{"id":17219,"date":"2017-03-03T08:00:11","date_gmt":"2017-03-03T07:00:11","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=17219"},"modified":"2021-02-25T10:58:57","modified_gmt":"2021-02-25T09:58:57","slug":"n-5","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=17219","title":{"rendered":"Siguran neoliberalni kurs srpskog obrazovanja"},"content":{"rendered":"

Srpskom obrazovnom sustavu sprema se novo zakonodavno preslagivanje kojim \u0107e se dovr\u0161iti ranije zapo\u010dete reforme. Glavna obilje\u017eja prijedloga zakonskih paketa su centralizacija procesa kadroviranja, smanjenje demokrati\u010dnosti obrazovnih politika, prekarizacija radnih odnosa i socijalno raslojavanje. Negativna javna slika prosvjetnih radnika pritom ote\u017eava postavljanje rasprave u adekvatne okvire.
\n<\/strong><\/p>\n

Ne bi bilo preterano kada bismo stanje u srbijanskoj prosveti okarakterisali kao (ciljani) pakao birokratije<\/a>. Krovni zakon obrazovnog sistema \u2013 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) iz temelja<\/span> <\/span>se menjao 2004. i 2009. godine., a potom i 2013. godine. Nezadovoljna i tim promenama vlada upravo priprema ceo paket novih zakona koji bi trebao da individualnim zakonskim aktima uredi pojedina\u010dne sisteme pred\u0161kolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja. O\u010dekuje se da \u0107e ovaj paket zajedno sa kontroverznim predlogom zakona o dualnom obrazovanju<\/a> pro\u0107i skup\u0161tinsku proceduru ve\u0107 do kraja juna. Dru\u0161tveno politi\u010dki smisao obaju predloga da se ukratko opisati kao \u0161to vi\u0161e administracije, to manje demokratije.<\/p>\n

Temelj nedemokrati\u010dnosti<\/a> srbijanskog obrazovnog sistema ogleda se u \u010dinjenici da su uprkos postojanju velikog broja odbora, saveta, zavoda i drugih administrativnih organa, iz procesa odlu\u010divanja izuzeti oni koji \u010dine ki\u010dmu prosvete \u2013 prosvetni radnici i u\u010denici, odnosno studenti. Ovom klju\u010dnom sistemskom nedostatku na ruku ide autoritarnost vladaju\u0107e Srpske napredne stranke i njeni napori da do dijaloga na temu obrazovanja nikada i ne do\u0111e. Ne samo da prosvetni radnici i sindikati nisu bili uklju\u010deni u izradu nacrta ZOSOV-a ve\u0107 se dono\u0161enje gotovo tektonskih zakonskih promena odigrava u rapidnom roku, u vreme kada je \u0161ira javnost zaokupljena medijski atraktivnijim temama poput predsedni\u010dkih izbora. S druge strane, zakoni \u0107e, o\u010dekuje se s obzirom na protr\u017ei\u0161nu orijentaciju najte\u017ee pogoditi upravo zaposlene u prosveti i u\u010denike iz najsiroma\u0161nijih dru\u0161tvenih skupina. U nacrtu je primerice predvi\u0111eno da se vrednovanje kvaliteta rada ustanove meri putem postignu\u0107a u\u010denika, a kako je poznato da ono ovisi o socioekonomskom statusu obitelji, \u0161kole iz siroma\u0161nijih predela zemlje kao i one s ve\u0107im brojem u\u010denika iz socijalno marginalizovanih grupa u pravilu bi prolazile kao lo\u0161ije. Time se, osim socijalne \u0161tete \u010dini i pedago\u0161ka jer se gubi fokus sa samih u\u010denika.<\/p>\n

Za razmatranje smera politike obrazovanja u Srbiji indikativno je i da se na \u010delu srbijanske prosvete “kona\u010dno” nalazi \u010dovek sa dugogodi\u0161njim sta\u017eom u prosveti \u2013 Mladen \u0160ar\u010devi\u0107, osniva\u010d i menad\u017eer vi\u0161e privatnih gimnazija i srednjih stru\u010dnih \u0161kola u kojima cena godi\u0161nje \u0161kolarine ponegde dose\u017ee i cifru od 10.000 eura. Ne \u010dude stoga komercijalni elementi uklju\u010deni u novi paket zakona, poput primerice finansiranje ustanova po glavi u\u010denika. Po ovom modelu sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvr\u0111uju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja, po detetu i u\u010deniku. Kao i financijski penali roditeljima za nedisciplinu dece<\/a>.<\/p>\n

Centralizacija i obespravljenost <\/strong><\/p>\n

Novim predlozima zakona, dakako, nisu zadovoljni ni sindikati. Jasna Jankovi\u0107<\/a>, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), u izjavi za televiziju N1 ocenila je da novi ZOSOV, budu\u0107i da daje nezapam\u0107eno velika ovla\u0161\u0107enja ministru i prakti\u010dno legalizuje sve lo\u0161e prakse kojima se \u0161kole stavljaju pod politi\u010dku kontrolu partija na vlasti, donosi i “virus centralizacije”. Premda nije bez zna\u010daja \u0161to uprkos i zakonski proklamovanoj nezavisnosti prosvete od politike, sva mo\u0107 sada biva skoncentrisana u rukama osobe koja je, makar nominalno, jedina politi\u010dka li\u010dnost u ministarstvu prosvete, mehanizmi centralizacije daleko su dublje ukorenjeni u samom sistemu.<\/p>\n

ZOSOV kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, propisuje rad vi\u0161e savetodavnih i izvr\u0161nih tela. Osim Nacionalnog prosvetnog saveta tu su Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja te razni \u0161kolski odbori \u010dija prakti\u010dna funkcija i me\u0111usobna saradnja nije sasvim jasna. Sva one funkcioni\u0161u na principu nepropusne membrane, \u010diji \u010dlanice i \u010dlanovi predstavljaju neku vrstu elite \u2013 akademske, verske, politi\u010dke. Tako Nacionalni prosvetni savet mahom sa\u010dinjavaju univerzitetski profesori, rektori, dekani te vo\u0111e verskih zajednica, a u \u0161kolskim odborima nalaze se predstavnici lokalne samouprave, po pravilu, strana\u010dki kadrovi.<\/p>\n

Zatvaranje procesa dono\u0161enja odluka u obrazovnom sustavu u odbore i komisije onemogu\u0107ava svaki vid li\u010dne i kolektivne inicijative koji bi predstavljao promenu odozdo. Re\u010d je o fundamentalnoj desubjektivizaciji zaposlenih u prosveti \u010diji stru\u010dni i pedago\u0161ki kvaliteti ostaju u senci administracije, dok se nesudjelovanjem u obrazovnoj politici njihovi doprinosi raspravama potpuno gube. Sli\u010dnim procesima sistemska “re\u0161enja” umnogome su omogu\u0107ila vladi da putem medija javnosti nametne negativnu sliku prosvetara, pa se izve\u0161tavanje o vi\u0161emese\u010dnom \u0161trajku u prosveti 2015. zasnivalo na predstavljanju nastavnog kadra kao lenjog, nesposobnog i nezainteresovanog za kvalitativne promene obrazovnog sistema i zabrinutog isklju\u010divo za svoju materijalnu “dobit”. Ta je perspektiva uspe\u0161no namentnuta uprkos \u010dinjenici da su plate u prosveti, kako isti\u010du sindikati i dalje, i realno i nominalno, ispod republi\u010dkog proseka.<\/p>\n

SNS-ova prosvetna ostav\u0161tina<\/strong><\/p>\n

Utoliko je posebno zabrinjavaju\u0107e \u0161to predlog novog zakona nastoji da situaciju zao\u0161tri do kraja \u2013 predstavnici sindikata isklju\u010duju se iz Nacionalnog prosvetnog saveta, a broj predstavnika lokalne samouprave u \u0161kolskom odboru pove\u0107ava se na ra\u010dun broja nastavnika. Dalje, ministarstvo nastoji da ukine autonomiju \u010dak i savetodavnih tela \u010diji je zna\u010daj su\u0161tinski simboli\u010dan, kao \u0161to je slu\u010daj sa Nacionalnim prosvetnim savetom. Jedna od klju\u010dnih promena svakako je i to da imenovanje\/razre\u0161avanje direktora \u0161kole postaje nadle\u017enost ministra prosvete. Do sada je bila praksa da ministar “potpisuje re\u0161enje” za svakog direktora, koga bira \u0161kolski odbor. \u0160ar\u010devi\u0107ev izgovor za ovakve mere svodi se na sofisti\u010dku argumentaciju da je do sada bilo nemogu\u0107e smeniti direktora ustanove bez dozvole \u0161kolskog odbora, \u0161to je \u010desto bio nekakav politi\u010dki pakt ili sukob stranaka na lokalnom nivou.<\/p>\n

I u jednom i u drugom slu\u010daju birokratija je stavljena iznad kolektiva, nastavni\u010dkog ve\u0107a, a umesto disperzije mo\u0107i, predlo\u017eena zakonska re\u0161enja samo tesnije povezuju spregu lokalnih i republi\u010dkih mo\u0107nika. Ovakva vertikala mo\u0107i, prema kojoj ministar postavlja direktore, a direktor uspostavlja jasnu hijerarhizaciju u nastavnom kolektivu odgovara modelu menad\u017eerskog upravljanja, idealu neoliberalnih politika. Potpuno politi\u010dko prevaspitavanje i pacifikovanje, \u0161to je su\u0161tinski u\u010dinak dualnog obrazovanja koje premijer Vu\u010di\u0107 nastoji da svim silama uvede u \u0161kole u Srbiji, postaje klju\u010dni projekat SNS-ove obrazovne politike.<\/p>\n

Kao i u modelu dualnog obrazovanja i u novom paketu zakona nastavlja se razra\u0111ivati tendencija prekarizacije rada u javnom sektoru. Tako \u0107e direktori \u0161kola dobiti mogu\u0107nost da zapo\u0161ljavaju nastavno osoblje (iako je zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru jo\u0161 uvek na snazi) a da prethodno fond \u010dasova nije preraspodeljen me\u0111u onim nastavnicima koji su progla\u0161eni tehnolo\u0161kim vi\u0161kom. Na taj na\u010din broj nastavnica i nastavnika sa punim fondom \u010dasova bi\u0107e drasti\u010dno smanjen, a tzv. “ugovori za stalno” retka privilegija, \u0161to \u0107e se automatski negativno uticati na sindikalno organizovanje.<\/p>\n

Na\u017ealost, sindikati nisu zauzeli kriti\u010dki stav prema dualnom obrazovanju, a na\u010din na koji predstavnici poput Jasne Jankovi\u0107 poku\u0161avaju da pridobiju javnost, \u0161to je nakon godina defamacije i medijske satanizacije legitimno i neophodno, svodi se na autoritarne ideologeme o “u\u010ditelju kao najvi\u0111enijem \u010doveku u svom mestu” i nacionalisti\u010dku histeriju o duhovnom i fizi\u010dkom izumiranju koje prosveta treba da zaustavi. Umesto da pri\u010du o obrazovanju sindikati plasiraju kao pri\u010du o nehumanim uslovima rada i poricanju prava na obrazovanje, oni podsti\u010du desni\u010darske sentimente i govore o demografiji, dok na jednog nastavnika u proseku dolazi 30 \u0111aka. No, budu\u0107i da su prosvetni sindikati jedni od retkih koji imaju mo\u0107 da organizuju radni\u010dku klasu, te da pregovaraju sa dr\u017eavom, posebno u situaciji kada dr\u017eava razra\u0111uje usvajanje tr\u017ei\u0161nog modela “pla\u0107anja po u\u010deniku”, i uvo\u0111enju drugih mjera koje \u0107e rezultirati daljnjom diskriminacijom Roma i stanovnika ruralnih podru\u010dja, borba prosvetnih radnika zaslu\u017euje nedvosmislenu ali kriti\u010dku podr\u0161ku javnosti.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ne bi bilo preterano kada bismo stanje u srbijanskoj prosveti okarakterisali kao (ciljani) pakao birokratije. Krovni zakon obrazovnog sistema \u2013 Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (ZOSOV) iz temelja se menjao 2004. i 2009. godine., a potom i 2013. godine…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":17231,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[63],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-17219","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-obrazovanje","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17219","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=17219"}],"version-history":[{"count":9,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17219\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36649,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/17219\/revisions\/36649"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/17231"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=17219"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=17219"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=17219"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=17219"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=17219"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=17219"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=17219"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}