{"id":1799,"date":"2014-07-18T07:00:00","date_gmt":"2014-07-18T06:00:00","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1799"},"modified":"2021-02-25T11:06:28","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:28","slug":"bratstvo-i-jedinstvo-zakoni-o-radu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1799","title":{"rendered":"Bratstvo i jedinstvo u zakonima o radu"},"content":{"rendered":"

Ovaj tjedan su u Srbiji i Hrvatskoj gotovo paralelno doneseni novi zakoni o radu. Oni svojom sli\u010dno\u0161\u0107u prvenstveno svjedo\u010de zajedni\u010dkoj politi\u010dko-ekonomskoj sudbini postjugoslavenskih dr\u017eava. Pored klasi\u010dne neoliberalne legitimacije, u srpskom slu\u010daju, dono\u0161enje zakona prati izra\u017eeni rast autoritarnosti dr\u017eavnog aparata i koketiranje s regresivnim ideologijama, ali i masovniji prosvjed.\u00a0<\/strong><\/p>\n

Htelo je da se bratstvo i jedinstvo Hrvatske i Srbije 2014. godine iz pro\u0161losti dvostruko povampiri. Na jednoj strani, \u010detvrt veka nakon raspada Jugoslavije i socijalizma ono se ponovo rodilo kao ironi\u010dni savez dveju politi\u010dkih elita koje maltene u istom danu usvajaju dva skandalozna zakona o radu. Sa druge probudio se i \u0161iroki front protivnika zakona o radu (a ono \u0161to je veoma va\u017eno: i deo civilnog sektora, na primer \u017denske fronte u Hrvatskoj ili Levog samita u Srbiji) koji se simultano, maltene sinhronizovano, poku\u0161avaju izboriti za o\u010duvanje nekih od poslednjih tekovina radni\u010dke borbe. Ironija sudbine je htela i da dva parlamenta, kao u ogledalu, podjednako arogantno ignori\u0161u zahteve svojih gra\u0111ana okupljenih ispred parlamenata. Parademokratskim usvajanjem predloga ZOR-a u Srbiji ukida se i sama demokratija jer pre usvajanja zakona nije bilo ni javne rasprave: on se usvaja po hitnom postupku (kao i ostalih \u010detrdesetak zakona koje je usvojio parlament poslednjih meseci), prakti\u010dno bez u\u010de\u0161\u0107a javnosti i radnika. Dr\u017eava je \u010dak bila dovoljno bezobrazna da zakon koji ionako nije pro\u0161ao javnu raspravu gurne u proceduru bukvalno preko no\u0107i, predupregnuv\u0161i time bilo kakvu reakciju. Ne treba da \u010dudi da \u010dak i liberalnije orijentisani politi\u010dki akteri prime\u0107uju da je do\u0161lo do preskakanja elementarne demokratske procedure.<\/p>\n

Ova nova zakonska re\u0161enja, kao i svi ZOR-ovi koji se rafalno usvajaju u regionu, potpuno \u0107e fleksibilisati i prekarizovati rad u pomenutim dr\u017eavama. Otpu\u0161tanje \u0107e biti krajnje liberalizovano a radnici \u0107e biti uskra\u0107eni za brojne mehanizme kojima bi se mogli boriti za realizaciju svojih interesa; omogu\u0107i\u0107e se prakti\u010dno neograni\u010deno produ\u017eavanje radnog vremena bez nadoknade; ukida se pla\u0107anje smenskog rada; kroz omogu\u0107avanje \u201cpozajmljivanja\u201d radnika otvara se \u0161iroki prostor agencijama za iznajmljivanje radnika i sli\u010dno, dok su sa druge strane kao ograni\u010denja za poslodavca stavljene neke krajnje nejasne i nedefinisane formulacije. Ukratko re\u010deno, ovi zakoni su korak ka prekarizaciji radne snage, uvo\u0111enju celo\u017eivotne nesigurnosti, posledi\u010dne besperspektivnosti kao i ka minimiziranju i potpunom zapre\u010davanju socijalne mobilnosti.<\/p>\n

Ideolo\u0161ke potke i kontradikcije<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to je i za o\u010dekivati od neoliberalne agende koju politi\u010dke elite Balkana disciplinovano realizuju, zakon je predstavljen kao nu\u017enost<\/i>. Navodno, liberalizacija je neophodna zarad ve\u0107e efikasnosti privrede a liberalizacija rada je i globalni trend bez kojeg ostajete na margini savremenog sveta, zaostali i nazadni. Ali histeri\u010dna ideologija \u201cOut with the old, in with the new<\/em>\u201d sakriva \u010dinjenicu da se zapravo radi o izbacivanju novijih<\/i> civilizacijskih dostignu\u0107a, kao \u0161to su za\u0161tita radnika od samovolje poslodavaca, osmo\u010dasovno radno vreme, sindikalno organizovanje, socijalna za\u0161tita ili, na koncu, dr\u017eava kao servis svog stanovni\u0161tva i gra\u0111ana. Pre \u0107e biti da je re\u010d o potezima koji restauri\u0161u eksploatacijske mehanizme devetnaestovekovnog kapitalizma, a iznad svega autoritarnu dr\u017eavu u funkciji odr\u017eanja dru\u0161tvene hijerarhije i reprodukcije kapitalisti\u010dkih odnosa. Prava je ideolo\u0161ka potka, pre bih rekao, \u201cOut with the new, in with the old<\/em>\u201d. Ne treba da \u010dudi ni da ovakav zakon, bar u srpskom kontekstu, uvode novokonzervativne politi\u010dke snage koje se pozivaju na istorijsko uzglobljenje, vra\u0107anje dru\u0161tva u nekakav \u201cred\u201d, dok istovremeno preziru svo emancipatorsko nasle\u0111e socijalizma i \u010diji mizanscen \u010dine popovi i ovakve ili onakve \u201ctradicije\u201d dok im politi\u010dku pro\u0161lost \u010dine zastave zlo\u010dina\u010dkih vojski iz drugog svetskog rata.<\/p>\n

Kada je re\u010d o na\u010dinima na koji se predlog zakona opravdavao u javnosti, re\u010d je bila uglavnom o o\u010dekivanom neoliberalnom arsenalu, ovog puta potkovanom i desnim populizmom. Radnicima se poku\u0161ava utrapiti nova vrsta kolektivizma \u2013 komotno bi se moglo re\u0107i i jedna estetika<\/i> koja u nekim klju\u010dnim ta\u010dkama podse\u0107a na estetiku duboko regresivnih ideologija \u2013 nova vizija besklasnog dru\u0161tva u kojem su interesi kapitala i rada pomireni u trci za profitom (u vlasni\u0161tvu ovih prvih, ne zavaravajte se) i u okviru kojeg \u0107e se kapitalizam mo\u0107i razvijati bez antagonizama i gde \u0107e radikalno hijerarhizovano dru\u0161tvo biti odr\u017eivo. Takvom demagogijom \u2013 i, na koncu, samozavaravanjem \u2013 se ignori\u0161u socijalne posledice, i \u010dinjenica da \u0107e zakon gra\u0111ane osiroma\u0161iti do ta\u010dke pucanja ali i proizvesti neke dugoro\u010dne ekonomske posledice. Dugoro\u010dni efekti fleksibilizacije\u00a0rada ne ostavljaju posledice samo na standard zaposlenih, ve\u0107 proizvode i makroefekat smanjenja potro\u0161nje \u0161to dalje vr\u0161i pritisak na proizvodnju a iz tog za\u010daranog kruga nema izlaza.<\/p>\n

Ono \u0161to se ne da doku\u010diti ni pomo\u0107u najlu\u0111e ma\u0161te je na koji \u0107e na\u010din dva bratska zakona o radu privu\u0107i mitske i demijur\u0161ke strane investicije ili zadr\u017eati doma\u0107i kapital (posebno ako se ima u vidu da je i doma\u0107i kapital uvek ve\u0107 strani, odnosno da uvek tra\u017ei najpovoljnije uslove investiranja bez obzira na nacionalna ishodi\u0161ta)? Ukoliko je ceo region potpuno liberalizovao i fleksibilizovao rad nije jasno gde se nalaze komparativne prednosti Hrvatske u odnosu na Srbiju i obratno, ili u odnosu na ostale dr\u017eave regiona ili sveta. Odr\u017eivost projekta trke do dna, u kojoj se nacionalne dr\u017eave utrkuju u smanjenju cene rada putem osiroma\u0161enja stanovni\u0161tva i smanjenja radni\u010dkih prava, je svakako sumnjiva jer takva mora proizvesti strukturalne dru\u0161tvene probleme. U prvom redu socijalne nemire.<\/p>\n

Dometi i limiti sindikalnog odgovora<\/strong><\/p>\n

A na socijalne nemire u Srbiji ve\u0107 miri\u0161e: sindikati su najavili generalni \u0161trajk, mada se mora priznati da je domet ovakvog poteza ograni\u010den. \u0160trajk je sa jedne strane sazvan prekasno i o\u010digledno je da sindikatima on prvenstveno slu\u017ei kao manevar koji treba da ponovo otvori pregovore. Sa druge strane, neki sindikati otkazuju u\u010de\u0161\u0107e: radnici preduze\u0107a u restrukturiranju su ucenjeni overom zdravstvenih knji\u017eica i neispla\u0107enim zaradama ali daleko vi\u0161e je pora\u017eavaju\u0107e \u0161to ima i onih koji su do te mere poltronski raspolo\u017eeni za saradnju sa vlastima da su dali i eksplicitnu podr\u0161ku zakonu o radu. To su u\u010dinila dva potencijalno najmo\u0107nija sindikata: Rudarskog basena Kolubare i Elektroprivrede Srbije, mada ne treba zaboraviti ni jedan od sindikata TRB Bora. Sindikalno organizovanje jest jedna od poslednjih oru\u017eja u rukama radni\u0161tva, ali i ono ima svoje mane.<\/p>\n

A svi antagonizmi unutar radni\u010dkog pokreta jo\u0161 su odavno stavljeni u pogon taktikom \u201czavadi pa vladaj\u201d jer se u guranju predloga zakona (ali i ostalih neoliberalnih mera, kao \u0161to je privatizacija) nemilice koristi resantiman koji radnici u privatnom sektoru ose\u0107aju prema radnicima u javnom sektoru, takozvanim \u201clen\u0161tinama\u201d i \u201cbelim medvedima\u201d. Resantiman mo\u017eda i jeste razumljiv s obzirom na odnos rada i nadnice u javnom i privatnom sektoru, ali je i duboko neracionalan jer \u0107e se smanjenje cene rada na bilo kom mestu reflektovati na ukupno tr\u017ei\u0161te rada i cenu rada oboriti svima, \u010dak i ako zaboravimo da \u0107e, sada ve\u0107 izvesnom, privatizacijom javnog sektora cena svih usluga koju nam on pru\u017ea porasti a kvalitet opasti. A mo\u017eda ni ne treba podse\u0107ati koliko \u0107e relativna cena partijski obezbe\u0111enog (i nu\u017eno lagodnog) radnog mesta time porasti i koliko \u0107e se pove\u0107ati unutra\u0161nja politi\u010dka disciplina vladaju\u0107ih oligarhija.<\/p>\n

Prostor za djelovanje<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to je i zapo\u010deto pre \u010detiri decenije neoliberalnom transformacijom, dr\u017eava je ovog puta otvoreno ogolila promenu sopstvene funkcije \u2013 iz mehanizma servisiranja javnog interesa u mehanizam stvaranja poslovnog ambijenta \u010dija je najva\u017enija komponenta stanovni\u0161tvo dovoljno bedno da prihvati sve, i najnepovoljnije uslove rada. Proizvodnja siroma\u0161tva i egzistencijalno nesigurnih gra\u0111ana se pretvara u strate\u0161ki cilj lokalnih politi\u010dkih elita koje ostaju zapanjuju\u0107e kratkovidne jer ne prime\u0107uju da time postaju direktni neprijatelji<\/i> sopstvenih gra\u0111ana i da je takva politi\u010dka strategija dugoro\u010dno neodr\u017eiva.<\/p>\n

Ipak nastaje prostor za ozbiljno levo delovanje. Autokratska (sada ve\u0107 i otvoreno nedemokratska) neoliberalna politika sada\u0161njeg premijera Srbije stvara socijalne torzije koje \u0107e pomo\u0107i artikulaciju neke nove leve politike, te skidanju maski sa sada\u0161njih takozanih levih i levi\u010darskih partija a la<\/em> Pokret socijalista iz \u010dijih redova dolazi komi\u010dni ministar, ni vi\u0161e ni manje nego rada<\/i> koji je sa jedne strane glavni zagovornik zakona ali koji se u slobodno vreme izdaje za inkarnaciju \u010ce Gevare (sic!). Polje koje se sada otvara za efektivno delovanje je, po mom mi\u0161ljenju, polje politike i politi\u010dkog<\/i>.\u00a0Upravo zbog toga \u0161to se ono, paralelno sa demokratijom<\/i>, mora ukinuti da bi se ovakvi zakoni progurali. To \u0107e na\u0161e<\/i> novokonzervativne neoliberale ogoliti i prikazati ih onakvim kakvi su uvek bili: autoritarni i autokratski. A boriti se protiv takve vlasti je, izgleda, malo lak\u0161e. Fronta je jasnija.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Htelo je da se bratstvo i jedinstvo Hrvatske i Srbije 2014. godine iz pro\u0161losti dvostruko povampiri. Na jednoj strani, \u010detvrt veka nakon raspada Jugoslavije i socijalizma…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":1798,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[64,85],"theme":[455],"country":[38,11],"articleformat":[450],"coauthors":[142],"class_list":["post-1799","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-kriza","tag-radnicki-pokret","theme-rad","country-hrvatska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1799","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1799"}],"version-history":[{"count":15,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1799\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1818,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1799\/revisions\/1818"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1798"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1799"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1799"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1799"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1799"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1799"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1799"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1799"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}