{"id":17527,"date":"2017-03-22T08:00:54","date_gmt":"2017-03-22T07:00:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17527"},"modified":"2021-02-25T10:58:51","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:51","slug":"zamorni-spijunski-triler-u-reziji-crnogorskih-vlasti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17527","title":{"rendered":"Zamorni \u0161pijunski triler u re\u017eiji crnogorskih vlasti"},"content":{"rendered":"

Iako je vladaju\u0107a Demokratska partija Socijalista (DPS) Crne Gore ve\u0107 \u0161est mjeseci uklju\u010dena u propagandnu kampanju kojom se predstavlja kao \u017ertva velike spletke s ciljem nasilnog ru\u0161enja vlasti, jo\u0161 uvijek nema nikakvog razrje\u0161enja slu\u010daja navodnog “dr\u017eavnog udara”. Istovremeno, te\u0161ke optu\u017ebe izgleda ne ugro\u017eavaju odnose sa Srbijom, \u010diji su dr\u017eavljani na razli\u010dite na\u010dine involvirani u skandal.<\/strong><\/p>\n

U toku poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, odr\u017eanih u oktobru 2016. godine, buknula je afera koja bi, potencijalno, mogla da ostavi velike posledice po odnose u takozvanom regionu. Naime, kako se to u nekim tekstovima pisalo, “na samom kraju izbornog procesa” izvedena je opse\u017ena policijsko-bezbednosna akcija kojom prilikom je do\u0161lo do hap\u0161enja izvesnog broja lica za koje su crnogorski organi sumnjali da se upleteni u poku\u0161aj dr\u017eavnog udara u toj zemlji. Naravno da je ova akcija izazvala pa\u017enju, jer, na kraju krajeva, dr\u017eavni udar nije mala stvar, a uz to su vesti koje su dolazile iz Crne Gore bile prili\u010dno dramati\u010dne; cela situacija je opisana kao “nazapam\u0107eni u\u017eas”, govorilo se o potencijalnoj katastrofi, mogu\u0107em mete\u017eu sa velikim brojem ljudskih \u017ertava i tako dalje.<\/p>\n

Odmah je objavljeno da ve\u0107i deo uhap\u0161enih ima dr\u017eavljanstvo Srbije, ali je \u2013 po procenama ili, kako ka\u017eu, po operativnom podacima crnogorskih bezbednosnih slu\u017ebi \u2013 \u010ditava zamisao plod me\u0161anja Rusije koja stoji iza ovog poku\u0161aja u nameri da Crnu Goru spre\u010di u daljim i dubljim NATO i evrointegracijama. Predstavnici Vlade u Beogradu su rezervisano odreagovali: tvrdili su da ni\u0161ta ne znaju o ovome, ali da je sve mogu\u0107e, pa je najbolje sa\u010dekati da se objave rezultati istrage i podizanje optu\u017enice. O samim uhap\u0161enim i osumnji\u010denim javnost u Srbiji ne zna bukvalno ni\u0161ta, re\u010d je o potpunim politi\u010dkim i dru\u0161tvenim anonimusima, \u0161ta, naravno, samo po sebi ne mora ni\u0161ta da zna\u010di, jer to i nije ni\u0161ta \u010dudno za nekoga ko je optu\u017een za \u0161pijunsko-teroristi\u010dke delatnosti. Na kraju tog uzbudljivog izbornog dana ispostavilo se da je DPS ipak dobio izbore, a rezultat toga je nova vlada na \u010dijem \u010delu formalno vi\u0161e nije Milo \u0110ukanovi\u0107, ve\u0107 biv\u0161i \u0161ef tajne policije Du\u0161ko Markovi\u0107.<\/p>\n

Kada je pro\u0161ao prvi talas iznena\u0111enja, a u i\u0161\u010dekivanju tih dokaza za koje se tvrdi da ih organi bezbednosti i pravosu\u0111a CG poseduju, po\u010dele su analize internetskih sveznalica o motivima vlasti, eventualnim motivima takozvanih pu\u010dista i mnogim drugim stvarima koje su se mogle naslutiti izme\u0111u redova ovog politi\u010dko-\u0161pijunskog trilera. U poslednjih, evo ve\u0107 \u0161est meseci, ta supertajna istraga se odvija, a scenario koji se iznosi pred javnost se sve vi\u0161e \u0161iri. \u010citava stvar postavljena je na hladnoratovskoj tezi o me\u0161anju snaga povezanih sa ruskim obave\u0161tajnim krugovima i “najmra\u010dnijim snagama” iz Srbije, da bi postepeno sve vi\u0161e dobijala obrise obra\u010duna sa opozicijom unutar Crne Gore.<\/p>\n

Crnogorci-ravnogorci<\/strong><\/p>\n

Iako je ukidanje imuniteta dvojici crnogorskih opozicionih lidera, Andriji Mandi\u0107u i Milanu Kne\u017eevi\u0107u, sa ciljem da i oni budu obuhva\u0107eni istragom i optu\u017enicom, propra\u0107eno uzgredno i izvan CG, \u010ditav ovaj slu\u010daj se u susednoj Srbiji posmatra sa o\u010diglednom uzdr\u017eano\u0161\u0107u. Vrlo malo tekstova i priloga je objavljeno u takozvanim ozbiljnim glasilima. Samo su dva tabloida optu\u017eila famoznog Vladimira Popovi\u0107a Bebu da stoji iza ovog plana za, po njihovom mi\u0161ljenju, o\u010duvanje DPS-ove vladavine. Pomenuti Beba je u Srbiji imao vi\u0161e razli\u010ditih uloga u opoziciji tokom devedesetih, a vrhunac mo\u0107i i negativne popularnosti do\u017eiveo je posle ubistva Zorana \u0110in\u0111i\u0107a kada je za vreme vanrednog stanja predstavljao neku vrstu vrhovnog cenzora, a neki novinari i politi\u010dari su ga docnije ozna\u010davali i kao “urednika svih novina” u tom periodu. Popovi\u0107 Beba je nakon toga napustio Srbiju u kojoj je bio kompromitovan i omra\u017een, te se skrasio u Crnoj Gori, u blizini Mila \u0110ukanovi\u0107a kome je svoje usluge stavio na raspolaganje.<\/p>\n

Van toga \u2013 a to je bio prakti\u010dno jedan tekst sa neznatnim izmenama objavljen u dva glasila \u2013 pra\u0107enje \u010ditavog slu\u010daja je krajnje uzdr\u017eano i odnosi se, prvenstveno, na eventualno u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eavljana Srbije u procesu. To, razume se, ne zna\u010di da ve\u0107i deo javnosti u Srbiji nema odre\u0111eni odnos prema tome, naro\u010dito onaj deo Srbije koji ima poreklo ili rodbinu u Crnoj Gori.<\/p>\n

Upravo iz takvog miljea je i jedan od glavnih osumnji\u010denih \u2013 Predrag Bogi\u0107evi\u0107. Ime pomenutog je postalo poznato kada su crnogorske vlasti zatra\u017eile njegovo izru\u010denje. Pomenuti Bogi\u0107evi\u0107 je predsednik “Ravnogorskog pokreta”, koji je uprkos zvu\u010dnoj odrednici “pokret” ipak jedno udru\u017eenje gra\u0111ana. Po tvrdnji njegovog predsednika, \u010doveka sa crnogorskih poternica, re\u010d je o “najmasovnijoj patriotskoj organizaciji na Balkanu” koja ima “vi\u0161e desetina funkcionera”, ali kada je predmet o izru\u010denju dospeo u kragujeva\u010dki sud, ispred sudske zgrade je protestvovalo tek stotinak ljudi, od kojih su neki nosili uniforme, uprkos \u010dinjenici da je skup podr\u017eao i na njemu govorio predsednik kleronacionalisti\u010dke parlamentarne partije Dveri, Bo\u0161ko Obradovi\u0107, sada jedan od kandidata u predsedni\u010dkoj trci u Srbiji.<\/p>\n

Ko je, dakle, Predrag Bogi\u0107evi\u0107, jedan od osumnji\u010denih? Pripada porodici \u010diji se jedan deo doselio iz severnog dela Crne Gore u \u0160umadiju, a deo ostao u zavi\u010daju. Osumnji\u010deni Bogi\u0107evi\u0107 je na dan izbora, kako sam tvrdi, bio kod svojih ro\u0111aka. Veteran ratova devedesetih, \u010dlan veteranskih organizacija i predsednik udru\u017eenja gra\u0111ana sa, za neke uvredljivim, a za neke druge zastra\u0161uju\u0107im imenom, voli da paradira u varijaciji kara\u0111or\u0111evi\u0107evskih uniformi sa \u0161ajka\u010dom na zvani\u010dnim skupovima. U su\u0161tini, potpuno marginalan, nepoznat lik na razgranatoj desnoj sceni u Srbiji, \u010dak i u regionalnim, \u0161umadijskim okvirima. Prvostepeni sud u Kragujevcu usvaja zahtev crnogorskog tu\u017eila\u0161tva i odre\u0111uje jednomese\u010dni pritvor Bogi\u0107evi\u0107u. Zatim se isti sud progla\u0161ava nenadle\u017enim i slu\u010daj predaje beogradskom Vi\u0161em sudu, koji 3. marta odbija zahtev podgori\u010dkog tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n

Sasvim sporedni dr\u017eavni udar<\/strong><\/p>\n

Vi\u0161i sud u Beogradu je, u skladu sa pravni\u010dkim na\u010dinom odnosa prema predmetima, svojom odlukom ostavio dosta prostora za razli\u010dito tuma\u010denje. Naime, logika Vi\u0161eg suda u Beogradu bazira se na teritorijalnoj nadle\u017enosti \u2013 zaklju\u010deno je da nema osnova za izru\u010denje, jer se dela za koje se terete dvojica o kojima je odlu\u010divano, a to je “planiranje”, nije dogodilo na teritoriji Crne Gore. U ovoj \u0161turo objavljenoj odluci ostavljeno je sasvim dovoljno prostora za ljubitelje obe opcije u Crnoj Gori za u\u010ditavanje svojih zaklju\u010daka. Naime, ako je to planiranje obavljano na teritoriji Srbije, nije li onda prvobitna kvalifikacija o “mra\u010dnim snagama iz Srbije” ispravna? Sa druge strane, sama \u010dinjenica da ne\u0107e biti izru\u010deni ve\u0107 je u percepciji protivnika vlasti u Crnoj Gori dokaz o montiranoj aferi koja ima za cilj da o\u010duva uzdrmani crnogorski re\u017eim.<\/p>\n

Tako\u0111e, zanimljivo je to da \u010ditav slu\u010daj ni najmanje ne uti\u010de na odnose izme\u0111u Podgorice i Beograda, bar na vidljivom diplomatsko-politi\u010dkom nivou. Nema zapaljive retorike, nema teatralnih poteza i uobi\u010dajene patetike kada govorimo o odnosima vladaju\u0107ih grupa u ve\u0107ini jugoslovenskih zemalja. Ovde se stvari odvijaju u okvirima institucija sistema i svi se sada pona\u0161aju kao da veruju jedni drugima \u2013 tu\u017eila\u0161tva, sudovi, ministri. \u0160ta oni zapravo misle i kakav \u0107e biti ishod svega ovoga, to ostaje da se vidi.<\/p>\n

Za sada se pretpostavlja da \u0107e podizanje optu\u017enice koje je najavljeno za 15. april baciti malo vi\u0161e svetla na \u010ditav doga\u0111aj. Period od \u0161est meseci za istragu i podizanje optu\u017enice za ne\u0161to \u0161to nikada nije ni otpo\u010delo jeste neubi\u010dajeno duga\u010dak. Sa druge strane, od crnogorskih organa su iznesene kataklizmi\u010dne i dovoljno dramati\u010dne procene o tome \u0161ta je sve trebalo, a \u0161ta moglo da se dogodi. Na talonu je, pre svega, tvrdi se, mir. Opet, za revnosnije pratioce nove politi\u010dke istorije u Crnoj Gori to nije ni\u0161ta neobi\u010dno: o strahu od gra\u0111anskog rata govori se jo\u0161 od podele DPS na liniji Milo-Momo (\u0110ukanovi\u0107-Bulatovi\u0107), odnosno kada je Milo \u0110ukanovi\u0107 1997. preko no\u0107i od najgorljivijeg i najvrednijeg saveznika i sledbenika Slobodana Milo\u0161evi\u0107a postao isto takav protivnik.<\/p>\n

Osnovni razlog za ovu aferu jeste, po re\u010dima crnogorskih vlasti, spre\u010davanje u\u010dlanjenja u NATO. U tom smislu se u medijima pojavljuju i ruski dr\u017eavljani (oko \u010dijeg postojanja jedan deo javnosti izra\u017eava sumnju) kao glavni inspiratori i organizatori, dok bi dvadesetorica srpskih dr\u017eavljana zbog jezika i pre svega rodbinskih veza (kao u slu\u010daju optu\u017eenog Bogi\u0107evi\u0107a), pretpostavljamo bili operativni izvr\u0161ioci. U svakom slu\u010daju, optu\u017enica \u0107e te stvari valjda razjasniti. Sa druge strane, u Srbiji, o\u010digledna je i zna\u010dajna ravnodu\u0161nost prema obra\u010dunu vlasti sa opozicijom u Crnoj Gori. O tome se skoro uop\u0161te ne govori. Za srednjostruja\u0161ke medije i politiku u Srbiju, ova tema je daleko iza ne samo trenutne predsedni\u010dke kampanje, nego i svakodnevnih obi\u010dnih doga\u0111aja. Ve\u0107a pa\u017enja se pridaje nekakvoj spornoj izjavi glumca Nelevi\u0107a povodom TV-serije o Bo\u017ei\u0107noj pobun<\/a>i, nego ovom slu\u010daju.<\/p>\n

Zamorna predstava<\/strong><\/p>\n

Za to vreme, sa obzirom na dinamiku odnosa u u crnogorskom dru\u0161tvu, u zvani\u010dnu verziju sumnja celokupna opozicija, ra\u010dunaju\u0107i tu i one stranke kojima se nikako ne mo\u017ee pripisati sklonost ka srpskonacionalisti\u010dkoj politici, poput vi\u0161edecenijskog koalicionog partnera DPS-a, Socijaldemokratske partije Ranka Krivokapi\u0107a, koja je i sada, iako je napustila koaliciju sa \u0110ukanovi\u0107em, pristalica pridru\u017eivanja Crne Gore NATO-u. Krivokapi\u0107 je u svom intervjuu beogradskom nedeljniku “Vreme” i sa svoje strane izrazio strah od daljih podela jer su, po njemu, pojedinci iz DPS spremni da brane vlast po svaku cenu. Slu\u010daj “dr\u017eavnog udara” je rekapitulirao rekav\u0161i da to nije ni\u0161ta novo, jer je dr\u017eava u “stanju permanentnog dr\u017eavnog udara”. Dodu\u0161e, izrazio je i poverenje u “partnere” iz NATO i EU i njihov odnos prema elementarnim demokratskim standardima. Sa druge strane, me\u0111utim, britanska premijerka Tereza Mej daje izjave o hrabrom suprotstavljanju male Crne Gore “ruskom medvedu”.<\/p>\n

Krivokapi\u0107 tako\u0111e daje kratku sliku doga\u0111aja iz izborne no\u0107i 16. oktobra 2016. Godine: sva ta situacija oko “dr\u017eavnog udara” pokazala je kako funkcioni\u0161u institucije u Crnoj Gori. Da li mo\u017ee neko zamisliti dr\u017eavu u kojoj se navodno priprema, po rije\u010dima predsjednika Crne Gore, “najve\u0107e krvoproli\u0107e nakon Drugog svjetskog rata”, a da o tome najvi\u0161e dr\u017eavne adrese ne znaju ni\u0161ta. Premijer tvrdi na izborni dan da je upravo tada saznao iz medija da se priprema njegovo hap\u0161enje ili \u010dak likvidacija. Ministar odbrane nema pojma o tome da teroristi spremaju krvavi pir i zauzimanje vojnih kasarni. Ministar unutra\u0161njih poslova tako\u0111e ni\u0161ta ne zna. Ne saziva se najvi\u0161e ustavno tijelo Savjet za odbranu i bezbjednost, koje se ina\u010de sazivalo i zbog elementarnih nepogoda, niti Vlada raspravlja o tome.<\/p>\n

Sve u svemu, \u010ditava afera oko navodnog poku\u0161aja pu\u010da, ili planiranja pu\u010da, je jo\u0161 daleko od bilo kakvog raspleta. Naprotiv, osim izno\u0161enja tvrdnji o posedovanju dokaza i neprestanog pro\u0161irivanja pretpostavki koje u javnost iznosi nova medijska zvezda Milivoje Katni\u0107, specijalni tu\u017eilac \u010dija se specijalna tu\u017eba kr\u010dka \u0161est meseci, pre se mo\u017ee re\u0107i da jo\u0161 nije ni po\u010dela da se raspli\u0107e.<\/p>\n

Sa obzirom na kataklizmi\u010dne procene o razmerama navodnog krvoproli\u0107a, javnost sa relativnim mirom \u010deka taj rasplet. Takva atmosfera mo\u017ee se razumeti kao jasan znak zamora od velikih dr\u017eavotvornih i globalno \u0161pijunskih pitanja koje se u okolnostima nove, odozgo indukovane krize u me\u0111unacionalnim i me\u0111udr\u017eavnim odnosima, ponekad pote\u017eu da bi se promenili odnosi izme\u0111u razli\u010ditih struja politi\u010dkih elita. Dr\u017eavna samostalnost, naro\u010dito nepotpuna, se ne jede, a zapaljive \u0161pijunske pri\u010de, ma koliko vrele, ne slu\u017ee umesto ogreva. Predstava za osiroma\u0161ene balkanske mase se nastavlja. Ne mo\u017ee se ni naslutiti koliko novih zapleta jo\u0161 mo\u017ee biti. Sve obe\u0107ava dramu, ali je publika ve\u0107 prili\u010dno umorna.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U toku poslednjih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, odr\u017eanih u oktobru 2016. godine, buknula je afera koja bi, potencijalno, mogla da ostavi velike posledice po odnose u takozvanom regionu…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":17528,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[78],"theme":[456],"country":[77,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-17527","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nato","theme-politika","country-crna-gora","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17527","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17527"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17527\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36636,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17527\/revisions\/36636"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17528"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17527"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17527"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17527"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17527"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17527"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17527"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17527"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}