{"id":1776,"date":"2014-07-23T07:00:39","date_gmt":"2014-07-23T06:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=1776"},"modified":"2021-02-25T11:06:27","modified_gmt":"2021-02-25T10:06:27","slug":"1776","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=1776","title":{"rendered":"NOB, identiteti i politi\u010dki sukobi u Crnoj Gori"},"content":{"rendered":"

Prijepori koji dominiraju politi\u010dkim sukobima u Crnoj Gori odra\u017eavaju se i na tretman Narodno-oslobodila\u010dke borbe i njezin simboli\u010dki datum po\u010detka. Dok vladaju\u0107a garnitura nastoji parazitirati na dijelu partizanskog naslje\u0111a, razli\u010dite opozicijske snage sudjeluju u poku\u0161ajima rehabilitacije dijela pora\u017eenih snaga. No ova “borba za bolju pro\u0161lost” ne ti\u010de se samo povijesnih nesporazuma, ve\u0107 odra\u017eava i dublju identitetsko-politi\u010dku podjelu suvremenog crnogorskog dru\u0161tva.<\/strong><\/p>\n

Kao najmla\u0111a evropska dr\u017eava, Crna Gora predstavlja ujedno jedno od najmanjih ali i najkompleksnijih dru\u0161tava kontinenta. Za ozbiljnu analizu svih dubioza kojima je optere\u0107eno crnogorsko dru\u0161tvo potreban je daleko ve\u0107i prostor no \u0161to nam ovaj tekst omogu\u0107uje. Stoga \u0107emo se ovde koncentrisati na fenomen obele\u017eavanja 13. jula, Dana ustanka crnogorskog naroda protiv fa\u0161izma koji se danas obele\u017eava i kao Dan dr\u017eavnosti, kroz koji se manifestuju gotovo sve aporije dana\u0161nje Crne Gore.<\/p>\n

U odnosu prema Narodno-oslobodila\u010dkoj borbi i crnogorskom ustanku 13. jula 1941. godine izra\u017eava se verovatno najve\u0107a dubioza crnogorskog dru\u0161tva koja traje ve\u0107 stotinu godina \u2013 tzv. identitetsko, odnosno nacionalno pitanje koje se upravo kroz odnos prema ovom istorijskom doga\u0111aju pokazuje zapravo kao par excellence<\/em> politi\u010dko pitanje. Crna Gora je dru\u0161tvo \u010diji politi\u010dki \u017eivot karakteri\u0161e jedna gotovo \u0161izofrena situacija, a to je da se dominantne snage opozicije trenutnoj vlasti zala\u017eu za ukidanje njene dr\u017eavnosti i nekakvu formu ujedinjenja ili prisajedinjenja Srbiji. Od kada je crnogorska vlast u drugoj polovini devedesetih godina pro\u0161log veka okrenula le\u0111a savezni\u0161tvu sa Beogradom, tamo\u0161nja opozicija zauzima stanovi\u0161te osporavanja nezavisnosti ove malene dr\u017eave, \u0161to je konzistentno \u010dinila do referenduma 2006. godine na kom su Crnogorci izglasali nezavisnost. Suprotno o\u010dekivanjima jednog dela independisti\u010dke javnosti, crnogorska opozicija je nastavila sa ovakvom politikom i nakon progla\u0161enja dr\u017eavne nezavisnosti, istina, u ne\u0161to ubla\u017eenijem obliku, prilago\u0111enom novonastaloj situaciji. Upravo zbog toga, ovo se name\u0107e kao najdublja politi\u010dka podvojenost Crne Gore koja onda odre\u0111uje odnos njenih gra\u0111ana prema \u010ditavom nizu drugih politi\u010dkih pitanja, pa tako i u odnosu na Narodno-oslobodila\u010dku borbu i ustanak crnogorskog naroda u Drugom svetskom ratu.<\/p>\n

Politi\u010dko srpstvo i \u010detni\u010dki pokret<\/strong><\/p>\n

Politi\u010dka podela u odnosu prema pitanjima nasle\u0111a Drugog svetskog rata u Crnoj Gori gotovo u potpunosti je identi\u010dna identitetskoj podeli. Zastupnici crnogorske nezavisnosti koji su i formalni nosioci vlasti u dr\u017eavi, barem nominalno, ba\u0161tine tradiciju proiza\u0161lu iz NOB-a i partizanskog pokreta, dok predstavnici opozicije, ili preciznije re\u010deno \u2013 onog njenog dela koja se deklari\u0161e kao \u201cprosrpska\u201d \u2013 predstavljaju politi\u010dke nastavlja\u010de ideologije \u010detni\u0161tva u Crnoj Gori. U tom smislu treba re\u0107i da \u201csrpstvo\u201d u Crnoj Gori u poslednjih stotinu godina predstavlja pre svega politi\u010dku, a ne etni\u010dku kategoriju. Prva manifestacija ovog fenomena odigrala se na Podgori\u010dkoj skup\u0161tini 1918. godine kada su poslanici u crnogorskoj skup\u0161tini izglasali prisajedinjenje Kraljevine Crne Gore Kraljevini Srbiji u okviru Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, \u010dime je Crna Gora izgubila sve elemente dr\u017eavnosti ste\u010dene na Berlinskom Kongresu 1878. godine. Ovaj je doga\u0111aj izazvao reakciju pobornika crnogorske nezavisnosti koji su organizovali tzv. Bo\u017ei\u0107ni ustanak 1919. godine kojim su otpo\u010deli gerilske akcije protiv Kraljevine SHS koje su trajale sve do 1929. godine.<\/p>\n

U tom smislu, \u201csrpstvo\u201d je u Crnoj Gori bilo, a i dan danas je, izraz ekspanzionisti\u010dkih te\u017enji ideologije srpskog nacionalizma. Najekstremniji oblik ove ideologije manifestovan je svakako u Drugom svetskom ratu kroz \u010detni\u010dki pokret, koji je nakon frapantnih gre\u0161aka partizanskog vo\u0111stva posle svenarodnog ustanka Crnogoraca 13. 07. 1941., postao izuzetno sna\u017ean u Crnoj Gori. Nakon Drugog svetskog rata i preuzimanja vlasti u Jugoslaviji od strane Komunisti\u010dke partije, Crna Gora je povratila elemente svoje dr\u017eavnosti bivaju\u0107i ravnopravno tretirana kao jedna od \u0161est republika jugoslovenske federacije. Zasluge za ovo dostignu\u0107e svakako se imaju pripisati tada\u0161njem vo\u0111stvu crnogorskih komunista, koji su se od samih za\u010detaka tamo\u0161nje partijske organizacije zalagali za priznanje samosvojnosti crnogorske nacije u okviru jugoslovenske federacije. U ratnom slomu Jugoslavije u potonjoj deceniji 20. veka, \u201csrpstvo\u201d u Crnoj Gori se ponovo po\u010dinje manifestovati kroz ideologiju \u010detni\u0161tva \u0161to, manje-vi\u0161e, traje do dana dana\u0161njeg. U prilog tezi da je \u201csrpstvo\u201d u Crnoj Gori pre svega politi\u010dka, a ne etni\u010dka kategorija, govori i \u010dinjenica da je vrlo \u010desta pojava da u okviru iste porodice mo\u017eemo prona\u0107i najbli\u017ee krvne srodnike koji se razli\u010dito izja\u0161njavaju u etni\u010dkom smislu.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de odnosa Crne Gore prema 13. julu kao crnogorskom Danu ustanka protiv fa\u0161izma, on je bio, u protokolarnom smislu, neupitan \u010dak i u prvoj polovini devedesetih godina kada je Crna Gora predstavljala prirepak velikosrpskoj ratnoj politici. Razlozi za ovakav odnos tamo\u0161njih vlasti prema NOB-u bili su vi\u0161estruki. S jedne strane, partizanski sentiment u Crnoj Gori bio je suvi\u0161e jak da bi se sa njim moglo brutalno obra\u010dunati kao u nekim drugim biv\u0161im jugoslovenskim republikama, dok, s druge strane, to i nije bio interes vladaju\u0107e elite, koja je, po modelu tada\u0161njih srpskih vlasti, srpske ekspanzionisti\u010dke te\u017enje u okviru Jugoslavije propagandno promovisala kao te\u017enju za \u201co\u010duvanjem Jugoslavije\u201d. U tom smislu, u pripremama za rat i crnogorsku agresiju na Dubrovnik i ju\u017ene delove Hrvatske, propagandna matrica tamo\u0161njih vlasti sastojala se od neprekidnog ponavljanja pri\u010de o \u201cpovampirenom usta\u0161tvu\u201d \u010dija je te\u017enja da razbije zajedni\u010dku dr\u017eavu i napadne Crnu Goru. Posledice ovakve propagande bile su takve da je velika ve\u0107ina crnogorskih rezervista krenula u pohod na Dubrovnik 1991. godine u sivomaslinastim uniformama Jugoslovenske narodne armije i sa crvenim petokrakama na vojni\u010dkim kapama, o \u010demu svedo\u010de i brojni snimci tih doga\u0111aja. Apsurdnosti ove situacije svakako doprinosi i to da su u tom pohodu za saveznike imali dobrovoljce raznih \u010detni\u010dkih formacija oki\u0107ene srpskim nacionalisti\u010dkim znamenjem.<\/p>\n

Uloga Srpska pravoslavne crkve<\/strong><\/p>\n

U tom smislu, Dan ustanka naroda Crne Gore koji se u SFR Jugoslaviji proslavljao 13. jula opstao je kao praznik i u SR Jugoslaviji. Nakon progla\u0161enja crnogorske nezavisnosti 2006. godine, 13. jul je postao Dan dr\u017eavnosti Crne Gore kojim ova zemlja obele\u017eava uspomenu na dva bitna doga\u0111aja iz njezine istorije koji su se odigrali upravo 13. jula \u2013 priznanje Crne Gore kao nezavisne dr\u017eave na Berlinskom kongresu 1878., i ustanak Crnogoraca protiv fa\u0161izma 1941. godine.<\/p>\n

Me\u0111utim, neupitno je da je i sentiment prema \u010detni\u0161tvu i ideologiji srpskog nacionalizma vrlo prisutan u zna\u010dajnom delu Crne Gore, uglavnom kroz delovanje grupe opozicionih partija okupljenih u koaliciju Srpska lista, zatim i kroz Demokratsku srpsku stranku, a u ne\u0161to ubla\u017eenom obliku i kroz delovanje druge najve\u0107e opozicione stranke \u2013 Socijalisti\u010dke narodne partije, a pre svega kroz kontinuirano delovanje Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori na \u010delu sa Mitropolitom crnogorsko-primorskim Amfilohijem Radovi\u0107em. Andrija Mandi\u0107, predsednik Srpske narodne stranke koja predstavlja najuticajniju stranku u okviru koalicije Srpska lista nosi titulu \u201c\u010detni\u010dkog vojvode\u201d koju je primio na parastosu \u010detnicima poginulim u Drugom svetskom ratu odr\u017eanom u beranskom selu Gornje Zaostro. Ovaj \u010detni\u010dki vojvoda jedan je od lidera opozicije vladaju\u0107oj Demokratskoj partiji socijalista Mila \u0110ukanovi\u0107a. Pomenuti parastos poginulim \u010detnicima su, kao i u mnogobrojnim sli\u010dnim prilikama, slu\u017eili sve\u0161tenici Srpske pravoslavne crkve. Ova verska organizacija je nesumnjivo najva\u017eniji sto\u017eer \u010detni\u0161tva, ideologije srpskog nacionalizma i antimodernih, retrogradnih ideja u Crnoj Gori. Srpska pravoslavna crkva i dalje ima veoma sna\u017ean autoritet u crnogorskom dru\u0161tvu, koje i dan danas sadr\u017ei mnogo elemenata tradicionalne, plemenske zajednice i koje se i dalje u mnogim segmentima dru\u0161tva nalazi na razme\u0111i izme\u0111u tradicionalnog i modernog. Srpska crkva u Crnoj Gori neprestano igra upravo na kartu onoga \u0161to je zna\u010dajnom delu Crnogoraca usa\u0111eno kao tradicionalni svetonazor, kombinuju\u0107i ga sa velikosrpskom ideologijom.<\/p>\n

Najzna\u010dajniji akt istorijskog revizionizma u Crnoj Gori Srpska pravoslavna crkva poku\u0161ala je da realizuje 2003. godine, upravo na godi\u0161njicu ustanka protiv fa\u0161izma, 13. jula. Naime, poja\u010dana Odborom za gradnju spomenika Pavlu \u0110uri\u0161i\u0107u, ova organizacija je poku\u0161ala da podigne spomenik tom komandantu crnogorskih \u010detnika u Drugom svetskom ratu. Pavle \u0110uri\u0161i\u0107 je bio jedan od najsposobnijih, ali i najbrutalnijih \u010detni\u010dkih vo\u0111a. Kolaborirao je i sa italijanskim i sa nema\u010dkim okupacionim snagama u Crnoj Gori uz \u010dije je pokroviteljstvo u\u010destvovao u ogor\u010denim borbama protiv crnogorskih partizana. Sa svojim jedinicama je u sastavu hitlerovske koalicije u\u010destvovao i u najzna\u010dajnijim bitkama u Drugom svetskom ratu na prostoru Jugoslavije \u2013 Operacijama Vajs i \u0160varc. U danima poraza nacisti\u010dke koalicije poku\u0161ao je da se povu\u010de prema Sloveniji i Austriji preko teritorije Nezavisne Dr\u017eave Hrvatske s kojom je imao sporazum o liniji povla\u010denja koji je prekr\u0161io, nakon \u010dega dolazi do oru\u017eanog sukoba \u0110uri\u0161i\u0107evih snaga sa usta\u0161ama tokom kojih je \u0110uri\u0161i\u0107 ubijen.<\/p>\n

Pomenuti odbor je imao nameru da ovom kolaboracionisti izgradi spomenik u spominjanom selu Gornje Zaostro gde se nalazio njegov \u0161tab tokom prve dve godine rata. \u010citavu akciju poku\u0161aja podizanja spomenika Pavlu \u0110uri\u0161i\u0107u pratila je revizionisti\u010dka pri\u010da o antifa\u0161isti\u010dkom karakteru Jugoslovenske vojske u otad\u017ebini, tj. \u010detni\u010dkog pokreta, koja je sa puno uspeha u istom periodu nametnuta od strane vladaju\u0107ih struktura u Srbiji kao oficijelna istina. Me\u0111utim, ovakve namere osujetila je Vlada Crne Gore podr\u017eav\u0161i re\u0161enje svog Ministarstva kulture o zabrani podizanja spomenika. Ovo re\u0161enje pratila je i odgovaraju\u0107a akcija specijalnih jedinica crnogorske policije koji su 7. jula 2003. minirali postolje spomenika Pavlu \u0110uri\u0161i\u0107u. Ovom akcijom crnogorskih vlasti su na du\u017ee vreme osuje\u0107eni sli\u010dni poku\u0161aji istorijskog revizionizma u ovoj dr\u017eavi. Poslednji glas zalaganja za podizanju spomenika Pavlu \u0110uri\u0161i\u0107u stigao je 2011. godine iz redova partije Nova srpska demokratija koja je apelovala na vlasti da bud\u017eetskim sredstvima izgrade spomen obele\u017eje ovom kolaboracionisti, uz argumentaciju da je re\u010d o jednom od vo\u0111a antifa\u0161isti\u010dkog ustanka u Crnoj Gori 13. jula. Ova inicijativa nije uzeta u razmatranje.<\/p>\n

Kompromitovanje antifa\u0161izma<\/strong><\/p>\n

No, \u010ditava novija istorija SPC u Crnoj Gori nije smetala njenom najvi\u0161em velikodostojniku Amfilohiju Radovi\u0107u da 9. maja ove godine, na Dan pobede nad fa\u0161izmom, u dru\u0161tvu ruskog ambasadora u Crnoj Gori Andreja Nesterenka, polo\u017ei venac na Spomenik partizanu borcu na Gorici. Odluka ruskog ambasadora da po\u010dast crnogorskim partizanima oda u dru\u0161tvu Amfilohija je verovatno posledica \u010dinjenice da se Crna Gora pridru\u017eila uvo\u0111enju sankcija Rusiji od strane Evropske unije povodom krize u Ukrajini, kao i zbog namera Podgorice da pristupi NATO savezu. S obzirom da je Radovi\u0107 naj\u017ee\u0161\u0107i kriti\u010dar aktuelnih crnogorskih vlasti, ovim \u010dinom Moskva je poslala nedvosmislen signal crnogorskim vlastima, ali istovremeno i nesumnjivo kompromitovala sve\u010danost Dana pobede nad fa\u0161izmom. Amfilohijevo u\u010de\u0161\u0107e na ovoj manifestaciji svedo\u010di i o visokoj politi\u010dkoj pragmati\u010dnosti SPC u Crnoj Gori i njenoj spremnosti da se prilago\u0111ava novonastalim politi\u010dkim okolnostima.<\/p>\n

Upravo ovaj doga\u0111aj najbolje najavljuje pravac u kom \u0107e se kretati revizionisti\u010dka pri\u010da dana\u0161njih zastupnika \u010detni\u0161tva u Crnoj Gori. Ona \u0107e, naime, biti identi\u010dna liniji koju zastupaju dana\u0161nji zastupnici \u010detni\u0161tva u Srbiji, po kojoj se \u010detni\u010dki pokret u Drugom svetskom ratu naziva antifa\u0161isti\u010dkim. No, ono po \u010demu se istorijski revizionisti u Crnoj Gori razlikuju od svojih srpskih kolega jeste to \u0161to u Crnoj Gori oni nisu na vlasti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao najmla\u0111a evropska dr\u017eava Crna Gora predstavlja ujedno jedno od najmanjih ali i najkompleksnijih dru\u0161tava kontinenta…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":1775,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[103,144],"theme":[458,456],"country":[77],"articleformat":[450],"coauthors":[139],"class_list":["post-1776","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ideologija","tag-revizionizam","theme-drustvo","theme-politika","country-crna-gora","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1776","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=1776"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1776\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1860,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/1776\/revisions\/1860"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/1775"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=1776"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=1776"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=1776"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=1776"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=1776"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=1776"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=1776"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}