{"id":18565,"date":"2017-05-29T07:00:22","date_gmt":"2017-05-29T06:00:22","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=18565"},"modified":"2021-02-25T10:58:29","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:29","slug":"uzburkani-duhovi-proslosti-i-nacionalisticke-igre-preko-granica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=18565","title":{"rendered":"Uzburkani duhovi pro\u0161losti i nacionalisti\u010dke igre preko granica"},"content":{"rendered":"

Nedavni doga\u0111aji na Kosovu, u Makedoniji i Albaniji dobili su puno prostora u raspravama u sjevernom susjedu tih zemalja \u2013 Srbiji. Osobita se pa\u017enja pridala nacionalisti\u010dkim retori\u010dkim izletima tamo\u0161njih politi\u010dara, odnosno najavama “Velike Albanije”, koji se tuma\u010de kao dalekose\u017eni zaokret u odnosima u regiji.<\/strong><\/p>\n

Kriza u Makedoniji i njen dosada\u0161nji tok izazvali su razumljivo interesovanje medija u Srbiji. Me\u0111utim, kroz pra\u0107enje te krize izdvojila se jedna tema koja je vrlo brzo zauzela mnogo vi\u0161e prostora od onoga \u0161to ju je iniciralo \u2013 “Velika Albanija”. Ovo je stara tema me\u0111u nacionalistima u Srbiji. Uostalom, pri\u010de o Velikoj Albaniji otpo\u010dele su sa zao\u0161travanjem jugoslovenske krize u drugoj polovini osamdesetih godina minulog veka. Nije malo onih koji su jo\u0161 devedesetih isticali da je jugoslovenska kriza otpo\u010dela kosovskim pitanjem, niti je mali broj onih koji su tvrdili da \u0107e se sa zatvaranjem kruga na Kosovu zatvoriti i kriza. Me\u0111utim, ono \u0161to mo\u017eemo videti sada ne li\u010di ni na kakvo re\u0161enje.<\/p>\n

Za razliku od ranijih perioda kako je o\u0161trica propagande bila usmerena ka istorijskom doga\u0111aju iz 1878. poznatom kao Prizrenska liga<\/a>, sada je ovaj devetnaestovekovni program pao u zasenak “Tiranske deklaracije”, a jo\u0161 vi\u0161e u zasenak izjava raznih aktera iz vi\u0161e zemalja. Pomenuta deklaracija je izazvala reakciju politi\u010dara i medija u Srbiji ve\u0107 zbog same \u010dinjenice da je donesena u Tirani, ali i zbog uspostavljanja jedne nacionalne albanske koordinacije na \u010dijem \u010delu se nalazi premijer Albanije Edi Rama. Stoga je u Srbiji protuma\u010dena pre svega kao nekorektno i agresivno me\u0161anje u unutra\u0161nja makedonska pitanja.<\/p>\n

U skladu sa narodnom poslovicom da se “\u010dovek \u010de\u0161e tamo gde ga svrbi”, beogradski politi\u010dki i medijski mejnstrim se fokusirao na ovu temu u trenutku dok se jo\u0161 uvek \u010dekalo na odluku francuskog suda u Kolmaru oko izru\u010denja biv\u0161eg kosovskog premijera Ramu\u0161a Haradinaja Srbiji zbog ratnih zlo\u010dina; zatim u trenutku dok su briselski dijalozi Srbije i Kosova, koji se odvijaju pod nadzorom EU i Federike Mogerini, u zastoju zbog pitanja formiranja Zajednice srpskih op\u0161tina i Specijalnog suda za ratne zlo\u010dine po\u010dinjene na Kosovu. U prevodu, beogradska nacionalisti\u010dka javnost ose\u0107a da je do\u0161ao trenutak da uzvrati poneki propagandni udarac, jer procenjuje da se situacija menja.<\/p>\n

Nacionalna homogenizacija<\/strong><\/p>\n

Ko su primaoci te propagandne poruke? Njih ima vi\u0161e: po\u010dev od EU, me\u0111unarodnih organizacija, preko susednih zemalja, u prvom redu (i ne bez izvesne zluradosti) Makedonije, ali i Crne Gore \u2013 koje nisu samo priznale Kosovo, ve\u0107 su i glasale za prijem u UNESCO \u2013 te naposletku doma\u0107a javnost. Vi\u0161e od teksta Tiranske deklaracije, pa\u017enju su privukle izjave<\/a> koje su u poslednjih nekoliko nedelja dali Edi Rama, biv\u0161i ameri\u010dki diplomat Vilijem Voker, kosovski predsednik Ha\u0161im Ta\u010di i Ramu\u0161 Haradinaj, a koje se sve tuma\u010de kao koordinisana akcija ili ofanziva albanskih nacionalista i njihovih saveznika prema ostvarenju Velike Albanije.<\/p>\n

Sama Deklaracija izaziva podozrenje jer se sumnja (dakle jo\u0161 uvek se pouzdano ne zna) da u sebi sadr\u017ei zahteve za boljim odnosima Makedonije sa Kosovom, \u0161to bi moglo da ostavi posledice u odnosima sa Srbijom. Oklevanje mandatara nove makedonske vlade Zorana Zaeva da se nedvosmisleno izjasni oko toga, kao i svojevrsna ofanziva koju je preduzeo kada je ocenio da Vladu Srbije vode nacionalisti (\u0161to ih je, za\u010dudo, uvredilo), samo je u\u010dvrstila to uverenje. Kroz kontekst makedonske krize poruka doma\u0107oj javnosti mogla bi biti protuma\u010dena kao primer \u0161ta mo\u017ee da se desi kada se jedan nacionalni korpus podeli oko pitanja vlasti. Dakle, o\u010dekuje se nacionalno jedinstvo jer neprijatelj samo \u010deka svoju priliku.<\/p>\n

Na ovom primeru mo\u017eemo lepo videti kako balkanski nacionalizmi funkcioni\u0161u kao spojeni sudovi; kako jedan drugog hrane i ja\u010daju; kako jedna nacionalna homegenizacija podsti\u010de drugu. U izjavama koje su dali Rama i Ta\u010di ne mo\u017ee se pore\u0107i velikoalbanski nacionalizam, a on sa druge strane o\u010dito podsti\u010de ja\u010danje srpskog. Srpski nacionalisti i njihovi mediji do\u010dekali su trenutak kada su njihovi albanski parnjaci procenili da je vreme da skinu rukavice i teritorije drugih zemalja koriste u svoje predizborne svrhe. Upravo to i jeste potrebno srpskom nacionalizmu sada da pred stranim “partnerima” raskrinka svoje dugogodi\u0161nje neprijatelje zbog kojih je, u krajnjoj liniji, do\u0161lo do rata sa NATO-om.<\/p>\n

Predizborni folklor<\/strong><\/p>\n

I izjava koju je dao Vilijem Voker, biv\u0161i \u0161ef Verifikacione misije OEBS, na proslavi sedamnaestogodi\u0161njice osnivanja Alijanse za budu\u0107nost Kosova, partije Ramu\u0161a Haradinaja, posebno je uzburkala duhove pro\u0161losti. Ona na srpskom glasi: “Cilj ovog projekta na kojem radim je za sve Albance, na Kosovu, u dijaspori, u Albaniji. Radim na zajedni\u010dkom projektu na njihovom ujedinjenju. Albanci u svetu su bili ujedinjeni devedesetih isklju\u010divo u svrhu osloba\u0111anja Kosova. Bio sam sa njima kada su proglasili nezavisnost. Albanci su dobili i do\u0161li su zajedno da slavimo, sada je vreme posle nezavisnosti, za poslednji korak, da svi budemo zajedno, da se ostvari ovo dostignu\u0107e”.<\/p>\n

Naravno, ovakva formulacija otvorila je novi krug diskusija o ulozi me\u0111unarodnih institucija u upravljanju kosovskom krizom devedesetih. Odmah se nametnulo se\u0107anje na ulogu Vilijema Vokera u kreiranju slike o situaciji na Kosovu i, pre svega, na njegovu ulogu povodom doga\u0111aja u selu Ra\u010dak. U tom je selu u akciji srpske vojske stradalo 45 ljudi, pri \u010demu je srpska strana te \u017ertve tretirala kao borce Oslobodila\u010dke vojske Kosova (U\u00c7K), a Voker je bio istaknuti pobornik tvrdnje da su u pitanju bili civili, uklju\u010div \u017eene i decu. Incident je slu\u017eio kao opravdanje za pokretanje vojne intervencija NATO-a 1999. godine. Sve ovo je, naravno, vlasti u Srbiji potaklo da od OEBS-a tra\u017ee da se izjasni oko ovih izjava svog biv\u0161eg \u0161efa posmatra\u010dke misije, ali se iz ove organizacije nije \u010duo nikakav odgovor.<\/p>\n

Dinamika politi\u010dkih procesa i kriza, odnosno neprestani izborni procesi u zemljama regiona, dovode do poja\u010danog kori\u0161\u0107enja nacionalisti\u010dkih tema. Sada je to, kao \u0161to vidimo, slu\u010daj sa Albanijom koju o\u010dekuju izbori, ba\u0161 kao i Kosovo. U tom kontekstu se, verovatno, posmatraju ove pojave u me\u0111unarodnim krugovima, ali beogradska propaganda koristi svoju priliku. Naravno, niko ozbiljan ne o\u010dekuje da se mi\u0161ljanja i stavovi zapadnih zemalja tako lako promene, ali vladaju\u0107i krugovi u Beogradu poku\u0161avaju da pobolj\u0161aju svoju poziciju kako u pregovorima sa Pri\u0161tinom, tako i u odnosima sa mo\u0107nim zapadnim zemljama, jer se insistira na velikoalbanskoj poziciji koju otvoreno zauzima sve ve\u0107i broj aktera u Albaniji, Makedoniji i na Kosovu, ali i u Pre\u0161evu.<\/p>\n

“Strani faktor”<\/strong><\/p>\n

Iako tenzije \u2013 uprkos protokolarnim osmesima, rukovanjima, izlivima javnog prijateljstva i ostalih diplomatskih formalnosti kroz godine \u2013 nisu pale, mora se konstatovati da su se ulozi podigli. Sve vreme glumljenja prijateljstva i razumevanja na kraju ispada samo kao \u010dekanje prve prilike da se kapitalizuje neka pozicija koja je procenjena kao povoljna, bez obzira na posledice po prijateljstvo i svetu stabilnost regiona. Ti mali, suprotstavljeni, a tako sli\u010dni nacionalizmi, ra\u010dunaju uvek na iste efekte svojih akcija: homogenizaciju kod ku\u0107e i podr\u0161ku sa strane. Iza nas je \u010detvrt veka takve politike koju vode, ako ne isti ljudi (mada ih ima sasvim dovoljno koji su sve vreme tu), a ono je vode na istim osnovama.<\/p>\n

Od balkanskih nacionalizama (i ne samo balkanskih) ne mo\u017ee se o\u010dekivati ni\u0161ta drugo od neprestanih provokacija i sukoba. Prvo, previ\u0161e je nacionalizma na tako malom prostoru; a drugo i va\u017enije, svoj deo tog prostora svaki od tih nacionalizama zami\u0161lja druga\u010dije. Nikako se ne sme zaboraviti ni faktor stranih sila, jer se dobar deo ovih predstava odigrava zbog njih. U tom klju\u010du treba \u010ditati i izjave od kojih su neke otvoreno adresirane Evropskoj uniji ili OEBS. Sa obzirom na jasnu podelu mo\u0107i po kojoj su lokalni politi\u010dari izvr\u0161ioci zadataka zvanih “reforme” ili “tranzicija”, prosto je nemogu\u0107e poverovati u pozu sa odre\u0111enim kolonijalnim zadahom o “nerazumevanju” koju civilizacijski napredniji \u010dinovnici \u017eele da zauzmu. Ako zaista ne razumeju, onda ne treba da se petljaju i u krajnjoj liniji rukovode svim ovim procesima.<\/p>\n

Mo\u0107ni me\u0111unarodni akteri su i poslednje tenzije iskoristili da najave aktivniju ulogu svojih dr\u017eava u regionu. Me\u0111utim, da li je postojao jedan trenutak u kome te iste snage nisu bile prisutne kao presudni faktor odlu\u010divanja? Da li ove najave zna\u010de promenu kursa prvenstveno zapadnih zemalja prema regionu? Upravo tome se nada elita u Beogradu. Ili, mo\u017eda, zapadna elita ho\u0107e da sa sebe skine breme odgovornosti za neprestano nastavljanje tenzija i njihovo usijavanje? Ovo su pitanja na koja \u0107e vreme ubrzo dati odgovore. A da li \u0107e se obostrane, odnosno svestrane nacionalisti\u010dke provokacije nastaviti, to uop\u0161te nije pitanje. Jer, nacionalisti hrane jedni druge, \u010dak i dok se kolju.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kriza u Makedoniji i njen dosada\u0161nji tok izazvali su razumljivo interesovanje medija u Srbiji. Me\u0111utim, kroz pra\u0107enje te krize izdvojila se jedna tema koja je vrlo brzo zauzela mnogo vi\u0161e prostora od onoga \u0161to ju je iniciralo, a to je “Velika Albanija”…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":18566,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[65,124,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-18565","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-albanija","country-kosovo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18565","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18565"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18565\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36603,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18565\/revisions\/36603"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18566"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18565"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18565"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18565"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=18565"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=18565"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=18565"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=18565"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}