{"id":16492,"date":"2017-01-09T08:00:26","date_gmt":"2017-01-09T07:00:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=16492"},"modified":"2021-02-25T10:59:48","modified_gmt":"2021-02-25T09:59:48","slug":"cokoladno-naoruzanje-i-duvecke-blokade","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=16492","title":{"rendered":"\u010cokoladno naoru\u017eanje i \u0111uve\u010dke blokade"},"content":{"rendered":"

Unato\u010d formalnom rje\u0161avanju pitanja koja su dovela do rata 1990-ih godina te zajedni\u010dkom “europskom putu”, lokalne elite postjugoslavenskih dr\u017eava i nakon 20 godina pokazuju se nesposobnima iza\u0107i iz spirale neprestanog me\u0111usobnog sukobljavanja. Unutra\u0161nji odnosi i me\u0111unarodni polo\u017eaj novih dr\u017eava kao da uvjetuje da poslu\u0161nost prema velikima uklju\u010duje i neprestano obnavljanje neprijateljstva prema susjedima.<\/strong><\/p>\n

Zavr\u0161etak 2016. godine obele\u017eile su diplomatsko-medijske \u010darke na liniji evropejci nacionalisti na vlasti u Srbiji protiv evropejaca i nacionalista na vlasti u Hrvatskoj. Iako je ovakvo stanje uobi\u010dajeno, a tenzije na linije vlastodr\u0161ci te nacionalisti\u010dki ideolozi Beograd-Zagreb ve\u0107 predstavljaju deo folklora, ipak su neke od poslednjih manifestacija ove pokazno-propagandne ve\u017ebe nadma\u0161ile dosada\u0161nja iskustva, pa i o\u010dekivanja. Mo\u017eda bi se neko zapitao \u0161ta jo\u0161 mo\u017ee da bude dramati\u010dno posle rata devedesetih godina pro\u0161log veka i u\u017easnih zlo\u010dina po\u010dinjenih u njemu: ru\u0161enja gradova, ubijanja zarobljenika i civila, zlostavljanja, proterivanja i etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja…<\/p>\n

Stvar je, me\u0111utim, u tome \u0161to ne mora svaka drama da ima elemente tragedije, poneka mo\u017ee da bude i tragikomedija, kao \u0161to deluju ove poslednje epizode iz istorijskog rivaliteta koji je novijeg datuma proizvodnje (gledano u istorijskim skalama), ali je zato dovoljno intenzivan da deluje kako je oduvek bio tu. \u0160ta, u stvari, zna\u010di \u2013 noviji datum? Ako bismo pogledali unazad sto godina, preci dana\u0161njih nacionalista i njihovi duhovni oci bili bi verovatno iznena\u0111eni kada bi videli ovako uzavrelu situaciju. Po\u010detkom 20. veka u Srbiji Hrvate niko nije posmatrao kao potencijalne protivnike. Tradicionalni protivnik tada\u0161njem srpskom nacionalizmu bio je bugarski nacionalizam, jer su se ove dve balkanske dr\u017eave \u010desto suprotstavljale oko kontrole teritorija koje je za sobom ostavljala umiru\u0107a Osmanska imperija.<\/p>\n

Vi\u0161e ratova je vo\u0111eno, \u0161to direktno izme\u0111u Srbije i Bugarske, \u0161to u okviru \u0161irih sukoba poput Drugog balkanskog ili Prvog svetskog rata. Hrvata, Albanaca, a naro\u010dito Bo\u0161njaka nije bilo ni na vidiku \u0161to se ti\u010de neprijateljstava sa srpskim nacionalistima. Naravno, nije nu\u017eno podse\u0107ati na doga\u0111aje koji su usledili nakon Prvog svetskog rata, raspada Austro-Ugarske imperije i stvaranja Kraljevine SHS. Na kraju tog perioda do\u0161ao je Drugi svetski rat i stvaranje tzv. NDH, \u010dija je istorija i dinamika izbacila Hrvate na vrh top-liste neprijatelja u viziji srpskih nacionalista. Razume se, u periodu postojanja SFRJ, ovo neprijateljstvo je bilo rezervisano za pripadnike \u010detni\u010dke i usta\u0161ke emigracije u prvom redu.<\/p>\n

Nere\u0161ena pitanja<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, ne bi imalo nikakvog smisla prepri\u010davati serije doga\u0111aja od raspada zajedni\u010dke dr\u017eave do danas, ali, nekako posle smrti Franje Tu\u0111mana i pada Slobodana Milo\u0161evi\u0107a sa vlasti, stvoreno je o\u010dekivanje da bi bilo prirodno i normalno da do\u0111e do odre\u0111ene normalizacije odnosa, naro\u010dito u svetlu proklamovanih evropskih puteva i vrednosti. Me\u0111utim, ni \u010detvrt veka od prestanka \u017eivota u istoj dr\u017eavnoj zajednici, dve susedne republike nisu u stanju da u potpunosti razre\u0161e kontradikcije i napetosti koje su nacionalisti\u010dke politike sukobljavanja svarile. Verovanje da \u0107e Evropska unija svojim autoritetom nad politi\u010darima iz regiona re\u0161iti ove probleme ispostavlja se kao naivno.<\/p>\n

Evropska unija, za sada, uspeva da se nekako izbori sa pojedinim pitanjima koja iskrsavaju, ali je jasno da \u0107e se varni\u010denja nastaviti i dalje. Uvi\u0111aju\u0107i takvu mogu\u0107nost, oni koji se bave “otvaranjem poglavlja” sve \u010de\u0161\u0107e govore o tome da bilateralna pitanja treba re\u0161avati odvojeno od procesa pridru\u017eivanja. Napetosti me\u0111u republikama koje su pro\u0161le kroz rat, \u0161to zbog nera\u0161\u010di\u0161\u0107enih ra\u010duna, a njih ima, uprkos tome \u0161to svi vole da se prave blesavi i govore kako je sve u redu, prosto se podrazumevaju. Mo\u017eda se to mo\u017ee pripisati upravo ratu i nesre\u0107ama koje su se u njemu de\u0161avale, ali nera\u0161\u010di\u0161\u0107eni ra\u010duni su postojali i pre rata. Prosto, istorijska je \u010dinjenica da se nacionalna pitanja, onako kako ih postavljaju nacionalisti, zapravo i ne mogu re\u0161iti u okviru kapitalisti\u010dkih dr\u017eava koje sebe postavljaju kao nacionalne sa zna\u010dajnom ulogom verskih faktora.<\/p>\n

Paradoksalno je to \u0161to su ta nacionalna pitanja bila mnogo bli\u017ee re\u0161enju u Jugoslaviji nego posle nje. Ratovi iz devedesetih su samo jo\u0161 jedna komponenta, veoma zna\u010dajna i istorijski bliska, ali nisu uzrok i nisu koren problema, a svakako nisu na\u010din da se re\u0161i bilo \u0161ta, kao \u0161to i sami mo\u017eemo da vidimo. U takvim okolnostima, \u010desta varni\u010denja se prosto podrazumevaju, a u vreme predizbornih kampanja gotovo da postaju folklor. Povrh svega, posle odre\u0111enog perioda kada je delovalo da stvari zaista po\u010dinju da se sle\u017eu, iako se ne mo\u017ee re\u0107i da je uop\u0161te bilo perioda li\u0161enih svake zategnutosti i prepucavanja, do\u0161la je 2015. godina kada zategnutost po\u010dinje da se pove\u0107ava u trouglu Beograd-Zagreb-Sarajevo. Bila je to godina jubileja: dvadeset godina Srebrenice, dvadeset godina Oluje i dvadeset godina Dejtona.<\/p>\n

Izborne tenzije<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, ne treba zaboraviti i da je to bila izborna godina u Hrvatskoj. Tada\u0161nji premijer Zoran Milanovi\u0107 u vi\u0161e navrata je iskakao iz labavo postavljenih granica prihvatljivosti, a sve je to tuma\u010deno njegovim nastojanjem da se dodvori nacionalistima i veteranima \u2013 re\u010dju, kao neka vrsta populizma. Skoro da je i zaboravljeno da je jedno od tada goru\u0107ih pitanja bila, u to vreme vrlo aktuelna, “balkanska ruta” za bliskoisto\u010dne izbeglice, \u0161to je Milanovi\u0107 koristio za svoja ultradesna skretanja, usmeravaju\u0107i svoj bes prema Srbiji na liniji stare srednjeevropske \u0161ovinisti\u010dke lozinke o varvarskom Balkanu spram evropske ure\u0111enosti, pri \u010demu on podrazumeva da se zna ko predstavlja koju stranu u toj alegoriji.<\/p>\n

Rezultat je bio lo\u0161 po njega, a Hrvatska je u\u0161la u period tesne ve\u0107ine i uskoro u novi izborni ciklus. Sa druge strane, izbori koji su u Srbiji odr\u017eani u prvoj polovini upravo istekle godine\u00a0 nisu doneli pove\u0107anje antihrvatske retorike. Naravno da su i politi\u010dari u Srbiji podjednako naciononalisti\u010dki demagozi, ali je \u010dinjenica da srpski nacionalizam u ovom trenutku ima ne\u0161to druga\u010diju listu neprijatelja i prioriteta. Istovremeno, ne mo\u017ee se pore\u0107i da su politi\u010dari u Srbiji zna\u010dajno promenili svoj stil. Od aktuelnog dr\u017eavnog rukovodstva prose\u010dan stanovnik Hrvatske ili BiH bi o\u010dekivao mnogo agresivniju retoriku imaju\u0107i u vidu politi\u010dke pozicije tokom devedesetih, a i kasnije, sve do odvajanja od stranke u kojoj su postali politi\u010dki bitni, a to je Srpska radikalna stranka.<\/p>\n

Oni svoj \u0161ovinizam jesu ostavili u svojoj biv\u0161oj stranci koja do\u017eivljava povratak na politi\u010dku scenu sa povratkom njenog neprikosnovenog lidera Vojislava \u0160e\u0161elja. \u010cim se vratio u strana\u010dki \u017eivot, obnovio je svoju strast za antihrvatskim ispadima, zapalio je jednu zastavu, ali i otkrio ljubav prema Kolindi Grabar-Kitarovi\u0107 koja je vi\u0161e puta bila meta njegovih tvitova. Mo\u017ee se re\u0107i da je on jedini politi\u010dar koji je nacionalisti\u010dko nadgornjavanje po ovoj liniji stavio na prvo mesto, ali ni njega to nije dugo dr\u017ealo. Do\u0161li su izbori, on se vratio u Skup\u0161tinu i ponovo bacio u teku\u0107a pitanja.<\/p>\n

Latini\u010dno-\u0107irili\u010dni nesporazumi<\/strong><\/p>\n

A u Srbiji u ovom trenutku odnosi sa Hrvatskom nisu teku\u0107e pitanje, \u010dak ni kada se uzme u obzir evropska agenda i kratkotrajna blokada otvaranja jednog od poglavlja od strane Hrvatske kao \u010dlanice EU. Naime, nedavno je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 26 koje se odnosi na prava manjina. Vu\u010di\u0107 je napustio Me\u0111uvladinu konferencju u Briselu, izjaviv\u0161i da mu je dosta “hrvatskog i\u017eivljavanja” i najavio neku promenu u smislu smanjenja tolerancije na ovakve poteze. Me\u0111utim, nikakve promene nije bilo, a Hrvatska je odblokirala poglavlje posle sedam dana. U toku te sedmice nije bilo naro\u010ditih reakcija, jer je proevropski politi\u010dki prostor bio fokusiran na \u010dinjenicu da dva poglavlja jesu otvorena, a da je tre\u0107e pitanje vremena.<\/p>\n

Iako je objavljena vest o tome da je predstavnik Vlade Srbije popisao protokol o ud\u017ebenicima na latinici, ipak je dominantno mi\u0161ljenje da je ovako brza promena mi\u0161ljenja plod pritisaka na hrvatsku stranu od evropskih zvani\u010dnika. Sa druge strane, do\u0161lo je i do svojevrsnog paradoksa, jer nacionalisti\u010dka desnica u ovom \u010dasu Evropsku uniju vidi kao ve\u0107eg protivnika, pa su oni vi\u0161e navijali da blokada otvaranja poglavlja ne bude skinuta. Na ovom primeru se mo\u017ee delimi\u010dno razumeti osnovni uzrok asimetrije u prioritetima dva suprotstavljena \u0161ovinizma. Iako, treba spomenuti i to da je blokada ba\u0161 ovog poglavlja do\u017eivljena kao te\u017eak cinizam, imaju\u0107i u vidu da se u Srbiji odnos Hrvatske prema manjinama ocenjuje kroz prizmu razbijanja \u0107irili\u010dnih tabli, te otvorenog negiranja komponente etni\u010dkog \u010di\u0161\u0107enja u okviru operacije “Oluja”. Na isti na\u010din treba posmatrati i najnoviji slu\u010daj opskurne regionalne mini-trke u naoru\u017eanju.<\/p>\n

Posle nabavke polovnih MIG-29 iz Rusije, nabavka ameri\u010dkih helikoptera je protuma\u010dena kao NATO ujdurma. Jer, u ovom trenutku niko u Srbiji ne misli da ima jedne ozbiljne osobe u Hrvatskoj koja ovda\u0161nju vojsku, sa ili bez MIG-ova, do\u017eivljava kao ozbiljnu pretnju. Naravno, svi smo svedoci afere sa \u010dokoladicama “Pionira” iz Subotice koja je uglavnom izazvala smeh sa isto\u010dne strane granice. Ima ne\u010dega ute\u0161nog u toj ujdurmi; kada incidenti i potezanje te\u0161kih re\u010di o ratu iz neposredne pro\u0161losti, ipak dovoljno daleke da je ne pamti verovatno ni jedan deo roditelje te dece napadnute \u010dokoladom, kada dakle do\u0111e do ovakvog cenzorskog preturanja po poklonima za decu, onda je to mogu\u0107a najava \u010dinjenice da takve je takvim argumentima vreme za penziju.<\/p>\n

Rehabilitacija parole<\/strong><\/p>\n

Na neki na\u010din, stvar gotovo da i jeste takva; jer, novi poku\u0161aj afere sa namirnicama ne izaziva ni smeh, te\u0161ko da se na to neko i obatire. Re\u010d je o vesti koju je od ovda\u0161njih medija, za sada, preneo samo “Blic”, a uz njega jo\u0161 i Al-Jazeera koja je regionalni medij, o tome kako se na jelovniku Hrvatskih oru\u017eanih snaga nalazi i \u0111uve\u010d uvezen iz Srbije \u2013 “srpski \u0111uve\u010d”, kako ga zovu. U nameri da isteraju pri\u010du o \u0111uve\u010du, do\u0161li su opet do \u010dinjenice da je taj \u0111uve\u010d do\u0161ao do vojni\u010dke trpeze preko javnih nabavki, jo\u0161 jedne evropske tekovine. Napomenimo i to da je jedno od dva otvorena poglavlja onda kada je Hrvatska stavila blokadu bilo upravo ono o javnim nabavkama.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu je Srbija kupila devet Airbusovih helikoptera “H-145M”, koje pla\u0107a, kako premijer sa ponosom isti\u010de, po programu brzog pla\u0107anja, \u0161to je, kako tvrdi, “iznenadilo Nemce”. Da li treba o\u010dekivati odgovor sa hrvatske strane u vidu dokupljivanja helikoptera ili nekog drugog naoru\u017eanja, uskoro \u0107emo saznati. Ovaj primer je odli\u010dna ilustracija za one koji ne znaju \u0161ta zna\u010di spoljna politika oslonjena na \u010detiri stuba: malo migova, malo airbusa, a \u0161ta jo\u0161, vreme \u0107e pokazati.<\/p>\n

U vreme postojanja SFR Jugoslavije, zvani\u010dni stav vlasti, partije i celokupnog aparata bio je da je nacionalne protivre\u010dnosti na prostoru tada\u0161nje Jugoslavije mogu\u0107e re\u0161iti samo u okviru socijalisti\u010dke zajednice ravnopravnih naroda. To je, razume se, bilo shva\u0107eno kao izvesna dogma, a kao takva je i tretirana. Izgovarana naizust, na \u010dasovima Op\u0161tenarodne odbrane i dru\u0161tvene samoza\u0161tite ili kardeljevski shva\u0107enog marksizma, nije bila predmet razmi\u0161ljanja, va\u017enije je bilo zapamtiti formulu. Sada, kada vi\u0161e nema socijalizma, kao ni zajednice ravnopravnih naroda, ta formula postaje ne\u0161to jasnija.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e biti perioda kada \u0107e u Beogradu i Zagrebu stolovati nekakve vlade koje ne\u0107e hteti da na temu me\u0111unacionalnih odnosa podi\u017eu rejting. Me\u0111utim, deluje sve manje mogu\u0107e da \u0107e nacionalni interesi, onako kako ih do\u017eivljavaju ideolozi u okviru postoje\u0107eg sistema, biti ostvarivi bez sukoba sa nacionalnim interesima prvih suseda. Kojih, kao \u0161to znamo, ima vi\u0161e, sa zajedni\u010dkom istorijom, ali sa razli\u010ditim pogledom na nju. Stvar je u tome \u0161to ni u jednoj od biv\u0161ih republika nema spremnih da na datu temu ne\u0161to i ka\u017eu u javnom prostoru, jer vidimo da je nepo\u017eeljnost jugoslovenskog nasle\u0111a ne\u0161to oko \u010dega postoji konsenzus na svim stranama.<\/p>\n

Bratstvo u siroma\u0161tvu<\/strong><\/p>\n

Zato im, naravno, nikakav problem ne predstavlja da se izme\u0111u biv\u0161ih \u010dlanica federacije sada razgovara preko posrednika sa Zapada. Iako bi svakom centru mo\u0107i bio dar sa neba ovakav raspored snaga, po onome \u0161to se za sada \u010duje u procesu pridru\u017eivanja Srbije \u2013 i njima je dosta. Pored stava da bilateralna pitanja treba ostaviti po strani u procesu pridru\u017eivanja, samo skidanje blokade je bilo iznena\u0111uju\u0107e brzo i lako. Jeste, potpisan je ugovor ili aneks ugovora ili protokol na daleko ni\u017eem nivou od samog vrha vlasti o ud\u017ebenicima i sve je to ostavilo utisak da je na hrvatsku stranu izvr\u0161en pritisak da popusti. Ta\u010dnije, Aneks su potpisali predstavnici Zavoda za ud\u017ebenike, Ministarstva prosvete, nauke i tehnolo\u0161kog razvoja i predstavnika sedam nacionalnih manjina, a ministar spoljnih poslova Hrvatske je objavio da su se stekli uslovi da se blokada ukloni.<\/p>\n

Iako opasnost od nekakvog krvavog scenarija nikada ne treba potceniti, stvari se sada razvijaju tako da dogme na kojima su nastale nove samostalne dr\u017eave na zgari\u0161tu jugoslovenske dr\u017eavne zajednice sve vi\u0161e zvu\u010de kao prazne parole koje se u\u010de naizust, a kada se dobije ocena, one postaju suvi\u0161ne i besadr\u017eajne. Jer, nakon velikih re\u010di i o\u010dekivanja lep\u0161e strane istorije, u jugoslovenskim republikama imamo ne\u0161to \u0161to je zajedni\u010dko: ogroman odliv stanovni\u0161tva, veliku nezaposlenost i sve ve\u0107e siroma\u0161tvo. \u010cak ni najokoreliji rodoljubi-domoljubi otad\u017ebina ili domovina sa svojim zastavama, valutama, himnama i naravno samo svojim suverenim spoljnim dugovima nemaju adekvatan odgovor na taj izazov realnosti. Jer, to su pojave protiv kojih se nije mogu\u0107e boriti polovnim avionima, helikopterima, blokadama ili konferencijama za novinare.<\/p>\n

Takozvana Me\u0111unarodna zajednica, od koje su regionalni mo\u0107nici toliko zavisni, ne mo\u017ee ili ne \u017eeli da re\u0161i ove probleme, to je jedino \u0161to mo\u017ee da se zaklju\u010di posle \u010detvrt veka od prakti\u010dnog preuzimanja odgovornosti za ove prostore. \u010cak i da ima, ili je imala najbolje namere, a \u010dak i da nema unutra\u0161nje probleme koje mo\u017ee da prevazi\u0111e, o\u010dito je da vi\u0161e nema razloga da postoji tra\u010dak nade da \u0107e oni ulogu koju su sami preuzeli uspeti i da ispune. Opet, ima li mesta gde jesu uspeli? \u0160ta nas, opet dovodi do op\u0161teg mesta: nacionalno pitanje na Balkanu nije mogu\u0107e re\u0161iti u okviru kapitalisti\u010dkih odnosa, \u0161to opet zna\u010di da se klju\u010d re\u0161enja ovih problema nalazi u rukama onih koji su krajnja meta podizanja panike oko \u010dokoladica ili \u0111uve\u010da, onih koji su razo\u010darani, izdani, onih koji odlaze…<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zavr\u0161etak 2016. godine obele\u017eile su diplomatsko-medijske \u010darke na liniji evropejci nacionalisti na vlasti u Srbiji protiv evropejaca i nacionalista na vlasti u Hrvatskoj. Iako je ovakvo stanje uobi\u010dajeno, a tenzije na linije vlastodr\u0161ci te nacionalisti\u010dki ideolozi…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":16493,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[25],"theme":[456],"country":[38,11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-16492","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-nacionalizam","theme-politika","country-hrvatska","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16492","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=16492"}],"version-history":[{"count":10,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16492\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":16512,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16492\/revisions\/16512"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/16493"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=16492"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=16492"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=16492"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=16492"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=16492"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=16492"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=16492"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}