju da kroje politiku u Srbiji koja legalizuje brutalnu eksploataciju i dovodi do dalje periferizacije na\u0161e ekonomije. Normalizuje se i to da \u0107e svi koji se ovakvom stanju suprotstavljaju biti progla\u0161eni satanistima i represija nad njima bi\u0107e legitimna. 1<\/a><\/sup> Ako ste se pitali koga \u0107ete dobiti u slu\u010daju da okrenete broj 555-333<\/a>, koji Petrovi\u0107 tako \u010desto pominje, budite sigurni da je to kabinet Aleksandra Vu\u010di\u0107a.<\/p>\n

  1. O ovome govori i jedan video blog<\/a> koji je objavljen na Informerovom sajtu a u kojem Miroljub Petrovi\u0107 potpuno opravdava ru\u0161enje u Hercegova\u010dkoj ulici koje je kao reakciju imalo velike proteste protiv gradskih vlasti u Beogradu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Jednom prilikom, tokom studija sociologije, u\u010destvovao sam u diskusiji koju je profesor na ve\u017ebama pokrenuo naizgled jednostavnim pitanjem: koji period u istoriji na\u0161eg dru\u0161tva je period najve\u0107eg prosperiteta…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":18763,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[130],"class_list":["post-18757","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18757","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18757"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18757\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36594,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18757\/revisions\/36594"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18763"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18757"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18757"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18757"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=18757"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=18757"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=18757"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=18757"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}