{"id":15792,"date":"2016-11-09T08:00:03","date_gmt":"2016-11-09T07:00:03","guid":{"rendered":"http:\/\/www.bilten.org\/?p=15792"},"modified":"2021-02-25T11:00:05","modified_gmt":"2021-02-25T10:00:05","slug":"jedan-sindikat-manje-dva-investitora-vise","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.bilten.org\/?p=15792","title":{"rendered":"Jedan sindikat manje, dva investitora vi\u0161e"},"content":{"rendered":"

Otkazivanje generalnog \u0161trajka u pravosu\u0111u Srbije zbog postignutog “kompromisa” s Vladom ilustrativan je primjer sindikalne nemo\u0107i u sektoru. Ta nemo\u0107 proizlazi iz tri razloga: reformskih mjera zadnjih godina, navodne apoliti\u010dnosti sudaca i politi\u010dki suicidalne taktike sindikalnog vodstva.<\/strong><\/p>\n

Ambiciozno najavljivan generalni \u0161trajk dva reprezentativna sindikata u pravosu\u0111u zavr\u0161en je pre nego \u0161to je i po\u010deo. Predstavnici Sindikata pravosu\u0111a Srbije (granskog sindikata Saveza samostalnih sindikata Srbije) i nezavisnog, Sindikata organizacija pravosudnih organa Srbije (SOPOS), dan pre zakazanog generalnog \u0161trajka, 30. oktobra, postigli su dogovor u Ministarstvu pravde o pove\u0107anju plate od 5% i izradi posebnog zakona koji \u0107e urediti radne odnose nesudijskog osoblja u pravosu\u0111u. Ipak, gorak ukus u ustima ostavlja \u010dinjenica s kakvom lako\u0107om se vlada obra\u010dunala sa sindikatima, s obzirom da je najvaljivanim \u0161trajkom eventualno pove\u0107anje plata od samo 5% okarakterisano kao neprihvatljivo re\u0161enje<\/a>.<\/p>\n

I dok je SOPOS samo obavestio<\/a> svoje \u010dlanstvo da je da je postignut dogovor sa Ministarstvom pravde, rukovodstvo Sindikata pravosu\u0111a Srbije obustavu najavljenog \u0161trajka proglasilo je “zastojem”, a u pasivno-agresivno tonu sapo\u0161tilo<\/a> \u010dlanstvu da nisu imali vremena da se konsultuju, te da \u010dlanstvo ima pravo da ne ispo\u0161tuje ovu odluku i da se u tom slu\u010daju mogu zameniti uloga. O tome \u0161ta se ta\u010dno de\u0161avalo iza zatvorenih vrata i kako su mediji uspeli da pre nego \u0161to je postignut dogovor sa oba sindikata, objave vest o obustavi \u0161trajka, mo\u017eemo samo da naga\u0111amo, pou\u010deni prethodnim iskustvima. Ali, ono \u0161to je o\u010digledno i \u0161to svakako zabrinjava, jeste sve manja pregovara\u010dka mo\u0107 sindikata.<\/p>\n

Slabljenje pregovara\u010dke mo\u0107i<\/strong><\/p>\n

U prilog ovoj tvrdnji , u \u0161trajku 2010. godine zahtevana<\/a> je jedinstvena cena za obra\u010dun zarada zaposlenima u pravosudnim organima u iznosu od 28.000 dinara, dok se u ovom, umalo pa odr\u017eanom \u0161trajku, zahtevalo da osnovica obra\u010duna zarada bude minimalna cena rada, \u0161to danas iznosi 22.000 dinara. Ovde moramo imati na umu i politiku fiskalne konsolidacije kojom je svim zaposlenim u javnom sektrou smanjena plata za 10%, ali i ukidanje minulog rada kao dodatka na osnovicu za obra\u010dunavanje zarada novim Zakonom o radu. U tom smislu, kako su i sami nezadovoljni \u010dlanovi sindikata primetili, pove\u0107anje od 5% je zaista premalo.<\/p>\n

Svakako da su plate zaposlenih koje se kre\u0107u od 25.500 do 30.000 dinara premale da namire osnovne \u017eivotne potrebe u Srbiji, me\u0111utim, na\u010din na koji sindikati artikuli\u0161u zahtev, u ovom slu\u010daju kao isklju\u010divi zahtev za pove\u0107anjem njihovih zarada, antagoniziraju\u0107i pritom svoju delatnost sa drugim zaposlenima u javnom sektoru, te\u0161ko da \u0107e animirati i druge granske sindikate njihove centrale, a kamoli zainteresovanu javnost, koja i ovako gaji veliko nepoverenje spram pravosudnih organa. Sindikat pravosu\u0111a Srbije je tako, prilikom prvog poku\u0161aja pregovora sa Ministarstvom pravde nove Vlade, tra\u017eio pribavljanje podataka<\/a> o platama drugih u javnom sektoru i podatke o povi\u0161icama od 2012. godine na ovamo, uklju\u010duju\u0107i tu: policiju, zdravstvo, prosvetu, vojsku i javna preduze\u0107a. Sli\u010dno se dogodilo i u \u0161trajku 2010. godine, kada su se \u010dak predstavnici sindikata delegaciji MMF-a \u017ealili<\/a> na to kako “Vlada Srbije nema isti tretman prema svim korisnicima bud\u017eeta”.<\/p>\n

Sa druge strane, ono \u0161to se reformom pravosu\u0111a dogodilo u poslednjih nekoliko godina znatno je oslabilo pregovara\u010dku mo\u0107 sindikata. Reforma koja se sprovodi kao deo akcionog plana za poglavlje 23 pristupnih pregovora sa Evropskom Unijom, paralelno sa agresivnom “racionalizacijom” javnog sektora po direktivi MMF-a, rezultirala je smanjenjem broja zaposlenih, i poveravanjem sudskih ovla\u0161\u0107enja privatnim preduzetnicima pod parolom efikasnijeg sudstva. Tako je prvo 2012. godine uveden pravni instiut prvatnog izvr\u0161enja da bi dve godine kasnije, nakon dosta kontroverze i \u0161trajka advokature, bio uspostavljen<\/a> i privatni notarijat. Poslednjim izmenama Zakona o izvr\u0161enju i obezbe\u0111enju, privatnim izvr\u0161iteljima, koje sada zakon zove “javnim”, u potpunosti je poverena nadle\u017enost naplate potra\u017eivanja.<\/p>\n

Ove reformske mere omogu\u0107ile su Vladi da u mnogo ve\u0107oj meri ignori\u0161e zaposlene u pravosu\u0111u. \u010cak i u slu\u010daju \u0161trajka, s minimalnim procesom rada, naplate potra\u017eivanja, overe kupoprodajnih ugovora i svi drugi poslovi od \u017eivotne va\u017enosti za “dobru poslovnu klimu”, ne\u0107e biti ometeni. I sam premijer Aleksandar Vu\u010di\u0107, u svom ekspozeu<\/a> za 2016. godinu, rekao je da “sve vreme dok budemo govorili o pravosu\u0111u, govorimo o ulozi pravosu\u0111a u obezbe\u0111ivanju boljeg poslovnog i investicionog ambijenta”.\u00a0Stoga i ne \u010dudi \u0161to je nova ministarka pravde, Nela Kuburovi\u0107, ina\u010de laureatkinja NALED<\/a>-ove nagrade za reformatorku godine, okarakterisala zahtev sindikata kao pretenciozan.<\/p>\n

Apoliti\u010dne sudije<\/strong><\/p>\n

Tako\u0111e, na pregovara\u010dku mo\u0107 sindikata u pravosu\u0111u dodatno lo\u0161e uti\u010de i potpuno odsustvo sudija iz u\u010de\u0161\u0107a u sindikalnom organizovanju. U evropskom kontekstu aktivno u\u010de\u0161\u0107e sudija u radu sindikata nije nikakva nepoznanica. Prema mi\u0161ljenju<\/a> Konsultativnog ve\u0107a evropskih sudija (CJJE) “sudije mogu ostvarivati pravo na \u010dlanstvo u sindikalnim organizacijama (sloboda udru\u017eivanja), iako mogu biti nametnuta ograni\u010denja u pogledu njihovog prava na \u0161trajk.”\u00a0U Srbiji pak, takva aktivnost predstavlja svojevrsni tabu. Istina je da ne postoji zakonska odredba koja bi ovu aktivnost zabranila, ipak sudije u Srbiji organizovane su unutar strukovnog udru\u017eenja, u Dru\u0161tvu sudija Srbije.<\/p>\n

Ono \u0161to se mo\u017eda mo\u017ee naslutiti kao razlog za ovakvu situaciju, jeste to da bi uzimanje aktvnog u\u010de\u0161\u0107a sudija u radu sindikata moglo bilo tuma\u010deno kao potpuno suprotno ideji o “nezavisnom sudstvu”. No, paradoksalno, \u010dinjenica je da i njih zakonodavna i izvr\u0161na vlast tretiraju kao zaposlene u javnom sektoru, s obzirom na to da im utvr\u0111uje visine zarada, u\u010destvuje u njihovom izboru na funkciju i odre\u0111uje im broj zaposlenih. Od po\u010detka reformi, 2009. godine broj zaposlenih u pravosu\u0111u je nekoliko puta smanjivan, uklju\u010duju\u0107i i sudije i sve druge zaposlene u pravosu\u0111u, jer, \u010dini se, bolja efikasnost rada pravosudnih organa posti\u017ee se manjim brojem zaposlenih i stimulisanjem privatnog sektora da uteruje dugove.<\/p>\n

Dok se unutar organizovanog rada u pravosu\u0111u i dalje insistira na strukovnoj liniji podele, gde je nezavisna sudijska uloga zapravo postulirana kao apolliti\u010dna, a zaposleni u pravosu\u0111u se tretiraju kao zamenjivi, potro\u0161ni materijal, “reformatorski posao” mo\u017ee da nastavi nesmetano da te\u010de. Ovda\u0161nja reforma pravosu\u0111a u potpunosti oslikava tendenciju povla\u010denja socijalne dr\u017eave s jedne i pove\u0107anja njenog aparata prinude s druge strane.<\/p>\n

Mobilizacijski potencijal<\/strong><\/p>\n

Ono \u0161to je investitorima obezbedilo “povoljnu poslovnu klimu”, dakle, nesmetana naplata potra\u017eivanja, lak\u0161e sklapanje kupoprodajnih ugovora, fleksibilizacija radnih odnosa, itd., \u0161irokim slojevima stanovni\u0161tva smanjilo je radna prava, materijalnu i socijalnu sigurnost i u kona\u010dnici, onemogu\u0107ilo pristup pravdi. Nije nikakva retkost da prilikom naplate duga preko privatnih izvr\u0161itelja, ukupna cena koju du\u017enik mora da plati, daleko prelazi osnovni dug. Ilustrativan je samo primer penzionera<\/a>, kojem je na ime duga za komunalne usluge od 5.000 dinara privatni izvr\u0161itelj, nakon \u0161to je zara\u010dunao i cenu svojih usluga, naplatio 50.000 dinara.<\/p>\n

Upravo na ovom mestu nalazi se mobilizacijski potencijal sindikata u pravosu\u0111u. Na\u010din na koji \u0107e se artikulisati zahtevi za ve\u0107om platom i ve\u0107im brojem zaposlenih, moraju da adresiraju posledice koje ovi nedostaci imaju po stanovni\u0161tvo. Odlukom da uvede privatne pravne institute izvr\u0161enja i javnog bele\u017eni\u0161tva, re\u017eim je, izme\u0111u ostalog, pravdao i smanjivanje broja zaposlenih u pravosu\u0111u. Isto tako, oba ova instituta smanjila su priliv novca u javnu kasu iz koje se ispla\u0107uju plate onih na dr\u017eavnom bud\u017eetu. I paradoksalno, dozvoliv\u0161i ovo, sindikati su sami sebi umanjili pregovara\u010dku mo\u0107. Ukoliko ne uspeju prevazi\u0111u svoj ograni\u010denini okvir delovanja i ostanu zaglavljeni u ideji da \u0107e nekakvim dijalogom, bilo sa predstavnicima vlasti ili MMF-a, uspeti da osiguraju bolje radne uslove, \u0161anse su da \u0107e jednostavno nestati. A svi smo ve\u0107 svesni re\u017eimske forumle ekonomskog rasta, jedan sindikat manje \u2013 dva investitora vi\u0161e.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ambiciozno najavljivan generalni \u0161trajk dva reprezentativna sindikata u pravosu\u0111u zavr\u0161en je pre nego \u0161to je i po\u010deo…<\/p>\n","protected":false},"author":5,"featured_media":15797,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[454,1],"tags":[105],"theme":[455],"country":[11],"articleformat":[450],"coauthors":[237],"class_list":["post-15792","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-naslovnica","category-uncategorized","tag-javni-sektor","theme-rad","country-srbija","articleformat-tema"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15792","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/5"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=15792"}],"version-history":[{"count":4,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15792\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":36707,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/15792\/revisions\/36707"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/15797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=15792"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=15792"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=15792"},{"taxonomy":"theme","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftheme&post=15792"},{"taxonomy":"country","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcountry&post=15792"},{"taxonomy":"articleformat","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Farticleformat&post=15792"},{"taxonomy":"author","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.bilten.org\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcoauthors&post=15792"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}