{"id":17841,"date":"2017-04-11T08:00:20","date_gmt":"2017-04-11T07:00:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17841"},"modified":"2021-02-25T10:58:44","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:44","slug":"protesti-majki-u-senci-politickog-diletantizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17841","title":{"rendered":"Protesti majki u senci politi\u010dkog diletantizma"},"content":{"rendered":"

Unato\u010d katastrofalnoj socijalnoj situaciji u Crnoj Gori, pitanja radnih i socijalnih prava te\u0161ko dolaze do naslovnica medija i relativno rijetko poti\u010du proteste. Na prvi pogled, \u010dinilo se da su “protesti majki” to promijenili, no i oni su vrlo brzo utopljeni u identitetskim pitanjima i kalkulacijama \u0161ovinisti\u010dke opozicije.<\/strong><\/p>\n

Podgori\u010dki Bulevar Svetog Petra Cetinjskog ispred Skup\u0161tine Crne Gore gotovo da je permanentno blokiran od oktobra 2015. godine. Tada su zapo\u010deli vi\u0161enedeljni protesti “za fer i demokratske izbore” prosrpske opozicije okupljene u Demokratskom frontu, koji su kulminirali nasilnim poku\u0161ajem<\/a> opozicije da u\u0111e u crnogorsku Skup\u0161tinu \u0161to je dovelo do nereda u kojima je policija rasturila demonstracije. Bez obzira na formalne povode svih protesta opozicije u Crnoj Gori, \u010dinjenica je da politi\u010dke tenzije u najmanjoj dr\u017eavi nastaloj raspadom SFR Jugoslavije koincidiraju sa finaliziranjem pristupanja<\/a> Crne Gore NATO paktu. \u010cini se da je to temeljna odrednica svih politi\u010dkih odnosa u ovoj zemlji u protekle dve godine.<\/p>\n

Ipak, poslednji u talasu protesta na glavnom podgori\u010dkom bulevaru imao je socijalni karakter \u2013 protestovale su majke sa troje i vi\u0161e dece kojima su izmenama<\/a> Zakona o socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi nadoknade umanjene sa 336 na 264, odnosno sa 192 na 144 eura. Levo orijentisani regionalni mediji, pa i sam potpisnik ovih redova, sa velikim simpatijama komentarisali su pojavu socijalnog protesta na nacionalizmom kontaminiranom prostoru Balkana, pogotovo socijalnog protesta \u017eena u jo\u0161 uvek dubokoj patrijarhalnoj sredini kakva je Crna Gora. To odu\u0161evljenje je kod autora teksta trajalo sve dok na protestima nije video vode\u0107e eksponente velikosrpske ideologije i \u010detni\u0161tva u Crnoj Gori, Andriju Mandi\u0107a i Milutina Kne\u017eevi\u0107a, kao i ostale lidere<\/a> opozicionog Demokratskog fronta. Ta dva \u010doveka pojavili se se na protestima samo par dana nakon \u0161to im je Administrativni odbor skup\u0161tine \u2013 na zahtev Specijalnog dr\u017eavnog tu\u017eila\u0161tva \u2013 ukinuo poslani\u010dki imunitet zbog osnovane sumnje<\/a> za pripremanje dr\u017eavnog udara u izbornom danu 16. oktobra pro\u0161le godine. Ove okolnosti motivisale su nas da ipak malo dublje zakopamo u \u010ditavu problematiku koja je dovela do protesta crnogorskih majki.<\/p>\n

Problem s “nadoknadama majkama” nastaje 2015. godine. Na predlog poslanika opozicione, prosrpske Socijalisti\u010dke narodne partije tada je u skup\u0161tinsku proceduru stavljen predlog Zakona o socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi. Po njemu, majke s troje dece i 25 godina radnog sta\u017ea, kao i majke s \u010detvoro i vi\u0161e dece i 15 godina radnog sta\u017ea primale bi do\u017eivotnu nadoknadu u iznosu od 70 posto prose\u010dne neto zarade koja u Crnoj Gori tada iznosila 480 eura. Zakonom su obuhva\u0107ene i \u017eene s troje i vi\u0161e dece koje se nalaze u evidenciji Zavoda za zapo\u0161ljavanje najmanje 15 godina i prema njemu ostvaruju pravo na nadoknadu u visini 40 posto prose\u010dne neto plate. Odmah po predlaganju Zakona, aktivisti nevladinog sektora koji se bave za\u0161titom \u017eena, ali i tada\u0161nja ministarka rada i socijalnog staranja Zorica Kova\u010devi\u0107 upozorili su da predlaga\u010di, kao ni dr\u017eava, ne raspola\u017eu nikakvim egzaktnim podacima o tome koliko \u017eena ispunjava uslove za nadoknadu propisanu Zakonom.<\/p>\n

\u010cetno-socijalizam<\/strong><\/p>\n

Proizvoljnim licitiranjima do kojih se dolazilo bez ikakve metodologije, predlaga\u010di su tada tvrdili da \u0107e primena obuhvatiti oko 1500 \u017eena. Iako je Demokratska partija socijalista kao vode\u0107a partija vladaju\u0107e koalicije uskratila podr\u0161ku predlogu Zakonu i najavila inicijativu za njegovo obaranje na Ustavnom sudu, Zakon je ipak izglasan. Pored glasova opozicije, potrebnu ve\u0107inu za dono\u0161enje Zakona obezbedila je manja \u010dlanica vladaju\u0107e koalicije, Socijaldemokratska partija. U periodu dono\u0161enja ovog Zakona, ona se nalazila u procesu raskidanja dugogodi\u0161nje koalicione saradnje s DPS-om. Zakon je stupio na snagu prvog dana 2016. godine. Vladaju\u0107a DPS nije odmah uputila Ustavnom sudu najavljenu \u017ealbu. Bila je vo\u0111ena oportunisti\u010dkom ra\u010dunicom da bi \u017ealbom na\u0161tetila svojim politi\u010dkim interesima u godini kada se odr\u017eavaju parlamentarni izbori. U njenom potezu nije bilo ni\u010dega neo\u010dekivanog, jer je oportunizam jedna od bitnih karakteristika ove partije tokom \u010ditave njene istorije.<\/p>\n

Koliko se diletantski pristupilo izradi Zakona, pokazao je prvi korak u njegovoj primeni. Ve\u0107 u prvih deset dana od njegovog stupanja na snagu, podneto je vi\u0161e od 4.000 zahteva za ostvarenje prava na naknadu. Do danas je broj zahteva narastao do brojke od gotovo 22.000 zahteva! Za repariranje finansijskih obaveza po ovom Zakonu, crnogorska Vlada je predvidela 13 miliona eura bud\u017eetskih sredstava. Kompletiranjem spiska korisnica nadoknade do\u0161lo se do potrebne sume<\/a> od 70 miliona eura. Po\u0161to je na parlamentarnim izborima 2016. godine ponovo osvojila vlast, DPS je \u2013 uz “sugestiju” MMF-a da se re\u017ee dr\u017eavni bud\u017eet u stavkama socijalnih davanja \u2013\u00a0 decembra pro\u0161le godine isposlovala izmene Zakona o socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi. Nadoknade majkama nisu ukinute, nego su smanjene. Time je ostvarena u\u0161teda u bud\u017eetu od 16,5 miliona eura.<\/p>\n

Nedugo potom, u februaru, krenuli su protesti korisnica naknade, prvobitno na ekonomski nerazvijenijem i siroma\u0161nijem severu zemlje, u Bijelom Polju, Beranama, Pljevljima i Ro\u017eajama. Protest su podr\u017eali i Unija sindikata Crne Gore i Radni\u010dka partija. Posle nekoliko protesta u severnim crnogorskim gradovima, napravljen je Koordinacioni odbor protesta u kom su bile zastupljene predstavnice majki iz razli\u010ditih gradova. Me\u0111utim, odmah po formiranju Koordinacionog odbora kao njegova neformalna liderka i glasnogovornica pokreta majki nametnula se \u017deljka Savkovi\u0107 \u2013 potpredsednica Radni\u010dke partije. Iako formalno na levoj strani politi\u010dkog spektra, ova partija je od samog svog osnivanja \u010dlan Demokratskog fronta, politi\u010dke grupacije kojom dominira Nova srpska demokratija deklarisanog \u010detni\u010dkog vojvode Andrije Mandi\u0107a. Mo\u017ee se re\u0107i da je Radni\u010dka partija projekat Demokratskog fronta osnovan<\/a> 2015. godine sa namerom da se pokriju pitanja socijalne pravde, odnosno poveliki deo populacije koji je pogo\u0111en privatizacijama i tranzicionom plja\u010dkom nekada\u0161njih socijalisti\u010dkih privrednih giganata poput nik\u0161i\u0107ke \u017deljezare, podgori\u010dkog KAP-a, i sl. O kakvoj se levici radi, mo\u017eda najbolje govori \u010dinjenica da je ova partija u veoma prisnim odnosima sa Pokretom socijalista razigranog<\/a> “giganta marksizma” Aleksandra Vulina.<\/p>\n

Posrnula strategija<\/strong><\/p>\n

To \u0161to se potpredsednica ovakve politi\u010dke grupacije nametnula kao liderka, u startu je diskreditovalo ove proteste kod zna\u010dajnog dela populacije koja bi ga mogla podr\u017eati. Doda li se tome i da je glavni protest odr\u017ean u Podgorici 16. februara u velikoj meri zloupotrebljen pojavljivanjem lidera Demokratskog fronta, mo\u017eemo zaklju\u010diti da je u pitanju jo\u0161 jedan primer manipulacije socijalnim protestima od strane krajnje desnice na Balkanu. Te okolnosti su dovele do su\u017eavanja baze podr\u0161ke protestima. Zbog toga su se protesti razvodnjavali i slabili, da bi napokon prestali posle vi\u0161e od mesec dana trajanja. Liderka protesta \u017deljka Savkovi\u0107, dodu\u0161e, obnarodovala<\/a> je da protesti nisu obustavljeni, nego da je do\u0161lo do promene strategije, te \u0107e se majke od sada okupljati na svakih 15 dana. U svakom slu\u010daju, jasno je da je prvobitna energija protesta crnogorskih \u017eena potro\u0161ena, pre svega jeftinim politikantstvom \u010detni\u010dke desnice oli\u010dene u liderima DF-a.<\/p>\n

Epopeja sa spornim zakonom, njegovim izmenama i protestima majki koji su time izazvani nudi mogu\u0107nost nekoliko zaklju\u010daka o aktuelnoj politi\u010dkoj situaciji u Crnoj Gori. Naime, samo dono\u0161enje zakona i njegovo naknadno obaranje na Ustavnom sudu detaljno opisuju neodgovornost, diletantizam i oportunizam celokupne crnogorske politi\u010dke klase. Tako\u0111e je potvr\u0111ena i ve\u0107 vi\u0161e puta ponovljena teza da je ova i ovakva opozicija najve\u0107i garant nastavka vlasti DPS-a, jer joj se dominantno suprotstavlja sa potpuno inferiorne, retrogradne, pa i \u0161izofrene politi\u010dke pozicije ekstremnog nacionalizma koji negira i samo pravo na postojanje dr\u017eave u kojoj deluje. Kako takav stav izgleda u praksi pokazuje studiozna priprema ovog zakona od strane predlaga\u010da iz redova opozicije iz koje se da i\u0161\u010ditati da dr\u017eava, prema ovom shvatanju, slu\u017ei za zajebanciju. Kona\u010dno, i u ovom slu\u010daju mo\u017eemo zaklju\u010diti da usled nepostojanja organizovane leve alternative postoje\u0107em socijalne proteste gotovo po pravilu prisvaja ekstremna desnica. No, to nije samo crnogorski, ve\u0107 globalni problem. Markuze je davno anticipirao mogu\u0107nost takvoga kretanja: “Potencijalna masovna baza za dru\u0161tvene promene mo\u017ee u potpunosti postati masovna baza za fa\u0161izam”. 1<\/a><\/sup><\/p>\n

  1. H. Markuze, “Kontrarevolucija i revolt”, Grafos<\/em>, Beograd, 1982., str. 30.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Podgori\u010dki Bulevar Svetog Petra Cetinjskog ispred Skup\u0161tine Crne Gore gotovo da je permanentno blokiran od oktobra 2015. godine. Tada su zapo\u010deli vi\u0161enedeljni protesti “za fer i demokratske izbore” prosrpske opozicije okupljene u Demokratskom frontu…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":17842,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25,33],"theme":[456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-17841","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","tag-protest","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17841","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17841"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17841\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36626,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17841\/revisions\/36626"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17842"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17841"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17841"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17841"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17841"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17841"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17841"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17841"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}