{"id":15823,"date":"2016-11-11T08:00:52","date_gmt":"2016-11-11T07:00:52","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15823"},"modified":"2021-02-25T11:00:05","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:05","slug":"deca-vakuuma-i-margine","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15823","title":{"rendered":"Deca vakuuma i margine"},"content":{"rendered":"

U zemljama regije, agresivne mere ekonomskih “reformi” i “restrukturiranja” ja\u010daju fenomene koji postoje u ve\u0107ini zemalja zavisnog kapitalizma u svetu. Me\u0111u njima je i onaj socijalne isklju\u010denosti dece. U skladu s vladaju\u0107om ideologijom, poku\u0161aji njegovog re\u0161avanja \u010desto se svode na monitoring humanitarnih organizacija i zazive privatnog uklju\u010divanja u finansiranje pomo\u0107i.<\/strong><\/p>\n

Krajem pro\u0161log meseca, poznati tabloid “Kurir” objavio je vest o po\u017earu u jednoj instituciji koja radi sa decom bez roditeljskog staranja. Ova \u0161tura, u uobi\u010dajenom tabloidnom maniru plasirana vest, zapravo opisuje konfuziju koja vlada u ovoj oblasti; na stranu po\u017ear koji je izazvan opu\u0161kom na krevetu, na stranu sre\u0107na okolnost da niko nije povre\u0111en, kao i da nema materijalne \u0161tete; na stranu i to da je incident bez povre\u0111enih i bez materijalne \u0161tete vest. Najupe\u010datljivija stvar u \u010ditavom \u010dlanku jeste nemogu\u0107nost da se utvdi \u0161ta je ta\u010dno ta ustanova. Da li je Dom za decu bez roditeljskog vaspitanja, da li je Dom za vaspitavanje dece bez roditeljskog staranja ili je svrati\u0161te?<\/p>\n

Dr\u017eavi i politi\u010dkoj eliti smanjena odgovornost koju su donele neoliberalne paradigme, naravno, odgovara. Jer, lak\u0161e je ubirati porez i kontrolisati aparat prisile, nego se baviti socijalnim pitanjima i njihovim pojavnim oblicima. Ova pitanja se sve \u010de\u0161\u0107e prepu\u0161taju takozvanom civilnom sektoru i njegovoj projektnoj politici. Naravno, sve u skladu sa strategijama, programima, preporukama, savetima i zakonskim re\u0161enjima donatorskih struktura, od UNICEF-a pa nadole.<\/p>\n

U atmosferi krize politike, reformi, borbe protiv kriminala dok je kriminala sve vi\u0161e, ekonomskih uspeha sa sve vi\u0161e nezaposlenih i sve slabijom kupovnom mo\u0107i, osetljivost za marginalne socijalne grupe znatno je smanjena. U vremenima kada ogromna ve\u0107ina stanovni\u0161tva, i sama u svakodnevnoj borbi za opstanak, biva sa svih strana zapljusnuta apelima za finansijsku pomo\u0107 u le\u010denju obolele dece, i ne samo dece, pored afera, izme\u0111u ostalog i \u0161pijunskih, nacionalisti\u010dkog naboja u regionu i neizvesne budu\u0107nosti, deca bez roditeljskog staranja ne dolaze ba\u0161 \u010desto u fokus javnosti.<\/p>\n

Od \u0161ti\u0107enika do korisnika<\/strong><\/p>\n

To se mo\u017ee re\u0107i i za ovaj slu\u010daj. Jedna cigareta gde joj nije mesto po vi\u0161e osnova, uspela je da za trenutak dopre u dnevnu \u0161tampu u stalnoj potrazi za senzacijama. Me\u0111utim, osim gole \u010dinjenice o po\u017earu, ni\u0161ta senzacionalno nije otkriveno, iako, pravo re\u010deno, sve ostalo jeste senzacionalnije od samog po\u017eara. Na primer: ime. Nije sitno zakeranje ako se neko za\u010dudi nad \u010dinjenicom da se u jednom tekstu, u tri re\u010denice, ne samo ne razja\u0161njava gde se ne\u0161to dogodilo, nego se dodatno i komplikuje. Jer samo ime doma bi ukazivalo na njegov karakter. Domovi za decu bez roditeljskog staranja postojali su ranije, to im je bilo zvani\u010dno ime. To su bile savremene verzije tradicionalnih siroti\u0161ta sa stalno zaposlenim vaspita\u010dima, psiholozima, socijalnim radnicima i drugim licima, koje su svoje stanare smatrali i nazivali “\u0161ti\u0107enicima”.<\/p>\n

Od 2008. godine taj oblik tretiranja ovog problema je napu\u0161ten. Ve\u0107ina dotada\u0161njih Domova promenila je ime i na\u010din rada. Gledano spolja, nije se tako mnogo promenilo; jo\u0161 uvek tu postoje kreveti, jo\u0161 uvek su tu deca, ali je odgovornost zamagljena. Takva situacija, praksa nas je nau\u010dila, \u010desto se pravda uhodavanjem i privikavanjem na nove na\u010dine rada, upire se prstom u nasle\u0111ene probleme, ponekad se sle\u017ee ramenima, ali se nikada ne \u010duje da treba preispitati koncept sam.<\/p>\n

Kada je re\u010d o deci bez roditeljskog staranja, ona su unapre\u0111ena u “korisnike”. Domovi su promenili imena. Na primer, jedan od najpoznatijih je bio u Zve\u010danskoj ulici u Beogradu, zapravo ustanova u okviru koje radi sedam objekata. On se sada zove “Centar za za\u0161titu odoj\u010dadi, dece i omladine” i ima 528 dece o kojima brine.<\/p>\n

Zaboravljena deca<\/strong><\/p>\n

Zvani\u010dna statistika ka\u017ee da je u Srbiji u ovom trenutku \u0161est i po hiljada dece bez roditeljskog staranja. Postoje i takozvana “deca ulice” koja nisu nu\u017eno bez roditeljskog staranja, ali \u017eive ili rade na ulici (pro\u0161nja, sakupljanje sekundarnih sirovina, pranje vetrobrana, u\u010destvovanje u raznim oblicima trgovine van zvani\u010dnih tokova, prostitucija i tako dalje). Broj dece ulice zvani\u010dno nije utvr\u0111en, odnosno dr\u017eava priznaje da je nepoznat, ali u “ve\u0107im gradovima”, po re\u010dima Direktorke kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzane Paunovi\u0107, postoji nekakva evidencija, pa nas je doti\u010dna obavestila da ih u Beogradu ima 297 u evidenciji. Ovo je jedini konkretan podatak koji je iznesen po\u010detkom pro\u0161log meseca, jer \u010dak i eufemizam “veliki gradovi” ostaje nedore\u010den, jer navodi Beograd, Novi Sad i Ni\u0161 posle koga dolazi tri ta\u010dke, pa bi pa\u017eljiviji \u010ditaoci mogli da postave pitanje koliko velikih gradova, kao i koji su ti, pored tri pobrojana ima kakvu-takvu evidenciju o tome.<\/p>\n

Navedene brojke ukazuju na to da deca bez roditeljskog staranja, kao i deca ulice nisu dovoljno velika grupa, ni posmatrana zajedno, jo\u0161 manje pojedina\u010dno, da bi se njihov problem do\u017eiveo kao op\u0161ti, naro\u010dito u navedenoj atmosferi neizvesnosti, kao i op\u0161tim stepenom (o)siroma\u0161enja. Da li ta \u010dinjenica, me\u0111utim, mo\u017ee da opravda toliku konfuziju u tretiranju ovog \u2013 jo\u0161 bolje \u2013 ovih problema? Da li je lak\u0161e re\u0161iti problem koji ima manji broj ljudi ili onaj koji ima ve\u0107i broj?<\/p>\n

Ako pogledamo malo bolje, \u010ditava oblast je parcijalno regulisana, neke nade\u017enosti razli\u010ditih organa se poklapaju, a isto tako ima i mnogo prostora kada realne \u017eivotne situacije ostaju u nekakvom pravnom vakuumu kada se ne zna ta\u010dno koji organ treba da postupi i na koji na\u010din. Deca, za to vreme, po prirodnim i biolo\u0161kim zakonima odrastaju. Kako i u \u0161ta izrastaju, to naj\u010de\u0161\u0107e znaju samo oni.<\/p>\n

Promatranje umesto re\u0161avanja<\/strong><\/p>\n

Ako govorimo o deci ulice, dakle deci koja \u010desto imaju roditelje, ali su zbog spleta razli\u010ditih okolnosti prinu\u0111eni da \u017eive ili rade na ulici, vidimo da se za po\u010detak ne zna ni njihov broj. Na osnovu nepotpunih podataka, koji su izvedeni u okviru Regionalnog istra\u017eivanja o rasprostranjenosti fenomena dece ulice u Srbiji, Albaniji, BiH i Crnoj Gori, a koje je u Srbiji sprovela “Ekumenska humanitarna organizacija” (EHO) za potrebe organizacije “Save the children”, odnosno regionalne mre\u017ee koju ta fondacija podr\u017eava u navedenim zemljama.<\/p>\n

Samo navo\u0111enje imena organizacija uklju\u010denih u ove projekte bi zauzelo pribli\u017eno isto vremena kao i izgovaranje prezimena porodica obuhva\u0107enih istra\u017eivanjem \u2013 ispitane su 103 porodice ukupno, sa o\u010ditim akcentom na Novi Sad, konkretno tri “neformalna” (?!) naselja \u2013 Adice, Veliki rit i Banglade\u0161. Na osnovu tih podataka zaklju\u010deno je da 37,5 odsto dece iz ispitanih porodica uop\u0161te ne ide u \u0161kolu, dok 47 odsto redovno poha\u0111a nastavu. U ispitanim porodicama, 137 dece je uklju\u010deno u rad na ulici, a 268 je u svakodnevnom riziku od toga, saop\u0161tava EHO, a prenosi agencija BETA.<\/p>\n

Ovo istra\u017eivanje te\u0161ko da mo\u017ee da poslu\u017ei i\u010demu drugom, do da ilustruje jo\u0161 jednu stranu uzgrednog bavljenja problemom. Sve \u0161to mo\u017ee da se vidi i pro\u010dita na tu temu jeste nedovoljno, nepotpuno, nezavr\u0161eno. Re\u010dju \u2013 nedovoljno pouzdano. A koja je ta\u010dna adresa na koju bi se neko mogao obratiti za a\u017eurne i pouzdane podatke \u2013 ne zna se ba\u0161 ta\u010dno.<\/p>\n

Povla\u010denje dr\u017eave<\/strong><\/p>\n

U svakom slu\u010daju, sa promenom odnosa prema ulozi dr\u017eave u socijalnim pitanjima koja se dogodila u svim biv\u0161im socijalisti\u010dkim dr\u017eavama, naravno da su i socijalno najugro\u017eenije kategorije skrajnute iz vidokruga. Umesto sistemske politike na smanjenju siroma\u0161tva, ove dr\u017eave se bave smanjenjem socijalnih davanja. Pritisnute o\u010dekivanjima o bud\u017eetskim dificitima i imperativima statistike, socijalna pitanja deluju preskupo, pa i \u0161tetno. Nije mali broj mladih japi-menad\u017eera koji \u0107e reciklirati ideju o pogubnosti socijalnih davanja jer su ona “destimulativna”, ne podsti\u010du na tr\u017ei\u0161nu borbu i tome sli\u010dno.<\/p>\n

Naravno, oni nikada ne\u0107e govoriti o deci, ali sprovo\u0111enje tih tr\u017ei\u0161no-fundamentalisti\u010dkih floskula ne samo \u0161to ne poma\u017ee deci u situaciji socijalne potrebe, nego \u0107e, stvarnost nas je u to uverila, jo\u0161 doprineti pove\u0107anju njihovog broja. Jer, sve je vi\u0161e siroma\u0161nih u \u010ditavom svetu, a to se pogotovo odnosi na post-konfliktna dru\u0161tva i zemlje perifernog kapitalizma u koje spada i Srbija.<\/p>\n

Dakle, dr\u017eava svesno, ali uz “dobre primere” i asistenciju spolja smanjuje svoju ulogu u oblasti ekonomije i socijale, kao \u0161to se to i o\u010dekuje od dobrih zemalja u tranziciji. Deo svojih nekada\u0161njih prinadle\u017enosti, u novom vremenu odbacuje kao zabludu pro\u0161losti u okviru op\u0161tih reformi. Sa decom ulice, konkretno, rade nevladine organizacije. Ve\u0107 smo videli da je “Save the children” formirao svoju mre\u017eu. Osim ove organizacije, tu je UNICEF sa svojim programima koje sprovodi lokalna beogradska organizacija “Centar za integraciju mladih” (CIM), me\u0111u \u010dijim donatorima se nalaze dva sekretarijata Grada Beograda \u2013 Sekretarijat za socijalnu za\u0161titu i Sekretarijat za de\u010dju za\u0161titu. Ova organizacija brine o “Svrati\u0161tu” (koje “Kurir” me\u0161a sa nazivom Doma u kome je izbio po\u017ear). Me\u0111u donatorima ove organizacije se, pored dva navedena Sekretarijata nalaze i Ambasada Kraljevine Norve\u0161ke, izvesna grupa “Mogul Balkan”, te tajnoviti NOA advertizing, \u010diji sajt ne otkriva ni\u0161ta!<\/p>\n

Deca na reformskom kursu<\/strong><\/p>\n

Naravno, ne treba upasti u zamku i nipoda\u0161tavati trud malobrojnih mladih ljudi koji imaju zaista mnogo posla oko “Svrati\u0161ta”, ali je jasno da prepu\u0161tanje tereta ovog problema na samoorganizovane pojedince koji volontiraju za odre\u0111enu simboli\u010dnu materijalnu nagradu ne da ne\u0107e doneti re\u0161enje tog problema, nego predstavlja samo kap u moru potreba jedne specifi\u010dne dru\u0161tvene grupe koja se nalazi, naj\u010de\u0161\u0107e, van vidnog polja prose\u010dnog stanovnika Srbije, \u010dak i kada taj pretpostavljeni stanovnik svakodnevno mo\u017ee da sretne neko dete da prosi, pere vetrobrane ili skuplja karton iz kontejnera. Re\u0161avanje ovog problema je pitanje od o\u010dito drugorazrednog zna\u010daja i po tome Srbija nije nikakav izuzetak. Deca ulice su jedan od fenomena koje savremeni kapitalizam bira da ne re\u0161ava, naro\u010dito ako se nalaze na “reformskom kursu”.<\/p>\n

Odgovor na mnoga potencijalna pitanja u vezi sa odnosom prema socijalnim pitanjima uop\u0161te, uklju\u010duju\u0107i tu i ova, o deci mo\u017ee da se svede na fraze o “socijalno odgovornom preduzetni\u0161tvu” u okviru koga se apeluje na privredne subjekte da deo svojih profita usmere ka dru\u0161tvu, po svom izboru, \u0161to se onda koristi u propagandne svrhe i svrhe ostvarivanja odre\u0111enih poreskih olak\u0161ica. Dr\u017eava je, po svemu sude\u0107i, prezauzeta podr\u0161kom “investitorima”, odnosno pla\u0107anju bogata\u0161ima da “otvaraju radna mesta”. Ova davanja vremenom postaju sve ve\u0107a, a i nezaposlenost tako\u0111e.<\/p>\n

Tako, mo\u017ee se re\u0107i da celokupni reformski kurs u oblasti socijalne za\u0161tite zapravo predstavlja jedno pilatovsko pranje ruku i prebacivanje vru\u0107eg kestena u bilo koje druge ruke: volontera, kapitalista, bilo koga… Dr\u017eava \u0107e u skladu sa odobrenim od MMF-a kvotama da odobrava projekte koji su uskla\u0111eni sa strategijama UNICEF-a, EU, donatora… A deca \u0107e razumeti, valjda, kad porastu i ako porastu.<\/p>\n

Lo\u0161e perspektive<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, CIM nam nudi bar neke podatke koji pokazuju da su brojke koje je iznela Direktorka kancelarije za ljudska i manjinska prava vrlo nea\u017eurne. Po podacima ove kancelarije, kao \u0161to je u gornjem delu navedeno, u Beogradu ima 297 dece ulice u evidenciji. CIM navodi broj od 653 maloletnika\/ca koji su od 2011. godine dolazili u svrati\u0161te. Dakle, vi\u0161e nego duplo. Logi\u010dno pitanje koje se name\u0107e je: za\u0161to Dr\u017eava ili Grad Beograd koji delimi\u010dno finansira ovaj projekat ne koriste evidenciju koju Svrati\u0161te ima? Logi\u010dan odgovor na ovo logi\u010dno pitanje nije mogu\u0107e dati.<\/p>\n

Primera podeljene, a nedovoljne odgovornosti u oblasti socijalne politike i za\u0161tite ima mnogo. Ovo je samo jedan od problema koji se, kako stvari sada izgledaju, mogu samo pogor\u0161ati kako vreme prolazi. Jer, ta\u010dno je da deca odrastaju, pa \u0107e sada\u0161nja deca, ta stavka u nepotpunoj statistici biti skinuta sa spiskova. Te\u0161ko je pretpostaviti kako i u \u0161ta deca ulice i deca bez roditeljskog staranja rastu. Jo\u0161 ve\u0107i problem je, me\u0111utim, \u0161to sa odrastanjem sada\u0161njih “korisnika” raznih usluga iz projekata i programa te strategija dolaze nove generacije dece ulice, dece bez roditelja ili staratelja. Te\u0161ko je re\u0107i koliko \u0107e ih biti, zato \u0161to ni ove sada, iako su brojevi jo\u0161 uvek, na sre\u0107u, mahom trocifreni, izgleda da nema ko da prebroji.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pre par meseci, poznati tabloid “Kurir” objavio je vest o po\u017earu u jednoj instituciji koja radi sa decom bez roditeljskog staranja. Ova \u0161tura, u uobi\u010dajenom tabloidnom maniru plasirana vest, zapravo opisuje konfuziju koja vlada u ovoj oblasti…<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":15824,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[34],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[117],"class_list":["post-15823","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-tranzicija","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15823","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15823"}],"version-history":[{"count":7,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15823\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":15869,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15823\/revisions\/15869"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15824"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15823"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15823"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15823"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15823"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15823"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15823"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15823"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}