{"id":18369,"date":"2017-05-17T07:00:50","date_gmt":"2017-05-17T06:00:50","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=18369"},"modified":"2021-02-25T10:58:34","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:34","slug":"18369","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=18369","title":{"rendered":"Otpor sistematskom poni\u017eavanju radnica i radnika"},"content":{"rendered":"

U nekoliko nedavnih primera osobito okrutnih postupaka prema radnicima, barem su privremeno postale vidljivije posledice prilago\u0111avanja Srbije “\u017eeljama investitora”, \u0161ta i dalje ostaje glavna strategija vlasti. U toj situaciji, nu\u017eno je \u0161to pre osmisliti politi\u010dku i socijalnu alternativu, a nedavni protestni pokret \u2013 mnogi se nadaju \u2013 mo\u017eda mo\u017ee poslu\u017eiti kao lansirna rampa. <\/strong><\/p>\n

Prema izve\u0161taju Za\u0161titnika gra\u0111ana za proteklu godinu, gra\u0111ani se vrlo \u010desto pritu\u017euju zbog zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu, rada na crno, neispla\u0107ivanja ili neredovnog ispla\u0107ivanja zarada, kao i zbog neupla\u0107ivanja doprinosa. S druge strane, Zakon o zabrani zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru dovodi do stalnog smanjenja broja zaposlenih u inspekcijskim poslovima, na \u0161ta ukazuje i pomenuti izve\u0161taj, zbog \u010dega su mehanizmi za\u0161tite radnih prava, za \u010dije sprovo\u0111enje, o\u010digledno, ne postoji ni minimum politi\u010dke volje, obesmi\u0161ljeni i potpuno nedelotvorni. Dalje, izmene Zakona o \u0161trajku i Zakona o radu normalizovali su ve\u0107 postoje\u0107e prakse beskrajnog produ\u017eavanja ugovora “na odre\u0111eno”, obra\u010dunavanje doprinosa po minimalnoj osnovici, te ispla\u0107ivanje zarade koja je ispod minimalnog iznosa propisanog zakonom.<\/p>\n

No, sve u\u010destalije i sve brutalnije<\/a> kr\u0161enje radni\u010dkih prava, odnosno broj preduze\u0107a koja svojim radnicima neispla\u0107uju plate koji je, po svemu sude\u0107i, u neprekidnom porastu, dospeva u javnost samo kada poprimi tragi\u010dne dimenzije \u2013 poput slu\u010daja u fabrici Jura, gde je otpu\u0161tena Violeta Petrovi\u0107, samohrana majka obolela od raka \u2013 do najekstremnijeg slu\u010daja \u2013 samoubistva\u00a0radnika smederevske Go\u0161e Dragana Mladenovi\u0107a. Talas protesta<\/a> “Protiv diktature”, \u010diji je povod bila izborna kra\u0111a, pratio je niz \u0161trajkova \u0161irom Srbije \u2013 radnice kragujeva\u010dke Fore stupile su u \u0161trajk zbog nepla\u0107enog prekovremenog rada, a zbog smanjenja zarada ispod “minimalca” od pre nekoliko dana \u0161trajkuju i radnici u farbrici Falk Ist u Knja\u017eevcu.<\/p>\n

Mala interpretativna pobeda na ovim protestima bila je u tome \u0161to je uspela da se istakne<\/a> povezanost ekonomskih uslova sa politi\u010dkim manipulacijama i na taj na\u010din debata o radni\u010dkom pitanju pro\u0161iri izvan diskursa pravne dr\u017eave koja bi trebalo da omogu\u0107i “sigurnu poslovnu klimu”. Poruka koja je, nakratko i simboli\u010dno, zahvaljuju\u0107i plasiranju parola poput “Ne\u0107emo da budemo jeftina radna snaga” i “Narod gladuje, elita se raduje”, poslata bila je jasna: mo\u0107 strana\u010dke infrastrukture, posebno vidljiva na proteklim predsedni\u010dkim izborima, koja osigurava kupovinu glasova drasti\u010dno se uve\u0107ava u uslovima velike nezaposlenosti, siroma\u0161tva i nesigurnih poslova. Zbog toga, problem politi\u010dke korupcije nije svodiv na samovolju elita i ne mo\u017ee se re\u0161aviti bez uva\u017eavanja socio-ekonomskih problema kao klju\u010dnih.<\/p>\n

Ograni\u010denja “pravne dr\u017eave”<\/strong><\/p>\n

Nepostojanje ikakve korelacije izme\u0111u politi\u010dkih stranaka i \u0161irih dru\u0161tvenih slojeva jedan je od glavnih faktora koji stvaraju privid da je srbijansko dru\u0161tvo raslojeno isklju\u010divo na malobrojnu elitu na vlasti i sve druge koji su \u017ertve njenih politika. Zbog toga je kritika nedostatka pravne dr\u017eave omiljeno op\u0161te mesto bur\u017eoaskih medija i analiti\u010dara \u2013 ono odr\u017eava iluziju da se gra\u0111anke i gra\u0111ani mogu ujediniti protiv vlasti bez otvaranja “neprijatnih” pitanja koja se ti\u010du odnosa ekonomije i politike, odnosno sukoba klasa (pre svega srednje i radni\u010dke klase) koje su na druga\u010diji na\u010din ugro\u017eene Vu\u010di\u0107evim re\u017eimom. To se jasno o\u010dituje na primeru neispla\u0107ivanja radnika, koji se \u010desto relativizuje prevelikom poreskom optere\u0107eno\u0161\u0107u preduzetnika-poslodavaca.<\/p>\n

Sistem objedinjene uplate poreza obavezuje poslodavce da najpre izmire drugove prema dr\u017eavi, zatim prema poslovnim partnerima, a radnici dolaze tek na kraju. Takva argumentacija artikuli\u0161e bes prema dr\u017eavi na pogre\u0161nu stranu: ona previ\u0111a da preduzetnici i radnici nemaju istovetne resurse, te da se shodno tome ne mogu ravnopravno boriti za “ru\u0161enje Vu\u010di\u0107a”. Polo\u017eaj vlasnika malih i srednjih preduze\u0107a sli\u010dan je polo\u017eaju akademskih elita (podsetimo se “apela” 650 “intelektualaca” koji su javno podr\u017eali Vu\u010di\u0107evu kandidaturu za predsednika) \u2013 oni, zarad ostvarivanja svog klasnog interesa i osiguravanja svoje pozicije, imaju mogu\u0107nost da se manje ili vi\u0161e povoljno nagode sa politi\u010dkim elitama, dok je u slu\u010daju radnika re\u010d o jednozna\u010dnoj egzistencijalnoj uceni pravom na rad. “Ru\u0161enje Vu\u010di\u0107a” i “pravna dr\u017eava” postale su lozinke kojima se svaka problematizacija ekonomskog nezadovoljstva najugro\u017eenijih olako kvalifikuje kao primitivizam ili posredna podr\u0161ka vlasti Srpske napredne stranke.<\/p>\n

Dok je pitanje poreskih politika i radni\u010dkih prava pod monopolom zagovornika “vladavine prava”, koja se \u010dak i u svojoj idealnoj projekciji su\u0161tinski svodi na (neo)liberalne teoreme da je kapitalizam evolutivni sistem koji na krizu spontano reaguje restrukturiranjem odnosa dr\u017eave i tr\u017ei\u0161ta, te da \u0107e se prosperiranje kapitalisti\u010dke klase nu\u017eno “preliti” i na siroma\u0161nije slojeve, jedno podjednako va\u017eno klasno pitanje \u2013 pitanje subvencionisanja stranih investitora i utemeljenje privrede na du\u017eni\u010dkoj ekonomiji \u2013 predstavlja politi\u010dko polje na kome desnica kapitalizuje.<\/p>\n

Povratak u dvehiljadite<\/strong><\/p>\n

Subvencije su opravdavane time da \u0107e doneti nova radna mesta, te da \u0107e sav novac ulo\u017een iz bud\u017eeta biti vra\u0107en kroz poreze i doprinose. Fijat i Er Srbija, strate\u0161ki oslonac Vu\u010di\u0107eve politike privla\u010denja stranih investicija, kojima dr\u017eava pla\u0107a<\/a> doprinose za zaposlene, u bud\u017eet, prema podacima za 2015. i 2016, “vra\u0107aju” u najboljem slu\u010daju 0,1 % vrednosti ulo\u017eenog javnog novca. Pitanje stranih investicija jeste pitanje na kome je lako ru\u0161iti liberalni konsenzus o Vu\u010di\u0107u kao otelovljenju povratka u devedesete. Zapravo, pre je re\u010d o poku\u0161aju povratka u rane dvehiljadite, pre izbijanja krize, kada je politika privla\u010denja investicija nakratko davala rezultate (premda je i tada bila pra\u0107ena masovnim otpu\u0161tanjima), pri \u010demu se tu ogoljava kontinuitet neoliberalnih politika izme\u0111u tada\u0161nje Demokratske i sada\u0161nje Srpske napredne stranke. O tome svedo\u010di aktuelni \u0161trajk u fabrici Falk Ist, kojoj je pre osam godina tada\u0161nji premijer Mirko Cvetkovi\u0107 dodelio nagradu za najboljeg izvoznika, a u kojoj danas radnici tra\u017ee vra\u0107anje zarada na nivo minimalca i isplatu prekovremenog rada.<\/p>\n

No, izazov le\u017ei u tome da se zaustavi prevo\u0111enje klasnih u nacionalne kategorije \u2013 ekstremna desnica uvi\u0111a kontinuitet izme\u0111u prethodne i sada\u0161nje vlasti, ali \u017eeli da ga predstavi ne kao kontinuitet devastacije radni\u010dke klase ve\u0107 kao udar na dr\u017eavne i nacionalne interese. Svom\u00a0bira\u010dkom telu poku\u0161ava da se dodvori la\u017enom “antiimperijalisti\u010dkom” dihotomijom po\u0161teni srpski radnici vs. pokvarene strane gazde, \u0161to zapravo zna\u010di zagovaranje subvencionisanja doma\u0107ih kapitalista, koji tako\u0111e ne bi imali interes da \u0161tite radni\u010dka prava i \u017eivotni standarad, iako su nepovoljne poreske politike za manja preduze\u0107a uistinu produkt poslu\u0161nosti srbijanskih elita prema zahtevima krupnog inostranog kapitala.<\/p>\n

Prema socijalnim zahtevima<\/strong><\/p>\n

Izdvajanje jedne struje iz postizbornih protesta, koja nosi naziv “7 zahteva”, referiraju\u0107i na prvobitnu te\u017enju da se politi\u010dki i ekonomski zahtevi ne odvajaju i ne ustinjavaju do birokratske besmislenosti, jeste va\u017ean korak za potencijalno formiranje platforme koja \u0107e imati kapacitete, i ne manje va\u017eno, legitimitet zasnovan na aktivnom integrisanju radni\u010dkih, studentskih i gra\u0111anskih borbi i inicijativa da slama desno-liberalni konsenzus o ru\u0161enju Vu\u010di\u0107a kao samodovoljnom cilju celokupnog opozicionog delovanja. Grupa “7 zahteva” se, pored decentralizacije i departizacije kao glavnih zahteva, zala\u017ee i za pove\u0107anje minimalne cene rada, \u010dime se premo\u0161\u0107uje jaz izme\u0111u za ve\u0107inu ljudi jo\u0161 uvek apstraktne i megalomanske ideje o ru\u0161enju kapitalisti\u010dkog poretka i partikularnih mera \u010diji je politi\u010dki domet minimalan i defanzivan.<\/p>\n

Ipak, ne treba gubiti iz vida da konkretne poruke poput zahteva za revizijom Zakona o radu ili zahtev za pove\u0107anjem minimalne cene rada svoj puni mobilizacijski i politi\u010dki efekat mogu ostvariti tek ako u slede\u0107em koraku ponude odgovor na pitanje \u0161ta je zaista alternativa. Taj odgovor morao bi da prevazi\u0111e ve\u0107 vi\u0111ene ponude za povr\u0161no restrukturiranje odnosa dr\u017eave i tr\u017ei\u0161ta, tj. da temeljno uzdrma “zdravorazumsko” uverenje da kapitalizam nema alternativu.<\/p>\n

Izazov postoji na dva nivoa koja je mogu\u0107e razdvojiti jedino za potrebe argumenta: spre\u010davanje da desnica kapitalizuje na deklarativnoj borbi protiv stranog kapitala, te na instrumentalizaciji podr\u0161ke radnicama i radnicima (ta instrumentalizacija dolazi ne samo odatle \u0161to se desnica ne bori za radni\u010dku kontrolu nad sredstvima za proizvodnju, ve\u0107 \u0161to ona implicitno ili eksplicitno podr\u017eava isklju\u010divo odre\u0111en arhetip radnika, kada je u pitanju nacionalna, verska i seksualna pripadnost) nemogu\u0107e je izvesti bez oformljavanja platforme koja bi ponudila politi\u010dku strategiju umesto propagandne zloupotrebe individualnih patnji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prema izve\u0161taju Za\u0161titnika gra\u0111ana za proteklu godinu, gra\u0111ani se vrlo \u010desto pritu\u017euju zbog zlostavljanja na radu, otkaza ugovora o radu, rada na crno, neispla\u0107ivanja ili neredovnog ispla\u0107ivanja zarada, kao i zbog neupla\u0107ivanja doprinosa…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":18373,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[33],"theme":[456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-18369","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-protest","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18369","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=18369"}],"version-history":[{"count":11,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18369\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36609,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/18369\/revisions\/36609"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/18373"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=18369"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=18369"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=18369"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=18369"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=18369"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=18369"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=18369"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}