{"id":16350,"date":"2016-12-19T08:00:57","date_gmt":"2016-12-19T07:00:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=16350"},"modified":"2021-02-25T10:59:53","modified_gmt":"2021-02-25T09:59:53","slug":"16350","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=16350","title":{"rendered":"Kru\u0161eva\u010dke male boginje kao simptom bolesti sistema"},"content":{"rendered":"

Sistem javnog zdravstva nerijetko je prvi na udaru navodno nu\u017enih reformi i bolnih rezova zbog svoje tobo\u017enje velike rastro\u0161nosti. No uporne promjene i restrukturiranja zdravstva nisu donijeli obe\u0107avanu efikasnost, a usput su ozbiljno ugrozili zdravlje stanovni\u0161tva.<\/strong><\/p>\n

Skora\u0161nja izjava<\/a> u nacionalnom dnevniku srbijanskog ministra zdravlja Zlatibora Lon\u010dara 1<\/a><\/sup> da je “bud\u017eet za zdravstvo dovoljan za sve \u0161to je planirano”, trebala je valjda gra\u0111ane da ubedi kako ovda\u0161nje zdravstvo funkcioni\u0161e skoro bez ikakvih problema. Me\u0111utim, stanje na terenu nije ni blizu neproblemati\u010dnog. Srbijanski zdravstveni sistem se godinama unazad nalazi me\u0111u najgorima<\/a> u Evropi. To odve\u0107 lo\u0161e stanje javnog zdravstva dodatno pogor\u0161avaju sistemski problemi koji se iz godine u godinu sve vi\u0161e talo\u017ee. Tako ovda\u0161nji medijski prostor u poslednje vreme neretko okupiraju negativne vesti iz oblasti zdravlja \u010diji sadr\u017eaji izazivaju zabrinutost kod gra\u0111ana. Poslednja u nizu koja je podigla paniku u javnosti jeste vest<\/a> o epidemiji malih boginja (morbila) u kru\u0161eva\u010dkoj Op\u0161toj bolnici.<\/p>\n

Nakon \u0161to su lokalni mediji preneli<\/a> izjavu direktorke kru\u0161eva\u010dke bolnice Vesne Stevi\u0107 Gaji\u0107 da se u roku od dva dana razbolelo 12 radnika, i da su svi simptomi (povi\u0161ena telesna temperatura, dijareja i osip) ukazivali na male boginje, \u0161to je Institut “Torlak” potvrdio<\/a> nakon obra\u0111enih uzoraka, progla\u0161ena je epidemija unutar ove medicinske ustanove. Direktorka je tako\u0111e napomenula da niko od obolelog medicinskog osoblja nije bio na bolni\u010dkom le\u010denju, a ispostavilo se da je epidemiju uzrokovao pacijent koji je zbog drugih razloga preba\u010den na le\u010denje u Ni\u0161. Usled manjeg broja radnika na anesteziji, otkazano je nekoliko “hladnih operacija”, \u0161to predstavlja ozbiljan problem. Puka sre\u0107a je da na \u010dekanju nisu bile ozbiljnije intervencije, jer bi se u protivnom stanja pacijenata dodatno zakomplikovala. U takvim situacijama oboleli se \u0161alju za Ni\u0161, Kragujevac ili Beograd. Pored \u010dinjenice da u na\u0161em zdravstvu ima daleko manje lekara nego \u0161to je potrebno, 2<\/a><\/sup> u ovakvim situacijama oni bivaju vi\u0161estruko optere\u0107eni, te ne mogu da se posvete svim pacijentima podjednako. Usled unutra\u0161nje lo\u0161e organizacije i smanjenja plata ne treba da \u010dudi prisustvo korupcije.<\/p>\n

Napad na prevenciju<\/strong><\/p>\n

Kako je re\u010d o virusnoj infekciji, \u010diji period inkubacije traje dve nedelje, postoji opravdana bojazan me\u0111u gra\u0111anima da se epidemija pro\u0161iri van bolnice, na \u0161ta je upozorio i epidemiolog Predrag Pavlovi\u0107 iz kru\u0161eva\u010dkog Zavoda za javno zdravlje. Za sada se to jo\u0161 uvek (na sre\u0107u) nije dogodilo. Iako je dobar procenat starijih uglavnom prele\u017eao male boginje, vakcina kao vid prevencije ne mo\u017ee da razvije stopostotni imunitet na bolest, a nedovoljan broj vakcinisane dece mo\u017ee da dovede do kompromitovanja kolektivnog imuniteta. Na taj na\u010din se otvara prostor za \u0161irenje oboljenja. Ovde nikako ne treba izostaviti nemali uticaj razli\u010ditih anti-vakcina\u0161kih grupacija nadrilekara, koji na svojim portalima dele savete za “le\u010denje” ljudi od svih bolesti “sodom bikarbonom i gledanjem u sunce”. Tako\u0111e, izrazit otklon prema vakcinisanju dece postoji i u konzervativnim krugovima \u010diji lideri u vakcinama vide zaveru “zlog Zapada protiv Srba”. Ako ostavimo anti-vakcina\u0161ki lobi po strani, opet nedostaju javne kampanje o zna\u010daju prevencije putem vakcine, i o tome se generalno posve\u0107uje malo pa\u017enje, \u0161to je posledica kontinuiranog opadanja kvaliteta zdravstvenog obrazovanja namenjenog \u0161irem stanovni\u0161tvu.<\/p>\n

Va\u017eno je ista\u0107i da se vakcine uglavnom nabavljaju na tr\u017ei\u0161tu i pod tr\u017ei\u0161nim uslovima. Tome je u najve\u0107oj meri doprinela propast<\/a> nekada\u0161njih giganata doma\u0107e farmaceutske industrije. Velike farmaceutske firme poput “Galenike”, “Zdravlja”, \u2018”Hemofarma”, “Jugoremedije” itd. ne samo da su proizvodile vakcine i lekove za doma\u0107e potrebe, ve\u0107 su izvozili svoje proizvode \u0161irom sveta. Ironi\u010dno, \u010duveni “Torlak” se sada odr\u017eava u \u017eivotu tako \u0161to kupuje vakcine u inostranstvu i onda te iste vakcine prodaje dr\u017eavi po vi\u0161oj ceni. Pomenute firme su najbolji primer kako su se strate\u0161ke i bogate dru\u0161tvene firme koristile za plja\u010dkanje i boga\u0107enje politi\u010dkih elita, a danas predstavljaju bedne distributere velikih stranih kompanija.<\/p>\n

Incidentna bolnica<\/strong><\/p>\n

Kru\u0161eva\u010dka bolnica je u protekle dve godine \u010desto dobijala naslovne strane u svim ve\u0107im medijima zbog brojnih afera koje su se u njoj de\u0161avale. Podse\u0107anja radi, imali smo vesti o \u0161trajku<\/a> gla\u0111u zbog mobinga, 3<\/a><\/sup> video snimke na kojima se vidi ogromna koli\u010dina neskladi\u0161tenog medicinskog i drugog otpada za koji i danas javnost ne zna gde je zavr\u0161io, preko pojave\u00a0buba\u0161vaba<\/a> na de\u010djem odeljenju, name\u0161tenih konkursa i finansijskih malverzacija, pa sve do tra\u017eenja mita<\/a>, uz od pre mesec dana biv\u0161u direktorku Slobodanku Joci\u0107 koja je radniku pretila otkazom<\/a> u medijima. Kako partijski kadrovi uvek vode glavnu re\u010d, jer je zdravstvo pre svega postalo ratni plen, u ovakvim prilikama najvi\u0161e ispa\u0161ta vredno i marljivo medicinsko osoblje, kao i obi\u010dan narod koji se tu le\u010di. U tom kontekstu, kru\u0161eva\u010dki medicinski centar ne predstavlja nekakav izolovan slu\u010daj, ve\u0107 upravo suprotno, on zapravo samo reflektuje stanje u javnim medicinskim ustanovama \u0161irom zemlje.<\/p>\n

Zbog bolni\u010dkih partijsko-interesnih grupa, koje vr\u0161e represiju nad nepodobnim osobljem, lekarski poziv se izvr\u0107e ruglu i obezvre\u0111uje, zbog \u010dega gra\u0111ani gube poverenje u dr\u017eavne bolnice, te \u010de\u0161\u0107e bivaju prinu\u0111eni da medicinske usluge tra\u017ee u privatnim ustanovama. S druge strane, to se uklapa u neoliberalnu politiku restrukturiranja javnog zdravstva gde se kroz bud\u017eetske rezove i otpu\u0161tanja medicinskog osoblja jasno kreira prostor za parcijalno ili delimi\u010dno privatizovanje delova zdravstvenog sistema. Tako je ideja pove\u0107anja konkurentnosti i efikasnosti javnog zdravstva na tr\u017ei\u0161tu dovela do krajnje neefikasnosti, pa otud imamo preduga\u010dke liste \u010dekanja, premalo posve\u0107enog vremena pojedina\u010dnim pregledima pacijenata, kao i njihov sve ve\u0107i broj \u2013 za \u0161ta niko ne preuzima odgovornost.<\/p>\n

Rezanje zdravlja<\/strong><\/p>\n

Kad aktuelne vlasti kroz politiku sprovo\u0111enja neoliberalne ideologije koriste frazu “racionalizacija javnog sektora”, to u praksi zna\u010di pravljenje ozbiljnih bud\u017eetskih rezova u dve klju\u010dne oblasti \u2013 prosveti i zdravstvu. Ti radikalni rezovi doveli su do preoptere\u0107enosti kompletnog medicinskog osoblja, te do dodatnog opadanja kvaliteta zdravstvene nege, dugih lista \u010dekanja na rutinske operacije, nasilja u poro\u0111ajnim salama, ali i \u010de\u0161\u0107ih gre\u0161aka lekara koje imaju fatalni ishod. Dr\u017eavne klinike zbog lo\u0161ih uslova i manjka zaposlenih ne mogu da pariraju privatnim klinikama, kojih je sve vi\u0161e i koje se na sve na\u010dine trude da budu konkurentne. Tada se otvara pitanje dostupnosti bazi\u010dne i javno finansirane zdravstvene nege \u0161irim slojevima stanovni\u0161tva. Jak sistem zdravstvene za\u0161tite jedna je od zna\u010dajnih progresivnih tekovina biv\u0161e socijalne dr\u017eave. Ono \u0161to se trenutno doga\u0111a u Srbiji ukazuje na to da su sistemi koji brinu o “malom, obi\u010dnom \u010doveku” potpuno devastirani.<\/p>\n

Problemi u javnom zdravstvu ne mogu da se posmatraju, a ni da se re\u0161avaju parcijalno. Zabluda liberala je da je to pitanje stru\u010dnosti i iskorenjivanja korupcije, dok strukturno re\u0161enje uporno izostaje. U tom smislu, to je pre svega veoma va\u017eno politi\u010dko pitanje. Me\u0111utim, kako slobodno tr\u017ei\u0161te uvodi nova pravila igre, to implicira da zdravlje, koje bi trebalo da bude odgovornost dr\u017eave i va\u017ean dru\u0161tveni resurs, polako postaje tr\u017ei\u0161na roba, te privilegija onih malobrojnih plate\u017eno sposobnih.<\/p>\n

  1. Koga je KRIK (Mre\u017ea za istra\u017eivanje kriminala i korupcije) po vi\u0161e osnova doveo<\/a> u vezu sa zloglasnim Zemunskim klanom.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  2. Prema podacima<\/a> Svetske zdravstvene organizacije, na 10.000 stanovnika u Srbiji radi 21 lekar, dok u Austriji radi 49, u Norve\u0161koj 42, a u Makedoniji i Hrvatskoj 26 lekara. Zatim, ako uporedimo udeo zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za\u0161titi u ukupnoj populaciji, vide\u0107emo da taj udeo za Srbiju iznosi 2,24%, dok je evropski prosek 4,74%.[↩<\/a>]<\/span><\/li>
  3. Postupak protiv Bobana Sari\u0107a (u trenutku podno\u0161enja prijave za mobing bio na poziciji \u0161efa tehni\u010dke slu\u017ebe i od ranije ima prijavu za prebijanje radnika pesnicama) je jo\u0161 uvek u toku pred Vi\u0161im sudom u Kru\u0161evcu.[↩<\/a>]<\/span><\/li><\/ol>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Skora\u0161nja izjava u nacionalnom dnevniku srbijanskog ministra zdravlja Zlatibora Lon\u010dara da je “bud\u017eet za zdravstvo dovoljan za sve \u0161to je planirano”, trebala je valjda gra\u0111ane da ubedi kako ovda\u0161nje zdravstvo funkcioni\u0161e skoro bez ikakvih problema…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":16351,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[],"theme":[],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[265],"class_list":["post-16350","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16350","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=16350"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16350\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36685,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/16350\/revisions\/36685"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/16351"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=16350"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=16350"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=16350"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=16350"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=16350"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=16350"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=16350"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}