{"id":17971,"date":"2017-04-21T09:30:28","date_gmt":"2017-04-21T08:30:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17971"},"modified":"2021-02-25T10:58:41","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:41","slug":"decenija-integracije-roma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17971","title":{"rendered":"Narod bez politi\u010dkih protivnika"},"content":{"rendered":"

Roma se obi\u010dno, kao zainteresirana javnost, sjetimo na svjetski dan posve\u0107en njima s uvijek istim obe\u0107anjima integracije i boljeg \u017eivota. No, dvanaest godina od slu\u017ebeno progla\u0161ene Dekade Roma, rezultata ne samo da nema, ve\u0107 je proces integracije onemogu\u0107en provedbom politike suprotne od one iz slu\u017ebenih strategija.<\/strong><\/p>\n

Svetski Dan Roma je za nama, kao i svake godine, svaka strana odigrala je korektno svoju ulogu. Zvani\u010dnici balkanskih zemalja u procesu evropskih pristupnih pregovora nisu propustili da se obrate getoiziranom glasa\u010dkom telu, obe\u0107avaju\u0107i bolji \u017eivot i integraciju<\/a> u sve segemnte dru\u0161tva, isti\u010du\u0107i sistematske napore koje su pojedina\u010dne dr\u017eave do sada ulo\u017eile u deceniju integracije<\/a>. Od me\u0111unarodne zajednice, evropskih institucija i zvani\u010dnika na vreme su pristigla saop\u0161tenja, u kojima podse\u0107aju na neprocenjivu va\u017enost kulturnog diverziteta, evropskih vrednosti jednakosti i garantovanja osnovnih ljudskih prava bez obzira na etni\u010dku ili bilo koju drugu identitetsku pripadnost, apeluju\u0107i na nacionalne dr\u017eave da moraju nastaviti napore za integraciju najve\u0107e evropske nacionalne manjine.<\/p>\n

Mediji su obavili svoju dru\u0161tveno odgovornu du\u017enost po uobi\u010dajenim receptima: malo podataka o sveop\u0161toj depriviranosti romskih zajednica \u0161irom Evrope, pokoja paradigmati\u010dna li\u010dna ili porodi\u010dna pri\u010da s neizvesnim krajem, par pateti\u010dnih fotografija musave, ali vesele romske dece iz neformalnih naselja i gotovo. Kad se zavesa spustila, a slatkore\u010dive formalnosti i obe\u0107anja ostali u prostoru negde izme\u0111u Balkana i Evropske Unije, napori za inkluzijom najdiskriminisanije i najpotla\u010denije evropske manjinske zajednice vratili su se u regularno stanje. U postoje\u0107em politi\u010dko\u2013strate\u0161kom obliku na Balkanu oni su nemogu\u0107a misija. Za Evropsku uniju napori za inkluzijom Roma predstavljaju meru za suzbijanje dalje imigracije niskokvalifikovanog romskog stanovni\u0161tva u razvijene zemlje Zapadne Evrope. Da stvar bude gora, \u010dini se da \u0107e pitanja inkluzije romske populacije, u narednoj polovini decenije ostati u senci novih konkurenata u ovoj trci do dna, izbeglica iz Azije i Afrike.<\/p>\n

“Inkluzija” sistemskom diskriminacijom<\/strong><\/p>\n

\u010citavih dvanaest godina pro\u0161lo je od po\u010detka velike “Dekade inkluzije Roma 2005 – 2015” a podaci koji se iznose na Svetski Dan Roma i Romkinja gotovo da se ne menjaju. Slika sistemske, strukturne diskriminacije na podru\u010dju \u010ditave Evrope, nastavlja da opovrgava dosada\u0161nju politiku pristupa inkluziji. 1<\/a><\/sup> Neslavno zavr\u0161ena Dekada inkluzije 2015. godine, nastavljena je u dva odvojena projekta. Ovog puta zasebni projekat Integracija Roma 2020.<\/a>, predstavlja okvir za inkluziju Roma i Romkinja u isklju\u010divo zemaljama Zapadnog Balkana i Turske, dok se pitanja inkluzije romske manjine u zemljama EU adresiraju u zasebnom Evropskom okviru za nacionalne strategije integracije Roma do 2020. godine. Iako je politi\u010dka poruka odvajanja projekata inkluzije jasna vlade zemalja u pristupnim pregovorima EU mora\u0107e da ulo\u017ee vi\u0161e napora za pobolj\u0161anje polo\u017eaja romskog naroda.<\/p>\n

To me\u0111utim nikako ne zna\u010di da je situacija u zemljama Balkana koje su ve\u0107 u EU bolja. Primera radi u Rumuniji, zemlji u kojoj prema zvani\u010dnim procenama \u017eivi preko 600.000 Roma i Romkinja, 2012. godine skoro 90% njih \u017eivelo je u uslovima ispod linije siroma\u0161tva<\/a>. Zvani\u010dne vlasti Rumunije \u010desto su na meti kritika me\u0111unarodnih organizacija zbog nasilnih raseljavanja romskih naselja i primene policijske brutalnosti<\/a>. U Rumuniji, kao i u svim perifernim dr\u017eavama Evrope, a prvenstveno na Balkanu, problemi Roma i Romkinja su gotovo identi\u010dni: veliki procenat siroma\u0161tva, ograni\u010den pristup obrazovanju, neadekvatni uslovi stanovanja, nemogu\u0107nost ostvarivanja zdravstvene za\u0161tite, institucionalna diskriminacija i isklju\u010denost iz gotovo svih sfera dru\u0161tvenog \u017eivota. Uzrok neuspe\u0161nosti doada\u0161njih politika i strategija za inkluziju u balkanskim zemljama vrlo je jednostavno dijagnostifikovati.<\/p>\n

Implementirani anti-diskriminacijski zakonski okviri, te pojedina\u010dne nacionalne strategije inkluzije ne mogu nadomestiti nepostojanje socijalne dr\u017eave i njenih servisa kako bi romskoj populaciji omogu\u0107ile kontinuitet sigurnosti \u017eivota i \u0161ansu za izlazak iz za\u010daranog kruga siroma\u0161tva i diskriminacije, sve i da rejting populisti\u010dkih politi\u010dkih elita Balkana tako ne\u0161to dozvoljava. Politike strukturnog prilago\u0111avanja, koje se sprovode paralelno s proceseom pristupanja EU drasti\u010dno su osiroma\u0161ile zemlje Zapadnog Balkana, smanjile pristup javnim servisima privatizacijom, podigle cene hrane i smanjile cenu rada. U ovakvim uslovima, ve\u0107 marginalizovane zajednice, gotovo da nemaju nikakve \u0161anse. Ovo je i razlog za\u0161to veliki broj balkanskih Roma i Romkinja migrira ka bogatijim zemljama Zapadne Evrope u potrazi za minimumom \u017eivotne izvesnosti.<\/p>\n

Metode za\u0161tite ljudskih prava<\/strong><\/p>\n

Sa druge strane, dok se u saop\u0161tenju povodom Svetskog Dana Roma, “zvani\u010dna Evropska unija” poput nekakvog jedinstvenog velikog Drugog vaspostavlja u politi\u010dkom imaginarijumu, podse\u0107aju\u0107i nas na njene “fundamentalne vrednosti jednakosti i za\u0161titu osnovnih ljudskih prava<\/a>“, njene najmo\u0107nije dr\u017eave \u010dlanice deportovale su u poslednjih nekoliko godina na desetine hiljada Roma i Romkinja nazad u njihove dr\u017eave porekla. Svaka pojedina\u010dna dr\u017eava koristila je mehanizme svog migracijskog nacionalnog zakonodavstva kako bi ograni\u010dila ulazak u zemlju nepo\u017eeljnim “turistima na socijalnoj pomo\u0107i”. Recimo, u 2013. Francuska je deportovala ukupno 19.300 Roma i Romkinja, a od ovog broja njih 11.000 ima rumunsko dr\u017eavljanstvo. Uprkos tome \u0161to romska populacija iz Rumunije poseduje paso\u0161 Evropske unije, za ostanak u zemlji, du\u017ei od tri meseca neophodna im je radna i boravi\u0161na dozvola.<\/p>\n

O nepostojanju jedinstvene migracijske politike Evropske Unije, a kamoli konsenzusa o za\u0161titi ljudskih prava, svedo\u010di i primer Nema\u010dke, koja je problem velikog broja potra\u017eilaca azila, prete\u017eno Roma i Romkinja iz balkanskih zemalja re\u0161ila tako \u0161to je Srbiju, Crnu Groru, Kosovo, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju, ozna\u010dila kao “sigurne zemlje porekla”. Pod pretpostavkom da ne postoji nikakv oblik progona u ovim zemljama, jer su formalne demokratije u procesu pristupanja EU, sa razvijenom politikom inkluzije, Nema\u010dka je romskoj populaciji suspendovala osnovno, individualno pravo na azil<\/a>. Kako bi ovakve restriktivne mere dobile na legitimnosti, sve ovo pratila je intenzivna dalja kriminalizacija romske populacije, koja je trbuhom za kruhom i be\u017ee\u0107i od op\u0161te nesigurnosti, po\u0161la put Zapadne Evrope. U ovu igru uklju\u010dili su se i poslu\u0161ni zvani\u010dnici balkanskih zemalja, perpetuiraju\u0107i dobro poznate rasisti\u010dke predrasude o Romima i Romkinjama. Po logici, \u0161to sigurnija zemlja to – bolja \u0161ansa za datum ulaska u EU, premijer Srbije Alkesandar Vu\u010di\u0107 rekao je 2015. godine u intervjuu za Zidoj\u010de cajtung da Romi nisu potra\u017eioci azila i da samo \u017eele nema\u010dki novac, zaklju\u010duju\u0107i da Srbija va\u017ei za sigurnu zemlju porekla, jer nema politi\u010dkih protivnika Roma<\/a>.<\/p>\n

La\u017eni azilanti, ekonomski migranti, Romi i Romkinje postali su tim jo\u0161 vi\u0161e, kada su dobili konkurente u mizeriji u naletu tzv. “izbegli\u010dke krize”. Nema\u010dka je jasno stavila do znanja da je koncept sigurnih zemalja porekla uvela nakon \u0161to je suspendovala Dablinski sporazum kako bi propustila talas izbeglica s Bliskog Istoka u zemlju i time poslala jasnu poruku vlastima zemalja Zapadnog Balkana da je njihov napor za integracijom Roma i Romkinja, kakav-takav, dovoljan. \u010cak \u0161ta vi\u0161e, u naporima da igraju uloge \u010duvara Tvr\u0111ave Evrope, umesto inkluzije, periferne dr\u017eave u pristupnim pregovorima sprovode disciplinovanje romskih zajednica, od rasnog profilisanja na granicama, preko pretnji da \u0107e izgubiti socijalnu pomo\u0107, do uvo\u0111enja krivi\u010dnog dela omogu\u0107avanja zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj dr\u017eavi.<\/p>\n

U ovako postavljenom politi\u010dkom okviru, te\u0161ko da \u0107e ikada biti mogu\u0107e govoriti o inkluziji Roma i Romkinja, naprotiv. Dokle god se pitanje siroma\u0161tva i diskriminacije romskih zajednica bude adresiralo odvojeno od \u0161ireg dru\u0161tvenog i socio-eokonomsog konteksta, mo\u017eemo samo da o\u010dekujemo dalje prelivanje rasisti\u010dkih sentimenata, na radost onih koji tvrde da se romski narod nikada ne mo\u017ee integrisati.<\/p>\n

  1. Dekada inkluzije Roma 2005-2015, zajedni\u010dki je projekat Svetske Banke, Saveta Evrope, Instituta za otvoreno dru\u0161tvo i drugih organizacija za za\u0161titu ljudskih prava u kojem su se vlade evropskih zemalja s najve\u0107im brojem romske populacije (Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, \u010ce\u0161ka, Ma\u0111arska, Makedonija, Crna Gora, Rumunija, Srbija, Slova\u010dka i \u0160panija) obavezale da \u0107e eliminisati diskriminicaciju i smanjiti dru\u0161tvene nejednakosti izme\u0111u romskog i neromskog stanovni\u0161tva.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Svetski Dan Roma je za nama, kao i svake godine, svaka strana odigrala je korektno svoju ulogu. Zvani\u010dnici balkanskih zemalja u procesu evropskih pristupnih pregovora nisu propustili da se obrate getoiziranom glasa\u010dkom telu, obe\u0107avaju\u0107i bolji \u017eivot i integraciju u sve segemnte dru\u0161tva…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":17972,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[161],"theme":[458],"country":[],"articleformat":[450],"coauthors":[237],"class_list":["post-17971","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ljudska-prava","theme-drustvo","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17971","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17971"}],"version-history":[{"count":12,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17971\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36619,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17971\/revisions\/36619"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17972"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17971"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17971"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17971"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17971"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17971"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17971"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17971"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}