{"id":17826,"date":"2017-04-09T22:10:24","date_gmt":"2017-04-09T21:10:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17826"},"modified":"2021-02-25T10:58:44","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:44","slug":"balkanskom-rutom-do-12-eu-zvezdica","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17826","title":{"rendered":"Izbjegli\u010dka kriza gurnuta pod tepih"},"content":{"rendered":"

Iako je ve\u0107ina predstavnika Europske unije ve\u0107 odavno zadovoljno konstatirala kako je “izbjegli\u010dka kriza” rije\u0161ena, to je uvjerenje znatno slabije u tzv. tranzitnim zemljama. Me\u0111u njima je i Srbija, koja se nalazi izme\u0111u \u010deki\u0107a zapadnoeuropske indiferencije i nakovnja antiizbjegli\u010dke represije re\u017eima u susjednoj Ma\u0111arskoj.<\/strong><\/p>\n

Po\u010detkom marta ove godine u Ma\u0111arskoj je usvojen zakon<\/a> prema kome migranti\/kinje i izbeglice s Bliskog istoka (kao i sa Srednjeg istoka i iz Afrike), ukoliko tra\u017ee azil u Ma\u0111arskoj, moraju biti obavezno zatvarani u namenskim objektima u tzv. tranzitnoj zoni, sve dok se proces (ne)odobravanja azila ne zavr\u0161i. Krajem marta i uprkos apelima, pre svih, aktera\/ki civilnog dru\u0161tva da ovaj zakon ne bude stavljen u dejstvo, Ma\u0111arska je po\u010dela s njegovim sprovo\u0111enjem. Fa\u0161istoidni pejza\u017e vi\u0161estrukih \u017eilet-\u017eica na srpsko-ma\u0111arskoj granici, ma\u0111arskog aparata (pri)sile na gotovs nasuprot izmu\u010denim ne-Evropljanima i ne-Evropljankama s druge strane ograde, koji u “tvr\u0111avi Evropi” vide pribe\u017ei\u0161te od rata, razaranja i katastrofalnih uslova \u017eivota (ili smrti?) “kod ku\u0107e”, upotpunjen je sa ta\u010dno 324 kontejnera<\/a> za sme\u0161taj tra\u017eitelja\/ki azila.<\/p>\n

Takozvana izbegli\u010dka kriza \u2013 sa stanovi\u0161ta Evrope, krizna pre svega zbog islamske i islamisti\u010dke pretnje “evropskim vrednostima” i “evropskoj civilizaciji”, a ne zbog, blago re\u010deno, krize koju ve\u0107 tre\u0107u godinu zaredom najaktivnije pro\u017eivljavaju upravo izbeglice \u2013 postala je, ironi\u010dno re\u010deno, nekako pass\u00e9<\/em>. Drugim re\u010dima, posvakodnevila se u dovoljnoj meri da ni incidenti u rasponu od brutalnog tretmana migranata\/tkinja i izbeglica na dr\u017eavnim granicama do, s druge strane, teroristi\u010dkih napada islamista u dr\u017eavama evropskog centra ne zadr\u017eavaju pa\u017enju javnosti du\u017ee od nekoliko dana. Pritom je, u kontekstu “izbegli\u010dke krize” govore\u0107i, o napadima islamista dosledno govoriti upravo kao o incidentima, a ne kao o nezaobilaznoj sastojnici aktuelnih procesa migracije u Evropu \u2013 \u0161to, naravno, ne \u010dine bastioni “evropejstva” u ljudskom obli\u010dju, poput ma\u0111arskog premijera Viktora Orbana, koji svoju fa\u0161istoidnu politiku<\/a> prema migrantima\/kinjama i izbeglicama pravda (i preporu\u010duje!) kao jedinu odr\u017eivu strategiju o\u010duvanja hri\u0161\u0107anske i terorizma li\u0161ene Evrope. No, za razliku od teroristi\u010dkih napada islamista, brutalno tretiranje migranata\/tkinja i izbeglica postaje nepisano pravilo pre nego izuzetak od pravila njihovog tretmana \u2013 o \u010demu svedo\u010di izve\u0161taj<\/a> koji je Oksfam, zajedno sa Beogradskim centrom za ljudska prava (BCHR) i Makedonskim udru\u017eenjem mladih pravnika (MYLA), objavio \u0161estog aprila.<\/p>\n

Zamka prihvatnih centara<\/strong><\/p>\n

U ovom izve\u0161taju, naslovljenom “Opasna ‘igra'”, na osnovu intervjua sa ukupno 140 migranata\/tkinja i izbeglica u Srbiji i Makedoniji, zabele\u017eeno je sa kakvim se sve vidovima represije suo\u010davaju oni koji Balkan vide prvenstveno kao tranzitno podru\u010dje, a ne kao krajnje odredi\u0161te. Uporno, me\u0111utim, balkanske dr\u017eave (p)ostaju prinudno krajnje odredi\u0161te zna\u010dajnog broja migranata\/tkinja i izbeglica, s obzirom na \u010dinjenicu da se \u017ei\u010dani bedemi “tvr\u0111ave Evrope” iznova izdi\u017eu i dogra\u0111uju, ostavljaju\u0107i im samo jednu mogu\u0107nost \u2013 re\u010dima<\/a> ma\u0111arskih vlasti, “slobodan povratak u Hrvatsku ili Srbiju”.<\/p>\n

Bez obzira na bolji tretman koji migranti\/kinje i izbeglice imaju, recimo, u Srbiji u odnosu na Ma\u0111arsku, njihova stvarnost daleko je od ugodne. Intervjui daju i vi\u0161e nego re\u010dit odgovor na \u010desto postavljano pitanje: “Za\u0161to ne odu u prihvatne centre, ako im je ve\u0107 pru\u017eena ta mogu\u0107nost?” \u2013 budu\u0107i da se veliki broj migranata\/tkinja i izbeglica svojevoljno nalazi van prihvatnih centara. Registracija i zvani\u010dno “dodeljivanje” ljudi konkretnim centrima u praksi su vi\u0161e puta slu\u017eili njihovoj deportaciji \u2013 ili, da budemo sasvim plasti\u010dni: ostavljanju u nedo\u0111ijama iako im je prethodno obe\u0107an i garantovan transport do prihvatnog centra, \u0161to je neretko bilo propra\u0107eno oduzimanjem ili uni\u0161tavanjem mobilnih telefona, oduzimanjem novca, teranjem da bez ode\u0107e i obu\u0107e pri niskim temperaturama pe\u0161a\u010de nazad do dr\u017eavne granice s koje su se zaputili bli\u017ee svojim krajnjim odredi\u0161tima itd.<\/p>\n

Formalne prepreke javljaju se u vi\u0161e vidova \u2013 od pomenutog izglasavanja i sprovo\u0111enja zakona koji dodatno traumatizuju migrante\/kinje i izbeglice, preko pote\u0161ko\u0107a svojstvenih birokratiji, do neusagla\u0161avanja pravnih sistema me\u0111u pojedinim dr\u017eavama i svesnog zaobila\u017eenja makar i one normirane humanosti. (Trenutno) ma\u0111arsko pravo dozvoljava da tek deset ljudi dnevno pre\u0111e srpsko-ma\u0111arsku granicu i u\u0111e u sistem tra\u017eenja azila; nakon u\u010destalih odbijanja \u2013 koja, kako se pokazuje, nisu redovno propra\u0107ena konkretnim obja\u0161njenjima za\u0161to je neko odbijen \u2013 te\u0161ko je ponovo u\u0107i u sistem tra\u017eenja azila u Srbiji. (Trenutno) srbijansko pravo ne obuhvata programe spajanja porodice, izbeglice ne mogu dobiti putna dokumenta, a ni nastavak \u0161kolovanja u Srbiji nije lako premostiv problem.<\/p>\n

Opsesija “evropskim granicama”<\/strong><\/p>\n

Pokre\u0107u se, ipak, i neke vredne inicijative koje mogu doprineti ve\u0107em uklju\u010divanju (i sna\u017enijem ose\u0107anju uklju\u010denosti) izbeglica u srbijansko dru\u0161tvo. Tako je pri prihvatnom centru u Pre\u0161evu otvorena \u0161kola<\/a> za izbeglice uzrasta od 7 do 15, kao i za one starije od 15 godina, s namerom da se deci olak\u0161a ulazak i kretanje u obrazovnom sistemu Srbije, ukoliko njihovi roditelji u nekom trenutku zatra\u017ee azil u Srbiji. I deca-izbeglice koja su “balkanskom rutom” krenula bez roditelja uklju\u010duju se u \u0161kolski sistem \u2013 kao, na primer, u O\u0160 “Branko Pe\u0161i\u0107” u Zemunu, gde od decembra pro\u0161le godine nastavu<\/a> poha\u0111aju deca sme\u0161tena u prihvatnom centru u Krnja\u010di. Info park<\/a> u blizini glavne autobuske stanice u Beogradu ne\u0161to vi\u0161e od godinu i po dana okuplja volontere\/ke razli\u010ditih lokalnih, regionalnih, evropskih i svetskih organizacija koji pru\u017eaju neposrednu pomo\u0107 i podr\u0161ku migrantima\/kinjama i izbeglicama, a projekti na tom tragu pokre\u0107u se i u drugim<\/a> lokalnim samoupravama.<\/p>\n

Uz dr\u017eavne instance, kakva je Komesarijat za izbeglice i migracije Republike Srbije, preko svetskih poput UNHCR-a i UNICEF-a, najve\u0107i je broj razli\u010ditih aktera\/ki civilnog dru\u0161tva, samoorganizovanih individua i kolektiva koji rade na ubla\u017eavanju te\u0161kih posledica “izbegli\u010dke krize”, polaze\u0107i od samih migranata\/tkinja i izbeglica kao onih koji te posledice najizrazitije ose\u0107aju. To nije ono \u0161to rade visoki promoteri “evropskih vrednosti”: dr\u017eavni (i partijski) zvani\u010dnici nalik Viktoru Orbanu, zvani\u010dnici OEBS-a, EU i drugi, koji su u svom stavu prema migrantima\/kinjama i izbeglicama iz Azije i Afrike ili otvoreno fa\u0161istoidni, islamofobni i evrocentri\u010dni, ili sve te predrasude prema “Drugom” kanali\u0161u kroz opskurne formulacije o tobo\u017enjoj jedinstvenoj i “evropskoj” Evropi: onoj koja se Orbanovom re\u017eimu nekoliko godina protivi tako \u0161to mu progledava kroz prste; onoj koja ne reaguje na apele o brutalnim (i manje brutalnim, ali svakako alarmantnim) kr\u0161enjima osnovnih principa ljudskosti i solidarnosti; onoj koja poziva na, citirajmo<\/a>, “efikasniju za\u0161titu spoljnih granica EU kao preduslov za EU bez unutra\u0161njih me\u0111a”.<\/p>\n

Dok god se Evropa bude solidarisala sa migrantima\/kinjama i izbeglicama utvr\u0111ivanjem bedema na svetinji svojih dr\u017eavnih granica, poistove\u0107ivanjem muslimana\/ki sa teroristima (tj. islama sa islamizmom) i neu\u010de\u0161\u0107em u zaustavljanju daljeg degradiranja i umiranja svih igra\u010da\/ica u “opasnoj ‘igri'”, “unutra\u0161nje me\u0111e” samo \u0107e sna\u017eiti: kako one izme\u0111u nekih “nas” i nekih drugih “njih”, tako i one u pojedincima\/kama, utemeljene na predrasudama, nepoznavanju i spolja indukovanom strahu. Postoje\u0107e me\u0111e ne rastvaraju se usponom novih, ve\u0107 isklju\u010divo ru\u0161enjem starih, otvoreno\u0161\u0107u i povezivanjem. Ili, kako su to zajedno uzvikivali demonstranti\/kinje u ovogodi\u0161njem osmomartovskom mar\u0161u<\/a>, migranti\/kinje i izbeglice: “Ne ogradama! Ne zatvorima! Stop deportacijama! Niko nije ilegalan!”<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Po\u010detkom marta ove godine u Ma\u0111arskoj je usvojen zakon prema kome migranti\/kinje i izbeglice s Bliskog istoka (kao i sa Srednjeg istoka i iz Afrike), ukoliko tra\u017ee azil u Ma\u0111arskoj, moraju biti obavezno zatvarani u namenskim objektima u tzv. tranzitnoj zoni…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":17827,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[287,46],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-17826","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-madarska","tag-migracije","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17826","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17826"}],"version-history":[{"count":5,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17826\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36627,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17826\/revisions\/36627"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17827"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17826"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17826"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17826"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17826"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17826"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17826"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17826"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}