{"id":1823,"date":"2014-07-21T07:00:21","date_gmt":"2014-07-21T06:00:21","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1823"},"modified":"2021-02-25T11:06:27","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:27","slug":"7-jul-1941-revizionizam-zvanicne-politike-secanja-u-srbiji-od-2000","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1823","title":{"rendered":"7. jul 1941. – revizionizam zvani\u010dne politike se\u0107anja u Srbiji od 2000."},"content":{"rendered":"

Tema prvog tjedna Biltenova ljetnog re\u017eima<\/a> je historijski revizionizam, konkretnije postjugoslavenski tretmani nekada\u0161njih slu\u017ebenih dana ustanka. U svim biv\u0161im jugoslavenskim republikama dani ustanka su nakon raspada dr\u017eave \u010diji su oni bili inicijalni konstitutivni momenti postali predmet o\u0161trih politi\u010dkih i ideolo\u0161kih sporova, kao i administrativnih odluka. Kroz analizu situacije u trima biv\u0161im republikama nastojat \u0107emo otkriti \u0161to nam ti sporovi govore o suvremenoj politi\u010dko-ideolo\u0161koj konstelaciji i kakve agende stoje iza revizionisti\u010dkih tretmana. Zapo\u010dinjemo sa 7. julom, nekada\u0161njim Danom ustanka naroda Srbije.<\/strong><\/p>\n

Narodna skup\u0161tina Republike Srbije, na predlog Vlade Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, 9. jula 2001. izglasala je Zakon o dr\u017eavnim i drugim praznicima. Ovim zakonom Sretenje je postalo Dan dr\u017eavnosti, ali je ukinut Dan ustanka naroda Srbije (7. jul). \u0160ef poslani\u010dke grupe vladaju\u0107e koalicije, \u010cedomir Jovanovi\u0107, ukazao je da se usvojenim zakonom “traga za onim delom dr\u017eavnog i dru\u0161tvenog identiteta koji je izgubljen u prethodnih 60 godina” 1<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Narodna skup\u0161tina Srbije izglasala je 27. juna 1945. poseban zakon kojim je 7. jul (1941) progla\u0161en za “narodni praznik” i “dan kada je otpo\u010deo narodni ustanak u Srbiji” 2<\/a><\/sup>. Doga\u0111aj u Beloj Crkvi komemorisan je ve\u0107 7. jula 1945. velikim narodnim zborom uz Titovo li\u010dno prisustvo. Jugoslovensko rukovodstvo je isticanjem ovog datuma, kao prvog u hronolo\u0161kom nizu ustanaka naroda Jugoslavije, odalo priznanje narodu Srbije zbog masovnog u\u010de\u0161\u0107a u antifa\u0161isti\u010dkom ustanku 1941. koji je rezultirao stvaranjem ve\u0107e oslobo\u0111ene teritorije (U\u017ei\u010dka republika), uklju\u010duju\u0107i oslobo\u0111enje prvih ve\u0107ih evropskih gradova (U\u017eice, \u010ca\u010dak).<\/p>\n

Agenda gra\u0111anskih partija<\/strong><\/p>\n

Ukidanjem Dana ustanka naroda Srbije (2001.), predstavnici vladaju\u0107ih gra\u0111anskih partija iskazali su vlastiti ideolo\u0161ki resantiman prema istorijskom nasle\u0111u pokreta kojim je zapo\u010deo oru\u017eani ustanak protiv fa\u0161isti\u010dkog okupatora i snaga kvislin\u0161tva i koji je bio nosilac jugoslovenske socijalisti\u010dke revolucije (Narodnooslobodila\u010dki pokret pod rukovodstvom Komunisti\u010dke partije Jugoslavije), ali i otklon prema delu oslobodila\u010dkih tradicija Srbije.<\/p>\n

Tokom narednih godina, predstavnici dr\u017eavnih institucija i antikomunisti\u010dki orijentisani pojedinci iz vladaju\u0107ih gra\u0111anskih partija, kao i predstavnici akademskog istorijskog revizionizma, uz paralelne napore Srpske pravoslavne crkve, zajedni\u010dkim snagama nastojali su da izvr\u0161e reviziju istorijskog doga\u0111aja koji se odigrao u Beloj Crkvi pokraj Krupnja, 7. jula 1941.<\/p>\n

Sudska rehabilitacija dvojice \u017eandarma u kvislin\u0161koj slu\u017ebi, rehabilitovanih pred Okru\u017enim sudom u \u0160apcu 8. decembra 2008., na osnovu pravno i istorijski neprihvatljivog Zakona o rehabilitaciji (2006.), predstavlja krajnji ishod zajedni\u010dkih nastojanja navedenih revizionisti\u010dkih subjekata.<\/p>\n

Ukidanje dr\u017eavnog praznika nedugo nakon okon\u010danja politi\u010dkih promena u Srbiji ne treba tuma\u010diti samo kao otklon struktura koje su definisale novi slu\u017ebeni poredak se\u0107anja prema nasle\u0111u jugoslovenskog revolucionarnog pokreta i socijalisti\u010dke Jugoslavije, ve\u0107 i kao prilog brisanju komunisti\u010dkih uljeza iz nacionalne istorije. Naime, brisanjem ovog istorijskog datuma iz neoliberalnog poretka se\u0107anja dodatno se zamagljuje \u010dinjenica da su ravnogorski \u010detnici, kao istorijski favoriti zagovornika novoustoli\u010dene vladaju\u0107e ideologije, bili sporedni akteri antifa\u0161isti\u010dkog ustanka u Srbiji, a kasnije i saradnici okupatora, samim tim \u2013 sudeonici u gu\u0161enju ustanka, \u0161to je tako\u0111e \u010dinjenica koju revizionisti smi\u0161ljeno potiskuju.<\/p>\n

Ako uporedimo sli\u010dnu tendenciju u okviru zvani\u010dne politike se\u0107anja u Hrvatskoj, na primeru odnosa prema datumu koji je obele\u017eavao dan ustanka protiv fa\u0161izma, dolazimo do zanimljivih zaklju\u010daka. U Hrvatskoj je 1991. ukinut Dan ustanka naroda Hrvatske kojim je obele\u017eavan ustanak u Srbu 27. jula 1941. (kada je stvorena prva oslobo\u0111ena teritorija u Hrvatskoj i izvr\u0161en prvi zna\u010dajniji napad na snage fa\u0161isti\u010dke NDH), pri \u010demu je ovaj istorijski doga\u0111aj u slu\u017ebenom poretku se\u0107anja tako\u0111e kriminalizovan. Me\u0111utim, Tu\u0111manov re\u017eim, za razliku od re\u017eima u Srbiji nakon 2000., uveo je Dan antifa\u0161isti\u010dke borbe kojim se obele\u017eava datum formiranja prvog partizanskog odreda na tlu Hrvatske i Jugoslavije, kao svojevrstan ideolo\u0161ki supstitut li\u0161en prethodnog ideolo\u0161kog sadr\u017eaja, dok je doga\u0111aj u \u0161umi Brezovica pokraj Siska etniziran i nacionalizovan, \u0161to je apsurdno s obzirom na kontekst 22. juna 1941.\u00a0\u2013 formiranje Sisa\u010dkog partizanskog odreda bilo je motivisano komunisti\u010dkom i internacionalisti\u010dkom solidarno\u0161\u0107u sa narodima SSSR-a.<\/p>\n

Pravna podloga revizionizma<\/strong><\/p>\n

Sudska rehabilitacija Bogdana Lon\u010dara i Milenka Brakovi\u0107a, dvojice \u017eandarma u kvislin\u0161koj slu\u017ebi, ubijenih 7. jula 1941. u Beloj Crkvi pokraj Krupnja, rehabilitovanih od strane Okru\u017enog suda u \u0160apcu, predstavlja jednu od najproblemati\u010dnijih primena istorijski i pravno spornog Zakona o rehabilitaciji (2006., 2011.).<\/p>\n

Ubistvo dvojice \u017eandarma u novom slu\u017ebenom poretku se\u0107anja tuma\u010di se kao po\u010detak “bratoubila\u010dke borbe” i gra\u0111anskog rata, a ne kao po\u010detak ustanka protiv snaga koje su nametnule okupaciju i kvislin\u0161ki re\u017eim. Komunistima se ne samo odri\u010de zasluga za podizanje antifa\u0161isti\u010dkog ustanka ve\u0107 im se stavlja na teret otpo\u010dinjanje gra\u0111anskog rata. Sudska rehabilitacija dvojice pripadnika kvislin\u0161kog represivnog aparata imala je za cilj da kriminalizuje istorijski doga\u0111aj u Beloj Crkvi, njegove u\u010desnike iz redova komunista, kao i da viktimizira stradale u\u010desnike doga\u0111aja, pri \u010demu se sugerisalo da je ovaj doga\u0111aj navodno imao trajne negativne posledice jer je bio uvod u “gra\u0111anski rat” i navodno nelegitimno preuzimanje vlasti od strane pokreta predvo\u0111enog KPJ.<\/p>\n

U presudi Okru\u017enog suda u \u0160apcu o rehabilitaciji dvojice \u017eandarma, od 11. decembra 2008., isti\u010de se da je utvr\u0111eno kako su \u017eandarmi “li\u0161eni \u017eivota bez odluke suda i bez sprovedenog postupka, iz ideolo\u0161ko-politi\u010dkih razloga, kao \u017ertve progona i nasilja, od strane pripadnika partizanskog pokreta, \u010dime je povre\u0111eno njihovo pravo na \u017eivot” 3<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Ovu sudsku rehabilitaciju treba posmatrati kao politi\u010dku rehabilitaciju dvojice poginulih pripadnika kvislin\u0161kog represivnog aparata, ili u krajnjoj liniji\u00a0\u2013 kao poku\u0161aj politi\u010dke rehabilitacije kvislin\u0161kog aparata. Na taj na\u010din normalizovan je \u010din slu\u017eenja okupatoru, dok je pokret kome su pripadali izvr\u0161ioci njihovog ubistva, okarakterisan kao snaga koja je jo\u0161 u leto 1941. vr\u0161ila “progone i nasilja” i na taj na\u010din “povre\u0111ivala pravo na \u017eivot onih koje je srpska revizionisti\u010dka istoriografija okarakterisala kao predstavnike organa dr\u017eavne vlasti. Pokret, u ovom slu\u010daju partizanski, koji vr\u0161i “progone i nasilja” inspirisane “ideolo\u0161kim i politi\u010dkim razlozima”, nije oslobodila\u010dki pokret, ve\u0107 vinovnik “gra\u0111anskog rata” i prevratni\u010dka snaga.<\/p>\n

Dalje, u obrazlo\u017eenju rehabilitacije proizvoljno se isti\u010de da su Lon\u010dar i Brakovi\u0107 li\u0161eni \u017eivota “pre svega radi zastra\u0161ivanja drugih koji bi se eventualno suprotstavljali pripadnicima partizanskog pokreta koji su sprovodili ideologiju KPJ. Cilj KPJ nije bio samo oslobo\u0111enje zemlje ve\u0107 revolucionarno preuzimanje vlasti i u tu svrhu li\u0161eni su \u017eivota i Bogdan Lon\u010dar i Milenko Brakovi\u0107. Taj momenat mo\u017ee se simboli\u010dno smatrati i po\u010detkom gra\u0111anskog rata u Srbiji, a njihova rehabilitacija po\u010detkom nacionalnog pomirenja” 4<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Pripadnici aparata koji je bio nosilac progona i nasilja (a koji je kolaborirao sa okupatorom koji je nametnuo brutalnu okupaciju koja je rezultirala masovnim \u2013 danas, iz kolektivne memorije, potisnutim\u00a0\u2013 stradanjem stanovni\u0161tva Srbije i Jugoslavije) ne mogu biti progla\u0161eni za “\u017ertve progona i nasilja”. Zaklju\u010dak iz presude o rehabilitaciji sugeri\u0161e da se u uslovima okupacije vodi gra\u0111anski, a ne oslobodila\u010dki rat, \u0161to je apsurdno, pri \u010demu se zanemaruje da je pobeda revolucionarnog pokreta osujetila pobedu snaga kontrarevolucije (nacisti\u010dki okupator i njegovi doma\u0107i saradnici). Naprosto, Bela Crkva pokraj Krupnja nije bilo mesto u kome se odlu\u010divao ishod Drugog svetskog rata na tlu Srbije.<\/p>\n

Mit o bratoubila\u010dkom ratu<\/strong><\/p>\n

Svi poznati izvori o ovom istorijskom doga\u0111aju sugeri\u0161u da ubistvo dvojice \u017eandarma nije bilo planirano, pogotovo ne u cilju zastra\u0161ivanja i revolucionarnog preuzimanja vlasti (jer je u pitanju slu\u010dajan i izolovan doga\u0111aj), ve\u0107 da je re\u010d o spletu okolnosti koje su rezultirale poznatim ishodom<\/a>.\u00a0Sudsko ve\u0107e koje je izvr\u0161ilo rehabilitaciju dvojice \u017eandarma ignorisalo je pojedine detalje iz istorijskih izvora, selektivno ih koriste\u0107i uz druge detalje u cilju opravdavanja rehabilitacije, u \u010demu je imalo podr\u0161ku istori\u010dara Koste Nikoli\u0107a, nau\u010dnog saradnika Istorijskog instituta u Beogradu, koji je u ovom sudskom procesu figurirao kao sudski ve\u0161tak.<\/p>\n

Sudija Gojko Lazarev, predsedavaju\u0107i ve\u0107a koje je rehabilitovalo dvojicu kvislin\u0161kih \u017eandarma, obrazla\u017eu\u0107i u medijima odluku o rehabilitaciji, isti\u010de: “Na\u017ealost, 7. jula 1941. Srbin je ubio Srbina, \u0161to je ozna\u010dilo po\u010detak gra\u0111anskog rata u Srbiji. Bio je to ustanak protiv dr\u017eave, sa jasnim ciljem promene celokupnog sistema. Narednika i kaplara likvidirali su, iz ideolo\u0161ko-politi\u010dkih razloga, pripadnici partizanskog pokreta” 5<\/a><\/sup>. Sudija Lazarev nije obrazlo\u017eio na koji na\u010din su snage koje su izvr\u0161ile “ustanak protiv dr\u017eave”, bile u mogu\u0107nosti da u uslovima prve godine nema\u010dke okupacije izvr\u0161e “promenu celokupnog sistema”.<\/p>\n

Doma\u0107e snage koje se stave u slu\u017ebu okupatora postaju legitimna meta pokreta otpora. Kvislin\u0161ki represivni aparat, uklju\u010duju\u0107i \u017eandarmeriju, svojim delovanjem tokom okupacije nesumnjivo je slu\u017eio interesima okupatora. Uostalom, dvojica \u017eandarma su se pojavila na seoskom va\u0161aru u Beloj Crkvi (Ivanjdan) kako bi rasterali okupljni narod usled zabrane javnih okupljanja koju je nametnuo okupator.<\/p>\n

Stoga ne \u010dudi \u0161to je sudija Lazarev 2011. izjavio da bi sudski rehabilitovao predsednika kvislin\u0161ke vlade Milana Nedi\u0107a, istorijsku li\u010dnost najodgovorniju za saradnju kvislin\u0161kih struktura sa nacisti\u010dkim okupatorom kao i za sprovo\u0111enje represivnih mera prema doma\u0107em stanovni\u0161tvu od strane kvislin\u0161kog represivnog aparata. “Ja bih ga kao sudija rehabilitovao. Ja mislim da je njegova \u017ertva mnogo ve\u0107a od saradnje<\/a>“. Dakle, iz ovog primera jasno se vidi da ne\u010dije privatno mi\u0161ljenje mo\u017ee postati oficijelno mi\u0161ljenje, bez obzira na o\u010diglednu zloupotrebu pozicije u nametanju vlastitog mi\u0161ljenja kao op\u0161teg.<\/p>\n

Aistori\u010dna konstrukcija u obrazlo\u017eenju rehabilitacije dvojice \u017eandarma, predstavlja odjek mitologeme koju su konstruisali predstavnici kvislin\u0161kog propagandnog aparata jo\u0161 tokom Drugog svetskog rata.<\/p>\n

Prvo tuma\u010denje doga\u0111aja u Beloj Crkvi 7. jula 1941. kao po\u010detka “gra\u0111anskog rata u Srbiji” plasirano je u publikaciji Krvava lista komunisti\u010dkih zlo\u010dina<\/i>, objavljenoj 1942. u Beogradu. Re\u010d je o izdanju koje su priredili predstavnici kvislin\u0161kog propagandnog aparata i Ministarstva unutra\u0161njih poslova, koje kriti\u010dka istoriografija ne koristi kao validan istorijski izvor. Opisuju\u0107i doga\u0111aj u Beloj Crkvi prire\u0111iva\u010di ove publikacije su zaklju\u010dili: “Tek ovog dana desila su se prva dva ubistva koja bi mogla da se ozna\u010de kao po\u010detak gra\u0111anskog rata u Srbiji” 6<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Jedan od najupornijih zagovornika teze o doga\u0111aju u Beloj Crkvi kao “po\u010detku komunisti\u010dke revolucije u Srbiji”, bio je ljoti\u0107evski emigrant Borivoje Karapand\u017ei\u0107, svakako najspornijii autor koji je pisao o doga\u0111ajima u Srbiji 1941.-1945. Tuma\u010de\u0107i istorijski doga\u0111aj koji se odigrao 7. jula 1941., Karapand\u017ei\u0107 isti\u010de: “Ovo je, u stvari, bio po\u010detak komunisti\u010dke revolucije u Srbiji. Po\u010detak koji je jasno i nedvosmisleno pokazao da je cilj komunista bio borba protivu srpskog naroda i za uspostavu komunisti\u010dke diktature nad njim. Dakle, nema ni govora o nekom ustanku protivu okupatora, ve\u0107 o borbi \u2013 o krvavoj komunisti\u010dkoj revolucionarnoj akciji…” 7<\/a><\/sup><\/p>\n

Aktivna podr\u0161ka istori\u010dara<\/strong><\/p>\n

Rehabilitaciju dvojice \u017eandarma javno su odobrili saradnici Instituta za savremenu istoriju, Kosta Nikoli\u0107 (ve\u0161tak u sudskom predmetu rehabilitacije \u017eandarma Lon\u010dara i Brakovi\u0107a) i istori\u010dar Sr\u0111an Cvetkovi\u0107.<\/p>\n

Kosta Nikoli\u0107 isti\u010de: “Treba se suo\u010diti sa bolnom pro\u0161lo\u0161\u0107u. To nije bio nikakav dan ustanka, ve\u0107 ubistvo iz ideolo\u0161kih i politi\u010dkih razloga. Mislim da to ubistvo nije bilo detaljno planirano, ve\u0107 obi\u010dan incident, koji je naknadno dobio toliki zna\u010daj. A, po\u010dinjeno je u skladu sa strategijom Komunisti\u010dke partije Jugoslavije \u2013 revolucija na prvom mestu! Nije pucano u okupatore, ve\u0107 u predstavnike stare vlasti. To je poruka koja se slala narodu.” Sr\u0111an Cvetkovi\u0107 podr\u017eava odluku suda stavom: “Ovo je novi pogled na istorijske doga\u0111aje koji nije ideolo\u0161ki obojen. Rasvetljene su slo\u017eene okolnosti, a ubistvo dvojice \u017eandarma demistifikovano, da se vi\u0161e ne predstavlja kao herojski \u010din.” Nikoli\u0107 dodatno isti\u010de da rehabilitacija dvojice \u017eandarma “nije nikakvo prevrednovanje istorije: Nema govora o revizionizmu. Doga\u0111aji se sada, naprosto, obja\u0161njavaju onako kako su se stvarno dogodili” 8<\/a><\/sup>. Cvetkovi\u0107 napominje kako je “ubistvo dvojice nedu\u017enih \u017eandarma”, ne predstavlja po\u010detak borbe protiv okupatora, ve\u0107 “po\u010detak gra\u0111anskog rata” 9<\/a><\/sup>.<\/p>\n

U autorskom tekstu u jednom beogradskom nedeljniku, nedugo nakon sudske rehabilitacije dvojice \u017eandarma, Kosta Nikoli\u0107 je obrazlo\u017eio odluku \u0161aba\u010dkog Okru\u017enog suda o rehabilitaciji: “Komunisti nisu pucali u ‘sluge okupatora’, ve\u0107 u dr\u017eavu kao instituciju. (…) Slavljenje ubistva Lon\u010dara i Brakovi\u0107a, ostavilo je dugotrajne negativne posledice i spre\u010dilo proces nacionalnog pomirenja i prevladavanja jo\u0161 uvek sve\u017eih ideolo\u0161kih podela. Njihova rehabilitacija predstavlja zna\u010dajan doprinos suo\u010davanju srpskog dru\u0161tva s njegovim totalitarnim nasle\u0111em koje je i dalje sna\u017ena brana punoj modernizaciji i demokratizaciji Srbije” 10<\/a><\/sup>.<\/p>\n

To \u0161to je kvislin\u0161ka tvorevina u Srbiji obuhvatala deo nekada\u0161nje teritorije Kraljevine Jugoslavije i \u0161to je deo me\u0111uratne vladaju\u0107e strukture prihvatio saradnju sa nema\u010dkim okupatorom, ne zna\u010di da su oni bili nosioci narodnog suvereniteta niti da je kvislin\u0161ka tvorevina u Srbiji bila legitimna sledbenica prethodne dr\u017eave.<\/p>\n

Iako su svedo\u010denja pre\u017eivelih o\u010devidaca istorijskog doga\u0111aja 7. jula 1941. jasna u pogledu vinovnika oru\u017eanog sukoba u Beloj Crkvi (pre\u017eiveli neposredni u\u010desnici i o\u010devidci doga\u0111aja sla\u017eu se da su \u017eandarmi prvi zapucali na \u017dikicu Jovanovi\u0107a i njegovog saborca, nakon \u0161to su se partizani vratili u selo \u017eele\u0107i da spre\u010de \u017eandarme da isle\u0111uju i eventualno naude u\u010desnicima nedozvoljenog skupa), reinterpretatori ovog istorijskog doga\u0111aja prenebregavaju istorijski kontekst (okupacija zemlje, uloga predratne \u017eandarmerije u novonastalim okolnostima) i neposredan doga\u0111aj (prvenstvo dvojice \u017eandarma u izazivanju oru\u017eanog sukoba).<\/p>\n

Ve\u0161tak i \u010dlanovi sudskog ve\u0107a u postupku rehabilitacije Lon\u010dara i Brakovi\u0107a, tendenciozno su tuma\u010dili dostupne istorijske izvore koji govore o oru\u017eanom sukobu u Beloj Crkvi i ignorisali pojedina svedo\u010denja u\u010desnika i o\u010devidaca koja se ne uklapaju u njihovu tezu.<\/p>\n

Nikoli\u0107eva tvrdnja da su \u017eandarmi posegli za oru\u017ejem, “ali nisu stigli da ga upotrebe”, kosi se sa zabele\u017eenim svedo\u010denjima o\u010devidaca. Svedoci doga\u0111aja se sla\u017eu da su \u017eandarmi upotrebili oru\u017eje i da su prvi zapucali iz pu\u0161aka u pravcu dvojice prispelih partizana. Napominjemo da su neposredni o\u010devici ovog doga\u0111aja (borci Ra\u0111evske \u010dete koji su pre\u017eiveli rat), koji su tokom ove akcije pratili i posmatrali doga\u0111aj iza le\u0111a dvojice saboraca\u00a0\u2013 neposrednih u\u010desnika u oru\u017eanom okr\u0161aju\u00a0\u2013 u posleratnim svedo\u010denjima tvrdili da su \u017eandarmi pucali u pravcu Jovanovi\u0107a i njegovog saborca s namerom da ih pogode, iako su proma\u0161ili, dok svedo\u010denja dvojice predstavnika lokalne vlasti, zabele\u017eena u \u017eandarmerijskom izve\u0161taju iz 1941., sugeri\u0161u da su \u017eandarmi upotrebili oru\u017eje i prvi zapucali na prispele partizane, s namerom da ih upla\u0161e kako bi ovi odlo\u017eili oru\u017eje i, shodno tome, bili uhap\u0161eni 11<\/a><\/sup>.<\/p>\n

Zanemareni po\u010detak terora<\/strong><\/p>\n

Pripadnici represivnog kvislin\u0161kog aparata u\u010destvuju u streljanjima talaca (uglavnom komunista) u okupiranoj Srbiji, po\u010dev od 5. jula 1941. 12<\/a><\/sup>\u00a0Nakon prvog u\u010de\u0161\u0107a u streljanju talaca (Beograd, 5. jul 1941. kada je streljano 13 lica \u2013 10 komunista i 3 Jevrejina\u00a0\u2013 od strane policije Uprave grada Beograda), zabele\u017eena su naredna u\u010de\u0161\u0107a pripadnika kvislin\u0161kog represivnog aparata u masovnim streljanjima talaca, zarobljenih partizana i civila, tokom istog meseca, kako u Beogradu tako i u drugim mestima u Srbiji. Prema tvrdnjama generala Vermahta, Feliksa Benclera, od 23. jula 1941., pripadnici srpske \u017eandarmerije su “prema instrukcijama nema\u010dkih okupacionih vlasti” do ovog datuma “streljali ve\u0107 mnogo vi\u0161e od 100 lica” 13<\/a><\/sup>. Ovakva praksa dodatno je intenzivirana u narednom periodu.<\/p>\n

Za\u0161to onda predstavnici akademskog istorijskog revizionizma ne proglase 5. jul 1941., kada su pripadnici represivnog aparata u kvislin\u0161koj slu\u017ebi (tj. “predstavnici dr\u017eave” u revizionisti\u010dkoj interpretaciji) u Beogradu izvr\u0161ili masovno streljanje svojih sunarodnika, po\u010detkom “bratoubila\u010dkog rata” u Srbiji?<\/p>\n

Uostalom, predstavnici kvislin\u0161kog represivnog aparata (Specijalna policija i \u017eandarmerija), u saradnji sa Gestapom, jo\u0161 od 22. juna 1941. zapo\u010dinju sa hap\u0161enjima komunista \u0161irom Srbije, pri \u010demu je od ovog datuma do 7. jula 1941. uhap\u0161eno nekoliko stotina komunista i simpatizera KPJ 14<\/a><\/sup>. Primera radi, od 193 uhap\u0161ena komunista u Beogradu, od 22. juna do 7. jula 1941., 166 su uhap\u0161eni od strane kvislin\u0161kog represivnog aparata 15<\/a><\/sup>. Ve\u0107ina ovih ljudi je streljana tokom leta 1941., a me\u0111u njima su i komunisti streljani 5. jula 1941.<\/p>\n

Odluka o formiranju logora Banjica doneta je u \u0161tabu nema\u010dkog vojnog zapovednika u Srbiji 22. juna 1941. Istog dana \u0161ef upravnog \u0161taba Harald Turner je ovu odluku saop\u0161tio predsedniku Saveta komesara i komesaru Ministarstva unutra\u0161njih poslova, Milanu A\u0107imovi\u0107u koji je sprovo\u0111enje odluke preneo u nadle\u017enost predsedniku Uprave grada Beograda, Dragom Jovanovi\u0107u. Istaknuti pripadnik represivnog aparata Kraljevine Jugoslavije, Svetozar Vujkovi\u0107, postavljen je 5. jula 1941. za dela logora u nadle\u017enosti kvislin\u0161kih organa. Prvi zato\u010denici logora bila je grupa od 70 komunista mahom iz Beograda koja je na Banjicu sprovedena 9. jula 1941. 16<\/a><\/sup><\/p>\n

Po\u010detkom 1990-ih u opozicionoj \u0161tampi u Srbiji pojavljuju se prvi napisi koji Dan ustanka naroda Srbije karakteri\u0161u kao “veliku podvalu srpskom narodu” i “dan mrtvih”. “Tamo je Srbin pucao na Srbina, a ideja da se ovaj datum obele\u017ei kao istorijski doga\u0111aj, spektakularna je podvala srpskom narodu: bratoubila\u0161tvo je podignuto na stepen kulta” 17<\/a><\/sup>. Teze koje je plasirao kvislin\u0161ki propagandni aparat, a koje je u emigraciji kolportirao Borivoje Karapand\u017ei\u0107, po kojima je doga\u0111aj u Beloj Crkvi “po\u010detak bratoubila\u010dkog gra\u0111anskog rata”, a \u017dikica Jovanovi\u0107 \u0160panac \u2013 “Titov egzekutor”, aktuelizuju se u doma\u0107oj desni\u010darskoj \u0161tampi. 18<\/a><\/sup><\/p>\n

Mitologema o doga\u0111aju u Beloj Crkvi kao navodnom “po\u010detku gra\u0111anskog rata u Srbiji” dodatno se aktuelizuje u doma\u0107im medijima nakon sudske rehabilitacije dvojice \u017eandarma (2008.-2011.), ovog puta uz podr\u0161ku pojedinih istori\u010dara. Beogradski provladini mediji koji su 2008.-2009. izve\u0161tavali o sudskoj rehabilitaciji dvojice \u017eandarma proglasili su partizanske u\u010desnike doga\u0111aja “teroristima” i “ubicama nedu\u017enih ljudi”. Tuma\u010denja ovog doga\u0111aja bila su banalizovana i (“\u017eandarm ubijen zbog konobarice”) pri \u010demu se insistiralo na navodno kobnim posledicama ubistva dvojice \u017eandarma (“metak koji luta 70 godina”) 19<\/a><\/sup>.<\/p>\n

  1. \u041c. \u041d\u0438\u043a\u0438\u045b, \u0413. \u041d\u043e\u0432\u0430\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, “\u0417\u0430\u0441\u0435\u0434\u0430\u045a\u0435 \u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0435 \u0441\u043a\u0443\u043f\u0448\u0442\u0438\u043d\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435. \u0421\u0440\u0435\u0442\u0435\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u0438 \u0414\u0430\u043d \u0434\u0440\u0436\u0430\u0432\u043d\u043e\u0441\u0442\u0438, \u0443\u043a\u0438\u0434\u0430\u0458\u0443 \u0441\u0435 7. \u0458\u0443\u043b \u0438 28. \u043c\u0430\u0440\u0442”,\u00a0\u041f\u043e\u043b\u0438\u0442\u0438\u043a\u0430<\/i>, XCVIII, 31497, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 10.7.2001, \u0441\u0442\u0440. 7.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. \u0415\u0434\u0438\u0431 \u0425\u0430\u0441\u0430\u043d\u0430\u0433\u0438\u045b,\u00a0\u041e\u0432\u0434\u0435 \u0458\u0435 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0430 \u0440\u0435\u043a\u043b\u0430 \u0441\u043b\u043e\u0431\u043e\u0434\u0430<\/i>, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1982, \u0441\u0442\u0440. 17.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Ljiljana Milenkovi\u0107, “Pri\u010da o 7. julu. Bratoubila\u010dki ustani\u010dki pucanj”,\u00a0Akter<\/i>. Magazin savremene Srbije, 41, Beograd, 12.7.2010, str. 22.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  4. Nikola Giljen, Jelena Mandi\u0107, “Kobni dani: Metak koji luta sedam decenija”,\u00a0Istorija<\/i>. Revija, 30, Beograd, jul 2012, str. 38.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  5. \u0410. \u0414\u0435\u043b\u0438\u045b, “\u0421\u0443\u0434 \u0443 \u0428\u0430\u043f\u0446\u0443 \u0440\u0435\u0445\u0430\u0431\u0438\u043b\u0438\u0442\u043e\u0432\u0430\u043e \u0436\u0430\u043d\u0434\u0430\u0440\u043c\u0430 \u043a\u043e\u0458\u0435\u0433 \u0458\u0435 7. \u0458\u0443\u043b\u0430 1941. \u0443\u0431\u0438\u043e \u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b: \u0428\u043f\u0430\u043d\u0430\u0446 \u043f\u0443\u0446\u0430\u043e \u0443 \u043d\u0435\u0434\u0443\u0436\u043d\u043e\u0433 \u0447\u043e\u0432\u0435\u043a\u0430”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 8.1.2009, \u0441\u0442\u0440. 16.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  6. \u041a\u0440\u0432\u0430\u0432\u0430 \u043b\u0438\u0441\u0442\u0430 \u043a\u043e\u043c\u0443\u043d\u0438\u0441\u0442\u0438\u0447\u043a\u0438\u0445 \u0437\u043b\u043e\u0447\u0438\u043d\u0430<\/i>,\u00a0<\/i>\u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1942, \u0441\u0442\u0440. 9.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  7. \u0411\u043e\u0440\u0438\u0432\u043e\u0458\u0435 \u041c. \u041a\u0430\u0440\u0430\u043f\u0430\u043d\u045f\u0438\u045b,\u00a0\u0413\u0440\u0430\u0452\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438 \u0440\u0430\u0442 \u0443 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0438 1941-1945<\/i>, \u041a\u043b\u0438\u0432\u043b\u0435\u043d\u0434, 1958, \u0441\u0442\u0440. 72-73.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  8. \u0418. \u041c\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438\u045b, “\u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0428\u043f\u0430\u043d\u0430\u0446 \u0437\u0430\u043f\u043e\u0447\u0435\u043e \u0458\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0452\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438, \u0430 \u043d\u0435 \u0440\u0430\u0442 \u043f\u0440\u043e\u0442\u0438\u0432 \u043e\u043a\u0443\u043f\u0430\u0442\u043e\u0440\u0430. \u0418 \u0445\u0435\u0440\u043e\u0458 \u0438 \u0442\u0435\u0440\u043e\u0440\u0438\u0441\u0442\u0430”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 10.1.2009, \u0441\u0442\u0440. 11.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  9. \u0418. \u041c\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438\u045b, “\u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u043f\u043e\u043d\u043e\u0432\u043e \u0445\u0435\u0440\u043e\u0458”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVIII, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 4.7.2011, \u0441\u0442\u0440. 9.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  10. \u041a\u043e\u0441\u0442\u0430 \u041d\u0438\u043a\u043e\u043b\u0438\u045b, “\u0428\u0442\u0430 \u0441\u0435 \u0437\u0430\u0438\u0441\u0442\u0430 \u0434\u043e\u0433\u043e\u0434\u0438\u043b\u043e 7. \u0458\u0443\u043b\u0430 1941. \u0443 \u0411\u0435\u043b\u043e\u0458 \u0426\u0440\u043a\u0432\u0438. \u0423\u043b\u043e\u0433\u0430 \u0441\u0435\u043e\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0432\u0430\u0448\u0430\u0440\u0430 \u0443 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u0458 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0438”,\u00a0\u041d\u0418\u041d<\/i>, 3028, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 8.1.2009, \u0441\u0442\u0440. 34.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  11. \u041d\u043e\u0432\u0430\u043a \u0416\u0438\u0432\u043a\u043e\u0432\u0438\u045b, “\u041f\u0440\u0432\u0430 \u043f\u0430\u0440\u0442\u0438\u0437\u0430\u043d\u0441\u043a\u0430 \u0430\u043a\u0446\u0438\u0458\u0430 \u0443 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0438. \u041d\u0435\u043f\u0440\u0438\u0458\u0430\u0442\u0435\u0459\u0441\u043a\u0438 \u0438\u0437\u0432\u0435\u0448\u0442\u0430\u0458 \u043e \u0434\u043e\u0433\u0430\u0452\u0430\u0458\u0438\u043c\u0430 \u043e\u0434 7. \u0458\u0443\u043b\u0430 1941. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435 \u0443 \u0411\u0435\u043b\u043e\u0458 \u0426\u0440\u043a\u0432\u0438”,\u00a0\u0410\u0440\u0445\u0438\u0432\u0441\u043a\u0438 \u043f\u0440\u0435\u0433\u043b\u0435\u0434<\/i>, 1-2\/1966, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1967, \u0441\u0442\u0440. 142;\u00a0Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u naroda Jugoslavije<\/i>, XII\/1, Dokumenti jedinica, komandi i ustanova Tre\u0107eg rajha 1941, Beograd, 1973, str. 194; [13]\u0409\u0443\u0431\u0438\u0448\u0430 \u041c\u0430\u043d\u043e\u0458\u043b\u043e\u0432\u0438\u045b, “\u041f\u0440\u0432\u0438 \u0443\u0441\u0442\u0430\u043d\u0438\u0447\u043a\u0438 \u043f\u0443\u0446\u045a\u0438”,\u00a0\u0413\u043b\u0430\u0441 \u0458\u0435\u0434\u0438\u043d\u0441\u0442\u0432\u0435\u043d\u043e\u0433 \u041d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e-\u043e\u0441\u043b\u043e\u0431\u043e\u0434\u0438\u043b\u0430\u0447\u043a\u043e\u0433 \u0444\u0440\u043e\u043d\u0442\u0430 \u0421\u0440\u0431\u0438\u0458\u0435<\/i>, IV, 40, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 4.7.1945, \u0441\u0442\u0440. 4; “\u0417\u043e\u0440\u0430\u043d \u0408\u043e\u043a\u0441\u0438\u043c\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0423\u0447\u0435\u0441\u043d\u0438\u0446\u0438 \u0438\u0441\u0442\u043e\u0440\u0438\u0458\u0441\u043a\u043e\u0433 \u0434\u043e\u0433\u0430\u0452\u0430\u0458\u0430”,\u00a0\u041d\u0430\u043f\u0440\u0435\u0434<\/i>. \u041b\u0438\u0441\u0442 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0433 \u0444\u0440\u043e\u043d\u0442\u0430 \u043e\u043a\u0440\u0443\u0433\u0430 \u0432\u0430\u0459\u0435\u0432\u0441\u043a\u043e\u0433, XXVII, 1171, \u0412\u0430\u0459\u0435\u0432\u043e, 2.7.1971, \u0441\u0442\u0440. 2;\u0417\u043e\u0440\u0430\u043d \u0408\u043e\u043a\u0441\u0438\u043c\u043e\u0432\u0438\u045b, “\u0421\u0435\u045b\u0430\u045a\u0430 \u0412\u0458\u0435\u043a\u043e\u0441\u043b\u0430\u0432\u0430 \u0421\u043f\u043e\u0458\u0430. \u0423 \u0411\u0435\u043b\u043e\u0458 \u0426\u0440\u043a\u0432\u0438 \u043f\u043e\u0434 \u043b\u0438\u043f\u043e\u043c, 7. \u0458\u0443\u043b\u0430 1941. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435”,\u00a0\u041d\u0430\u043f\u0440\u0435\u0434<\/i>. \u041b\u0438\u0441\u0442 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u043e\u0433 \u0444\u0440\u043e\u043d\u0442\u0430 \u043e\u043a\u0440\u0443\u0433\u0430 \u0432\u0430\u0459\u0435\u0432\u0441\u043a\u043e\u0433, XXIX, 1276, \u0412\u0430\u0459\u0435\u0432\u043e, 6.7.1973, \u0441\u0442\u0440. 3.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  12. \u0411\u0440\u0430\u043d\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0411\u043e\u0436\u043e\u0432\u0438\u045b,\u00a0\u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434 \u043f\u043e\u0434 \u043a\u043e\u043c\u0435\u0441\u0430\u0440\u0441\u043a\u043e\u043c \u0443\u043f\u0440\u0430\u0432\u043e\u043c 1941. \u0433\u043e\u0434\u0438\u043d\u0435<\/i>, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1998, \u0441\u0442\u0440. 202.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  13. Zbornik dokumenata i podataka o NOR-u naroda Jugoslavije<\/i>, XII\/1, Dokumenti jedinica, komandi i ustanova Tre\u0107eg rajha 1941, Beograd, 1973, str. 229[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  14. \u0411\u0440\u0430\u043d\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0411\u043e\u0436\u043e\u0432\u0438\u045b,\u00a0\u043d.\u0434.<\/i>, \u0441\u0442\u0440. 179-200.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  15. \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434 \u0443 \u0440\u0430\u0442\u0443 \u0438 \u0440\u0435\u0432\u043e\u043b\u0443\u0446\u0438\u0458\u0438<\/i>, I-II, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 1985, \u0441\u0442\u0440. I\/155[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  16. \u0411\u0440\u0430\u043d\u0438\u0441\u043b\u0430\u0432 \u0411\u043e\u0436\u043e\u0432\u0438\u045b,\u00a0\u043d.\u0434.<\/i>, \u0441\u0442\u0440. 229-230; Sima Begovi\u0107,\u00a0Logor Banjica 1941-1944<\/i>, I-II, Beograd, 1989, str. I\/30-31.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  17. \u0418\u043b\u0438\u0458\u0430 \u041f\u0435\u0442\u0440\u043e\u0432\u0438\u045b, \u0421\u0435\u0434\u043c\u0438 \u0458\u0443\u043b \u2013 \u0432\u0435\u043b\u0438\u043a\u0430 \u043f\u043e\u0434\u0432\u0430\u043b\u0430 \u0441\u0440\u043f\u0441\u043a\u043e\u043c \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u0443\u201c,\u00a0\u0421\u0430\u043c\u043e\u0443\u043f\u0440\u0430\u0432\u0430<\/i>. \u0421\u0430\u043c\u043e\u0441\u0442\u0430\u043b\u043d\u0438 \u043d\u0430\u0440\u043e\u0434\u043d\u0438 \u043b\u0438\u0441\u0442, I, 4, \u041d\u043e\u0432\u0438 \u0421\u0430\u0434, \u043c\u0430\u0458 1990, \u0441\u0442\u0440. 1.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  18. Miloje Gavrilovi\u0107, “Kome je bilo stalo da je ustanak po\u010deo ba\u0161 7. jula 1941.? Dan mrtvih”,\u00a0Duga<\/i>, 445, Beograd, 16.3.1991, str. 53-57.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  19. \u0410. \u0414\u0435\u043b\u0438\u045b, “\u0421\u0443\u0434 \u0443 \u0428\u0430\u043f\u0446\u0443 \u0440\u0435\u0445\u0430\u0431\u0438\u043b\u0438\u0442\u043e\u0432\u0430\u043e \u0436\u0430\u043d\u0434\u0430\u0440\u043c\u0430 \u043a\u043e\u0458\u0435\u0433 \u0458\u0435 7. \u0458\u0443\u043b\u0430 1941. \u0443\u0431\u0438\u043e \u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b: \u0428\u043f\u0430\u043d\u0430\u0446 \u043f\u0443\u0446\u0430\u043e \u0443 \u043d\u0435\u0434\u0443\u0436\u043d\u043e\u0433 \u0447\u043e\u0432\u0435\u043a\u0430”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 8.1.2009, \u0441\u0442\u0440. 16; \u0418. \u041c\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438\u045b, “\u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u0408\u043e\u0432\u0430\u043d\u043e\u0432\u0438\u045b \u0428\u043f\u0430\u043d\u0430\u0446 \u0437\u0430\u043f\u043e\u0447\u0435\u043e \u0458\u0435 \u0433\u0440\u0430\u0452\u0430\u043d\u0441\u043a\u0438, \u0430 \u043d\u0435 \u0440\u0430\u0442 \u043f\u0440\u043e\u0442\u0438\u0432 \u043e\u043a\u0443\u043f\u0430\u0442\u043e\u0440\u0430. \u0418 \u0445\u0435\u0440\u043e\u0458 \u0438 \u0442\u0435\u0440\u043e\u0440\u0438\u0441\u0442\u0430”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVI, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 10.1.2009, \u0441\u0442\u0440. 11; Vlada Arsi\u0107, “Gra\u0111anski rat po\u010deo zbog konobarice”,\u00a0Press<\/i>, 1620, Beograd, 4.7.2010, str. 7; Ljiljana Milenkovi\u0107, “Pri\u010da o 7. julu. Bratoubila\u010dki ustani\u010dki pucanj”,\u00a0Akter<\/i>. Magazin savremene Srbije, 41, Beograd, 12.7.2010, str. 23; [21]\u0418. \u041c\u0438\u045b\u0435\u0432\u0438\u045b, “\u0416\u0438\u043a\u0438\u0446\u0430 \u043f\u043e\u043d\u043e\u0432\u043e \u0445\u0435\u0440\u043e\u0458”,\u00a0\u0412\u0435\u0447\u0435\u0440\u045a\u0435 \u043d\u043e\u0432\u043e\u0441\u0442\u0438<\/i>, LVIII, \u0411\u0435\u043e\u0433\u0440\u0430\u0434, 4.7.2011, \u0441\u0442\u0440. 9.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Narodna skup\u0161tina Republike Srbije, na predlog Vlade Zorana \u0110in\u0111i\u0107a, 9. jula 2001. izglasala je Zakon o dr\u017eavnim i drugim praznicima…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":1852,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,144],"theme":[458,456],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[143],"class_list":["post-1823","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-revizionizam","theme-drustvo","theme-politika","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1823","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1823"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1823\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36860,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1823\/revisions\/36860"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1852"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1823"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1823"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1823"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1823"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}