{"id":16674,"date":"2017-01-20T08:00:58","date_gmt":"2017-01-20T07:00:58","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=16674"},"modified":"2021-02-25T10:59:09","modified_gmt":"2021-02-25T09:59:09","slug":"lalatovic-savet-za-populacionu-politiku-r","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=16674","title":{"rendered":"Savet za populacionu politiku: most izme\u0111u neoliberalizma i nacionalizma"},"content":{"rendered":"

Pored kori\u0161tenja “kreativne” statistike u prikazu dru\u0161tvenog stanja u Srbiji, vlada Aleksandra Vu\u010di\u0107a, raznim kanalima, sve izrazitije nastoji rje\u0161enje nagomilanih problema smjestiti u sferu \u017eenskih reproduktivnih i socijalnih prava. Pritom se, u kontekstu neispunjenih obe\u0107anja proeuropskog zaokreta, Srpska napredna stranka sve vi\u0161e pribli\u017eava ishodi\u0161nim nacionalisti\u010dkim politikama, prili\u010dno sli\u010dnima onima koje promoviraju klerofa\u0161isti\u010dke organizacije.<\/strong><\/p>\n

Nakon \u017eustrog negodovanja javnosti, koje su inicirale novinarke beogradskog nedeljnika Vreme Jovana Gligorijevi\u0107 i Tamara Skrozza, te nakon promptne reakcije poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti Brankice Jankovi\u0107, ministarka bez portfelja, zadu\u017eena za populacionu politiku i prevenciju sociopatskih aktivnosti, Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 negirala je da dr\u017eava osniva “savet za borbu protiv abortusa”, kako je to na naslovnoj strani 23.12.2016. preneo prore\u017eimski dnevni list Informer. U izjavi za N1<\/a> \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 pojasnila je da je re\u010d o pogre\u0161noj interpretaciji, kao i da ne postoji opasnost da dr\u017eava ograni\u010di ili ukine pravo \u017eene na abortus.<\/p>\n

Na politi\u010dke implikacije izvrtanja nau\u010dnih i statisti\u010dkih \u010dinjenica vrati\u0107emo se kasnije. A sada \u0107emo samo upozoriti da ministarka na argument prava na legalan prekid trudno\u0107e koji se prepoznaje kao civilizacijski standard, uzvra\u0107a da svaka \u017eena “treba da zna \u0161ta abortus mo\u017ee da zna\u010di za njeno zdravlje, du\u0161u i budu\u0107i roditeljski nagon”, \u0161to se savr\u0161eno uklapa u njezin diskurs moralne panike (preuveli\u010davanje cifre izvr\u0161enih abortusa na godi\u0161njem nivou, te medicinskih posledica ovog zahvata, zastra\u0161ivanje pri\u010dom o “beloj kugi” i “izumiranju nacije”).<\/p>\n

Ministarkin demantij unekoliko je umirio javnost, ali je bacio senku na dve vrlo va\u017ene \u010dinjenice. Naime, u svom poslednjem medijskom nastupu \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 je prakti\u010dno samo ponovila izjavu<\/a> iz septembra pro\u0161le godine, u kojoj je najavila osnivanje demografskog saveta, konstatovala da spadamo u “stare nacije”, a za tu “nepovoljnu” demografsku sliku optu\u017eila situirane i obrazovane \u017eene izme\u0111u 30 i 33 godine, koje “nemaju\u0107i u sistemu vrednosti svest koliko je roditeljstvo najbolje ose\u0107anje”, ne \u017eele da ra\u0111aju. Dalje, dr\u017eava, iako nije osnovala zloglasni “savet za borbu protiv abortusa”, jeste formirala Savet za populacionu politiku, na \u010dijem \u010delu se nalazi premijer Vu\u010di\u0107.<\/p>\n

Borba protiv (ne)znanja<\/strong><\/p>\n

Barem za sada, funkcija ovog tela isklju\u010divo je edukativnog i savetodavnog karaktera. No, uzimaju\u0107i u obzir ne samo u\u010destale mizogine ispade srbijanskih zvani\u010dnika (podsetimo se skora\u0161nje izjave premijera Vu\u010di\u0107a o porodiljama koje ne moraju da rade jer zahvaljuju\u0107i roditeljskim dodacima za prvo i drugo dete ostavuju minimalnu platu) ve\u0107 i ignorisanje diskriminatornih praksi na tr\u017ei\u0161tu rada, te decenijski kontiniutet nacionalisti\u010dkih i neoliberalnih politika na \u010dijem se udaru \u017eene na\u0111u prve, jasno je da je osnivanje ovog saveta posledica tendencije degradacije polo\u017eaja \u017eena i ograni\u010davanja reproduktivnih sloboda.<\/p>\n

Najpre, cifra od 200.000 abortusa na godi\u0161njem nivou, kojom proizvoljno barataju ultradesni\u010darske organizacije koje su u saradnji sa Srpskom pravoslavnom crkvom pre vi\u0161e od dve godine pokrenule Inicijativu za zabranu abortusa, ne korespondira sa realno\u0161\u0107u. “Grad od 40.000 ljudi koji svake godine nestane”, o kome ministarka govori tvrde\u0107i da od \u010detiri \u017eene tri prekinu trudno\u0107u, ne poklapa se sa statisti\u010dkim izve\u0161tajem<\/a> Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanovi\u0107 Batut, gde stoji da ukupan broj prekida trudno\u0107e u 2015.godini iznosi 16.863, dok je, pore\u0111enja radi, u samo jednom beogradskom porodili\u0161tu u 2016. ro\u0111eno preko 7.000 beba<\/a>.<\/p>\n

Da Savet za populacionu politiku ne uklju\u010duje nikakve mere socijalne za\u0161tite ve\u0107 golu instrumentalizaciju \u017eenskih \u017eivota i tela sa ciljem postizanja demografske slike koja odgovara nacionalisti\u010dkom re\u017eimu, postaje jasno \u010dim se zagrebe ispod povr\u0161ine kontradiktornih poruka koje je \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 uputila u svojim javnim nastupima. Namera koja stoji iza osnivanja ovog Saveta navodno je edukacija mladih o reproduktivnom zdravlju, iako zvani\u010dna istra\u017eivanja Instituta za javno zdravlje pokazuju da, uprkos desni\u010darskom spinu o pove\u0107anju broja abortusa usled promovisanja “zapadnja\u010dkih trendova” (razvoda i izvanbra\u010dnog seksa \u010diji cilj nije reprodukcija) statisti\u010dki su u ukupnom broju abortusa najzastupljenije udate \u017eene starosne dobi izme\u0111u 25 i 44 godine, a ne mlade devojke. Da je namera dr\u017eave uistinu edukacija mladih, seksualno obrazovanje bilo bi deo \u0161kolskog kurikuluma, a ne prepu\u0161teno lokalnoj samoupravi u saradnji sa sve\u0161tvenstvom Srpske pravoslavne crkve, kako je najavila \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107. Dalje, edukacija sa ciljem socijalnog prosperiteta \u017eena morala bi da uklju\u010duje i informacije koje se ti\u010du nu\u017enih komplikacija trudno\u0107e i poro\u0111aja.<\/p>\n

Porazna slika polo\u017eaja \u017eena<\/strong><\/p>\n

O opstetri\u010dkom nasilju, koje je posledica sistemskog dr\u017eanja \u017eena u neznanju, te \u017eenomrza\u010dkih medicinskih praksi kojima se negira pravo \u017eene na telesnu autonomiju, detaljno je pisala Nada Sekuli\u0107, profesorka sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu:<\/p>\n

“Situacija poro\u0111aja predstavlja jedan od najvulnerabilnijih i istovremeno jedan od klju\u010dnih prelaznih momenata u \u017eivotu ve\u0107ine \u017eena. Kao ritual prelaza iz jedne \u017eivotne faze u drugu, on reflektuje u malom dru\u0161tvenu poziciju \u017eena i na\u010din njihovog prepoznavanja, uva\u017eavanja li\u010dnosti \u017eena i uklju\u010divanja u \u017eivotnu fazu u kojoj \u0107e preuzeti nove statuse i uloge koji proishode iz materinstva. U \u0161irem smislu, odnos dru\u0161tva (institucija i neposredne okoline) prema \u010dinu poro\u0111aja odra\u017eava dru\u0161tveni odnos prema reproduktivnosti uop\u0161te i pokazuje kakva kultura ra\u0111anja postoji u dru\u0161tvu. Rezultati ovog istra\u017eivanja pokazuju da postoji specifi\u010dan spoj tradicionalnog i modernog \u2013 medikalizovanog odnosa prema \u017eenama u tom procesu, u kojem je prenebregnuta jedna va\u017ena karika, a to je li\u010dnost \u017eene kao punopravnog gra\u0111anina koji u toku poro\u0111aja ima pravo na privatnost, na dobijanje adekvatnih informacija, na za\u0161titu od vre\u0111anja, na za\u0161titu li\u010dnog i fizi\u010dkog integriteta i pravo na izbor<\/a>.”<\/p><\/blockquote>\n

Kao \u0161to sugeri\u0161u zaklju\u010dci citirane studije, zdravstveni sistem potpuno ignori\u0161e zdravstvene i socijalne potrebe onih koje dr\u017eava navodno nastoji da \u0161titi, a to su (budu\u0107e) majke. Pored patrijarhalne ideologije koja pro\u017eima sve nivoe zdravstvene za\u0161tite, povla\u010denje dr\u017eave iz finansiranja zdravstva igra ogromnu ulogu u poraznoj slici \u017eenskog zdravlja u Srbiji. Na\u010din na koji se mere \u0161tednje odra\u017eavaju na zdravlje \u017eena potvr\u0111uje tezu feministi\u010dke teoreti\u010darke Nancy Fraser da je da je rat protiv dr\u017eave socijalnog staranja istovremeno i rat protiv \u017eena. Mere \u0161tednje u zdravstvu najpre se reflektuju na polju prevencije, gde preventivni pregledi, usled pogor\u0161avanja radnih uslova i smanjenja broja zaposlenih, postaju nedostupni sve ve\u0107em broju \u017eena, dok vlasti zaokupljene anti-choice propagandom, te preuveli\u010davanjem psihofizi\u010dkih posledica abortusa, previ\u0111aju podatak da je rak grli\u0107a materice prvi na listi \u017eenskih oboljenja, a \u010detvrti naj\u010de\u0161\u0107i uzrok smrti \u017eena u Srbiji. U poro\u0111ajnoj sali manjak bud\u017eetskih izdvajanja rezultira otpu\u0161tanjem ni\u017ee kvalifikovanog medicinskog osoblja, sestara, bez \u010dije su asistencije \u017eene u veoma vulnerabilnom polo\u017eaju prepu\u0161tene same sebi i u\u010dinjene jo\u0161 ranjivijim.<\/p>\n

No, opstetri\u010dko nasilje nije jedini oblik nasilja nad \u017eenama na koje dr\u017eava \u0107uti, \u010dime ga, nije preterano re\u0107i, posredno podr\u017eava. Savet za populacionu politiku, odnosno moralna policija za javno prekorevanje \u017eena u reproduktivnom periodu, osnovan je u godini kada je Autonomni \u017eenski centar razmatrao podizanje tu\u017ebe protiv dr\u017eave, jer je utvr\u0111eno da nadle\u017ene institucije nisu reagovale u najve\u0107em broju slu\u010dajeva kontinuirano prijavljivanog nasilja u porodici koji su se zavr\u0161ili ubistvima \u017eena. Na predlog uvo\u0111enja pravnog insituta lak\u0161eg oblika silovanja<\/a>, koji bi podrazumevao seksualni odnos bez pristanka, ali uz odsustvo prinude, ministarka zadu\u017eena za prevenciju sociopatskog pona\u0161anja nije reagovala.<\/p>\n

Nacionalisti\u010dki karakter populacione politike<\/strong><\/p>\n

Povla\u010denjem ovakvih poteza vlast je prakti\u010dno izbrisala tanku liniju razgrani\u010denja izme\u0111u desnog centra i radikalne desnice, budu\u0107i da osnivanje tela sa ciljem sprovo\u0111enja “pronatalitetnih” mera odgovara predlogu o formiranju ministarstva za porodicu, koje bi se borilo protiv “genocidne kulture abortusa”, kao \u0161to su zagovarali \u010dlanovi “Dveri”, desni\u010darske stranke sa klerofa\u0161isti\u010dkim aspiracijama. Puni nacionalisti\u010dki i rasisti\u010dki karakter populacione politike (koja uvek u manjoj ili ve\u0107oj meri instrumentalizuje \u017eene kao subjekte ra\u0111anja) koju predla\u017ee ministarka \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, vidljiv je kada se osvrnemo na to ko je njihov adresat, odnosno ko je prepoznat kao uzrok “bele kuge” i “izumiranja nacije”. To su, dakle, situirane visokoobrazovane \u017eene izme\u0111u 30 i 33 godine, koje se, uprkos relativnoj ekonomskoj sigurnosti, ne odlu\u010duju na ra\u0111anje.<\/p>\n

Ministarka je, prilikom prve najave formiranja saveta za populacionu politiku u septembru pro\u0161le godine, kao suprotan primer takvom “modelu” navela siroma\u0161ne \u017eene koje ra\u0111aju vi\u0161e dece. Odatle se mo\u017ee zaklju\u010diti da su\u0161tinski problem ne le\u017ei u niskoj stopi nataliteta ve\u0107 u njegovom “kvalitetu”. Albanke i Romkinje su te siroma\u0161ne \u017eene sa vi\u0161e dece, koje desni\u010darska \u0161tampa redovno targetira kao pretnju opstanku srpskog naroda. Eugeni\u010dka re\u0161enja ispostavljaju se kao most izme\u0111u neoliberalnih i nacionalisti\u010dkih politika. Kritikuju\u0107i razli\u010dite reproduktivne “modele”, dr\u017eava zapravo poru\u010duje kakavu decu \u017eeli \u2013 onu koju ra\u0111aju obrazovane \u017eene srednje klase i “odgovaraju\u0107e”, srpske nacionalnosti. Na taj na\u010din bi se se moglo spre\u010diti “izumiranje nacije”, a dr\u017eava biva oslobo\u0111ena od odgovornosti da, pored populacione, osmisli i politiku popratne socijalne za\u0161tite.<\/p>\n

Ratnohu\u0161ka\u010dka retorika prema susednim zemljama, posebno prema Kosovu, utemeljena na mitu o perpetuiranoj istorijskoj ugro\u017eenosti srpskog naroda, koja se mo\u017ee spre\u010diti ratom i\/ili ra\u0111anjem, odnosno brojnom nadmo\u0107i, nije jedini recidiv devedesetih. Naime, jedna od populacionih mera sa po\u010detka devedesetih godina pro\u0161log veka, \u010dija je funkcija, poput Saveta za populacionu politiku danas, bila da podstakne ra\u0111anje etni\u010dki po\u017eeljne grupe, jeste “de\u010diji dodatak”, mese\u010dni prihodi isklju\u010divo za tre\u0107e dete (ali ne i \u010detvrto, \u0161esto ili deveto), budu\u0107i da vi\u0161e od troje dece imaju uglavnom albanske i romske porodice.<\/p>\n

Odricanje od agresivnog nacionalizma, te posledi\u010dno napu\u0161tanje populacione politike kao prioriteta dru\u0161tvenog razvoja, koje se, izme\u0111u ostalog, ogledalo i u Vu\u010di\u0107evoj konverziji iz srpskog radikala u proevropski orijentisanog neoliberala, odvijalo se u politi\u010dkoj klimi koja je izgradnju neoliberalnog tr\u017ei\u0161ta tretirala kao apsolutnu meru dru\u0161tvenog napretka. No, sada kada su katastrofalne posledice neoliberalnih reformi sve osetnije, politi\u010dke elite iz devedesetih, kojima kao \u010dlanica Milo\u0161evi\u0107eve Socijalisti\u010dke partije Srbije, pripada i Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107, kao garant minimalne socijalne kohezije, ali i vlastitog opstanka, mogu da ponude jedino nacionalizam \u2212 na \u010dijem \u0107e se udaru prve na\u0107i \u017eene.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nakon \u017eustrog negodovanja javnosti, koje su inicirale novinarke beogradskog nedeljnika Vreme Jovana Gligorijevi\u0107 i Tamara Skrozza, te nakon promptne reakcije poverenice za za\u0161titu ravnopravnosti Brankice Jankovi\u0107, ministarka bez portfelja, Slavica \u0110uki\u0107 Dejanovi\u0107 negirala je da dr\u017eava osniva “savet za borbu protiv abortusa…<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":16679,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[174],"theme":[458],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[183],"class_list":["post-16674","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-feminizam","theme-drustvo","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16674","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/4"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=16674"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16674\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36669,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16674\/revisions\/36669"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/16679"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=16674"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=16674"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=16674"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=16674"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=16674"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=16674"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=16674"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}