{"id":17998,"date":"2017-04-25T07:00:23","date_gmt":"2017-04-25T06:00:23","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17998"},"modified":"2021-02-25T10:58:41","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:41","slug":"slucaj-gosa-najruznije-lice-privatizacije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17998","title":{"rendered":"Slu\u010daj Go\u0161a: najru\u017enije lice privatizacije"},"content":{"rendered":"

Tokom poslednjih protesta u Srbiji, stanje u Fabrici \u0161inskih vozila Go\u0161a pojavljivalo se kao jedan od razloga javnog nezadovoljstva. Radi se naime o firmi \u010diji je radnik za vreme predizborne kampanje sebi oduzeo \u017eivot, i tako ponovno skrenuo pa\u017enju na \u017ertve privatizacije koje poku\u0161avaju da se izbore za ono \u0161to im duguju “investitori”.<\/strong><\/p>\n

U jeku kampanje za predsedni\u010dke izbore, objavljena je vest da je u krugu fabrike \u0161inskih vozila Go\u0161a u Smederevskoj Palanci prona\u0111en obe\u0161en radnik Dragan Mladenovi\u0107, \u010dovek koji je \u010ditav svoj radni vek proveo u toj firmi. Sindikalni predstavnik je za medije izjavio da su radnici o\u010dajni i da iz bezna\u0111a di\u017eu ruku na sebe. Tom prilikom prepri\u010dao je situaciju kada je nesre\u0107ni Dragan izba\u010den iz autobusa, jer nije imao novca da plati kartu. U pitanju je samohrani roditelj i izdr\u017eavalac porodice koji ima te\u0161ko bolesnog sina i nepokretnu majku. Supruga mu je umrla pre trinaest godina. Posao je imao, formalno, kod stranih poslodavaca, takozvanih investitora. U firmi koja je privatizovana pre deset godina. Ali nije imao platu, a ni overenu zdravstvenu knji\u017eicu.<\/p>\n

Ovo samoubistvo je izazvalo reakcije uzavrele politi\u010dke scene koja se upravo nalazila u zavr\u0161noj fazi kampanje za predsedni\u010dke izbore. Deo zaposlenih je stupio u \u0161trajk, a \u0161trajka\u010di su odmah naglasili da nemaju nikakve veze sa sindikatom, da se ose\u0107aju izdanim, kao i da je \u0161trajk organizovan od strane samih radnika. Premijer i tada jo\u0161 uvek samo predsedni\u010dki kandidat Aleksandar Vu\u010di\u0107 posetio je Go\u0161u i, kao neku vrste prve pomo\u0107i u urgentnoj situaciji, obe\u0107ao po 60 hiljada dinara (ne\u0161to manje od 500 evra) jednokratne nov\u010dane pomo\u0107i.<\/p>\n

Te\u0161ka ljudska drama sa tragi\u010dnim posledicama skrenula je pa\u017enju na probleme sa kojima se suo\u010dava ovaj nekada\u0161nji gigant jugoslovenske industrije. Pomalo za\u010du\u0111uju\u0107e sa obzirom na tradiciju i zna\u010daj koji ova fabrika ima, posle prodaje slova\u010dkoj kompaniji \u017dOS Trnava 2007. godine kao da je potonula u zaborav. Novi vlasnik je prvo najavio modernizaciju 25 vagona koje je naru\u010dio “Srbija voz” za 210 miliona dolara. Iste te godine, Go\u0161a biva progla\u0161ena za srpskog izvoznika godine i dobija nagradu SIEPA-e, Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, tela Vlade Republike Srbije. A onda, nakon toga \u2013 muk, sve do tragedije koja je ozna\u010dila po\u010detak odmotavanja klupka ovog slu\u010daja, koji bi na neki na\u010din mogao da bude jedna od tipi\u010dnih pri\u010da privatizacije.<\/p>\n

Preprodaja firme<\/strong><\/p>\n

Od po\u010detka \u0161trajka, ispostavilo se da je srpska javnost potpuno neinformisanima o doga\u0111ajima u fabrici. Najve\u010da misterija je promena vlasnika koja se dogodila dok je \u0161trajk trajao. Po\u010detkom aprila meseca, Inspektorat rada je saop\u0161tio da je stopostotni vlasnik F\u0160V Go\u0161a kiparska firma Lisnart Holdings Ltd. Ispostavlja se, po tome, da je slova\u010dka kompanije uspela da proda fabriku u kojoj se ve\u0107 \u010detiri dana odvijao \u0161trajk. U istom izve\u0161taju Inspektorat je izrazio strah (?!) da \u0107e novi vlasnik otu\u0111iti svu imovinu, a da \u0107e radnici ostati bez plata. Isto telo podse\u0107a da je poslednja nov\u010dana isplata bila 6. marta teku\u0107e godine, a da se ta isplata odnosila na deo zarade za decembar 2016. i deo zarade za avgust 2015. godine.<\/p>\n

Vest o prodaji fabrike je \u0161okirala sve zaposlene. Iznena\u0111enje je bilo time ve\u0107e \u0161to su predstavnici sindikata i \u0161trajka\u010dkog odbora imali poziv da 30. marta idu u Slova\u010dku na pregovore. Radnicima nisu bili poznati uslovi ni detalji prodaje, a predsednik sindikata u Go\u0161i sumnja da je re\u010d o poku\u0161aju da se izbegne pla\u0107anje dugovanja radnicima. Fabri\u010dki ra\u010dun je u blokadi ve\u0107 vi\u0161e od tri godine, a po re\u010dima predstavnika sindikata ra\u010dun je blokirala sama dr\u017eava. Od tada, poslovanje je obavljano preko ra\u010duna novoosnovane k\u0107erke-firme, a radnicima je ispla\u0107ivano od 20 do 70 odsto plate, odnosno, za sve \u0161to je ispla\u0107ivano radnicima nisu upla\u0107ivani odgovaraju\u0107i doprinosi, pa su i zaposleni u Go\u0161i jedni od onih sa “nepovezanim sta\u017eom” i neoverenim zdravstvenim knji\u017eicama, \u0161to naravno zna\u010di da ne mogu koristiti usluge javnog zdravstvenog sistema.<\/p>\n

Sada, kada je klupko po\u010delo da se odmotava, o\u010dito je da \u010ditav slu\u010daj nije bio nepoznat dr\u017eavnim organima, \u0161to je potpuno logi\u010dno, ali nije jasno za\u0161to to nije preizvelo nikakav efekat. Inspekcija rada je podsetila da je tokom 2014. i 2015. godine u vise navrata kontrolisala fabriku, kojom prilikom su donesena dva re\u0161enja kojima je poslodavcu nalo\u017eeno da isplati zaostale zarade. Kakav je efekat donesenih re\u0161enja? Takav da za \u010ditave godine 2014., 2015. i 2016. godinu uop\u0161te nisu upla\u0107ivani doprinosi, o \u010demu je Inspekcija uredno obavestila Poresku upravu. Poreska uprava je 13. marta teku\u0107e godine poslodavcu dostavila re\u0161enje kojim je nalo\u017eena isplata doprinosa u iznosu ve\u0107em od 100 miliona dinara (pribli\u017eno 810 hiljada evra). Kao \u0161to smo videli, 16 dana nakon toga, poslodavac kome je uru\u010deno to re\u0161enje prestao je da bude vlasnik.<\/p>\n

Dvostruki ar\u0161ini<\/strong><\/p>\n

Tako je na spisak nepoznanica, pored motiva novog vlasnika, njegovih planova te uloge dr\u017eave, dodata i ova \u2013 da li je novi vlasnik preuzeo i obavezu prema radnicima? Na kraju, kakve su obaveze novog vlasnika i pod kojim uslovima je \u010ditav posao zaklju\u010den? Poznato je da \u0107e inspektor rada podneti krivi\u010dnu prijavu protiv zakonskog zastupnika F\u0160V Go\u0161a nadle\u017enom tu\u017eila\u0161tvu zbog svesnog kr\u0161enja Zakona o radu. Novi vlasnik, protiv koga \u0107e ovaj postupak biti pokrenut, imenovao je novog Genralnog direktora. Njegovo ime je Milutin \u0160\u0107epanovi\u0107, a on je dana 19. aprila pozvao delegaciju \u0161trajka\u010da i sindikata na razgovor o pokretanju proizvodnje. Dogovor nije postignut, jer novi direktor o\u010dekuje da radnici zarade za fabriku dovoljno da bi im bila ispla\u0107ena suma od 100 hiljada dinara (pribli\u017eno 810 evra po trenutnom kursu) u ratama. Radnici na to nisu pristali i to je, za sada, to. Re\u0161enja ni na vidiku.<\/p>\n

Zanimljivo je da se biv\u0161i vlasnici Go\u0161e, \u017dOS Trnava, skoro potpuno izvla\u010de iz pri\u010de. Oni su izneli svoje vi\u0111enje stvari po kome je nemogu\u0107e da dalje “dotiraju” Go\u0161u, da sa poslovima koje su dobijali “nisu umeli da iza\u0111u na kraj” (?!), te su otvoreno priznali da nisu po\u0161tovali rokove, kao i da su posao obavljali nekvalitetno. Da bi investitorski cinizam bio potpuniji, biv\u0161i direktor Ivan Hejm\u0161ild je iskoristio priliku da deo odgovornosti prebaci na lokalni upravlja\u010dki kadar, rekav\u0161i da nisu prenosili vesti o nezadovoljstvu me\u0111u radnicima, iako i sam ka\u017ee da su pla\u0107ali “77,5 odsto plata”. Vlasnik \u017dOS Trnava Vladimir Por je izjavio: “Sudbina Go\u0161e nije vi\u0161e u na\u0161im rukama. \u017dao nam je, ali srpsko tr\u017ei\u0161te je za nas neprijatna pro\u0161lost”. Prodali su ga prvom zainteresovanom.<\/p>\n

Ono \u0161to je za vlasnike slova\u010dke kompanije ru\u017ena pro\u0161lost, za radnike fabrike kojom su ti isti ljudi gazdovali ostala je ru\u017ena i nepodno\u0161ljiva sada\u0161njost iz koje ne\u0107e tako lako i tako naglo iza\u0107i kao \u0161to je to “investitorima” po\u0161lo za rukom. Naravno, ne mo\u017ee da se dogodi da radnicima, pa \u010dak ni vlasnicima malih privrednih subjekata u Srbiji, dr\u017eava ovoliko dugo toleri\u0161e neizmirenje obaveza prema njoj. Za male privredne subjekte, a naro\u010dito za obi\u010dne gra\u0111ane, zakoni i njihova primena teku bez zastoja, bez zabuna, bez odugovla\u010denja. Ako, na primer, vlasnik neke trafike ili sli\u010dnog malog pravnog lica presko\u010di pla\u0107anje doprinosa za zaposlene, u roku od pet dana dobija opomenu, a u roku od deset dana po\u010dinje prinudna naplata, koja u savremenoj verziji podrazumeva upotrebu usluga privatnih izvr\u0161itelja. To je jo\u0161 jedna tekovina reformskog napretka.<\/p>\n

Epidemija samopovre\u0111ivanja<\/strong><\/p>\n

Takve stvari ne treba posebno obja\u0161njavati; u klasnom dru\u0161tvu su neki uvek jednakiji pred zakonom, a to se posebno odnosi na one sa najdubljim d\u017eepovima. “Strani investitori” su posebno cenjena vrsta u perifernom kapitalizmu. U Srbiji, \u010diji odlaze\u0107i premijer, a dolaze\u0107i predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107, mo\u017ee na licu mesta da “pregovara” sa vlasnicima kapitala tako \u0161to im ka\u017ee da \u0107e im “dati” bolje uslove od bilo koga drugog, ta vrsta “partnera” je jo\u0161 vi\u0161e na ceni, uprkos iskustvu. Verovatno nikada ne\u0107emo saznati kako i koliko je slova\u010dka kompanija subvencionisana, po\u0161to je neka vrsta obi\u010daja za “privla\u010denje” investicija da dr\u017eava Srbija od novca gra\u0111ana pla\u0107a strane “investitore” da posluju na teritoriji Srbije. Ako se po radniku subvencioni\u0161e daleko vi\u0161e nego \u0161to iznosi jedna bruto plata, onda se postavlja pitanje \u2013 ko je tu, u stvari, investitor?<\/p>\n

Treba se vratiti tragediji koja je inicirala erupciju ovog slu\u010daja. Na \u017ealost, u Srbiji postoji \u010ditav niz slu\u010dajeva samouni\u0161titeljskih \u010dinova iz o\u010daja. Bilo je dugotrajnih \u0161trajkova gla\u0111u koji su ostavljali dugotrajne posledice po zdravlje, bilo je \u010dinova samosaka\u0107enja, razli\u010ditih drugih pojedina\u010dnih akata koji su ukazivali, malo je re\u0107i na te\u017eak polo\u017eaj u koji iz dana u dan upadaju mnogi koji ostaju bez radnih mesta, bez sredstava za \u017eivot, pa i bez mogu\u0107nosti da ostvaruju neka osnovna prava poput prava na le\u010denje. Pomenuti slu\u010dajevi samopovre\u0111ivanja na razli\u010dite na\u010dine predstavljali su usamljene drasti\u010dne poku\u0161aje da se javnost upozna sa slu\u010dajem ili na neki na\u010din pokrene na akciju. Reakcije su po pravilu izostajale, osim verbalnih, mo\u017eda pokojeg filantropskog \u010dina, ali radnici su se retko anga\u017eovali jedni za druge. U politi\u010dkom smislu re\u010deno, radni\u010dka klasa kao da ne postoji. To je zbog nepostojanja relevantnog politi\u010dkog subjekta koji nastupa sa klasnih pozicija.<\/p>\n

Opet, za Dragana Mladenovi\u0107a, radnika Go\u0161e koji je oduzeo sebi \u017eivot, teret je jednostavno bio preveliki, a izlaza iz situacije nema na vidiku. Kao \u0161to je ve\u0107 napomenuto, ta tragedija se dogodila u zenitu kampanje za predsedni\u010dke izbore. To joj je dalo jedan specifi\u010dan tretman u medijima, ali je zbog doga\u0111aja oko izbora ipak pala u drugi plan. Prvih dana protesta koji su otpo\u010deli posle odr\u017eanih izbora, pojavile su se parole solidarnosti sa radnicima Go\u0161e koji su u \u0161trajku. Za same radnike Go\u0161e to verovatno ne\u0107e imati nikakvog efekta. Ali, isto tako, mo\u017ee biti zna\u010dajno za neke budu\u0107e slu\u010dajeve poput ovog.<\/p>\n

Neupitna privatizacija<\/strong><\/p>\n

Na osnovu dosada\u0161njih iskustava iz procesa tranzicije u Srbiji, pokazalo se da su fabrike i druga preduze\u0107a koja su zapo\u0161ljavala izme\u0111u tri i pet stotina radnika zapravo bila u najte\u017eoj situaciji, jer je taj broj zaposlenih bio nedovoljno veliki da bi bio tretiran kao potencijalni socijalni problem, a opet prevelik da bi tom broju ljudi problemi iole mogli biti re\u0161eni, a utisak je i da su otpremnine za gubitak radnog mesta u privrednim subjektima te veli\u010dine bile najmanje.<\/p>\n

Ipak, Go\u0161a je jedna od retkih koja je uop\u0161te pre\u017eivela do sada. Ve\u0107 pomenuto dosada\u0161nje iskustvo uverava nas da perspektiva nije svetla, ali isto tako i da sigurno nada jo\u0161 tinja. Novi vlasnici se ne ogla\u0161avaju. Ne samo da se ne ogla\u0161avaju, nego su zapravo jedna tajanstvena pojava; ako, na primer u bilo koji pretra\u017eiva\u010d ukucate ime “Lisnart Holdings Ltd.”, onako kako je upisano u APR-u (Agenciji za privredne registre), a kako tu firmu pi\u0161u i novinari, vide\u0107ete da su jedine reference za navedenu kompaniju to \u0161to je o njoj objavljivano kao o novoj vlasnici Go\u0161e.<\/p>\n

Dakle, postoje svi elementi da se posumnja da je re\u010d o fantomskoj firmi. Zato i nije \u010dudno \u0161to novi vlasnici ne izlaze ni sa kakvim planom \u2013 kako o razvoju fabrike i posla, a jo\u0161 manje sa tim kako re\u0161iti nagomilana dugovanja prema radnicima. \u0160trajka\u010di o\u010dekuju od dr\u017eave da aktivnije u\u010destvuje u re\u0161avanju problema koji je jo\u0161 pre nekoliko godina mogao biti spre\u010den da je ta ista dr\u017eava postupala odlu\u010dno kako to radi sa obi\u010dnim gra\u0111anima.<\/p>\n

Pred o\u010dima nam se, po ko zna koji put, pokazalo najru\u017enije i pogubnije lice privatizacije. Uprkos tome, u javnom prostoru jo\u0161 uvek dominira stav da je ona bila neophodna, a da su negativne pojave plod doma\u0107ih specifi\u010dnosti, pa \u010dak i kada su u sve ume\u0161ani strani kapitalisti. Iako je mnogo toga do sada uni\u0161teno, jo\u0161 uvek ima \u0161ta da se brani. Da li je za odbranu Go\u0161e i njenih 375 radnika prekasno, pokaza\u0107e dani pred nama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U jeku kampanje za predsedni\u010dke izbore, objavljena je vest da je u krugu fabrike \u0161inskih vozila Go\u0161a u Smederevskoj Palanci prona\u0111en obe\u0161en radnik Dragan Mladenovi\u0107, \u010dovek koji je \u010ditav svoj radni vek proveo u toj firmi. Sindikalni predstavnik je za medije izjavio da su radnici o\u010dajni i da iz bezna\u0111a di\u017eu ruku na sebe…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":17999,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[51],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-17998","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-privatizacija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17998","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17998"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17998\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":18003,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17998\/revisions\/18003"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17999"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17998"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17998"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17998"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17998"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17998"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17998"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17998"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}