{"id":16594,"date":"2017-01-16T08:00:13","date_gmt":"2017-01-16T07:00:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=16594"},"modified":"2021-02-25T10:59:46","modified_gmt":"2021-02-25T09:59:46","slug":"vestacki-rajevi-srbijanskog-radnistva","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=16594","title":{"rendered":"“Ve\u0161ta\u010dki rajevi” srbijanskog radni\u0161tva"},"content":{"rendered":"

Jedna od osnovnih karakteristika vladanja Aleksandra Vu\u010di\u0107a su neprestana obe\u0107anja o brzim reformama i dalekose\u017enim promenama. Te se promene, dakako, naposletku svode na standardne formule privla\u010denja investicija i sni\u017eavanja cene rada. O\u010dekivano, takve politike ne daju najavljivane rezultate, pa odr\u017eanje reformskog zanosa zahteva “kreativni” pristup statistici.<\/strong><\/p>\n

U novu godinu Srbija je, sude\u0107i po izjavama aktuelne vlade, u\u0161la s mnogo razloga za radost. Novogodi\u0161nje rezolucije \u2013 one odobrene od strane Me\u0111unarodnog monetarnog fonda sredinom decembra \u2013 bi\u0107e, kako se najavljuje, s jo\u0161 ve\u0107im entuzijazmom i poletom ostvarivane tokom 2017. Sve te male odluke: zabrana zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru do kraja 2017., dalje reorganizacije, restrukturacije, racionalizacije, neizostavne privatizacije…, stavljene su u slu\u017ebu progresivnog kretanja Srbije ka Evropi, par excellence<\/em> odluke (i) druge vlade Aleksandra Vu\u010di\u0107a, koja se revnosno i poslu\u0161ni\u010dki sprovodi u delo. Nismo ni svesni \u2013 ili smo, pak, isuvi\u0161e svesni? \u2013 da Srbija sve punijim plu\u0107ima \u017eivi svoj neoliberalni san.<\/p>\n

Reklo bi se da se malo i zanela u tom neoliberalnom snevanju \u2013 kao i tolike druge dr\u017eavice (polu)perifernog kapitalizma, \u010diji su evropski putevi ve\u0107 do\u010dekali svoje \u0107orsokake; no, bez obzira na upadljivu sli\u010dnost recepata \u2013 i (ne)\u017eeljenih posledica \u2013 koje Evropa prepisuje jo\u0161 nedovoljno neoliberalizovanim i nedovoljno du\u017eni\u010dkim ekonomijama u svom (neformalnom) okrilju, sna\u017eni narativ o uspesima Srbije na njenom evropskom putu jo\u0161 uvek u\u017eiva hegemoniju. Taj narativ protkale su krajem 2016. godine i fantasti\u010dne statistike<\/a> o ekonomskom prosperiranju Srbije \u2013 od rasta BDP-a za 2,74%, preko prose\u010dne<\/a> plate od blizu 400 evra, do pada stope nezaposlenosti na 13,8%. Umesto da se \u010de\u0161kamo po glavi pitaju\u0107i se kako smo toliko neosetljivi za sav taj prosperitet u kome \u017eivimo, red je da zavirimo ispod bombasti\u010dnih brojki.<\/p>\n

Naime, Anketom o radnoj snazi, koju sprovodi Republi\u010dki zavod za statistiku, do\u0161lo se do saznanja<\/a> o padu stope nezaposlenosti sa 26,5% u 2012. godini na pomenutih 13,8% u 2016. Ukoliko se, me\u0111utim, pogledaju odre\u0111enja<\/a> relevantnih ekonomskih kategorija, vide\u0107e se da se zaposlenim smatraju “lica koja su najmanje jedan sat u posmatranoj sedmici obavljala neki pla\u0107eni posao (u novcu ili naturi)”, a me\u0111u njih se ubrajaju i tzv. poma\u017eu\u0107i \u010dlanovi (odnosno, \u010dlanice) u doma\u0107instvu \u2013 oni i one koji “poma\u017eu u vo\u0111enju posla, a pri tome nisu pla\u0107eni za taj rad”. To zna\u010di da bi, npr., neki student ili studentkinja koji srednjo\u0161kolcu\/ki u sedmici posmatranja odr\u017ee minimum jedno\u010dasovni \u010das iz matematike i za to dobiju \u010dokoladu, doti\u010dnom Anketom bili uklju\u010deni u kategoriju zaposlenih lica. To tako\u0111e zna\u010di da krajnje neodre\u0111eni markeri, poput “poma\u017eu\u0107ih \u010dlanova\/ica doma\u0107instva”, ostaju slepi za, recimo, predominantno \u017eenski nepla\u0107eni ku\u0107ni rad (o emocionalnom radu da i ne govorimo) \u2013 jer sva\u0161ta se mo\u017ee podvesti pod “pomaganje u poslu”, a pri tome o pravom zaposlenju nema ni govora: sem ako pomenute \u017eene \u2013 doma\u0107ice nisu po\u010dele masovno da dobijaju plate za rad koji svakodnevno ula\u017eu u okvirima “porodi\u010dne fabrike”.<\/p>\n

Pre\u0107utani uslovi rada<\/strong><\/p>\n

Pri vi\u0161egodi\u0161njim pore\u0111enjima, ne treba zaboraviti ni promene u metodologiji, zahvaljuju\u0107i kojim su i podaci u navedenom opsegu, od 2012. do 2016. godine, zapravo me\u0111usobno neuporedivi. Jo\u0161 manje bi trebalo ispustiti iz vida \u010dinjenicu da su zapo\u0161ljavanja u javnom sektoru zabranjena \u2013 a trajanje zabrane produ\u017eeno do kraja 2017. godine \u2013 iz \u010dega bi trebalo da sledi da je privatni sektor taj koji zapo\u0161ljava. Naravno, \u0161irenje privatnog sektora obe\u0107anje je neoliberalno orijentisane Vlade, pri \u010demu uslovi rada kod privatnika, bilo da su u pitanju krupniji ili sitniji tr\u017ei\u0161ni igra\u010di, ostaju izvan povr\u0161nih kvantitativnih razmatranja.<\/p>\n

Tako smo se mogli naslu\u0161ati hvalospeva premijera Vu\u010di\u0107a o korejskoj fabrici “Jura”, koja je na suprotan, lo\u0161 glas izbila putem manjinskih kanala izve\u0161tavanja. Najskoriji “ispad” vezan za “Juru” bilo je najavljeno neprodu\u017eavanje ugovora<\/a> radnici na bolovanju (\u0161to je protivno va\u017ee\u0107em Zakonu o radu), koja je obolela od raka, a pride je i samohrana majka. Nakon promptne burne reakcije javnosti \u2013 i najave protesta podr\u0161ke radnici, protiv odluke “Jure” da joj ne produ\u017ei ugovor \u2013 situacija se prakti\u010dno prekono\u0107 promenila<\/a> i radnica je ostala na poslu. Sli\u010dni su hvalospevi, \u0161to privatnom licu \u0161to Vladi koja uspe\u0161no privla\u010di investitore u Srbiju, upu\u0107ivani italijanskom “Fijatu” nakon otvaranja proizvodnog pogona u Kragujevcu \u2013 kada je, pak, “Fijat” procenio da ne ostvaruje zacrtani vi\u0161ak vrednosti, odletela<\/a> je \u010ditava tre\u0107a smena radnika i radnica, pri \u010demu je prva reakcija dr\u017eave na “Fijatovu” najavu otpu\u0161tanja bila reakcija vlastitog ogra\u0111ivanja.<\/p>\n

Ne mo\u017eemo se ne zapitati koliko “sitnijih” i neregistrovanih slu\u010dajeva privatni\u010dkih manipulacija ostaje van slike? Koliko jo\u0161 neispo\u0161tovanih ugovora o radu \u2013 prevashodno ugovora na odre\u0111eno; koliko jo\u0161 kori\u0161\u0107enja mnogobrojnih zakonskih propusta i rupa, uprkos stalnim zvani\u010dnim proklamima o nekakvoj ve\u0107oj dr\u017eavnoj kontroli nad privatnicima; koliko jo\u0161 rotiranja izme\u0111u slabo pla\u0107enih pozicija, koliko otpu\u0161tanja u uslovima fleksibilizacije rada \u2013 te iste fleksibilizacije koja bi navodno trebalo da obezbedi lak\u0161e nala\u017eenje sigurnog posla; koliko pretnji nizom manje ili vi\u0161e represivnih mera privatnika kada se i najbla\u017ei vid protesta uzme u razmatranje?<\/p>\n

Jedino otpor donosi promene<\/strong><\/p>\n

Praksa, dakle, prili\u010dno ubedljivo osporava silne u\u0161minkane narative o srbijanskom prosperitetu \u2013 bilo da je “\u0161minka” u funkciji suptilnog korektiva ili temeljno nanesene maske na nezadovoljavaju\u0107u povr\u0161 u kojoj \u017eivimo. Nije izvan granica o\u010dekivanja da se disparitet izme\u0111u realnosti i proklamovane realnosti produbi \u2013 \u0161tavi\u0161e, znaju\u0107i kuda je evropski put odveo druge dotad “nedovoljno evropske” dr\u017eave, mo\u017eemo o\u010dekivati dalje, pa i upornije zamazivanje o\u010diju na rasedu izme\u0111u obe\u0107anja i ispunjenja.<\/p>\n

Takvom, sistematskom i manipulativnom konstruisanju navodne stvarnosti, mora se protiviti daleko \u0161ire i odlu\u010dnije. Razobli\u010davanje brojki koje, same po sebi, nisu naro\u010dito re\u010dite, predstavlja tek deo poduhvata \u2013 onaj teorijski, ali svakako bitan jer se javnost nastoji \u0161to sveobuhvatnije uljuljkati u iluziju pozitivnih promena i napretka. No, \u010dinjenica da postoji i da se, ma koliko sporo, neumitno \u0161iri svest o “ve\u0161ta\u010dkim rajevima” u koje nas guraju, ohrabruju\u0107 je trend na \u010dijem omasovljavanju valja svakodnevno raditi.<\/p>\n

Ni\u0161ta ne\u0107e dati vatreniji podsticaj ru\u0161enju nerealisti\u010dnih predstava od izgra\u0111ivanja nove stvarnosti, one koja \u0107e osporiti postoje\u0107u \u2013 i to ba\u0161 od onih na kojima se sve lomi: od radni\u0161tva. Naj\u017ee\u0161\u0107i udar, \u017ee\u0161\u0107i od svih sputavanja, pretnji i nasilja kojima pribegavaju kapitalisti, \u010dak odsudan, mogu zadati upravo radnici i radnice, udru\u017eeni i svesni da su oni ti koji u krajnjoj liniji imaju mo\u0107; oni su ti bez \u010dijeg rada bi sve stalo i od kojih zavise njihovi upo\u0161ljava\u010di i eksploatatori \u2013 ne obratno. Kada je procurila vest o protestu podr\u0161ke pomenutoj radnici “Jure”, i to protestu organizovanom “spolja” a ne od samih radnika i radnica fabrike, za tili \u010das je odluka o prestanku radnog odnosa promenjena u korist radnice. Umesto da dozvoljavamo da nas gdegde lepe flasterima dok nas istovremeno svugde probadaju, umesto u\u010de\u0161\u0107a u \u0161minkanju i do\u0161minkavanju pojedinih nesavr\u0161enosti u onoj op\u0161toj, trebalo bi da se solidarno, masovno i bez straha upustimo u temeljit prevrat \u2013 “prevrat svih postoje\u0107ih uslova”. Zdru\u017eeno, mo\u017eemo samo da dobijemo.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U novu 2017. godinu Srbija je, sude\u0107i po izjavama aktuelne vlade, u\u0161la s mnogo razloga za radost. Novogodi\u0161nje rezolucije \u2013 one odobrene od strane Me\u0111unarodnog monetarnog fonda sredinom decembra \u2013 bi\u0107e, kako se najavljuje, s jo\u0161 ve\u0107im entuzijazmom i poletom ostvarivane tokom 2017…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":16596,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[228],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[263],"class_list":["post-16594","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-ekonomija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16594","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=16594"}],"version-history":[{"count":8,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16594\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36673,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16594\/revisions\/36673"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/16596"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=16594"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=16594"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=16594"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=16594"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=16594"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=16594"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=16594"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}